KRALJEVINA JUGOSLAVIJA UPRAVA ZA ZASTiTU KLASA 88 (1). INDUSTRISKE SVOJINE IZDAN 1 FE6RUARA 1936. PATENTNI SPIS BR. 12082 Dr. Ing. Reiffenstein Manfred, konstruktor, Wien, Austrija. * Turbomašina, naročito vodena turbina sa regulisanjem obrtnih lopata. Prijava od 20 jula 1934. Važi od 1 aprila 1935. Traženo pravo prvenstva od 22 jula 1933 (Austrija). Kod reakcionih turbina sa okretljivim lopatama obrtnoga kola (Kaplanove turbine) nalazi se obično jedan normalni vodeči aparat, koji se kod regulisanja turbine pomera (premešta) zajedno sa lopatama obrtnoga kola. Poznato je i moguće je da se odreknemo ol mogućnosti pomeranja vodeć'h lopata i da predvidimo samo jedan vodeći aparat sa nepomičnim lopatama. Regulisanje guta-nja turbine vrši se u torne slučaju samo obrtanjem (izokretanjem lopata obrtnoga kola. Kod dovođenja vode kroz spiralnu kutiju može u njenoj unutrašnjosti biti smešten vodeći aparat sa obrtnim lopatama. Ali može i u prvom delu spiralne putanje vode u spiralnoj kutiji biti predviđen jedan j dini regulacioni organ, koji utiče na spiralnu struju i koji se zajednički pomera (premešta) sa lopat im obrtnoga kela. U svima tim slučajevima sa rastućom veličinom turbine r: ste i veličina i težina vodećeg aparata iii regulacionog aparata kao i njihova sila za pomeranje i to veoma brzo tako da ti delovi, koji uvek pretstavlja-ju znatan deo težine i c^ne c< lokupne turbine, podležu još i konstruktivnim teškoćama. Stoga je već ukazivano na ni gućnost da se izostavi svaki pomični ili nepomični vodeći aparat i da se dovođenje vode vrši samo kroz spiralu. Pri tome se ipak nije vodilo računa o tome, da spiralna kutija čiji je oblik poznat već kod građenja turbina u slučaju izostavljanja vodećeg aparata može da proizvodi samo jedan sasvim određeni ulazni ugao u obrtno kolo, u struji siromašnoj na gubitcima i samo za jedno sasvim određeno pogonsko stanje, koje baš odgovara tome ulaznom uglu, u kome slučaju pruža povoljne odnose proticanja. Kod odgovarajuće količine vode svojstvene spiralnom vođenju odgovara struja (tok) struji koja se može postići nepomičnim ili pomičnim vodećim aparatom, te se može postići dobar stepen dejstva turbine. Ako se tome na suprot uticajem sa drugog mesta n. pr. sa obrtnog kola pomeranjem njegovih lopata uz zadržavanje pada i broja obrtaja ili prome-nom njegovog broja obrtaja uz zadržavanje udešenog položaja lopata i pada ili najzad promenom pada uz zadržavanje broja obrtaja i udešenog položaja lopata menja pogonsko stanje, to tome novom pogonskom stanju odgovara drugi ulazni ugao u obrtno kolo, koji se više ne poklapa sa uglom koji spirala može da da. Struja će dakle u kutiji biti ometana obrtnim kolom te će ceo stepen dejstva turbine biti mnogo niži, nego što bi on bio kod ispravnog privođenja vode, n pr. pomičnim odn. pokretnim vodeć-m aparatom. Ova mogućnost upotrebe sasvim obične spiralne kutije bez vodećeg aparata stoga nije nikako mogla da uđe u praksu. Ovaj pronalazak ima za cilj pa ukloni napred navedene teškoće. On se odnosi na turbo mašinu sa spiralnom kutijom ispunjenom medijumom bez vodećeg aparata ili re-gulacionog organa u njenoj unutrašnjosti, koja spiralna kutija kod raznih pogonskih Din. 40.— stanja određenih obrtnim kolom privodi struju ka obrtnom kolu pod raznim ulaznim uglovima, koja je struja veoma slična struji, koja bi nastupila kod upotrebe vodećeg aparata sa pokretnim (obrtnim) lopatama. Ovo željeno dejstvo postiže se time, što spiralna kutija G usled prolaz rog prostora R između mamuze S i obrtnog kola L dozvoljava uvek prema pogonskom stan^, određenom obrtnim kolom, strujanje mediuma uz malene gubitke u većem ili manjem broju spiralnih zavoja, pri čemu poslednji zavoj može biti i nepotpun, a pored toga se izbegavaju vrtloženja, odljusnjavanja zidova i obrazovanje prostora sa mrtvom vodom. Požto sama spiralna kutija nema nikakvog regulacionog organa, to se razna pogonska stanja proizvode samo obrtnim kolom bilo obrtanjem (izokrptanjem) lopata obrtnog kola bilo promenom vrednosti ni------------’ pri čemu je n broj obrtaja Vh obrtnog kola a H pad, pod kojim se radi. Prema tome predmet pronalaska ne obrazuje samo obrtanjem (izokretanjem; lopata obrtnog kola regulisana turbrna ili crpka sa pljoštom krivom delovanja bez vodećeg aparata ili regulacionog aparata u spiralnoj kutiji, nego, kod upotrebe turbo obrtnog kola sa nepomičnim lopatama, i turbina ili crpka bez vodećeg aparata ili regulacionog organa, koja kod relativnog menianja broja obrtaja obrtnog kola u odnosu na pad, dakle kod promene broja obrtaja uz konstan tan pad ili kod promene pada uz konstantan broj obrtaja radi sa boljim stepenem dejstva nego li takva turbina ili crpka sa nepomičnim vodećim aparatom. Na osnovu napred izloženih osobina može se dalje u smislu pronalaska izgraditi jedna turbo mašina i sa suprotnim dejstvom, dakle na primer turbina, koja sa dobrim ste-penom dejstva može da radi i kao crpka. Na sl. 1 do 18 pretstavljeno je nekoliko oblika izvođenja pronalaska primenjenog na primeru izvođenja vodene turbine sa re-gulisanjem lopata obrtnog kola. SI. la i 2a pokazuju podužni presek kroz spiralnu kutiju sa strujom u unutrašnjosti pri raznim pogonskim stanjima. SI. lb i 2b pokazuje poprečne preseke koje je voda redom protekla. SI. lc i 2c pokazuju u obliku krivih promene površine tih pretečenih poprečnih preseka. SI. ld je aksijalni presek kroz spiralnu kutiju na si. la i 2a. SI. 3a i 3b pokazuju u obliku krivih upore-denje poprečnih preseka, koje je voda za vreme perioda i daranja prošla pri raznim pogonskim stanjima. SI. 4 do 18 pokazuju osovinske preseke kroz spiralne kutije prema pronalasku ali sa raznim oblikom. Na si. la je struja pretstavljena spiral- nom linijom kao izvodnicom u smislu ovoga pronalaska kod jednog pogonskog stanja, koje odgovara najvećem udaranju. SI ld pokazuje odgovarajući akđjalni presek. Na slikama je sa G obeležena spiralna kutija, sa S—S mamuzna linija sa R slobodni poprečni presek između mamuze i prolaznog prostora, sa A taj prolazni prostor ka obrtnom kolu, sa L samo obrtno kolo. 1, 2, 3, 4 na levoj strani si. ld su nacrtani preseči spirale odgovarajući oznakama 1, 2, 3 i 4 odn. njima obeleženim ravnima na si. la. Medium ulazi poprečni presek 1 kao prilična struja u kutiji i posle pređenog jednog i po kruga, dospeva kroz opšte postojeći, ali ne neophodno potrebni uvučeni pre-lazni prostor A potpuno do obrtnog kola L. Desno i levo od mamuze S na koju se spiralni omotač priključuje na ulasku, susreću se obe struje i to leva sveže ulazeća pritična struja x i desno posle kruženja još zaostala struja y, koju obrtno kolo nije moglo da proguta (primi). Njihovo međusobno uricanje t. j. pravac u kome će one dalje zajednički strujati, uslovljen je veličinom kretanja, koja leži u svakoj struji, dakle proizvodom njene mase i brzine, kao i odnosima pritiska sa obe strane mamuze. Pravac daljeg zajedničkog strujanja (toka) na si. la pretstavljtn je za Zv da ne bi mamuza na tom mestu prouzrokovala nikakvo odvajanje struje od zida niti gubitke usled vrtloga, to mora njena srednja linija da se ovde približno poklapa sa pravcem Zr Da bi dalje kod međusobnog uticanja (đđovanja) obe struje x i y svi slojevi struje došli do ravnomernog delovanja, mora zaostala struja y u istoj širini prijanjati odn. prilagoditi se pritičnoj struji x i bočni zidovi spiralne kutije na tome mestu ne smeju pokazivati nikakvu nestalnost. SI lb pokazuje redom sve poprečne preseke koje je medium prošao na svome putu od ulaska 1 u kutiju do potpunog ulaska u prelazni prostor A ka obrtnom kolu L. Ovi preseči su obeleženi sa 1, 2, 3, 4, 1’ i 2’. SI. lc daje grafičku pretstavu opadanja površine tih predenih poprečnih preseka. Fo odgovara veličini ulaznog poprečnog preseka. Kao što se iz si. la vidi, voda počinje da udara obrtno kolo kod preseka 3 Poprečni presek Fj u presr-ku 3 dakle za vreme ud rne periode p, koja odgovara poslednjem kruženju opada na nulu. Celokupna voda koja teče kroz Fi dolazi za vreme te periode p u obrtno kolo. Poprečnim presekom Fj je dakle prema tome u bitnom utvrđeno starje struje ispred obrtnog kola i ulazni ugao u obrtno kolo. SI. 2a pokazuje stanje struje prolazeće kroz istu kutiju kod drugog pogonskog stanja, koje odgovara manjem udaranju. Kod 1 kao pritična struja x ulazeći medium počinje opet da teče u spiralnoj kutiji, ali pošto obrtno kolo sada manje guta (jer su n.pr. njegove lopate sada pljoštije udešene), to cela ušla struja dolazi natrag kao zaostala struja y sa povećanom brzinom i potiskuje zajednički pravac Zg strujanja na levo. 1 posle drugog kruga od ušle struje x još ništa nije ušlo u obrtno kolo nego druga zaostala struja y’ prianja na prvu zaostalu struju y. Tek kod prolaza još jedne četvrtine kruga počinje kod preseka 2” udaranje o obrtno kolo, koje traje za vrern’ jednog celog kruženja i kod 2”’ se zav šava. Međusobno ub-canje (delovanj-) prilivne struje x i zaostalih struja y i y’ uslovljeno je opet kao i u slučaju kod si. la od veličine kretanja i odnosa pritiska koji leže u strujama x, y i y’. Pošto je brzina zaostalih struja y i y’ mnogo veća od brzine pritične struje x (brzine se odnose obrnuto kao poprečni preseči 1, 1’ i 1”) to masa svake zaostale struje, jednaka masi pritične struje x, premaša veličinu kretanja zaostalih struja daleko preko veličina kretanja oritične struje, Zajednički piavac Z2 će biti prema tome određen skoro isključivo zaostalim strujama. Stoga je dakle potrebno, da prolazni prostor R između mamu-ze S i obrtnog kola L (si. ld), kroz koji moraju da protiču zaostale struje y i y’, budu predviđen dovoljno veliki, da bi se zaostale struje mogle bez prigušivanja da proteknu kroz njega. Osim toga mora se kao i u slučaju kod si. la zaostala struja y prilagoditi i naleći na pritičnu struju u istoj širini i pravac poslednjeg mamuznog elementa S mora se pribl žno poklapati sa pravcem Za Da bi se odgovorilo što bolje svima pogonskim stanjima prema tome srednja linija mamuze treba da leži između ekstremnih pravaca Z, i Z2 Da bi izbegli kovitlanja i gubitke usled turbulencije, mamuza mora biti tako oblikovana, da ne nastaju prostori sa mrtvom vodom prilikom ujedinjavanja struja x i y. Ona mora premu tome da se završava oštricom (u slučaju turbine) ili (u slučaju pumpe) mora da počinje sa profilom linije struje. SI. 2b pokazuje poprečne preseke 1, 2, 3, 4. l’, 2’, 3’, 4’, 1”, 2”, 3”, 4” i l’” koje je redom prešao medijum posle ulaska u kutiju sve do završenja udaranja o obrtno kolo. SI 2c pokazuje tok veličine površina lih predenih popre čnih i reseka gref čno pret-stavljeno. Fo je ulazni poprečni prestk u preseku 1, Vidi se kako poprečni pr sek Fo naglo opada u presecima 2 i 3, što treba objasniti delovanjem zaostalih struja y i y’, kao što je to napred opisano. Od preseka 3 počevši popreč n preseči ostaju za vreme više kruženja u istom nizu veličina i menja-ju se samo slabo prema jednoj talasastoj liniji. Voda koja kruži u unutrašnjosti spirale opisuje pri tome aksijalno nesimetričnu potencijalnu struju, naizmenično će se nešto ubrzavati (kod prolaza kroz preseke 4 i 4’) ili usporavati (kod prolaža kroz 2’ i 2”). Da bi se ža vreme toga stadiurna sprečila izdva-j. nja i zakovitlavanja medijuma, spiralni sud mora biti tako oblikovan, da menjanje pro-đenoga poprečnog preseka može potpuno stalno da se vrši idi za vr< me perioda usporavanja nikako odn. nigde ne bude prekoračena dozvoljena divergencija niti struje. Udaranje o obrtno kolo počinje od poprečnog preseka 2”, koje se opet vrši za vreme jednog celog kruženja za vreme periode p udaranja. Poprečni presek Fa opada na nulu za vreme toga udarnog perioda p i time odredu^ struju ispred obrtnog kola i ulazni ugao u obrtno kolo. Na si. 3a i 3b su udarne periode p upoređene za pogonske slučajeve na si. la i 2a. SI. la dakle odgovara pogonskom stanju sa velikim udaranjem, a si. 3b slučaju sa si. 2a, dakle manjem udaranju. Naglost opadanja prođenih površina poprečnoga preseka je potpuno sopstvena osobita vrednost za svaku spiralnu kutiju, koju vrednost određuje celokupna struja ispred obrtnog kola i ulazni ugao u njega. Na si 3a je početni poprečni presek F1 gotovo tri puta tako veliki kao početni poprečni presek Fs na si. 3b. Pošto brzine struje u oba slučaja ostaju približno jednake veličine, to za vreme perioda udaranja u slučaju 3a ulazi gotovo tri puta toliko vode u obrtno kolo nego u slu-č-ju 3b, Usled toga moraju i ulazni uglovi u slučaju 3a biti mnogo veći nego li u slu-čiju 3b. U slučaju 3a voda čini jedan i po kruženja do završetka udaranja o obrtno kolo, a u slučaju 3b tome na suprot tri i jednu četvrtinu kruženja. Kada bi celokupna voda trebala da se odvede u obrtno kolo jednim jedinim kruženjnm, tako kao što je to slučaj kod običnih spiralnih kutija sa vodećim aparatom dobilo bi se kod kutije sa si. la opadanje prođenih poprečnih površina po krivoj, koja je na slikama 3a i 3b nacrtana sa isprekidanim linijama. Ceo ulazni poprečni presek F0 morao bi dakle da opad-ne na nulu za jedan jedini obrtaj, odn. jedno jedino kruženje. Tome ua suprot kod spiralne kutije bez vodećeg aparata ili regulacionog organa prema ovome pronalasku dobija se pomoću povratnog dejstva obrtnog kola i time prouzrokovanog kruženja mediuma u više ili manje spiralnih zavoja sasvim različiti, pro-menljivi zakon opadanja prođenih poprečnih preseka uvek prema pogonskom stanju, kao što je to na si. 3a i 3b pretstavljeno i napred opisano. Dakle time je dokazano da jedna te ista spiralna kutija prema ovom pronalasku može uvek prema u n;oj vlada-jućoj struji da ima sasvim različit zakon opadanja poprečnih preseka te usled toga na strujeći medeium može da vrši sasvim različita dejsta, jer drugom zakonu o opadanju poprečnih preseka odgovaraju i drugi ulazni uglovi i obrtno kolo. Dakle usled upotrebe spiralne kutije u smislu pronalaska smo u mogućnosti da ostvarimo spiralnu kutiju bez vodećeg aparata ili regulacionog aparata sa različitim ulaznim uglovima u obrtno kolo prilikom raznih pogonskih stanja, a koja približno isto tako radi, kao obična spiralna kutija sa pomičnim vodećim aparatom. Zajednički pravac Z strujanja iza ma-muze S odrediće se međusobnim uticanjem (delovanjem) struja x, y, y\ On može biti veoma različit uvek prema odnosima pritiska i veličinama kretanja struja x, y, i y’. U odnosu na geometriski pravac poslednjeg ma muzastog elementa obrazuje se vrsta „ugaonog skretanja odn. otstupanja“ na jednu ili na drugu stranu, kao što je to poznato kod izlaska lopata turbinskog obrtnog kola, što će reći, pravac povratne struje odn. zaostale struje y otstupa posle napuštanja ivice S ma-muze od geometriskog pravca poslednjeg mamuzastog elementa za izvesan ugao. Ovo ugaono otstupanje dobija struja u spiralnoj kutiji kod raznih pogonskih stanja [ ravilno, ma da pritisci i brzine desno i levo od ma-muze mogu biti veoma različiti. Duž cele ivice mamuze treba da budu otprilike ista ugaona otstupanja, jer bi se inače raznim pravcima brzina obrazovali sekundarni vrtlozi, koji bi se nametnuli glavnoj struji. Ovi sekundarni vrtlozi su sasvim slični ivičnim vrtlozima kod letilica ili propelera. Pošto bi oni posle jednog prelaza opet bili dovedeni u glavnu struju, oni bi ovde veliki deo struje remetili i bili bi veoma štetni. Kod raznih pogonskih stanja u spiralnoj kutiji prema ovom pronalasku bez vrtloženja nastupajuće, razne veličine otstu-panja brzine, mogu biti upoređene sa delovanjem, koje bi u blizini mamuže S vršio na struju pokretni regulacioni organ. Struja (tok) kod izvođenja spiralne ku tije prema ovom pronalasku, uzimajući u obzir napred pomenuta osnovna pravila, koja vlada u kutiji, je potenciajlna struja širo mašna na gubitcima, dakle nema ni vrtloga, ali ipak nije potpuno aksijalno simetrična, nego više ili manje ovalna. U prolaznom delu R između mamuze i obrtnog kola ova se struja gotovo približno izjednačuje sa aksijalno simetričnom strujom Dko, da se za udaranje obrtnoga kola mogu postići veoma dobri uslovi. Gubitci na trenju u spirali ostaju stalno mali iz sledečih razloga: Kod velikog udaranja velika je i brzina, ali medium čini samo jtdno kruženje. Kod maloga udaranja medium izvodi više kruženja, ali većim delom struji (teče) voda na vodi. Gubitci na trenju ostaju prema tome u svakom slučaju mali. K tome dolazi još jedno dalje primuć-stvo, što gubitci na trenju i kovitlanju, koji se izazivaju svakim vodećim aparatom sa nepomičnim ili pomičnim lopatrma ili kakvim bilo regulacionim aparatom ili organom u unutrašnjosti spirale, otpadaju kod spiralne kutije u smislu pronaUska. Najzad je manja i opasnost od zspuš-rvanja stranim telima. Uz zadržavanje odlika ovoga pronalaska može se potouno različito izraditi spiralna kutija G, koja pripada turbo-mašini i koja kutija nema niti vodećeg aparata niti regulacionog organa, i koja kutija usled prolaznog prostora R između mamuze S i obrtnog kola L omogućava obrtnim kolom od-ređenc-m pogonskom stanju na gubitcima siromašnu struju medijuma u više ili manje spiralnih zavoja, uvek prema izabranom poprečnom preseku i putanji, koja je propisana za srednju nit struje. Na si. 4 do 18 pretstavljeno nekoliko daljih mogućnosti vodene turbine i to: SI. 4 pokazuje spiralnu kutiju sa ravnom spiralnom linijom kao izvodnicom, pravouglog preseka konstante visine i nesimetričnog prticanja ka obrtnom kolu. SI. 5 pokazuje spiralnu kutiju sa koničnom spiralnom linijom kao izvodnicom i prevouglim poprečnim presekom stalne visine. Ovaj oblik izvođenja odgovara slučaju poznatog koničnog vodećeg aparata. SI. 6 pokazuje spiralnu kutiju sa cilindričnom zavojastom linijom kao izvodnicom i pravouglim prese-cima stalne visine. Ovaj oblik odgovara vodećem aparatu sa aksijalnim proticanjtm i naročito odgovara za propelerske turbine i aksijalne centrifugalne crpke. S1. 7 pokazuje sphalnu kutiju sa konično penjućom vrtanjskom linijom kao izvodnicom i pravouglim poprečnim presectma stalne visine. SI. 8 pokazuje spiralnu kutiju sa ko ličnom spiralnom lini,om kao izvodnicom i trapez-nim poprečnim presekom čija visina raste. SI. 9 pokazuje spirđnu kutiju sa ravnom spiralnom linijom ka i izvodnicom i trapeznim poprečnim presecima čije visine opadaju. SI. 10 pokazuje spnalnu kutiju sa prostorno penjućom se spiralnom linijom kau izvodnicom i sa slobodno izabranim presecima opadajuće visine. Sl. 11 pokazuje spiralnu kutiju sa koničnom spiralnom linijom kao izvodnicom i okruglim poprečnim presecima stalne visine. SI 12 pokazuje spiralan kutiju sa cilindričnom vrtanjskom linijom kao izvodnicom i okruglim poprečnim presecima .stalne visine. Si. 13 pokazuje spiralnu kutiju sa koničnom spiralnom linijom kao izvodnicom i sa izvijenim poprečnim presecima opađajuće visine i izkrivljene ivice mamuze. SI. 14 pokazuje spiralnu kutiju sa konicnom spiralnom linjom kao izvodnicom, sa pravo-ugaonim poprečnim presekom opađajuće visine i kolenastom ivicom mamuze. SI 15 pokazuje spiralnnu kutiju sa ravnom spiralnom linijom kao izvodnicom i pravouglim poprečnim presecima opađajuće visine i dvostruko kolenaste ivice mamuze. SI. 16 pokazuje spiralnu kutiju sa ravnom spiralnom linijom kao izvodnicom i okruglim poprečnim presecima opađajuće visine i povijenom ivicom mamuze. SI. 17 pokazuje spiralnu kutiju sa ravnom spiralnom linijom kao izvodnicom i pravouglim poprečnim presekom opađajuće visine i sa dvostruko kolenasto savijenom ivicom mamuze pri čemu je izvo đenje bočnih ograničenja prostora R izrađeno slično konusnim površinama (nije slično rotacionim površinama). SI. 18 pretstavlja spiralnu kutiju sa ravnom spiralrom linijom kao izvodnicom sa ovalnim poprečnim presekom opađajuće visine i sa ovalno savijenom ivicom mamuze pri čemu su ograničenja strana prostora R izrađena kao ovalne konusne površine (ali ne kao rotacione). Za postizanje delovanja u smislu pronalaska nije niukoliko potrebno, da srednja linija mamuze leži između ekstremnih pravaca Zt i Zg, dogod dozvoljene granice ugaonog otstupanja ne budu prekoračene. Dalje nije potrebno da spiralna kutija ima skroz istu visinu, kao na si. 4, 5, 7, 1J, 12. Može biti izrađena i sa promenljivim visinama prema si. ld, 8, 9, 10, 13, 14, 15, 16, 17 i 18. Ivica mamuze ne mora biti neizostavno prava, kao u si. ld, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10. Ona može biti i kriva, kao na si. 11, 12, 13 i 16 ili kolenasto savijena kao na si 14, 15, 17 i 18. U tim slučajevima krajnji deo spirale, ima oblik kašike, koji zahvata u ulazni deo spiralne kutije a završava se sa krivom ili kolenasto savijenom ivicom mamuze. Pri tome je bitno da taj kašikasti deo bude kupan sa obe strane na istoj dužini od medijuma. Bočna ograničenja prostora R su obično rotacione površine, ali ipak ni to nije neophodno potrebno. U tu svrhu mogu se proizvoljne površine birati, koje se mogu prilagoditi struji izvesnoga pogonskog stanja, koje se naročito želi, dakle i one koje su nešto slične konusnim površinama kao na si. 18. Ovim nabrajanjem primera još uvek za dugo nije iscrpljena mogućnost davanja oblika. Može se pri tome potpuno udaljiti od datih oblika a najpovoljniji oblici mogu se ustanoviti samo prema hidrauličnim stanovištima potpomognutim sistematskim ogledima uz čuvanje osnovnih ideja ovoga pronalaska. Time, što ovde nemamo niti vodeći aparat bio on nepomičan ili pomičan u prelaznom prostoru A ka obrtnom kolu, niti regulacio-nog organa u unutrašnjosti spirale na početku spiralnog puta odn. spiralne putanje medijuma, lako se mogu primeniti geometrijski nasloženiji oblici te usled toga se ne moramo odreći zbog konstruktivnih razloga, ili zbog ugr. đivanja raznih vodećih aparata ili regulaciomh organa, hidraulički najpovoljnije priznatoga oblika. Spiralna kutija ne mora neizostavno biti potpuno zatvorena nego ona može na jednoj strani osfati otvorena. Na primer na si. 4 ili 8 gornji bočni zid mogao bi otpasti te bi medium u spirali strujao sa slobodnom gornjom površinom. Sa razloga čvrstoće može biti potrebno, da se u prelaznom prostoru A ka obrtnom kolu ugrade odgovarajući podupirači, ali koji moraju veoma pažljivo profilirani i udeše-ni biti, da bi se struja kod svih pogonskih stanja što je moguće manje remetila. Kao što je već gore spomenuto razume se po sebi, da turbo-mašina izrađena prema pronalasku obuhvata i oblast radnih mašina (centrifugalne crpke i t. si.); u tome slučaju vrše se tada svi procesi strujanja u spiralnoj kutiji samo u suprotnom smislu u odnosu na napred opisani primer turbo-ma-šine odn. vodene turbo-mašine kao generatora snage. Kao pogonsko sredstvo ne mora se upotrebljavavati isključivo samo voda, jer se može upotrebljavati i druga tečnost, gas ili para. Patentni zahtevi: 1. ) Turbo-mašina sa spiralnom kutijom potpuno ispunjenom medijumom, naznačena time, što ima spiralnu kutiju (G), bez vodećeg aparata ili regulacionog organa, kojom se usled prelaznog prostora (R) između mamuze (S) i obrtnob kola (L) omogućava da uvek dobijemo prema pogonskom stanju, koje je određeno obrtnim kolom, u gubitcima siromašnu struju (tok) medijuma u više ili manje spiralnih zavoja, pri čemu poslednji zavoj može biti nepotpun, a u vezi sa obrtnim kolom (L), kojim se može da regu-liše pogonsko stanje. 2. ) Turbo-mašina po zahtevu 1, naznačena time, što su ka ivici (S—S) mamuze stičući se bokovi njene spiralne kutije izrađeni po celoj dužini ivice (S—S), mamuze prema uslovima, koji važe u svskoj pojedinoj tački iste za prigušivanje poprečnih komponenata, koje prouzrokuju vrtlog. 3. ) Turbo-mašina po zahtevu 1, naznačena time, što srednja linija mamuze njene spiralne kutije leži između ekstremnih pravaca (Z1, Za) mediumovih brzina, koji nastaju kod raznih pogonskih stanja. 4. ) Turbo-mašina po zahtevu 1, naznačena time, što su bočna ograničenja njene spiralne kutije obrazovana paralelnim površinama na odstojanju širine mamuze (S). 5. ) Turbo-mašina po zahtevu 1, nažna-čena time time, što su bočna ograničenja njene spiralne kutije obrazovana od rotacionih površina. 6. ) Turbo-mašina po zahtevu l, naznačena time, što mamuza njenje spiralne kutije obrazuje prostorno krivu površinu (n.pr, površina je kašikastog oblika), koja strči u ulazni kanal i povratnu (zaostalu) struju uvodi u pritičnu struju. 7. ) Turbo-mašina po zahtevu 1, naznačena time, što spojna linija težišta poprečnih preseka kutije njene spiralne kutije prolazi odn. ide po jednoj prostornoj krivoj. Ad pat.br. 120 8 2 -JirL£/.2a Ad pat.br 120 82 Ad pat br.120 82 ■ ■ • ' . , Ad pcl.br. 12082 i ■ . ■ I •' ’ I . ' .