KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 58 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 APRILA 1339.
PATENTNI SPIS BR. 14804
Kafowi Johann, Wien, Nemačka i Goldschmidt Friedrich, Praha, Č. S. R.
Postupak i uređaj za izradu istegnutog (konstrukcionog materijala. Prijava od 5 decemibra 1936.	Važi od 1 februara 1938.
Za iznaidu cevi i poluga je osim postupka izvlačenjem (istezanjem) i postupka valjanjem koji ovde me dolazi u otbziir još primenjivan i postupale toplim prska-njem uz upotrebu hidrauličkih i krivajmih, ekscentarslkih i sličnih presa sa mehaničkim pogonom, pri čemu! za poslednju vrstu presa treba da se navede kao bitno postupno sve veće dejstvo snage sa napredu-jućim radom uobličavanja. Naprotiv pomoću udaranja ili obrade čekićem takođe i toplih komada za obrađivanje nisu se mogli dobiti cevasti ili u vidu poluga komadi u dužinama, koje su uobičajene u trgovini. Svuda izgleda da je hlađenje bloka za vreme procesa uofoičavanja, koje se javlja zajedno sa nesnosivim zagrevanjem onuda, •razlog zato, da u literaturi predlagani postupci nisu vodili nikakvim rezultatima, ako se nisu primenjivali naročiti uređaji, čije je nabavljanje veoma Skupo i čije se abainje pokazalo kao veoma veliko. Istina se pokušalo', da se javljajuće se nezgode smanje na snošljivu metu time, što su izvođeni svi mogući uređaji da bi se postiglo veoma bmzo jedno ,za drugim sledovanje pojedinih radnih procesa i da se na ovaj rfaioim smanji vreme dodira pri tome hlu-dećeg se bloka sa oruđem. Međutim se pokazalo, da već pri brzini od 75 mm u sekundi mora da se pri meni hlađenje trna odnosno da se moraju prdmeniti naročita izvođenja matrice; isto se tako pokazala kao neizbežna komplikovana specijalna presa. Kod svih do sada poznatih postupaka se za vreme samog radnog procesa stalno dovodila energija. Dakle rešenje zadatka; koji se javljao nije ležalo u brzom sledovanju jednoga za drugim radnih pro-
cesa, kao što je to opisano u literaturi, (identično je: brzo umeštanje bloka, sabljanje, brzo vađenje napolje iz prijemnika i t. d.). Rešenje zadatka leži po pronalasku šta više u tome, da se stvarni proces uobličavanja svede na veoma kratko vreme, što se postiže i na taj riačin, što na obrađivani komad naglo prenesena količina energije izaziva uobličavanje ne samo sa veoma brzim tokom, već ima za posledica i nastupanje takve dopunske toplote, da o kakvom hlađenju bloka za vreme uobličava-nje ne može biti ni reči, usled kod ovog načina rada dobijajućeg se veoma kratkog vremena dodira obrađivanog bloka, i takođe usled okolnosti, da se ne vrši nikakav stalan pritisak na oruđe; šta više se izvodi naglo prenošenje energije, koje se pretvara u pomeranje jednog prema drugom molekula obrađivanog komada, takođe se ne vrši nikakav pritisak prema zidu prijemnika, koji bi doprineo ka za-grevanju ovoga zida, nezavisno od toplote prenošene sprovođenjem, tako, da se prema iskustvu nisu pokazali kao potrebni naročiti uređaji za hlađenje.
Ovaj pronalazak u ovom cilju nasuprot, dosađaišnjem potsupku, kod kojeg se energija dovodi za celo vreme trajlamja procesa uobličavanja, upotrebljuje radni proces, kod kojeg se za uobličavanje uop-šte potrebna kmetska energija prenosi u nemerljivo malom vremenskom raaizmaku na obrađivani komad, koji se tada može za razlomljeni deo veoma male vremenske jedinice označiti kao akumulator energije, koji se prazni time, što materijal počinje teći i skoro be:z pritiska izlazi iz uređaja za davanje oblika (uobličavanje).
Din. 30.—
Pronalaze om je pnužen iiznertadujući efekat, da primena -naglog -udarnog ili ,po-tisk-ujućeg dejstva (udarna energija), kalko se ona upoitrebljuje kod poanlatih nređaja za kovanje kalupljenjem, kod tako zvanog postupka hladnim prskanjem, kod li've-nja prskanjem u zatvorenim kalupima, kao-i kod tako zvanog toplog presovanja kratkih komada, po novom načinu može hiti omogućena i kod proizvođenja istegnutih tela, što je do sada bilo moguće samo no-mo-ću hidrauličkih ili mehanički pogonje-nih presa sa stalnim dovodom energije.
Bitnost pronalaska koji sobom dovodi prednji uspeh leži u tome, što se energija kretanja (veličina kretanja) kakve velike mase, koja se nalazi u srazimemo brzom kretanju (padanju), bez smetajućeg dejstva prenosi po načinu udara na siraz-merno -male -mase komada za obrađivanje, što naročito u pogledu okolnosti, da se radi blizu temperature topljenja, proizvodi tečenje materijala. Objašnjenje procesa koji se vrši kod ovog postupka jeste u sledečem:
Kod središnag udara elastičnih tela jednake mase se vrši menjanje brzina bez trajnog deformisanja; ako- su tela različite mase, to se izmena energije vrši tako, da veličine kretanja (masa puta brzina) o-staju konstantne. Ova izmena se vrši u trenutku udara za veoma kratak vremenski razmak. Mera za dejstvo udarai na kakvu tačku mase je pri tome integral po
fd~
vremenu motmentame sile T = m I --^za vreme trajanja -ovog delovanja, koje se dobija jednako impulsu ili piromeni veličine kretanja.
Izmena veličina kretanja se vrši u trenutku -udara u veoma kratkom vremenskom razmaku. Ako je postavljano više takvih -tela jedno za drugim, tada se ovo ipreniošenje vrši na taj način, što poslednje telo prima veličinu kretanja prvoga tela dok između ovih nailazeoa se tela ostaju u miru. Ako je potisnuto telo neelastično i ako je smetano u daljem kretanju, to se impuls udara pretvara- u sile, koje proizvode trajnu promenu oblika tela. U svima se slučajevima jedan deo udarne -energije pretvara pored toga u zvuk i toplotu.
Tečnosti ne stavljaju svojoj promenl oblika nasuprot nikakav otpor. Ako se one potiskuju kakvim čvrstim telom, to se dodata energija (veličina kretanja) upotreb-3 ju je za njihovo dalje kretanje u slučaju da je data mogućnost za jedno takvo kretanje- Ako se kakvo telo nalazi u stanju prelaza od čvrstog ka tečnom stanju, to ono prameni oblika stavlja nasuprot isto tako
mali otpor u koliko se više približuje tečnom Stanju. Pri udaru na jedno takvo telo uda-rni impuls će imati dejstvo, -da u razla-bavljenam stanju nalazeći se najmanji de-lići po sebi mirujućeg -tela (obrađivanog komada) dospevaju u kretanje i -međusobno prenose dejstvo udara, slično kao kakav -red jedna za drugom poredanih elastičnih lopti. Ovo se unutrašnje kretanje ispoljava kao spoljni gubitak energije u povećavanju temperature.
Ako se sad tel-o sa visokom temperaturom koji prima udarni impuls nalazi u kakvom sudu, koji ima izlazni otvor koji je postavljen u pravcu udarnog impulsa, to će masa potiskivanog tela proći kroz ovaj otvor, pri čemu će izlazeći delići, koji sledujiu gore navedenim zakonima udara, izvršiti ižlaženje sa u toliko manjom unutrašnjim otporom, u koliko je telo bliže tečnom stanju. Ako kakvo tele- srazmerno male mase dobije veoma veliki udarni impuls, t. j. -alko ikakvo telo velike mase i velike brzine naiđe na ovo, -to će pojedini delići prvoga izlaza veoma velikom brzi-, n-om iz o-tvora, pri -čemu će ono zavisiti od agregatnog stanja, ali i od ostale kakvoće tela zavisiti, da li će oni izlaziti kao proizvod koji se održava u vezi ili razbijeno u kapljičastom obliku; praktično se pokazalo, da oni istina izlaze kao proizvod, ali da bez priimene kasnije opisanih po pronalasku priprema ne zadržavaju željeni oblik.
Jedan malo izmenj-en oblik izvođenja prethodno opisanog postupka dobiju se, ako se sa ili po slobodnoj udarnoj energiji malju iskoristi još njegovom težinom na tečnu masu dopunski delujući statički pritisak.
Za izradu kakvog potpuno kompaktnog proizvoda mora telo koje je pre vršenja udara ziagrejano na visoku temperaturu bi-ti uneto u kalup, pri čemu sadrži-na toplote tela mora biti održavana tako visokom, da udarom proizvedena toplota bude dovoljna, da njegovu molekularnu vezu toliko razlaba-vi, da izlazeći delići uz održavanje svoje uzajamne veze dospevaju u živo tečenje i pri čemu je udarna, energija, koja po odavanju njenog dela utrošenog za proizvođenje toplote još preostaje, dovoljno velika, da celokupnoj masi tela koje treba da se uobliči dodeljuje onu izlaznu brzinu, pomoću koje celokupna masa obrađivanog komada dobija oblik zatvorenog homogenog i kompaktnog proizvoda.
Za izvođenje ovih zamisli se po pronalasku upotrebljuje udar kakvog padajućeg malja, na primer kakvog frikcionog čekića sa vretenom, kako se ovaj upo-
trelbijuje za kovanje kalupijenjem (Gesenk-schmieden). U jednom nepredstavljivo kratkom vremenskom razimaiku se vrši jedan takav udar na u usijanom stanju u-vedeni komad za obrađivanje, koji se nalazi u poznatom kalupu (masivni ili šuplji cilindar) i dovodi ga do isticanja kroz u prijemniku predviđeni izlazni otvor. Pri tome je svejedno, kako je i u kojem pravcu malj stavljen u kretanje, pa bilo to parnom snagom, hidraulički, pueumatieki, ekspiozionim dejstvom ili proizvoljnim mehaničkim pogonskim uređajem, u koliko se po pronalasku vrši naglo udarno dejstvo pomoću kakvog sistema velike, ■mase. Po pronalasku mogu biti upotrebi jeli i poznati uređaji kao frikoioni čekić sa ■vretenom i tome slično, kod kojeg se u-darna energija (udarno dejstvo) može slobodno vršiti ma obrađivanom komadu, a da njeno izvođenje u cilju sprovo-đenja postupka po pronalasku ne zahteva izmene ili nove konstrukcije bitne vrste ovih mašine, već postojećih u mnogim preduzećima za preradu metala. Dakle za primenu ovog pronalaska praktično nisu potrebne skoro nikakve investicije, piri čemu je i utrošak snage znatno manji, no kod sada za proizvođenje istegnutih komstirukcionih delova upotrebijenih presa koje daju proizvod u vidu kontinuainog užeta sa hidrauličkim ili mehaničkim pogonom.
Kao što je opisano, delići dospevaju u živo tečenje, usled čega je po pronalasku bezuslovno potrebno, da se po izlasku iz ■matrice u priključku na izlazni otvor postavi kakva ma i sasvim kratka vodilja, koja se u slučaju da je to potrebno i hladi, kad željeni oblik uobličenog komada treba da ostane održan.
Po pronalasku je i samo prema slučaju jedino potrebno, da se ova vodilja hladi nasuprot drugim uređajima, kod kojih se delovi samoga oruđa i trn moraju hladiti, a delovi oruđa ne potrebuju hlađenje, pošto se oni tek neposredno pred udarom dovode u dodir sa usijanim blokom i usijani blok dodiruju uopšte samo na izves-noj srazmerno maloj površini i neposredno po udaru su opet već ponovo slobodni!. Korisno se po prilici naročito kod velikih dimenzija upotrebljuje šuplji, hlađeni vo-diljni trn. Kod radnog procesa po pronalaska se, kao što je već pamenuto, vrši izlazak materijala velikom brzinom neposredno kod početka defoinmisainja, t. j. materijal počinje da ističe kroz izlazni otvor, u istom trenutku u kojem se vrši u-đainno dejstvo, odnosno tačno rečeno, kasnije za onaj nemerljivo mali vremenski razmak, koji potrebuje prenošenje udar-
nog impulsa od dalje udaljenih molekula koji se nalaze blizu izlaznom otvoru. Prenošenje središnog udara se vrši u pravcu udara, dakle se ni u kom slučaju ne vrši sabljanje.
Da bi se obrađivani komad sa što je ■mogiuće manjim otpor om na trenje izveo iz kalupa, ovaj je po pronalasku tako izveden, da trenje na zidovima prijemnika bude samo s'asvim neznatno, što se po pronalasku postiže time, što se prostor dizmedu donje površine malja, gornje površine matrice i prijemuikovih zidova održava znatno većim, no zapremiina samog obrađivanog komada. Obrađivani komad je stoga manjeg prečnika no prijemnikom prostor, sa čijim zidovima do speva u dodir tek u poslednjem delu procesa uobličava-nja, koji pod dejstvom težine malja prema slučaju može biti sličan presama, koje daju proizvod u obliku kointiinualnog užeta. Ako se u cilju obrazovanja cevi upotrebi kakav šuplji komad za obrađivanje, to njegov središni otvor ima veći prečnik, no kasnije opisani vodiljni trn. Slojevi vaz-duha, koji se nailaze između obrađivanog komada i oruđa vrše pri tome jednovre-meno izolujuće dejstvo radi sprečavanja hlađenja bloka i protiv štetnog .zagrevamja oruđa. Za njihovo pravodobno i dovoljno odvođenje je predviden široki, centralni otvor i time se postaralo za to, da obrađivani komad na svom donjem kraju bude tako stupanjski izveden, da on odmah od početka odgovara pravcu strujanja pojedinih delića; ovim se obezbeđuje zaihvata-nje sobom delića vazduha, koji su u početku okružavalli obrađivani komad.
Po pronalasku se pri kalupljen ju (u-obličavanju) uključuje izvestam međueile-menat, koji s jedne strane kao mirujući međuičlan prenosi udarnu energiju i s druge strane, u slučaju izrade šupljih proizvoda obrazuje vodilju za čvrsto nai malju postavljeni trn. Ovaj srednji deo omogućuje takode, da se ovaj trn po završenom uobličavanju može lako izvući iz gotovog šupijeg proizvoda. U kritičnom trenutku upravo završenog uobličavanja je trn izložen opasnosti, da se usled skupljanja hla-dećeg se proizvoda u ovome čvrsto uglavi. Srednji deo zaštićuje samo poslednji cevasti deo od naglog hlađenja i osim to-gai se naslanja na hrbat (Grat), tako, da trn brzim kretanjem pritiskača može odmah biti izvađen. Ovaj je srednji deo podesno postavljen u vodiljnoj poluzi na malju i može se pomeratii prema ovome.
Za izvođenje napred opisanog postupka služeći uređaj sastoji se, kao što je već pomenuto, za izradu punih profila iz običnog čekića za padanje ili frikcionog
čekića, u svakom slučaju uz uključenje srednjeg dela u vezi su kasnije opisanim uređajima za odsecanje i skidanje (sastru-gavanje), dok je za izradu šupljiLh profila predviđen naročiti raspored, kod kojeg je vodiljni trn čvrsto vezan sa pnitiskačem, pri čemu se unutrašnji prema malju po-merljivi srednji deo (komad) ovde upo-trebljuje i za vođenje trna.
Kod ovog postupka upotrebljeni uređaji za skidanje hrbai'ta su istina delom po sebi poznati, no ipak po pronalasku privremeno vezivanje (spajanje) ovih uređaja, koji i po pronalasku po potrebi mogu me-haniiički biti stavljani ispred prijeimoikovog otvora i od ovoga biti skretanjem uklanjani, omogućuje sa pokretnim delovima uređaja, koji služe udaranju, jednostavno radni tok neusporavajuće uklanjanje hrba-ta. Pošto su tako snage mašine na veoma jednostavan način iskorišćene i za ovaj đlj, otpada inače postavljeni zahtev, da se obrađivani komad presuje do na sasvim mali ostatak, što sobom donosi različite nezgode. Hrbat se sa pritiskača i tada bez muke odvaja, kad je on daleko deblji od 3%, ali je proizvod čistiji.
Jedna dalja odlika pronalaska leži u samom uređaju za uklanjanje hrbata, koji se sastoji iz pritiskaoa za odsecanje kojii u slučaju proizvođenja šupljih profila pruža prostor za prolaz trna, iz spojnika sa pokretnim delovima čekića i iz strugača, pri čemu je pritiskač za odsecanje po pronalasku tako izveden, da on pouzdano izdiže hrbat iz kalupa.
Na priloženom nacrtu je pokazan predmet ovog pronalaska, odnosno za izvođenje navedenog postupka upotrebljeni uređaj je pokazan u više primera izvođenja radi primera i to: Sl. 1 pokazuje jedan deo frikcionog čekića koji je udešen za izbijanje cevi. 91. 2 pokazuje uređaj hvatača sa pritiskačem za odsecanje za Izbijanje cevi. SI. 3 pokazuje jedan pritiskač za odsecanje za izbijanje poluga. SI. 4 pokazuje izgled odozgo uređaja za sastrugavanje. SI. 6 pokazuje kao konusni trn izvedeni kraj pritiskača po izvođenju prema si. 3, koji se na ovoj slici naravno me može videti. SI. 7, 8 i 9 pokazuju izmenjene oblike izvođenja iz si. 1. SI. 10 pokazuje jedno naročito izvođenje matrice, koja je držana vodiljom koja se može zamenjivati. SI. 11 pokazuje jedan izgled odozgo izvođenja iz si. 10. SI. 12 pokazuje obrađivani komad kako se ovaj izvodi po pronalasku za izbijanje cevi u prijemnikovoj komori pri početku uobličavanja, a si. 13 pokazuje sam komad za obrađivanje.
Uređaj se kod primera izvođenja sastoji iz stabilnog donjeg dela a, koji je ut-
vrđen na postolju m mehanizma čekića ili je sa ovim izveden iz jednog komajda. Donji deo a se obično označuje kao prijemnik, u njemu se nalazi stvarna matrica b sa otvorom n, koji odgovara spoljnjem prečniku cevi, koja treba da se izvede, ili punog profila. Pri početku radnog procesa se u prijemniku a nalazi veoma zagre-jani korisno cilindrični, kod izrade cevi šuplji komad za obrađivanje (neobrađeni komad) g. Na malju c čekića je sad utvrđena patrica ci, koja izlazi u dugački trn f, koji odgovara čistom prečniku šupljeg proizvoda koji treba da se izvede. Kod izvođenja delova u vidu poluga izostaje trn f, dok se srednji deo d iž si. 1 upoitre,bljuje i tada prema slučaju. Patrica se tako sastoji (si. 1) ne samo iz pomenutog dela ci sa trnom f, nego i još iz kakvog srednjeg dela d sa produženjem di čiji prečnik sa svoje strane odgovara šupljini prijemnika. Ovaj je srednji deo d sad na primar pomo-, ću vodilja e pomerljiv relativno prema delu ci, pri čemu su ove vodilje e utvrđene na malju c i tako se sa ovim kreću. Srednji deo d vodi sa svoje strane opet trn f pomoću veoma tačnog srednjeg otvora, (p).
Radni proces je kod proizvođenja šupljih tela sledeči:
Malj c na kojom je utvrđena patrica ci spušta se najpre iz svoga položaja po visini toliko, da srednji deo d nalegne na obrađivani komad g. Zatim prestaje kretanje srednjeg dela d, a malj c pada velikom silinom, pri čemu vodiljne poluge e klize bez trenja kroz otvore i u srednjem delu d. Trn f tako izmiče napred vođen otvorom p srednjeg dela d, radnom procesu i izlazi iz matrice, pre no što materijali počinje da teče. Kretanje malja na niže vrši se bez otpora uz puno iskorišćenje snage, usled čega uobličavanje počinje u tom trenutku sa punom jačinom, kad velika živa sila malja prelazi preko srednjeg dela d na obrađivani komad koji ima relativno malu masu. Energija kretanja se ovim delimiono pretvara u toplotu. Glavni deo energije izvodi bez stalnog pritiska izlaženja m'aterijala iz otvora matrice. Napred izašli trn na primer obrazuje vodilju za proizvode, koji su u mekom stanju napustili matricu, tako, da oni, ima kako brzo da se proces kalupljemja može vršiti, uvek i zadržavaju željeni oblik, koji su upravo postigli. Pri izradi poluga (si. 3) izostaje trn f, dok naprotiv na matrici dole priključujuća se vodilja može biti predviđena odgovarajući spaljujem obliku poluge (si. 10). Si. 7, 8 i 9 pokazuju izmenjene oblike izvođenja uređaja prema sl. 1, pri čemu vodilje mogu biti postavljene ili zašrafljeno sa donjim delom čekića, ili sa srednjim delom, ili u donjem delu
pokretno, ili najzad, kako u donjem delu, tako i u srednjem delu pokretno. Kretanje srednjeg dela di se vrši i u ovim slučajevima oomoću spojnika sa pokretnim delova-ma čekića, koji ovđe nisu pokazani.
Po završetku procesa uobličavanja u-sijani komad visi celom svojom dužinom dole iz matrice napolje i hladi se, odnosno stvrdnjava se. Ali je već pre toga izvedeno prvo kretanje naviše malja, za vreme kojeg srednji deo d, koji je do sada obrađivani komad, poglavito po izvršenom u-obličavanju, štitio od hlađenja, ovaj još čvrsto drži, tako, da se skida podižu čim se trnom f, pre no što se ovaj može usled hlađenja skupiti i na trn f čvrsto eaglavi-ti. Sad se malj c podiže dalje, donje glave q vodiljnih poluga e (si. 1) nailaze na srednji deo d i ovaj se podiže sa ovima zajedno, tako, da patnica ci sa srednjim delom đ,di opet dospeva u najviši položaj. Sad mora još proizvod biti oslobođen od hrba-ta k, da bi se mogao vući na niže iz kalupa. Po sebi poznati uređaj za odsecanje iz si. 4 je po pronalasku snabdeven hvatači-ma 2, prema si. 3 ili 4, koji uređaj h z;a odsecanje, (si. 2, 4) odnosno (si. 3), vezuju sa maljem i ovo omogućuju na taj način, što često veoma čvrsto na,lazeče se oruđe za odsecanje može biti lako izvučeno iz kalupa. Samo se oruđe po kretanju malja za uobličavanje umešta rukom ili se po pronalasku pomoću mašine pomera pred otvor prijemnika. Radi ovoga je eventualno konusna površina pritiskača za odsecanje izbrazdana, da bi se obezbedilo pouzdano prianjanje hrbat a k na podižućem se pritiskaču h za odsecanje. Ovo se dejstvo povećava time, što pritiskač za odsecanje prodire u obrađivani komad, koji se za vreme rada sečenja hladi i pri tome skuplja. Pritiskač h za odsecanje je po pronalasku šupalj (otvor p, p’), tako, da se trn f može nesmetano kretati kroz ovaj, ako se sa maljem spušta služeći spojnik pritiskača za odsecanje na malju može biti izveden kao jednostavni zatvarač na bajonet. Kod predstavljenih primera na si. 2, 3 su elastično oslonjene kandže 2, koje se pri kretanju na niže pomeraju preko prstena 4, 5 na pritiskaču za odsecanje.
Po pronalasku se dalje predviđaju u-ređalji, da se hrbat k, koji se iz kalupa podiže sa pritiskačem za odsecanje, sa ovoga skine i(sastiruže). Na si. 2 i 3, koje radi primera pokazuju jedan uređaj za saistruga-vanje, je sa 6 obeležen strugač (si. 2), koji se sa prijemnikom vezuje iznutra, a sa 7 strugač (si. 3) koji se sa prijemnikom vezuje spolja. SI. 5 pokazuje u izgledu odozgo jedan viljuškasti oblik strugača, koji su na jednoj strani zaravnjeni i pomoću ma-
lih elastično oslonjenih čepova 8 hrbat po sastrugavanju čuvaju od spadanja u prijemnik.
SI. 6 pokazuje jedan kraj čekićevog malja cs koji je snabdeven sa kratkim konusnim trnom g. Ovaj trn daje hrbatu naročito korisni oblik jer on kod upotrebe jednog takvog profila pritiskača može biti znatne veličine i prema tome se lodseca sa malim utroškom snage. Veliki hrbat sprečava ne samo štetno obrazovanje usisava-jućeg nabora u poslednjem delu izbijane poluge, već omogućuje i da se prime nečistoće materijala brbatom. Kod izbijanja poluga može sličan trn u datom slučaju i pomoću ponavljanog udaranja biti upo-trebljen kao [pritiskač za odsecanje. Na si. 3 se on naravno ne vidi, jer je ovde predviđen naročiti pritiskač za odlsecanje.
I kod izbijanja poluga može po pronalasku biti upotrebljen srednji deo, koji je tada snabdeven kratkim konusnim nastavkom trna, koji je podesno u svom donjem delu manji, no izlazni otvor i površina za odsecanje, prema kojoj se odvaja hrbat, u cilju da se izvede pouzdano odvođenje vazduha pomoću zahvalan ja sobom iz pirijemnilkovog prostora.
SI. 10 i 11 pokazuju jedan oblik izvođenja, zajedno sa matricom, kod koje se dobro vidi ispod izlaznog otvora potrebna vodilja, koja jednovremeno obrazuje njeno zaključavanje (zatvor). Ova se vodilja uvlači bočno i omogućuje, da se obrađivani komad izvlači prema dole. Ovo se izvođenje pokazuje kao dobro naročito u takvim slučajevima, u kojima je nastupilo van-redmo čvrsto uklještavanje brbata. Najzad si. 12 i 13 pokazuju oblik komada za obrađivanje i njegov odnos zapremine prema prostoru, koji se obrazuje bočnim zidovima prijemnika a, gornjom površinom matrice b i donjom stranom srednjeg dela d. Bitno je za pronalazak, da obrađivani komad ima mogućnost, da odmah isteče, što se postiže ne samo uklanjanjem oštrih ivica na njegovom donjem kraju, već i time, što šupljina p” u sredini ima veći prečnik no trn. Spoljni oblik obrađivanog komada može u njegovom gornjem delu predstavljati kratku vodilju na prijemni-kovom zidu. Pošto sabljanje i ispunjavanje ovoga prostora pri početku rada uobličavanja, kao što je izrično opisano, ne nastupa, to može lizolujući vazdušni sloj odi-laziti i on neće ometati udar malja u njegovom dejstvu.
Pronalazak, što treba naročito istaći, nije ograničen na uobličavanje metala, pošto se postupak može sprovoditi kod svih materija koje se mogu uobličavati.
Patentni zahtevi:
1.	) Positupak za uobličavanje komada za obrađivanje zbijenoga (zdepastog)) oblika u proizvode velikog pružanja po dužini, naznačen time, što se uobličavanje vrši pomoću prijemnih sudova ili matrica sa izlaznim otvorom pomoću naglog dejstva udarom ili potiskivanjem.
2.	) Postupak za uobličavanje komada koji treba da se obrade, zbijenoga oblika, u proizvode velikog pružanja po dužini, po zahtevu 1, naznačen time, što se veličina kretanja pritiskača velike brzine i višestruke mase u odnosu na obrađivani deo prenosi na ovaj.
3.	) Postupak za uobličavanje komada koji treba da se obrade u proizvode velikog pružanja po dužini, po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što je komad za obrađivanje tako O'dmeren, da on još pri početku izlaženja materijala iz otvora matrice ima manju zapreminu no što je zapremina prostora ograničenog zidovima, (a) prijemnika, matričnom površinom i površinom malja, odnosno upotrebijenog srednjeg dela.
4.	) Postupak za uobličavanje komada koji treba da se obrade, po zahtevu 1 do 3, za izradu cevi, naznačen time, što je sre-dišna šupljina za ovo upotrebljenog komada za obrazovanje većeg prečnika, no u-potrebljeni vodiljni trn i spoljni prečnik komada koji treba da se obraduje uglavnom manji, no čist prečnik otvora prijem-nikovog.
5.	) Postupak za uobličavanje komada koji treba da se obrade po zahtevu 1 do 4, naznačen time, što se obrađivani komadi na strani koja je okrenuta matrici odseca (oslobađa od oštrih ivica) u cilju, da se obezbedi odilaženje izolujućeg vaizdušnog sloja zahvatamjem sobom, u kojem se cilju puni komadi za obrađivanje umeštaju u matricu sa usisavajućim naborom prema dole.
6.	) Postupak za uobličavanje komada koji treba da se obrade po zahtevu 1, naz •načen time, što se uobličavanje vrši pomoću proizvoljno poganjenih čekića naročito frikcionih čekića sa vretenom ili čekića koji deluju padanjem.
7.	) Postupak za izradu proizvoda, koji u odnosu na njihovu dužinu imaju male preseke, iz materijala koji se može uobli-čavati, po zahtevu 1, naznačen time, što materijali koji pod dejstvom udara kakvog pritiskača ističu iz otvora u matrici do svoga stvrdnjavanja u željeni oblik dobija-ju vodilju.
8.	) Oblik izvođenja postupka po zahtevu 1, 2 i 7, naznačen time, što se u priključku na zonu za kalupljenje u matriči-
nom izlaznom otvoru postavlja vodilja koja je prilagođena unutrašnjem ili gpoljnjem obliku proizvoda ili obojem.
9.	) Postupak za izradu proizvoda, naročito šupljih oblika većeg pružanja po dužini po zahtevu 1, naznačen time, što je šuplji komad za obrađivanje unet u matricu koja je snabdevena otvorom, kroz ovaj se tako istaknuto napred vodi trn, koji služi kao vodilja komadu koji treba da se uobliči, da om strči preko otvora matrice, da se zatim po izvršenom udaru izvodi odsecanje hrbaita od presovanja u samom kalupu, ručno ili mehanički, pritiiskalčem za odsecanje spaja sa maljem i pomoću njega se izdiže iz kalupa, posle čega se pomoću podesnog po površini izvođenja pritiiska-ča za odsecanje na njemu prianjajući, iz kalupa podignuti hrbat na podesan način sastrugava.
10.	) Uređaj za izradu šupljih komada po postupku po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što se patrica sastoji iz jednog trna (f) koji ulazi u šupljinu šupljeg komada koji treba da ise obradi presevanjem, i koji je relativno vezan sa samim pritiska-čem (maljem c) i jednog srednjeg dela (d), koji se možepomerati prema ovome, u glavnom cilju, da se vodiljni trn (f) prvo pusti da izađe kroz šuplji komad za obrađivanje i iz matrice, da bi trn proizvodu koji pod dejstvom udara malja (ci) — koji se prenosi na obrađivani komad pomoću na njemu nalazećeg se srednjeg delai (d) — ističe iz matrice, služio kao vodilja do njegovog stvrdnjavanja.
11.	) Oblik izvođenja uređaja po zahte-vu 5, naznačen time, što su vodiljne poluge (e) srednjeg dela (d), prema kojima se pomera spuštajući se malj (c) po njegovom uaJeganju na obrađivani komad, utvrđene na ovome.
12.	) Oblik izvođenja uređaja za izvođenje postupka po zahtevu 1, naznačen time, što je srednji deo (d, di) postavljen pokretno na vodiljama (e), koje su čvrsto vezane sa donjim delom čekića (m).
13.	) Oblik izvođenja uređaja za izvođenje postupka po zahtevu 1, naznačen time, što je srednji deo (d, di) postavljen sa vodiljama (e), koje su postavljene klizno u donjem delu čekića (m).
14.	) Oblik izvođenja uređaja za izvođenje postupka po zahtevu 1, naznačen time, što je srednji deo' (d, di) vezan klizno sa vodiljama (e), koje mogu kliziti i u matrici (a).
15.	) Oblik izvođenja uređaja po zahtevu 9 do 14, naznačen time, što srednji deo (d) za vreme procesa tečenja služi kao vodilja trnu (f) koji je utvrđen na malju (ci).
16.	) Uređaj za izvođenje postupka po zahteva 1 i 2, nanzačen time, što se pri-tiskaič za odsecanje pomoću hvatača (2) vezuje sa pokretnim delom čekića, koji ga izdižu napolje iz prijemnika, pri čemu se pritiskač za odsecanje kod izbijanja cevi izvodi šupljim, da bi propustio trn (f).
17.	) Uređaj po zahteva 9, naznačen time, što je upotrebljeni pritiskač za odsecanje snabdeven sa tako izhrazdanom površinom, da hrbat pouzdano prianja, u cilju da se ovaj izdigne iz kalupa sa pritiis-kačem za odsecanje.
18.	) Uređaj po zahtevu 9, 16, i 17, naznačen time, što se hrbat za vreme kretanja na više skida sa pritiskača za odsecanje pomoću podesnih uređaja za sastruga-vanje (6 i 7).
19.	) Uređaj za uklanjanje hrbata koji se doihija pri izvođenju postupka po zahtevu 1, naznačen time, što se sastoji iz elastično oslonjenih čepova (8) koji su ume-šteni u zid prijemnika i koji sprečavaju sklizavanje nazad izdignutog hrbata u pri-jemnikovu komoru.
20.	) Uređaj (za izvođenje postupka po zahtevu 1 u cilju izrade punih tela, naznačen time, što materijal za presevanje klizi u matrici kroz vodilju.
21.	) Uređaj po zahtevu 20 za izvođenje postupka po zahtevu 1, naznačen time, što prijemnik (a) sadrži šupljinu (o), u koju se može uvlačiti prerezana, klinasto izve-
dena, bočno izvadljiva vodiljna podloga (36), na kojoj leži matrica (b).
22.	) Uređaj za izvođenje postupka po zahtevu 1, u cilju izrade punih tela, naznačen time, što se na pritiskaču za udaranje postavlja kratak trn koji leži prema vodilji i koji pri kretanju na niže ne dostiže dno kalupa za presovanje.
23.	) Oblik izvođenja uređaja po prethodnom zahtevu, naznačen time, što se trn održava sa manjim prečnikom no što je otvor matrice.
24.	) Uređaj po oba prethodna zahteva, naznačen time, što je trn izveden konusno.
25.	) Uređaj za izradu punih tela po zahtevu 22 do 24, naznačen time, što je konusni trn utvrđen na jednom srednjem delu koji se može pomerati prema malju.
26.	) Uređaj po zahtevu 7 do 5 i 20-21, naznačen time, što se vodiljni deo, koji se priključuje na matričinu zonu za kaluplje-nje, hladi.
27.	) Uređaj po zahtevu 7 do 15, 20, 21, i 26, naznačen time, što je hlađen t trn (f).
28.	) Oblik izvođenja postupka za uobličavanje komada za obrađivanje po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što se uobličavanje komada za obrađivanje po utrošku na ovaj prenošene veličine kretanja dovršava pod dejstvom težine pritiskača po-načinu prese koja daje proizvode u obliku užeta.

c



A


'W

//
7~“









.