Поштарана у готовом плаћена.
SOKOliSKi QliASMIK
ЗВАНИЧАН ОРГАН ЈУГОСЛОВЕНСКОГ СОКОЛСКОГ САВЕЗА, И САВЕЗА ЧЕШКО-СЛОВАЧКОГ И ЈУГО-СЛОВЕНСКОГ СОКОЛСТВА
Год. IV.	Јануар	1922.	Број	1.
САДРЖАЈ:
Dr. Laza Popovič: Na početku godine..................10
Dr. L. Popovič: Otvoreno pismo br. zagrebačkom sokol-
skom đružtvu I. Bogovičeva ul.................. 4
Savez češkoslovenskog-jugoslovenskog	Sokolstva....... 7
Češko Sokolstvo...................................... 7
Др. P. Ф.: Др. Јиндрих Ваничек....................... 8
Душаи Богуновић: Чешко-словачко	Соколство	.	.	10
Sokolstvo............................................13
Белевдке........................................................ 22
Iz uprave............................... ....	29
РЕДАКЦИЈА: ДР. Л. ПОПОВИЋ, АДМИНИСТРАЦИЈА: Т. ЈАЊАНИН ШЕНОИНА УЛИЦА БР. 17/11.
Телефон 25—11.	1	Телефон интерурбан 25—11.
Лист излази сваки месец, стоји годишње Дин. 15*— (К 60.—), поједини број Дин. 1*50 (К 6.—), двоброј Дин. 3‘— (К 12.—).
„РОС.Ш-ФОНШР“
Друштво за Осигурање и Реоси-гурање у Београду.
Основни капитал Дин. 5,000.000*—
Друштво је предузело сва до сада у Краље-вини C. X. С. закључена осигурања од друштва „Росија" у Петрограду и друштва „Фоксиер" у Бу-димпешти заједно са одговарајућим резервним фон-довима.
Друштво врши под најповољнијим условима:
1. Осигурања живота свију врста no најмодернијим тарифама;
2. Осигурања противу пожара, зграаа, кућног на мештаја, робе, индустријских и фабричких предузећа
3. Осигурања од несрећних случајева појединих колективно осигурање фабричких радника;
4. Осигурања од провалне крађе каса, трезора, тр-говачких радња и приватних станова;
5. Осигурања транспорта на суву и на води;
6. Осигурања стакала од лома;
7. Осигурања од града;
8. Осигурања судске одговорности према трећим лицима и
9. Осигурања аманета писама са вредношћу (ва-лора).
Сва обавештења даје Дирекција у Беог аду, Краљ Миланова 24-а. У унутрашњости Друштвене Филијале, Заступништва и агенти.
rwa
Штапл&рија Савеза С|	адннцких	Задруга	у	Загребу.
Na početku godine
Kažite nam vi bračo Hrvati, koji ste u Jugoslovenskom Kolu našem evo sada tri godine, boli li vas još srce i duša za prošlošću, osečate li neprestano strah da gubite ili da ste izgubili nešto veiiko, plemensko i svoje sto ste s nama, muce li vas sumnje i neverovanja, jeste li horni i jaki da se i dalje na zajedničkom megdanu takmičite sa jednakima za pobedu najsavršenijega i najboljega, je li vam prazan i žalostan izgied zato što koračate za zastavama novim, za zastavama jugoslo-venskim !
Kažite nam vi braćo Srbi, radenici i članovi Jugosloven-skog Saveza našeg več pune tri godine, rasejani i mnogo-brojni po velikoj domovini na sve strane, držite li vidajeovo igra i šala i varka svega što mi živimo, jesu li vam vrline obo-rene i zaspale odkada smo zajedno, je li presahnulo odušev-Ijenje vaše, je li još uvek prevršena mera nekog trpljenja i nezadovoljstva vašega, je li vam zaludno traženje radosti i sreče u novom poretku i novom gledanju na stvari, i mrzite li uporno
i ime i duh vodja vaših u jugoslovenskim sokolskim redo-vima!
Kažite nam vi bračo Slovenci, naši mali Česi. uredjeni i povrstani kao u košnici pčele, vi vredni, štedljivi. bistri i trezni od iskona Sloveni pa zato i Jugosloveni, da li se bojite čega nakon tri godine Jugoslovenskog Jedinstva, vidite li vi možda da kod nas laž caruje a sila slavi slavu, jesu li vam i dalje namere proste i jasne kao što je onda bilo kada je veliki brat Oražen bio medju vama, ili nalazite u suštini svega danas neku bolest, slabost i propast, trulež, pa se obazirate za onom stazom odakle se iza tri godine imamo da razdeljujemo i da bez jedne reči podjemo svako putevima raznima pra-čeni graktanjem gavranova iznad naših glava!
Kažite nam bračo svi, jer je zbilja vreme da se ponovo zagledamo oči u oči, da govorimo jedan drugotne u lice, da
Соколски Гласпик	1
izmedju nas ne bude posrednika nikakovih ni prisluškivača, da bez ustezanja i bez prepreka potražimo islinu, božansku istinu dobroga rada i dobroga puta našeg jugoslovenskoga, da vidimo nju izbliza, da se uverimo i da obnovimo istinu i valia-nost, da potvrdimo teškom i snažnom ozbiljnošču sadašnje volje naše mladu i zelenu veru bliske prošlosti, da se zaku-nemo ubedjenjenjem u Jugoslovensku Sokolsku Misao spremni bez ukrasa živote za nju dali, — ili da oborene glave sramno i žalosno začutimo, sa prekornim uzdahom priznamo poko-lenju zbunjenost i slabost, celom kolenu nesposobnost i ne-dostojnost, svom vremenu bezizrazan i prolazan prelaz i most u nešto drugačije, što neznamo što je i što če da bude, što nas ne interesuje, na što nemožemo, nesmemo i nečemo da svesno utičemo, nego samo puštamo neka se vrši volja pustoga dešavanja!...
Ah, loše če nas razumeti ko pomisli: potrebna je eto vika i razmetanje jugoslovensko, nema bogme nista bez gru-vanja u prsi, bez govora nabujalih i novinskih dopisa, loše gleda onaj koji samo u nadmetanju afekata vidi ishod i kraj, loše rasudjuju svi predlagači oštrije borbe i iačeg nastupanja jugoslovenskog nasuprot zanešenjacima druge vrste. Sasvim se o drugome nečemu radi! A to je: jačina Jugoslovenske Sokolske Ideje same po sebi i same u sebi, prvobitne snage nje-zine, vrednosti po suštini, bez obzira na okolinu i susedstvo!
0 tome se radi!...
Prvo čistota, iskrenost i svežina same ideje, ono sigurno, • toplo i pravo što od ljudskog srca stvara bedeme i gradove!
1 onda tek, bez kukavnog stida ili drske oholosti, jasno i otvo-reno pokazati što se misli! Pokazati to onda jasno, mirno i otvoreno radom, delom, ponašanjem, rečju, i u opče načinima do kojih se prirodno dolazi! ...
Ima ljudi kojlma je Jugoslovenska Ideja, a osobito Ju-goslovenska Sokolska Ideja, toliko savršena, prosta, jasna, kao jedan aksijom, i koji onda sa gospodstvom unutra a sa pre-zrivim smeškom spolja rade dalje svoj obični posao. progla-šujuči svakoga onoga koji Jugoslovensku Ideju neshvata, ne-razume, nevidi ju ili se usteže od nje, jednostavno glupakom, slepcem, prostakom do koga ili u opče nije stalo, jer je načelno loš, jer je nedostojan, ili najposle ako što vredi ima vre-
mena da se orazumi, da se prosveti, pa če več stiči kuda treba, a Jugoslovenska Ideja, ona če več pobediti po sebi, jer je iz-medju svih dosadanjih t. z. vodečih ideja najbolja i najjača, pa zato treba mirno raditi samo svoj posao dalje i ne biti nervozam A ima ljudi, kojima je Jugoslovenska Ideja, a oso-bito Jugoslovenska Sokolska Ideja, takodjer savršena, prosta i jasna kao dan, ali koji su nezadovoljni sa tim, koji su toliko oduševljeni i uzrujani, da hoče, da svi ostali prime i razumu ideju, vole ju, bore se za nju, rade, da smesta odbace i zgaze ideje Strane i druge, a ako neče milom, onda da to bude šilom, naprečac, u otvorenoj i odlučnoj borbi do rešenja krajnjeg, i da to ne vredi nista ako su samo jedni zadojeni čistom mišlju, dok drugi lutaju po mraku...
Največa je korist od onih. koji ne idu ni suviše levo ni suviše desno, nego koji idu pravo, koji idu neprestano pravo! A u jugoslovenskom sokolskom životu našem to nije teško, jer je zemljište odredjeno i ogradjeno, poznato je, osvetljeno je, i treba samo dužnosti da se ispunjavaju. obične, kadgoda sitne i male, ali uvek dužnosti samo, dužnosti sokolske i dužnosti jugoslovenske. Nekada, kada mi budemo potpuno kulturni i civilizovani, neče nam se kultura i civilizacija ni u čem drugom ni sastojati nego u ispunjavanju dužnosti, odredjenih, opčih, običnih, prostih ! Danas to može da bude sprovedeno jedino u našem Sokolstvu, kao u jednom delu, kao u jednoj školi i jednom vežbalištu celokupnog društvenog života našeg.
Govoreno je i pisano je o torne, ali nikada nije suviše da se naglasi, koliko je odlučno i važno, da u nas postoje uverenja jasna, i da mi ispunjavamo korektno i do kraja svoje dužnosti! Pa radilo se o programu za budučnost, radilo se o bilanci akcije za tri prošle godine, uvek je to i to jedino glavno i sve 1
Treba brado i Srbi i Hrvati i Slovenci a Jugoslovenski Sokoli, da pogledate u sebe unutra, tamo dobro da razmo-trite, da vidite kako to stoji, što je čisto, što vredi, je H sigurna i je li zdrava misao i uverenje, je li po delu i po ispunjavanju dužnosti ta misao sveža i živa, možete li za nju da jamčite, možete li na nju da se oslonite! Jer nema sofisterije i laži, pa da je najbrižljivije šakrivena, a da vas neče upro-pastiti! A ne odnosi se to samo na izabrane ili slučajne vodje
vaše sokolske, nego se to tiče danas svakog pa i najmanjeg i najneznatnijeg brata našeg!
Sa sigurnim, jakim i zdravim opstankom čvrsto je vezana naša sposobnost za dalji razvoj, za napredovanje, za našu bu-dućnost. Koliko smo mi još strašno na početku početka stva-ranja osnova za veliko delo naše buduče, koliko! Šta bi bilo od velikih zadaća naših sutra kada bi danas bili lažni!
Vežbati i jačati mora se telo i mišice, ali još više vežbati i jačati treba danas dušu i srce, da to ostane plemenito, lepo, prosvečeno, da se sačuva od propasti i slabosti, da se odbrani od neprijatelja sa svih strana!
Kada danas o Jugoslovenstvu govorimo mi moramo da se naprežemo, da činimo napore, da mnogo dokažemo, da apelujemo na svest i na savest. Možda da nije potrebno baš toliko truda, jer dogadjaje vodi božanska logika i Jugoslo-venstvo postiže dan za danom napretke, i sve je svetlije, sve je lepše, i sve je jače. Možda da nije potrebno, ali je još teško i nejasno vreme pa neprestano čujemo unutrašnji poziv da se za Jugoslovenstvo brinemo, da radimo za njega, da se borimo, da ne mirujemo i*da nikada ne odustajemo. A sasvim nam je pri torne jasno da če naskoro doči vreme kada to sve neče biti potrebno, kada če Jugoslovenstvo i slepi čak i gluhi uzeti kao nešto prosto, logično, prirodno, opšte i svoje, i kada če več izabrani duhovi i velike duše da sa kristalisanog Jugoslo-venstva polete kao sa odmarališta još dalje i još više!
Jugoslovensko Sokolstvo nosi zastavu Jugoslovenstva i Jugoslovenskog Idealizma! Bračo za tom i za takovom za stavom mi koračamo napred. 1 Hrvati i Slovenci i Srbi a Ju-goslovenski Sokoli pogledajte u sebe unutra, da vidite kako to stoji, i što je čisto, što vredi i što je sigurno! Onda s!o-bodno hirajte vašu četu i krečite za zastavom bez bojazni!
Dr. Laza Popovič
Otvoreno pismo br. zagrebačkom so-kolskom društvu I. Bogovičeva ulica.
Ja sam video i bio sam u dosta sokolskih društava naših, pa mogu da kažem, da tako jedno dobro i odlično društvo sokolsko, kao što je vaše, nišam našao. Ne kažem vam to kao
lasku i ljubaznu učtivost, nego je to istina, pa za to treba da je saznate i vi, i svi drugi.
Znam da valjanost vašeg društva počiva na istrajnosti, energiji i divnom pregalaštvu velikog broja vaših prehodnika, vaših časnika i vaših članova. Sokolski uspeh je uvekjbio rad, rad i ništa drugo, napor, trud i žrtve. Vaše društvo najviše radi i najbolje radi, zato je od sviju najbolje.
Vaše je društvo jedno važno društvo, ono je jugoslo-vensko, i ono je zaista tako, jer mora i da bude tako, tu u Zagrebu, istaknuto na očima svima, i kolevki kulturnoga Ju-goslovenstva. Upravo vaše je društvo toliko važno, da od njega u ovim krajevima zavisi celokupno Jugoslovensko Sokolstvo. Vaše društvo ide ispred sviju.
Ja verujem u napredak i sigurnu budučnost vašeg društva. Garancije za to su mi vrline vaše, hrabrost i junaštvo, vaša oduševlienost, vaš idealizam. Ne treba da vas uspesi što ih dan za danom postižete zaustave u marljivosti i samoprego-renju. Izabrani kako jeste vi šta više morate energično i neumorno da se lačate zadača i večih i novih.
Celi vaš pokret treba da se raširi, da bude ogroman, da se prokljuvi iz malog toplog gnjezda vašeg u Bogovičevoj ulici. To se dabogme odnosi i na idejno, i na prosvetno, i na teh-ničko polje vašeg poduzimanja. U opče vi morate iči za cilje-•vima pravim. A ti su i veliki.
Ma koliko da je cinična i bezdušna okolina u kojoj moramo da živimo, i nasuprot svima teškim prilikama što nao-kolo vladaju, meni nije zazor ni sramota da vam javno i otvo-reno kažem moje mišljenje u dogledu daljeg vašeg rada.
Držim da je najglavnije, najpotrebnije i najneodložnije, da podignete ovde u Zagrebu, svoj veliki Jugoslovenski Sokolski Dom. Vi možete i bez toga opstati i svugde je Jugoslovenski Sokolski Dom gde kuca i bije plemenito i junačko jugoslovensko sokđlsko srce. Vi možete opstati i bez novoga sokol-skoga doma. Ali bez njega ne možete iči za ciljevima pravim. A ti su veliki.
Poznajem teškoče ovoga posla vašeg ako ga preuzmete. Znam da su možda toliko velike, da su neizmerne. Pa ipak moram ovo da kažem: ja znam grupe ljudi u našoj državi „gde je mutno vreme, težak opči položaj, unutrašnja slabost,
oborena valuta, mrtav saobraćaj, zarazni nerad, loš kredit, i t. d.“, pa te grupe ljudi rade svoje poslove, čak ogromne i velike poslove, trezno, mudro, i s velikim uspehom. Dakle uz tvrd rad može da bude uspeha.Neko će da primeti: to su banke i milijonari, poratni dembeli, bez skrupule i morala. Lepo! Ako neki imaju na pretek para i pomoču toga mogu što god hoče, vi imate morala, vi imate čestitosti, vi imate mladosti, vi imate verovanja. A to vredi više od svih para.
Ako uz visoka etička svojstva vaša nasrnete u posao jednim naletom i jednom živošču. otvorenom smelošću ljudi što ne rade za čast, siavu i korist ličnu, več ste pobedili. Teš-koče nema smisla potcenjivati, ali su teškoče za to tu. da se savladaju.Šta mislite šta bi više vredilo: iii da vam neko pokloni sve, ili da otmete i pobedite istrajnošću, ubedjenjem i trudom.
Srečom je ovde sva teorija zališna i može da se baci u trnje. Radi se o torne: da vi istaknete pred sobom jedan veliki cilj, da ga jasno uočite, da ga zavolite, i da njemu podjete. To je odlučno. Treba imati srca pre svega.
U ostalom do ideje novog sokolskog doma nije za vas nijednoga teško doči. Treba samo ma koga dana doći na vaše vežbalište. Kako je to sve žalosno, malo, mračno, nezdravo, skučeno. I k tome vaši silni članovi, članice, naraštaj, podmladek, deca. Ako boga znate pa vi na tome vežbalištu ne možete ni opstati, i da ste najmanje i najneznatnije društvo, vi se tu morate ugušiti.
Sve možete postiči samo ako razumno postupate. Zamislite da je to jedna velika bitka i vi imate da se borite. Treba upotrebiiti sve načine borbe, i navalu i odmore, i brze juriše i zaobilaženja, udarce u prsa i skrivanja. Ali iči jednom cilju i povinovati se jednom planu, podeliti uloge, organizovati spremu.
Nije moje da o svemu detaljno govorim. Sve če te vi to bolje i savesnije i mudrije učiniti i izvesti. Što mogu još to je da vam se ponudim kao radenik ili kao borac ako me primite. 1 da vam na kraju ponovo kažem:
braćo i sestre, n a j g i a v n i j e je, najpotreb-nijeinajneodložnije da ovde u Zagrebu p o d i g n e t e svoj svetli, veliki i lepi Jug o— slovenski Sokolski Dom,
i u to ime zdravo, vaš stari brat Popovič
Savez češkoslovenskega-jugoslo-venskega Sokolstva.
Dne 16. decembra 1921. se je vršila v Pragi seja Saveza češkoslovenskega-jugoslovenskega Sokolstva. Seje sofse udeležili br. Dr. Scheiner, Dr. Vaniček, Štepanek, Dr. Heller, Mašek, Dr. Ravnihar, Dr. Car, Dr. Murnik, Dr. Popovič Laza in Dr. Fux. Po odobritvi zapisnika zadnje seje so podali zastopniki jugoslovenskega Sokolstva poročilo o pripravah zal.jugoslo-venski vsesokolski zlet v Ljubljani, ki je bilo odobreno. Isto tako se je razpravljalo o mednarodnih tekmah ki se vrše istočasno v Ljubljani; tu so se določile nekatere važnejše zadeve.
V nadaljnem razgovoru se je sklenilo, da se vrši leta 1925. v Pragi I. Vseslovanski sokolski zlet in leta 1926. pohod Sokolstva v bojni opravi na Kosovo Polje. Oba predloga sta bila z velikim odobravanjem sprejeta.
V Savez češkoslovenskega-jugoslovenskega Sokolstva je bil sprejet Savez češkoslovenskega Sokolstva v Ameriki. Sklenjeno je bilo, da se predsestvu poveri, da stopi v stik z Poljaki in Bolgari v svrho ustanovitve slovanske zveze na podlagi sokolskega programa. V Pragi se ustanovi visoka sokolska šola ter se poveri br. Dr. Vaničeku, da izdela program te šole. Končno je bila sprejeta še sledeča resolucija:
Sokolska društva, katerekoli slovanske narodnosti, ki se ustanove v območju ČOS i JSS morajo pristopiti k oni teh dveh sokolskih organizacij, v katere območju delujejo, ako tega ne store, ali ako ne bodo sprejeta, se jih smatra kot neorganizirane.
Po razpravi o nekaterih podrobnostih je bila seja zaključena.
j
e
Češko Sokolstvo.
V soboto in nedeljo dne 17. in 18. decembra 1921. se je vršila v Pragi seja odbora ČOS, katere se so udeležili zastopniki vseh 53 žup. Seje so se udeležili tudi zastopniki Jugoslovenskega Sokolskega Saveza br. Ravnihar, Dr. Murnik, Dr. Car in Dr. Fux, ki so bili navdušeno pozdravljeni.
Pri seji v soboto se je razpravljalo o udeležbi ČOS na zletu Sokolstva v Ameriki in o nekaterih drugih notranjih zadevah češkega Sokolstva. Pri seji v nedeljo je biio predvsem skle njeno, da se izroči br. Masariku meaajla ČOS za posebne zasluge, ki si jih je pridobil za Sokolstvo. Sokolsko društvo v Parizu je bilo sprejeto v zaščito ČOS v dokaz zahvale za veliko junaštvo njegovih članov, ki so ga izkazali med vojno. Po obsežnem referatu blagajnika so bili odobreni računski zaključki za leta 1914.—1920. Leta 1922. se priredi večji sokolski zlet v Moravski Ostravi, leta 1923. medzletne tekme v Pragi. Poročilo br.fŠtčpanka o vsesokoiskem zletu v Ljubljani leta 1922. je bilo sprejeto z velikim navdušenjem, nakar je br. starosta Dr. Ravnihar še ponovno povabil na naš zlet.
Nato je bila odobrena predloga spremembe kroja za naraščaj (moški in ženski). Glede udeležbe žen pri slavnostnih obhodih je bilo naročeno predsedstvu, da izdela v to svrho točne posebne predpise zlasti glede kroja.
Daljše poročilo je podal br. Beranek o načrtih za Tvršev dom, kateri bode stal do 14 miljonov kron, v katerem bode pa tudi osredotočeno vse življenje češkega Sokolstva.
Največ pozornosti je bilo posvečeno razpravi o enotnem članstvu ter je bil sprejet predlog poročevalca br. Štepanka, da se uvede enotno članstvo in obvezna telovadba za vse člane do 26. leta ter obvezno udeležbo pri gotovih vajah do 36. leta. Dalje je bilo sprejeto še več načelnih sklepov glede udeležbe Sokolov pri športnih tekmah, o sokolskih zabavah i. t. d. Seja je trajala od 9. ure dopoldne do 19., nakar so se vsi zastopniki podali k sestanku na Žofin, ki se je razvil v krasen Slovanski večer Sokolstva.
: Др- p. Ф-
Др. Јиндрих Ваничек.
Родио се неколико мјесеци иза Шајнера, 1. јануара 1862. у Прагу на Храчанима, јер му је отац био чиновник на краљевском двору. Мали Јиндра провео је своје ос-новно школовање у жупној школи св. Вида, а гимназиско на малостранској гимназији.
Посветио се праву, па је након забршених студија и судске праксе, почео одвјетничку каријеру као конципи-јента код Дра. Новотнија на Краљ. Виноградима, касније је водио дуг низгодина писарну Дра. Новака потпуно само-стално, а год. 1910. отворио је властиту писарну, коју је водио до преврата 191.8. Тада је био позван у војно ми-нистарство, да преузме водство културно-просвјетног од-јела тога министарства.
Још за гимназијских дана одушевио се Ваничек за Соколство. коме је заједно са братом Карлом посветио сав свој живот. Прве темеље гимнастике научио је у нижој гимназији код учитеља гимнастике Др. К. Шварца, а' кас-није је ступио у Смиховско соколско друштво, где је иза матуре примљен у предњачки збор.
Прве године свога соколовања посветио је Јиндра Ваничек свом личном васпитању па је већ онда гледао на Соколство са вишег и ширег гледишта, учвршћивао се у соколској идеји, и кад је дошло доба тјешњег спајања Чешког Соколства у „Чешку Обец Соколску*1 био је др Јиндрих Вамичек потпуно израђен и зрио соко у свом на-зирању и раду. У осамдесетим годинама био је његов рад у вјежбаоници најјачи успевши се до високе савршености. Године 1888. био је изабран начелником у Смиховском Соколу, а годину дана иза тога иреузео је водство „ Сре-дочешке жупеа.
Године 1889. било је повјерено Ваничеку водство првог одјелења на међународном натјецању у Паризу, гдје је добило то одјелење треће мјесто.
Године 1891. био је изабран начелником Прашког Со-кола наступивши тако Тиршово мјесто. Одмах затим иза-бран је начелником Ч. O. С. и кад је био год. 1908. ос-нован „Савез Славенског Соколства“ добио је Ваничек во-деће начелничко мјесто. Енергично се латио водства Со-колства и испунио све наде, које су се од њега очекивале. 4 Сав развој Соколства за последњих двадесет година је тако уско везан са Ваничком, као прве године Соколства с Тиршом. Као врховни вођа Соколства позван је Вани-чек прије свију, да се стара и да ради за развој соколске гимнастике на темељу Тиршовог система.
Успјеси чешких сокола на међународним натјецањима великим цијелом падају у заслугу Ваничкову. Привикава их стално на снажнији рад и савјесније вршење дужности, приправља натјецатеље најбрижније и тако осигурава вазда ванредно частан успјех а и побједу. Првенство на међу-народном натјецању у Прагу 1908, II. на тешком луксен-буршком натјецању г. 1909., првенство на натјецању за сребрни штит у Лондону 1910. и првенство у Турину 1911. и све те велике успјехе ваља приписати великим дијелом напорном раду Ваничка.
Осим тога треба да се истакне осим практичнога и његов теоријски рад. У соколским листовима и спомени-цама написао је много стручних расправа, критика и би-љежака. Засебно су изашли његови радови накладом „Прашког Сокола*: O rohovani (boks) a sermu holi dlouhu (baton) „O sermu Šavli", „O sermu holi kratkou“, „Vvklad cvičeni pofadovych dle povelu pfijatyh cvičitelskim sborem Č. O. S.“, и заједно ca др. Ворелом: „Sbirka piikladu cvičeni h prostych“.
Ваничек слави шездесетгодишњицу, једнако као и Шајнер, здрав, снажан и чврст у раду међу соколском дружином. Из дубине наше душе желимо, да води јуначке славенске соколске чете здрав и чио још много и много година!
Чешкословачко Соколство.
Брат Јозеф Кавалир, уредник прашкога „Сокола“ заменик старосте прашкога „Сокола“ и један од најбољих и најплеменитијих преставника Чешкословенскога Соколства, брат и друг Југословена по осећају и мислима — умро је у Прагу. Нека му је вечна успомена у великој славенској породици, за коју је он радио као: Чехословак, Славен и Човек.
Узакоњење телеснога образовања у Чехословачкој. За уза-коњење телеснога образовања у републици Чехословачкој, израђен је опширан и стручан нацрт закона, који је предан парламенту на пре-трес и одобрење. Нацрт је израдио саветујући збор, који је на основу закључка парламента био састављен из представника: министарства народне обране, просвјете и социјалне ; скрби, преставника Ч. O. С., радннчкога теловежбенога Савеза, разних шпортских удружења, пред-
ставника високих школа и сталешко-просветних организација, за из-раду закона било је предлога са више страна, а као основ узет је меморандум Ч. O. С. поднет парламенту г.осле ослобођења.
Нацрт закона садржи ове главне предлоге: „Сви грађани репу-блике дужни су подврћи се телесном образовашу од шесте до двадесет и четврте године код мушких, а код женскнх до осамнајсте године, до-тично удаје. Телесно образовање школске младежи поверава се шко-лама (учитељима) а ваншколске младежи државним и осталим уста-новама, које се баве телесним образовањем, а оддржавесу као та-кове признате. Телесно образовање имаде да се проведе у свим школама без обзира на спол, веру и народност“. Смер телеснога обра-зовања одређују министарства: просвјете, војске и здравља уз сурадњу саветујућега збора. Систем је соколскит. ј. Тиршов. О телесном обра-зовању свакога појединца води управа завода и друштва извештај, који се сматра јавним лисгом. Општински уред води извештај свих особа, које сгтдају под закон телеснога образоваља. Држава ће себринути о потребном броју учитељства за телеено образовање, а у ту сврху др-жава ће подићи високу школу за телесно образовање т. ј.Тиршов За-вод. Свака је општина дужна, постарати се за место где he се провађати телесно образовање. Друштва, која се баве телесним обра-зовањем ослобођена су давања пореза у ту сврху. Ко се клони те-леснога образовања, биће законима сгрого кажњен. За провађање закона предлаже се уврстити у државне прорачуне 1922—30. г. 30 милиона чехословачких круна. Закон ступа на снагу закључком пар-ламента, а у целости има бити проведен до годнне 1930.“Итако ини-цијативом и жилавим радом Соколства, ступа братска реиублика овим законом у ред оних културних држава, које након страшнога рата, обнову народа и расе гледају у узгајању човека у три правца: мо-ралном, душевном и телесном, јер само то троје заједно даје целога човека, способна да живи и да се развија за себе, а од себе за цје-лину т. ј. народ (државу).
Нова соколска књига брата Др. Е. Халупниа. Познати знан-ствени соколски писац бр. Др. Е. Халупни из Табора, члан просвет-нога одељења Ч. O. С. покрај ранијих радова као што су: „Сокол-ство и социализам" и „Соколство и скаутизам“ написао је као IV. свеску „Тиршова Зборника11, брошуру: „Први ствараоци народнога програма Јунгманн, Хавличек, Тирш и Масарик11. Брат Халупни спада у ред оних соколских писаца који на основу знанствених студија пре-тресају најважнија питања с којима Соколство директно или индиректно долази у додир, преко чега СоколСтво не смије да пређе, ако не ће да се сукоби са временом и културом, које садашњост донаша, а бу-дућност има да оствари. За препоруку је сваком члану Соколства ова и остале његове књиге, а нарочито оној браћи и сестрама, који стоје на становишту да је Соколство — гимнастичка установа — којој не треба ни душе ни морала.
Просветна школа Чешке ОбецСоколске. Оддана ослобођенЛ Чехослов- Соколство настоји, да унутрашњим просвећивањем чланства у
овнма правцима јавнога и соколскога живота тако узгоји чланство, да оно постане чврсто и непоколебиво, према свимз приликама и по-кретима које донаша данашње време. У ту сврху имаду да служе просветне школе: друштва, жупа и Савеза. На челу тих школа јесу просветна оделеља које води васпигач друштва, жупе и Савеза. Оснм овога, мора сваки придошли члан да прође идејну школу и да с њом буде спреман да ступи у Соколство. Овако браћа на северу раде, каји нмаду соколску традицију и израђену идеологију и где је садашњи рад само наставак пређашњега. Нека би нашему Савезу ово била поука, на који се начин изграђује Соколство, нарочито наше, које је у по-четку развоја и новога живота.
Таква школа држала се од 18—24. јула на којој је било при-сутно 138 учесника. Брат Ј. Пеликан предавао је: „Соколство у да-нашње доба“. Брат Новак: „Просветни рад жупа“. Брат Јан Хнлер: „Педагогијско васпитање у Соколству". Брат Хлумски : „Грађанско васпитан>е“. Брат Др. Клима: „Лечење ваздухом и водом“. Брат Др. Масак: „Здравствена организација унутар Соколства“. Брат Др. Бу-ковски: „Никотин и алкохолизам“. Сестра Стиблова: „Васпитање на-раштаја11. БратТоман: „Соколски скаутизам". Брат Новак: „Органи-зација васпитања нараш гаја11. Брат Др. Халупни: „Практично вежбање скаутизма и о Хавличку као једном од главних бораца ослобођења11. Брат Пехлат: „Тиршов систем“. Осим предавања билн су разговори о иросветном раду Соколства у Словачкој, о утицају природе на вас-пнтање, предавањо брата Степанка о соколским радницима v Југосла-вији, прегледавање Тиршове собе, складишга Ч. O. С. и г. д.
Збор соколских редактора. 5. новембра одржао се у Прагу збор соколских редактора Ч. O. С. жупских и друштвеннх листова. Примљен је важан закључак, који се има доставитн председништву Ч. O. С. да се „Соколски Весник“ издаје седмично. До сада издаје се Соколски Весник у 35.000; Cvičitelj (предњак) 15.000; Cvičitelka (пред-њачица) 10.000; Skrivanek (Шева) 15.000; Besed dorostu (Ријечи на-раштају) 12.000 примерака.
Светски конгрес Братства и Соколство. Приликом одржања светскога конгреса Братства у Прагу, коме је председавао брат Др. Јозеф Шајнер, предавао је Швицар В. Томас (евангелички свештеник из Женеве) који је међу осталим рекао ово: „Завидимо Вама (Чесима) на Масарику и Соколству“.	,
Стање чехословачкога Соколства. Концем године 1920. било је удружено 327.799 чланова у Ч. O. С. Од тога је 69% мушких и 31% женских. Овај број током године 1921. знатно је порастао, те се це-лок^пан број удруженога чланства ,у Ч. O. С. без нараштаја може да броји преко 380.000.
Скриванек (шеаа). Јесте лист, кога издаје Ч. O. С. као ме-^сечник за чехословачку младеж соколску. Лист уређује књижевник и соколски радник Јарослав Најман. Број 4—5 донаша слику и живот
знаменитога ческога сликара и Сокола Јозефа Манеса, који је први израдио соколски барјак и гесло: „Ја,чајмо се“. Разни дечји писци уврстили су такове чланке и преводе, који могу да развеселе дечју душу и њихов живот. Да би се код деце реално провела мисао славен-венске узајамности брат Најман пише чланак: „Темељи славенске узајамности". За доказ идеје узајамности пише брат Јан Пород чланак „Србохрвати“ у коме изнаша чланак потписанога, као сличност и је-динственост језика. Лист је чисто идејни, те је за децу веома при-ступачан. Браћи и сестрама које се баве образовањем нараштаја у нашим друштвима, добро би дошао овај лист за упуту како треба да се нараштај образује, јер код нас конзервативкошћу које влада у Со-колству, овако мишљење није могло добити своје место.
Нова издања Ческе Обец Соколске. Накладом Ч. O. С. изашле су ове књиге:, а) Успомени Карла Хавличка Боровскога, од P. В. Но-вака као 11 свеска соколске просвете. Књига садржи живот и рад једнога од првих твораца ческога препорода, песника, новинара и по-литичара, Карла Хавличка Боровскога, кога је Чехословачко Сокол-ство прославило 31. октобра о. г. Књига је намењена Соколетву као приручна књига за прославу и успомену.
Књига се завршује с позивом Соколству: „Да настоји осећати и живети његовом мишљу, и живити и радитн по његовим упутама, свесно, поштено ,и искрено у служби народа". б) Вежбе на разбоју у'сликама од Антонина Лукеша. Књига садржи 102 слике разних вежби на раз-боју, које су означене бројевима почетнога и завршнога става. Испод слика описане су вежбе тако, да сваки наш члан уз мало зпање чес-Koi-a језика може према њој радити. У мањкавости оваких стручних књига у нашој соколској литератури, ова књига може надомјеститн таку-мањкавосг у нашој литератури.
Душан М. Богуновић
SOKOLSTVO
ZAPISNIK
odborove seje Jug. Sok. Saveza dne 10. dec. 1921. v Ljubljani.
Predseduje: starosta br. dr. Vlad. Ravnihar. Navzoči: dr. Car, Oangl, dr. Fux, dr. Murnik, Kajzelj, Dončevič, Vojinovič, Kukec, Bajželj, Mtrolt, Švajgar, Kostnapfel, Cigojeva, Miodragovič, Janjanin, Jazbec, Petrovič, Mešek, Vidmar, Sajovic, dr. Vašič, Šlajpah, Haller.
Br. starosta otvori ob 9’30 sejo, konštatuje sklepčnost in pozdravi navzoče. Zaradi zaposlenosti br. načelnika odredi, da poroča najprej ta. Br. načelnik dr. Murnik poroča: Glavna dela tehničnega odbora obstoje v pripravah za vsesokolski zlet. — Telovadišče je določeno, prostora bo za 50i0 telovadcev in bo imelo tri vhode, poleg katerih bodo oblačilnce za telovadce in telovadke. Vaje za skupne nastope Sokolstva so sestav-
ljene, treba še sestaviti vaje za vojaštvo, in sicer vaje s puškami, tekme vojaškega značaja in nastop vzornega bataljona v redovnih vajah. — Ker so vaje objavljene po raznih številkah dveh listov z mnogimi popravki, jih bo treba izdati v posebni knjižici v slovenščini in srbohrvaščini. Tudi tekmovalne vaje in navodila za tekmovalce in sodnike izidejo čimprej v srbohrvaščini. — Kot tekmovalne vaje za prvenstvo Jug. Sok. Saveza so določene vaje za mednarodno tekmo. Kot tekmovalne proste vaje, ki so že prestavljene na francosko in odposlane mednarodni zvezi so določene naše vaje.
Tekma za prvenstvo se bo vršila že 3. in 1. junija in bo obenem izbirna tekma za jugoslov. vrsto pri mednarodni tekmi. Ta vrsta se bo nato pripravljala še dva meseca v Ljubljani za mednarodno tekmo. — Proste vaje so bile predelane z zastopniki 13 žup, vrhutega gre odslej br. Pre-lovec kot potovalni prednjak od župe do župe, da pouči načelnike o pravilni vadbi prostih vaj. Vršili se bodo pa tudi še župni tečaji, pri katerih se bode predelala telovadna tvarina za zlet. Priglasi, ki prihajajo, so zadovoljivi, po teh sklepati, bo nastopilo 4800 telovadcev, 3300 telovadk Seveda so pa te številke precej visoke in bomo zadovoljni tudi z manjšim številom dobrih telovadcev. S Češkega se pričakuje 1000 telovadcev in 600 telovadk. ČOS je poslala v Ljubljano svoja zastopnika br. Havela in s. Malo, da točno proučita vaje za zlet. List „Vestnik11 T. O. je izhajal letos kot priloga „Glasnika". Izkazalo se je’ da je to nepraktično, zato se je pošiljal list posebej in v bodoče naj izhaja kot samostojen list. Izkazalo se je pa tudi, da je list premajhen, ker je izšel na 32 straneh več nego mu je bilo določeno od začetka. Prihodnje leto bo potreba glede na zlet še večja, zato namerava T. O. izdajati list na 20 straneh za številko, naročnina se bo zaradi tega zvišala na 40 K. Ker so pa navadno prednjaki, ki jim je list namenjen, najmanj premožni, zato naj bi društva naročila za vaditelje in vaditeljice list, obenem naj bi ga širila društva med ostalim članstvom, da ne bo list pasiven. Br. Jazbec predlaga naj bi se v listu bolj štedilo s prostorom.
Br. Vojinovič vpraša ali izidejo zletne vaje v posebni brošuri ?
Br. Murnik izjavi, da se brošura že pripravlja za tisk in bo izšla v slovenščini in srbohrvaščini. Ali naj izide tudi v Cirilici? Sklene se, da je ni treba izdajati v Cirilici.
Nato sledi daljša debata glede lista Vestnik T. O., kdo naj ga naroči ter kako in kaj naj piše. V debati predlaga br. Janjanin, da naj T. O. izda za seljačka društva posebne lahke vaje, s katerimi naj nastopijo na vsesokolskem zletu. Taka društva delujejo v zagrebški župi in vadijo le ob nedeljah in svetkih, zato ni mogoče, da bi se priučili člani takim vajam kakor v onih društvih, kjer se redno telovadi po dvakrat ali trikrat tedensko.
Br Janjanin predlaga, da naj bo Vestnik T. O. samostojen in popolnoma strokovno-tehnični list, ker Sokolski Glasnik služi edino le kot idejni list.
Sklepi: 1 Vestnik T. O bodi v prihodnje samostojen strokovno-tehniški list; 2. vsak prednjak in vsaka prednjačica mora biti naročena
na Vestnik Т. O , vrhu tega mora imeti vsako društvo še dva izvoda za knjižnico; 3. društva naj potom agitacije skrbijo za čimvečjo naročbo na list.
Glede predloga br. Janjanina izjavi br. Murnik, da T. O. ne more izdati lažjih vaj, ker bi potem nekatera društva, ki niso dosti agilna vadile raje lažje vaje. Za seljačka društva naj sestavi župa primerne vaje in ta društva nastopijo na zletu s temi vajami kot s posebno župno točko Isto velja tudi za Ruse-begunce, ki ponekod samostojno vadijo.
Tajniško poročilo. Br. tajnik dr. Fux poroča: Položaj našega Sokolstva je v splošnem zadovoljiv, čuti se pa pomanjkanje dobrih sokolskih delavcev v nekaterih župah. Na savezno starešinstvo dohajajo različne prošnje za podpore, ker smatrajo mnoga društva Savez kot institucijo, ki naj deli podpore, ne pomislijo pa niti tega, da je mnogo društev, ki niti dolžnega poreza ne plačajo. Taka društva ne umevajo namena, ki ga ima Savez. — Zagrebški spor še vedno ni končan, razsodišče in župa sta storila svoje dolžnosti. Starešinstvo bo sicer še nekoliko počakalo, da se zadeva izčisti sama, v nasprotnem slučaju pa bo prisiljeno z energično potezo napraviti konec temu žalostnemu pojavu v Sokolstvu. — Starešinstvo je uredilo razdelitev žup Beograd in Vel. Bečkerek in sicer tako, da spadata društvi Vršac in Bela Crkva k župi Vel. Bečkerek, Kovin in- Pančevo pa k Beogradu. — Savezna, župna in društvena pravila so izdelana in prediožena ministarstvu v odo-brenje. — Z ozirom na veliko bedo, v kateri živijo ruski begunci in z ozirom m veliko lakoto v Rusiji je starešinstvo pozvalo Sokolstvo, da pomaga tem revežem. Poziv ni našel primernega odmeva med Sokolstvom, to pa menda zaradi tega, ker društveni funkcijonarji ne vršijo svojih dolžnosti. — Isto velja glede Jugosh Sokol. Matice. Nujno potrebujemo raznih knjig in navodil v idejni in tehniški stroki, zato naj bi skrbela Matica, ker starešinstvo ne razpolaga s potrebnim kapitalom za založbo knjig. Po sedanjih prijavah pa kaže, da je tudi v tem pogledu premalo zanimanja za to velevažno ustanovo. — Na pritožbo nekaterih društev je izvršilo starešinstvo revizijo pri založniku sokol, potrebščin; br. Palčiču v Zagrebu. Revizija je izkazala, da so bile pritožbe neutemeljene. — Stojimo pred veliko in težko nalogo, ki nas čaka v prihodnjem letu. Treba bo napeti vse sile, da se naš I. zlet izvrši dostojno in častno. Pri tem pa mora vse Sokolstvo sodelovati in ne odlašati dela na zadnji trenutek. Le s pomočjo društev in žup bo mogoče izvesti zlet v redu. Posamezni odseki, ki pripravljajo zlet že dobro delujejo. Glede vabila drugih narodnosti se bo sklepalo v sporazumu z br. Čehi v Pragi prihodnji teden. — Zletni odbor izdaja za časa zletnih priprav poseben list „Sletski Vestnik", ki ga naj članstvo v propagandne svrhe širi. Zemljišče za zletišče je pripravljeno in nakupljeno. — Načrti za razglednice in znamke so odobreni, načrti za lepak in zletni znak so vposlani, pa še ne odločeni. Zupe naj z vso energijo stopijo na delo, da pripravijo svoje članstvo tehnično in idejno na zlet, zakaj le od tega odvisi uspeh zleta.
K poročilu br. tajnika izjavlja br. Jazbec, da se je s Sokolskim društvom Zagreb Wilsonov trg postopalo preveč obzirno. Društvo bi se moralo izključiti takoj, ko se ni pokoravalo odredbam župe in Saveza. Enako bo treba postopati tudi z nekaterimi društvi v župi Rijeka, ki tudi ne pojmujejo velikega pomena našega ujedinjenja in stremijo za separatističnimi težnjami.
Br. Janjanin pojasni, da je zagrebška župa vedno zastopala stališče poravnave in bratskega sporazuma in da zato ni bilo nikdar za izključitev, da se ji ne bi moglo očitati, daje ona povzročila razcepitev in ustanovitev zopetnih plemenskih sokolskih društev.
Načelnik statističnega odseka br. V'. Švajgar poroča, da šteje Sa-vez 381 društev, ki pa žal niso poslala statističnih podatkov, zato je tudi statistika v koledarju za 1. 1921. nepopolna. Dne 15. decembra bo odsek razposlal nove statistične pole za letošnjo statistiko, zastopniki žup naj vplivajo na svoja društva, da dobi Savez vsaj za letos točne podatke. Da bo delo lažje, predlaga, da ustanovi vsaka župa svoje statistično odelenje ter naj skrbi za župno statistiko in za podatke za Sa-vezno statistiko.
Predlog se sprejme.
Ker teritorij žup v Srbiji še ni točno določen, naj se premeste nekatera društva iz Zupe Zaječar v župo Kragujevac. Ta župa pa naj se potem deli na dve župi, in sicer Kragujevac in Kraljevo, kar bo za nekatera društva, ki so jako oddaljena od župnih centrov in imajo slabe zveze, velike važnosti
Predlog poročevalca se sprejme.
Isti poroča za železničarski odsek in prosi župne delegate, da vsaka župa imenuje svojega poverjenika za železniški odsek, vsako društvo pa imej svojega potovalnega referenta. Ti naj bodo v vednem stiku s saveznim železniškim odsekom, ker le na ta način bo mogoče urediti brezhibni promet za časa vsesokolskega zleta.
Isti poroča, d3 se je dosedaj priglasilo šele 250 članov za Sokolsko Matico in sicer iz 16 društev, kar je dokaz, da se društva premalo zavedajo velike važnosti, ki jo ima Matica za Sokolstvo.
Br. jazbec predlaga, da statistični odsek izpremeni nekatera župna teritorija in uredi župne meje po komunikacijskih in ekonomskih prilikah, pri tem pa naj se ozira na meje novo osnovanih državnih oblasti. Tako naj se osnuje za Karlovac in okolico nova Karlovška župa. Nadalje utemeljuje važnost župe Rijeka za iredento ter omeni, da je društvo v Otočacu razvilo 6. novembra hrvatski Sokolski prapor. Gospič pa ne sprejema članov, ki so pravoslavne vere.
Br. Vojinovič je mnenja, da zadostujeta za južno Srbijo dve župi v Skoplju in Bitolju, drugih naj se ne ustanavlji, ker ta čas še ni potreba za to. Tudi v Kraljevu še ni potreba ustanavljati nove župe še manj pa v Požarevcu.
Br. Švajgar poroča, da poročila o udeležbi na zletu prihajajo prepočasi in da doslej še ni javilo 261 društev udeležbe.
Br. Vidmar opozarja, da se vselej obvesti župo, ako Savez kaj
zahteva direktno od društev, da bo župa točno obveščena. Prizna, da bo ob času zletnih priprav treba občevati z društvi preko župe, vendar pa naj se župe o tern obvesti.
Br. blagajnik Kajzelj poroča, da ima blagajna 12.122-76 Din. gotovine. Društva neredno plačujejo porez, ker do danes jih je vplačalo komaj */„. Župni zastopniki naj se udeležijo društvenih občnih zborov in naj pri tei priliki opozarjajo društva, da store svojo dolžnost. Tudi uspeh ruske zbirke je neugoden, ker znaša do danes 783 45 Din. Župe dolgujejo še vedno prehranjevalne stroške tečajnikov 626672 Din. kar ie žalostno izpričevalo za župe in dotične župne funkcijonarje. Zletni proračun znaša 3,9^5000 Din. dohodkov in 3,500.000 Din izdatkov. Da bo lažje poslovanje za časa zleta, naj se vselej ločijo denarne pošiljatve za Savez in one za zlet — Finančni odsek zletnega odbora je razposlal vsem društvom nabiralne pole za prostovoljne doneske za zlet. — Finančni odsek pa smatra za nujno potrebo, da se uvede garancijski sklad, ker bo sicer brez tega težko financirati in kriti ogromne izdatke za zlet Za prvo silo je priskočil na pomoč sindikat bank, ki je dovolil zletnemu odboru 2 milijona Din. brezobrestnega posojila
Br. tajnik dr. Fux izjavlja, d* je treba finančno vprašanje zleta temeljito rešiti, če hočemo doseči ugoden potek zieta. Toplo priporoča, da se uvede garancijski sklad, v katerega naj bi prispeval vsak član in članica po 5 Din. V slučaju ugodnega uspeha, bi se garancijski fond vrnil društvu, če bi pa zlet izkazal primanjkljaj, bi se ta kril iz garancijskega fonda.
O tem predlogu se vname daljša debata, v katero posežejo br. dr. Car, Petrovič, Miodragovič, Kukec, Jazbec, Gangl, Vidmar, Haller, in Janjanin. Večina govornikov se izjavi za garancijski sklad, in br. ja-nianin predlaga da bodi prispevek po 5 Din. obvezen za vsakega člana, kakor je obvezna članarina.
Končno se soglasno sklene: 1. garancijski sklad se ustanovi,
2. vsak član in vsaka članica plača v garancijski sklad 5 Dinara,
3. v slučaju ugodnega gmotnega uspeha pri zletu se vrne garancijski fond župam, v neugodnem slučaju se krije primanjkljaj iz garancijskega sklada, 4. garancijski sklad mora biti vplačan najkasneje do 15. marca 1922. I., 5. člani in članice, ki ne bi do tega termina plačali prispevka za garancijski sklad, naj se črtajo iz društva.
Br. janjanin nasvetuje, da se ustanovijo pri vsaki župi financijski pododbori, ki naj imajo skrb, da nabirajo prostovoljne prispevke pri denarnih zavodih, industrijskih podjetjih in privatnikih za zlet, skrbijo naj za redno vplačilo v garancijski fond in naj na društvenih občnih zborih zainteresirajo članstvo za zlet in za zbiranje doneskov. Nato se razpravlja o vprašanju: Komu pripade čisti dohodek I. jugosl. sokol, zleta.
K točki se oglasi več govornikov, ki zastopajo različna mnenja, vendar se ponajveč izražajo, da odločaj o tem Savez. Končno se soglasno sprejme predlog: Čisti dohodek zleta naj pripade Savezu. Br. Vojnovič vpraša ali so pravila kulturno-prosvetnega oddelenja, priobčena v Sokol.
Соколски Гласиик	2
Glasniku veljavna za društva. Br. tajnik izjavi, da so veljavna, dokler ne izidejo druga.
Br. Janjanin predlaga da se med Savezom in Sokolskim Glasnikom obdrži vedna zveza in da se otvori v Sokol. Glasniku posebna zletna rubrika, kjer naj se priobčujejo propagandne notice o zletu. List naj prinaša slike iz zletišča, o stavbi zletišča, iz mesta Ljubljane, slike saveznih funkcijonarjev itd. Vse te slike bode dobro služile tudi pozneje, če se izda o zletu spominski spis. Predlogi se sprejmejo in odstopijo zletnemu odboru.
Br. Sajovic predlaga, da razširi stanovanjski odsek svoj delokrug tudi na kraje, ki leže ob gorenjski železnici, ker bo v Ljubljani težko prenočiti toliko tujcev. Železniška zveza z Gorenjsko pa je ugodna in ne predraga. Sprejeto.
Br. Janjanin predlaga da odrejeni finančni župni pododbori bodejo ob jednem tudi agitacijski pododbori, ki imajo skrbeti, da poseti zlet čiinvečje število nečlanov in opozarja, da naj se za čas zleta izposluje tudi za nečlane, ki posetijo zlet, ugodnosti pri železniški vožnji in stanovanju Isti predlaga, da se naprosi vojaška oblast, da bi pri zrakoplovnih vajah delalo vojaštvo reklamo za zlet s tem, da bi vsipalo iz zrakoplovov reklamne listke po celi domovini. Isti predlaga, da starešinstvo podvzame vse korake, da se zleta vdeleži tudi Mj. Vel. kralj Aleksander. Vsi predlogi sprejeti.
Br. starosta imenuje overovateljein zapisnika br. Gangla in Kaj-zelja ter zaključi sejo.
SOKOLSKA ŽUPA SPLIT
Sokolsko društvo u Klisu, koje se je raspršilo čim je buknuo svjetski rat pod pritiskom ondašnjih političkih prilika, ponovno se je okupilo i organiziralo. Na glavnoj sjednici 30. IX. pr. g. izabrana je ova uprava: Ka-lebič Bonifacij starješina, Negoda Josip zamjenik, Perkovič Ivan blagajnik i tajnik, Bubič Frano, Matič Josip, Boban Špiro, Boban Ivan, Perkovič Vicko, Ivišič Miho odbornici, Perkovič Šimun, Olavina Ante, Vučinovič Andro, revi-zori računa, Bojič Mato, Boban Stepan, Radie Josip, Matulovič Frano, Miha-ljevič Ivan sokolski sud. Načelnika če naknadno izabrati.
Sokolsko društvo u Trogiru, na 13 godišnjicu svoga prvog istupa dne 30. IX. pr. g. priredilo je javnu vježbu sa ovim programom : I. Kolo suče-lice (ženski i muški pomladak) II. Vježbe sa batinama (muški pomladak). IH. Osječke proste vježbe (članstvo) IV. Vježbe sa zastavicama (ženski pomladak). V. Vježbe sa kopljima (muška djeca). VI. Vježbe na spravama (ruče, stol i konj, članstvo). VII. Skupine (članstvo, pomladak i djeca). VIII. Kolo (muški i ženski pomladak). Trogirsko je pučanstvo sa velikim interesom pratik) ovu vježbu, pak je društvo doživilo veliki moralan i materijalan uspjeh.
Sokolsko društvo Donja Kaštela, držalo je 11. IX. pr. g. javnu vježbu u Kaštel Starom sa ovim programom : 1 Vježbe oslobodj. i ujedinjenja (21 član). 2. Skupine na ljestvama (4 ljestve sa 12 vježbača). 3 Vježbe na ručama (odel od 7 vježbača). 4. Vježbe sa štapovima (muška djeca). 5. Vježbe
sa ukrašenim lukovima (ženska deca). 6. Proste vježbe složene od mjesnog prednjačkog zbora (12 članova). 7. Igre (muška i ženska djeca). Društvo je
ovu vježbu opetovalo u Kaštel Kambelovcu dne 18. IX. pr. g.
*
Dne 9. X. pr. g. održan je okružni župski slet u Sinju. Sudjelovala su ova društva: Donja Kaštela, Jesenice, Klis, Omiš, Sinj, Solin, Split, Stobreč, Kaštel, Šučurac, Trogir i Vranjic. Učesnici iz Splita i ostalih mjesta pračeni vojnoni muzikom krenuli su željeznicom u Sinj, te su na stanici bili dočekani od sinjskih sokolova, sokolica i pomlatka predvodjeni od starešine brata Dr. P. Tripala. Brojno gradjanstvo izišlo je u susret gostima, te su gosti bili burno pozdravljeni. Starešina sinjskog Sokola brat Dr. Tripalo kao domačin po-zdravio je goste i zaželio im dobrodošlicu. Svrstala se velika povorka, te je predvodjena župskim starješinstvom prošla kroz gradske ulice okičene zastavama i zelenilom, burno pozdravljena od sinjskog gradjanstva i okolišnog pučanstva. Vojna glazba iz Splita, sokolske glazbe iz Sinja i Vranjica uda-rale su narodne davorije. Pred opčinskim domom pozdravio je goste upravitelj opčine g. P. Bonetti. Odgovorio je župski starješina brat Dr. Vj. Lavš, opisao istorijat Sokolstva, njegovu borbu protiv dušmanima naše slobode i proti nenarodnih elemenata, istakao ciljeve Sokolstva u našoj narodnoj državi i pročitao je rezoluciju Jugoslovenskog Sokolskog Saveza u Mariboru 1920. o stanovištu koje zauzima Sokolstvo prema vjerskom pitanju, po kojoj ie utvrdjeno, da organizacija sokolska nije profuvjerska niti bezvjerska. Povorka je zatim krenula pred sokolski dom, gdje se je razišla. Po zajedničkom objedu u 2!/a sata otpočela je javna vježba. Uz pratnju vojne glazbe iz Splita vježbale su se ove vježbe: 1 Proste vježbe batinama (muška djeca) 2 Vježbe ukrašenim obručima (ženska djeca). 3. Menuett (prednjačke pripravnice split-skog Sokola). 4. Vježbe na spravama (10 odjela članstva). 5. Proste vježbe (muški pomladaki.' 6. Osječke proste vježbe (članstvo). 7. Vježba cvijetnim Inkovima (ženski pomladak). 8. Vježbe devctorice (prednjački zbor splitskog Sokola). 9. Ritmičke proste vježbe (članice Split). Svega je vježbalo 400 članova svih društvenih skupina. Po svršenoj javnoj vježbi vojna glazba je pred opčinskim Domom izvela promenadni koncerat, a zatim su gosti olpračeni nepreglednim mnoštvom gradjana uslijed živog klicanja domovini, kralju, Sokolstvu. Na željezničkoj stanici pozdravio je izletnike oduševljenim govorom potpukovnik Kosta Ačim. Vlak je krenuo pozdravljen živim paklicima.
klz.
U oči obljetnice rapalskog ugovora na 11./XI. pr. g sazvalo je sokolsko društvo u Splitu izvanrednu prijavu kojoj su prisustvovali članovi i članice u velikom broju. Brat Dr. M. Buič držao je prigodno slovo, u kojem je pri-kazao značaj ove tužne obljetnice i pozvao članstvo, da se ne ogluši vapaju naše sirotinje, koja stenje pod tudjim jarmom i da doprinese svoj oboi Ju-goslovenskoj Matici.
Sokolsko društvo u Splitu priredilo je 18. novembra o. g. „Slavensku Veče“ u počast 60-godišnjice Dr Josefa Scheinera sa biranim programom i uz brojno .sudjelovanje gradjanstva. Akademija je održana u prostorijama Sokolskog Doma uz blagohotno sudjelovanje užeg muškog zbora S. M. D.
Zvonimira, a njen je prihod namijenjen ruskim izbjeglicama. Akademiju je otvorio starješina Dr. Lavš pozdravivši sakupljene goste i ocrtavši značenje ove proslave. Zatim je društveni načelnik Dr. M. Bilič izrekao svoje predavanje : Dr. Scheiner, Sokolstvo i Slavenstvo, u kojemu je prikazao život od-ličnog prvaka čehoslovačkog Sokolstva, njegov organizatorni rad na polju Sokolstva i na razvoju slavenske uzajamnosti. „Zvonimir" je otpjevao više sla-venskih narodnih napjeva a ženski pomladak je izveo ritmičke vježbe, te su svi pobrali zaslužno priznanje. Ovom je zgodom po prvi put nnstupila društvena fanfara odsviravši sveslavensku koračnici! usred oduševljenog odobravanja. Po svršetku programa razvila se uz pratnju orhestra Splitske Filharmonije živa igranka, koja je u najboljem raspoloženju potrajala po ponoči. Ovu vrlo lijepu i intimnu zabavu počastio je svojim prisustvom predsjednik opčine Dr Tartaglia, čehoslovački konsul Herman, odlični naš prijatelj i brat, te nekoji ugledni članovi ruske kolonije i brojno gradjanstvo.
Sokolsko društvo Trogir opet se je vratilo na svoju visiuu. Pri-godom buknuča svjetskog rata društvo je bilo od vlasti raspušteno, a nakon sloma opet se je okupilo, ali uslijed pomanjkanja jednog vještog brata prednjaka i zgodnih prostorija tek je životarilo. Sreča nanese u naš grad na monopol brata Božu Gregoviea, bivšeg vodju srpske župe na Primorju i on stupi odmah u društvo, a uz to vojska otide iz Trogira, te ostadoše slobodne zgodne prostorije sa lijepim vrtom. Sada započme rad, brača se natječu redom ko če više da radi; započme rad koji je donio prvi istup na 4. rujna; drugi na godišnjicu osnutka društva 30. rujna te treei na 13. studena, a osim toga je društvo sudjelovalo i okru-žnom župskom sletu na 12. rujna u Sinju. Ovome radu svaki prijatelj Sokolstva se divi i iskreno veseli, dok je zasluga u prvom redu brata 'Bože Gregoviča, koji i ako opterečen svojim službenim radom nije žalio i ne žali truda, da Sokol što više napreduje, a ostala brača pokazuju, da su svijesna svojih sokolskih dužnosti. Ako se ide ovako dalje — a mislimo da če tako biti poznajuči volju brače, trogirski če Sokol kroz kratko vrijeme biti opet medju prvima.
ŠIBENSKA SOKOLSKA ŽUPA.
Vežbanje splitskoga sokola u Šibeniku. Sokolsko društvo iz Splita pribavilo je 4. prosinca pr. g. Šibeničanima jedan retki duševni užitak; užitak uspeha duševnog i telesnog samopregora. Onaj je dan priredio bratski splitski sokol u dvorani državnog doma u Šibeniku akademiju sokol, vežaba sa bi-ranim programom, koga su izvadjali brat. žer.ski i inuški prednjački zborovi, te ženski i muški podmladak. Splitski je sokol poslao ovamo lepše cvetove iz svog sokol, perivoja pod vodstvom vrednog i zauzetnog brata Dra Buiča Došli su na broju vko 50 istog dana u '0 sati sa željeznicom. Dočekala ih ih je četa šibenskog sokola s muškim podmlatkom, ženskom i muškom decom, starešinstvom župe i sokola, gradj. glazboin te mnoštvo gradjanstva i ako je vreme bilo burno i studeno. Doček je bio srdačan, kao kad brat dočekuje, vidja brata posle duga vremena i posle toliko pretrpljenih patnja, opasnosti i žrtava. Cela se povorka uputi u grad, pa preko glavnih gradskih ulica, kroz
<
redove gradjanstva, predvodjena glazbom i omladinom, podje u Sokol. Braća gosti na to otidoše u kavanu Krka na kavu praćeni domačima. Posle obeda, koji je u Krci bio zajednlčki, ostalo se je u bratskom razgovoru, te se je čulo lepih misli i predloga za unaprcdjenje Sokolstva, provedenje potpunog narodnog jedinstva, ozdravljenje današnjih nevoljnih prilika, osveštenje i učvrščenje države. Posle podne neočekivano slegao se pred zgradom državnog doma silan svet obojega spola i svih staleža, da dobije ulaznice za Akade-miju. Sveta dakle puno, a dvorana prilično malena, pa kad se napunila ko šipak, ostalo je mnogo neutešenih čekalaca vani s nestašice mesta. U dvorani se zbili'gledaoci; bila je velika stiska, pa se čudimo kako se je i mo-gao uzdržati red. Svak je nestrpljivo očekivao početak vežbanja, svak je želio, da što prije vidi sestre i braču splitskog sokola, kojega je kod nas pretekao dobar glas i glede vežbanja i glede svesti, stege, reda i ljubavi za Sokolstvo. Akademija je započela u 157» sati. Raspored je vežaba bio sledeči: 1. Prednj. odeo članova: Proste vežbe za slet u Ljubljani g. 1922. 2. Ženski podmladak: Vežbe cvetnim lukovima. 3 Muški pomladak: Proste vežbe za slet u Ljubljani g. 1922. 4. Prednj. odeo članova: Vežbe na ru-čama. 5. Prednj. odio članica: Ritmičke proste vežbe. G. Muški popmladak: Skupine. 7. Ženski podmladak: Proste vežbe za slet u Ljbljani 1922. 8. Prednj. odeo članova: Vežbe devetorice. 9. Prednj. odeo članica: Menuet: (Ritmički študij). Sve su vežbe izedene na opče zadovoljstvo opčinstva i šib. sokolova, što je bilo izraženo odobravanjem i pleskanjem. Dok je kod sestara i žen podmlatka uz tačnost, vilinsku lakoču i dražest provejavala iz vežaba još svest dužnosti i shvačanja, dotle se kod brade i muš. podmlatka isticala odlučnost, muževnost uz tačnost, pravilnost i markiranje najmanjih pokreta. Mislimo, da su najbolje ispale vežbe muškog podmlatka u 3. i devetorice prednjaka u 8. tačci Krepki, krasno razviti mladiči osobitom su okretnosti kao u igri, izvadjali vežbe prelazeč zamernom lakočom iz stava u stav i markirajuč po-krete največom tačnosti. Izgledalo nam je, da su vežbači udovi jednog tela, delovi jednog stroja, koji u odredjeni hip izvode stavove i pokrete davajuč života i razumevanja vežbama. Ovo nam je istaknuti i za teške i naporne vežbe devetorice prednjaka, koje su proizvele osobit utisak na sve prisutne i pokazale što se može postiči radom, marom i ljubavlju. Gledajuč ove vežbe mislili smo na stare Grke, koji su telesno uzgojeni s ponosom gledali na svoje snažno i vežbanjem krasno razvito telo, koje je i u največoj opasnosti znalo spasiti domovinu od nezasitne pohlepe tudjinca. 9. tačka izgledalanam je tajinstveno; kao igra vila na kakovoj cvetnoj livadi, i ako zamršena i i udešena osobitim stavovima i pokretima, izvele su je sestre sokolice veoma dobro i precizno. Napomenut nam je, da je na gledaoce osobito ugodno de-lovao istup sestara sokolica i žen. podmlatka, koje su onako slobodno — fa-•milijarno i jednostavno, ali čedno, dražesno i precizno izvadjale vežbe po taktu i kao u plesu uživale u teškim i zamršenim vežbama i tim pokazale, što se može, kad se hoče. One su svojim vežbanjem razigrale srce i volju mnogim iz kruga krasnog spola. Ovom su prigodom uvidele naše gospodje i gospodjice, kako nije ni čudo, ni neprihka, a još manje sablazan, ako vežba krasan spol, pače da usled vežbanja postaje i on krepčiji, duševno i telesno zdraviji, lepši, pristupačniji i u svojoj jednostavrioj dražesti, svesnosti, okret-
nosti i tačnosti čedniji, miliji i vredniji. Na vežbanje smo se osvrnuli neza-lazeć u pojedine tačke, premda bi i vežbači na spravama i drugi vežbači i vežbači i vežbačice zaslužili, da se posebno istakne lepota, tačnost, okretnost pojedinih vežaba i vežbača-ica, ali da ne zadjemo u dugo i radi ogra-ničenog prostora lista, jednom reči kažemo, da i ako smo znali za spremu, vrednost i požrtvovnost brače i sestara splitskog sokola, opet nas je ugodno iznenadilo i zadivilo izvedenje celog programa akademije, pa se uspehom mogu podičiti vežbačice i vežbači, splitski sokol i njihov zauzetni vodja Dr, M. Buič, pa im mi	svima	na polučenom uspehu bratski	i od srca čestitamo.
Pri kraju akademije	došao	je general Pavlovič	pračen s	prestavnicima vlasti
i ureda. Bio je burno pozdravljen i on i kralj Aleksandar. Premda su bili znatni troškovi i financijalni je uspeh akademije bio iznad očekivanja. Na 18‘/a iste večeri otputovali su sestre i brača splitskog sokola željeznicom put Splita. Do kolodvora ih je ispratio šib. sokol s podmlatkom, decom, glazbom i mnagobrojnim gradjanstvom. Rastanak je bio srdačan, bratski, što se je istaklo u lepim pozdravnim govorima brače	starešine	šib. sokola i vodje
splitskoga. Nadamo	se, da	nas bratski splitski	sokol ne	če zaboravit, pa da
če što prije prirediti izlet u Šibenik s jednom javnom vežbom.
БЕЛЕШКЕ
Angleška revija o Sokolih. Stara --ugledna angleška revija „The Near East“ (bližnji vzhod) prinaša v svoji številki z dne 3. novembra pod naslovom „Praznik v Jugoslaviji" članek o odkritju Sokolskega doma v Radovljici. Ker bo članek gotovo zanimal naše bralce, ga prenašamo v dobe sednem prevodu. Članek se glasi:
„V nedeljo, dne 2. oktobra je bila Radovljica, malo mesto, ki je po železnici oddaljeno dve uri od Ljubljane in ki leži ob gornjem teku Save, priča dvojne svečanosti. Vršiila se je namreč otvoritev Sokolskega doma in pa odkritje spominske plošče pokojnemu Olipu, mlademu Sokolu, rojenemu v Radoviči, ki je bil ustreljen 1.1918. od Avstrijcev vsled političnih vzrokov. Sokolski dom je priprosta rdeča stavba iz opek, ne še popolnoma na zunaj dograjena, toda opombe vredna po trudu in požrtvovalnosti s katero je‘bila zgrajena. Med vojno je bilo vse delovanje Sokola vsled njegovega nacionalističnega značaja ustavljeno. Kakor hitro pa je bilo konec avstrijske vlade, so začeli člani radovljiškega Sokola graditi svoj dom. Vsled pomanjkanja delavskih sil in pa vsled draginje so pričeli Sokoli graditi dom sami in sicer moški kakor tudi ženske. Gradbeni materija! so darovali premožnejši, kmetje okolice pa iz priznanja do Sokola preskrbeli brezplačen prevoz materijala.
Pred osvobojenjem je bil cenjen Sokol predvsem zaradi gojitve nacionalne misli: sedaj pa se ga smatra naravnost za ognjišče patriotizma, onega pravega, ki ne pozna ozirov do strank, kar je posebno važno za deželo, kjer se strankarsko politiko pretirava. Vreme je bilo krasno in je privabilo množico gostov iz Ljubljane in drugih krajev. Posebno mnogo je bilo sokolskih delegatov v rdečih garibaldijevih srajcah, v sivih uniformah ter s črnimi če-
picami z značilnimi sokolskimi peresi, dobrovoljcev in kmetov iz okolice. Kmet v narodni noši je imel govor, v katerem je omenjal, da je ravno obiskal Srbijo kot član slovenske kmečke delegacije in da je sedaj uverjen, da sta srbski in slovenski kmet v resnici eno. Po otvoritveni slavnosti je bila izvrstno izpadla javna telovadba.
V krvavo rdečem oktobrskem solncu se vidi čudovito lepa pokrajina. V ozadju temnosive in nepristopne Karavanke in potem dalje v polkrogu ogromni sklad kamniških Alp in čisto na zapadu veliki Triglav, ki se vzdiguje proti nebu. Čudovito lepa pokrajina, ki dela posebno na večer velikanski utis.
Radovljica sama je staro mesto, preje last Thurn in Taxisov s staro gotsko cerkvijo in lepimi slikovitimi starimi hišami.
*
Bratskom
Sokolskom Savezu
Ljubljana
I opet ćemo se sastati u lepoj Ljubljani, u onoj Ljubljani, u kojoj nam je bilo nemoguče sastati se pre svetskog rata.
Po dosadašnjem programu glavni je cilj sletu — telesna jakost. Ispoljiče se mišice naših najpožrtvovnijih Sokolova. — Ovaj slet ne more biti prikaz samo telesne sile i sokolske discipline, on mora biti i ogledalo sokolskog duševnog rada.
Prateči rad pojedinih sokolskih društava, vidimo da mnoga imaju i kulturno-prosvetna odelenja. Svako ovakovo odelenje sigurno je odr-žalo nekoliko predavanja, osnovalo društvene knjižnice, priredilo koju akademiju ili kojim drugim načinom širilo prosvetu u društvu i narodu. O svemu torne treba da se vodi račun, jer sokolski rad ne smemo ograniča-vati na samo telesno vežbanje. Na žalost mnoga društva i društveni funk-cionari nerado se bave duševnim sokolskim radoin, jer ili nemaju volje, ili nemaju smisla za tu stranu sokolskog programa.
Ministarstvo Prosvete — odelenje za osnovnu nastavu — poslalo je upute za osnivanje prosvetnih odbora po kraljevini. Dosada su svi ti pokušaji oko osnivanja tih odbora ostali bezuspešni, Ovakovi se odbori teško osnivaju, a i ako se osnuju ostaju na papiru. Još nam nije poznat rad ni jednog od takovih odbora.
Sokolska kulturno prosvetna odelenja rade, mnoga su istom u osnutku i do sleta u Ljubljani sigurno če pokazati priličan napredak u svonie poslu.
Bilo bi uputno, da Ministarstvo Prosvete izdašno potpomogne sva kulturno-prosvetna odelenja sokolskih društava novcem i knjigama, i da prepusti prosvetu u narodu sokolskim društvima, jer time če mnogo više koristi imati, nego osnivanjem novih prosvetnih odbora, lnteligencija, koja bi radila u tim odborima, bila bi dužna stupiti u sokolske redove i tu dokazati svoju ljubav i dužnost prama narodu.
Na sletu u Ljubljani uz ostali sokolski program mora da dodje na
red i rad kulturno-prosvetnih odelenja. Svako društvo mora da pošlje Savezu tačan izveštaj o svome radu od dana osnivanja do 30. juna 1922. Forinulari izveštaja mogli bi ovako izgledati:
Izveštaj za predavanja.
'0.5.
i- r-
g — > ^ v
V 5-
£
5
"rt
c
Naslov predavanja V
Ime, prezime i zanimanje pre-davača
Posetioci
o
U-
Delovodja:
Pečat
Predsednik
Izveštaj knjižnice.
Sveukupni broj knjiga u knjižnici
Stručnih Zabavnih
U k u p n o
Izdano
Stručnih
Zabavnih
U k u p n o
Napo m ena (Da li se knjige izda-vaju bezplatno iii uz nagradu i na koje vreme)
U................
Knjižničar:
Pečat
Predsednik:
Izveštaj o akademijama kulturno-prosvetnih odelenja.
Tekuči broj	Datum	Program akademije	Napomene
			V •
U ------------------—-	Pečat
Delovodja:	Predsednik:
Za svaku godinu moraju biti izveštaji na posebnom arku.
Prigodom samog sleta ima se održati konferencija svih izaslanika kulturno prosvetnih odelenja. Na toj konferenciji ima se raspravljati o dosadašnjem i uzeti u obzir buduči rad. Noročitu se pažnju ima posvetiti zarobljenoj brači i tražiti načina da im se pomogne.
Prigodom same sletske izložbe imaju se izložiti i tabele (stati-stički podatci) prosvetnog rada naših društava i sve ono šta zaseca u kulturan rad n. p. plakati, slike, novinski odresei, geografske karte sa naznakama kulturnijih i manje kulturnih predela Jugoslavije i t. d.
Još ima dosta vremena do sleta u Ljubljani, te gojimo nadu da če sva društva nastojati čim više da porade na kulturnom polju svojih članova i svog naroda.
Bratski Saveze, ovde	je iznesena jedna	tačka programa	prigodom
sleta	u Lljubljani, a	sada je	na saveznim funkcionarima hoče	li se ona
izvršiti ili ne. Zdravo!
Vršac, 12. XI. 1921.
Piofesor Ante Tadič
predsednik kulturno-prosvetnog odelenja sokolskog društva u Vršen.
Opažanja na sletu u Osijeku. (Ovaj članak trebao je izici u 10. broju pr. g., ali je nehotice bio izgubljen, te ga je pisac morao ponovno napisati).
Po samoj opremi Sokola-ica vidjelo se da je za ovaj slet stvorena neka nova organizacija, koja se do sada nije uobičavaia. Svi smo izgledali kao neki vojnici, koji putujemo za front, ali bez puške Svakojako smo bili opskrbljeni: netko s naprtnjačom, što mu je od vojske ostala, netko s po-njavom preko ledja na kojoj je visila šajka za jelo, netko je opet uprtio putničku torbu na ledja, jednom riječju bilo nas je svakojako opremljenih.
Cijela ta slika	odavala	je nešto nova. A	kako i ne bi? Nastupilo je
novo	doba, u njemu	se radja	i novo Sokolstvo.
Osijek, ne baš veliki grad, ne bi ni mogao da udobno ukonači svu tu vojsku, koja se prama njemu kretala da ga formalno osvoji. Dakle moralo se organizirati i nastambu i prehranu. 1 jedno i drugo bilo je dobro ure-djeno. Doduše spavalo se na slami, ali svak je bio pod krovom, nitko se nije mogao potužiti, da je na ulici ostao; za ručak i večeru dobivalo se samo jedno jelo, bilo je dobro, svakomu je bilo osigurano i nitko nije bio iz-rabljivan.
U organizaciji nastambe i prehrane možeino kazati, da je Sokolstvo, pokazalo jedan napredak.
Onaj, koji se nikada nije sunčao, imao je prilike u Osijeku da se sunča kod čekanja za natjecanje. Sjalo je divno lipanjsko sunce, divno je bilo gledati jake mišice naših Sokolova, koji su nestrpljivo čekali na red za natjecanje.
Počelo se natjecati, ali dosta sporo. Izgleda da je bilo premalo sudaca. Za slet u Ljubljani to se mora drugačije urediti. Mora se na vrijeme pobri-nuti za suče. Tehnički odbor Saveza mora da se obrati na sva društva s molbom, da mu po mogučnosti označe spremnije ljude, koji bi mogli djelovati kao suci.
*
Pisalo se i uvjeravalo se da če novinari na sletu dobiti posebne legitimacije : slovo „N“ na bijelom dugmetu. Od dolaska u Osijek do po-četka javne vježbe bio sam pet puta u sletskoj pisarni radi te legitimacije, ali uvijek sam dobio isti odgovor „Bit če kasnije“, dok na zadnju nije ih ni bilo.
Ovako bez tih sletskih novinarskih legitimacija, čini mi se malo nezgodno, jer u vršenju svoje dužnosti može se da zapadne u nepriliku. Prije defilovanja sokolskih četa na Gajevu trgu uputim se prema mjestu gdje je bila govornička tribina, e da sve bolje vidim i čujem. U toj nakani htio me spriječiti jedan opčinski redar usprkos legitimacije one redakcije čiji sam član. Taj nije imao ni pojma o novinarima ni legitimacijama ni o njihovim povlasticama. Dok sam mu dokazivao zašto želim biti prije dolaska Sokolova kod tribine, nagrne masa svijeta i ja se s njom izgubim, inače zbog ne-taktičnog pandura ne bi bio mogao doči na odredjeno mjesto. Da sam imao sletski novinarski znak i da je pandur u to bio upučen, ne bih doživio tu nepriliku. Stavljam u pažnju novinarskom udruženju. da se za to pobrine za ljubljanski slet.
*
Prigodom svake javne vježbe sve su tribine bilejurišane od Sokolova — vježbača. Sa svih se strana jurišalo na tribine. Uslijed neprestanog pe-njanja mnoge su se ograde skoro srušile, a da su se posve srušile, bilo bi se više nesreča dogodilo1 Mnogi bi bili ozlijedjeni, a valjda i mrtvi.
Redatelji, koji su gore stajali, premalo su pazili na red.
1 prigodom javnih vježba nije se pazilo na javnu štampu Za novi-nare nije bilo odredjenog mjesta na tribinama, a to je moralo da bude. Stampa je najpozvanija da širi sokolsku ideju i zato mora se dati novina-
rima prilika da sve vide i da sve čuju. U sletskoj pisarni zapitao sam, da li ima odredjeno mjesto za novinare, rečeno mi je: „Nema, ali sa novinar-skom legrtimacijom i sokolskim znakom možeš zauzeti mjesto gdje hočeš“. Dogodilo se obratno, jer sam s redateljem na glavnoj tribini imao dosta ne-prilike dok sam ga uvjerio zašto želim prosmatrati vježbe s glavne tribine. — Za slet u Ljubljani malo više opreza!
Osječki slet bio je priredjen ne samo zato da se pokaže sokolska snaga i disciplina, več služio je mnogima kao uputa u sokolski rad i red. Mnogi su ondje po prvi put vidjeli javnu vježbu i kupili su program da je što bolje razume Kod ovakovih nastalo je razočaranje, kud se po programu nijesu mogli snači šta se vježba. Nikakovo čudo. Objašnjenje je jednostavno. Programi bili su štampani jednim redom, a vježbe su se održavale drugim redom.
Mnogo sam puta promatrao javne vježbe u provinciji, ni tamo se nijesu uvijek držali štampanog programa. Zar se jedan veliki slet, koji mora biti uzor svima društvima ne mora držati reda? Hoče Ii tako biti u Lljubljani?
*
Svima nam je upao	u oči	nastup. djece. Ne zato što bi to	bila jedna
vrlo lijepa tačka, več zato	što je	nastupio tako malen broj djece.	Zaista ovo
je dosta neprijatno ! Koliko se piše, agituje i nagovara da se šalju djeca u Sokol, ali sve uzalud. Izgleda kao da Sokol pohadja vrlo malo djece.
Na sletu u Osijeku	moglo	je nastupiti najmanje pet stotina	djece. Is-
tina,	djecu je teško voditi	na slet, ali da je bilo volje i energije	mogla su
nastupiti sva djeca osječkih škola, te srednjoškolci iz Vukovara i Vinkovaca. Ta mjesta nijesu daleko, pak se moglo sporazumno sve urediti. Treba da Savez potakne malo bolje srednjoškolske nastavnike gimnastike i da njih povuče na sletove' i javne vježbe, kada djeca slabo pohadjaju Sokol. Zar se ne vrši u srednjim školama naredj^nje Ministarstva Prosvjete o sokolskoj tje-lovježbi?
*
Znamo vrlo dobro, da je u jednoj velikoj masi teško održati disci-plinu, ali za javne nastupe mora svatko biti toliko svijestan, da se sam disciplinira. Javni nastupi su ispiti, gdje se vidi koliko i kako se shvača sokolska ideja i disciplina. Ovo osobito moraju zapamtiti mnoge sestre, koje su na sletu vježbale. Cim se nastupa treba zaboraviti na toaletu, a koju treba prije nastupa potpuno urediti. Cijelo vrijeme nastupanja i za „pozora11 moglo se vidjeti sestre, kako namještaju maramu, kosu itd. itd Ovakova šta ne smije se dogoditi!
*
Onim redom, kojim smo stigli u Osijek, stali smo se i vračati. Na putu učinili smo svi mnogo poznanstva i čuli smo svašta pripovijedati.
Našli smo se s jednim bratom iz Srbije, koji nam je pripovijedao jednu neobičnu stvar. U njegovom mjestu ima sokolsko društvo. Nikako nijesu mogli izabrati starješinu, jer nitko neče zabadava da radi. Napokon primi se za starješinu jedan iz redova inteligencije, ali uz uvjet, da mu se
plaća jedan dinar mjesečno od člana i od svake sokolske zabave stalan po-stotak od utjerane svote. Pripovijedka je malko čudna, ali ako je istinita, žalostna je.
Zdravo!	Ante	Tadič	(Vršac).
За руске Соколе! Ca великом напетошћу пратили смо пре еветског рата Соколски покрет у Русији. Соколство је као бујица захватало маха у руском колосу. Оно је убрзаним темпом корачало, да надокнадн оно, што је годинама и годинама изгубљено.
Пред сам рат политичка атмосфера постала је загушл5ива. Слу-тило се да дан обрачуна са Германнма мора доћи пре или после. Германи су ово осетили и нису губили времена. Ангажовали су све могуће установе — државне и приватне — за провођење свог главног задатка „Drang nach Osten“, како бн тиме своје главне противнике — Словене — онеспособили за сваку акцију. Од свих словенских на-рода, први су браћа Чеси оценнли ситуацију: Са Германима се не може. Остаје једини нзлаз: против н>их! У Србијн политичка ориента-ција разбнстрила се тек по доласку Карађорђевнћеве династије на престо, а у прилог чешке лозинке: Против Германа! У Русијијебила иста оријентација, али везе руског двора са немачким сметале су. Од осталих Словенских народа једни су били солндарни са горњом ло--зинком, док су другн бнлн индиферентни, благодарећи успеху оне ау-стријске лозинке: Завади па владај!...
Браћа Чеси су сматрали Соколство као прву установу која је позвана да поведе културну борбу међу свима словенским народима, апротив Германа. Они шире соколску мисао код свих Словена. Круна целог успеха је: Оснивање Свесловенског Соколског Савеза.
У Русији осећала се давно потреба за оснивак.ем Соколскнх - легија, али није било довољно стручних лица, да организују рад. „Ceska Obec Sokolska" као прва надлежна осетила је ову потребу и у том смислу послала је своје најбоље снаге у Русију, да организују рад. Овн са успехом и врше свој задатак. Али док Соколство у Ру-сији корача пуним темпом, прекида га светски рат.
Светски рат доноси свима словенским народима слободу и не-зависност, док руски народ који га је повео за опште словенско добро, излази из њега искрвављен . ..
После мора јада и страдања нађоше се у нашој отаџбнни и руске избеглице, а међу њима и Соколи. Њини Соколи нису стали. Они што су могли дали су на олтар своје отаџбнне, а оно што их је остало у животу, а под нашим кровом хоће да отпочну рад с нама 1 заједно. Они су колико ми је познато, отпочели рад у Београдском и Земунском друштву. Првн основни је успех је ту: Уиџсало их се око 150 и траже везе широм целе наше земље, како би могли на ндућем нашем Слету у Љубљани, да иступе под руском народном заставом.
У том смислу они су н наш Савез известили.
Док су они у том потхвату, шта ми да радимо ? Да ли да им кажемо: „Лепо браћо Руси“ —и натоме сведа се сврши. Не! Наша је
дужност, да их што више морално и материјално помогнемо! Свако друштво где они изјаве да би желели радити, дужно је ставити им сва средства на располагање. Дужност је то у првом реду нас Сокола, а затим н целокупног нашег грађанства!
Рекох: они хоће да иступе на нашем слету под својом заста-вом. Да ли ће они у томе успети? Да ли ће они имати довољно ма-теријалних средстава? У колико стоји до њих, у толико и до нас!
У корист слетске благајне а помоћу и заштитом Земунског Со-колског Друштва, даваће руски соколи ускоро концерат у Земуну. Разуме се, да ће бити на земунском друштву и грађанству одговор-ност за неуспех овог првог потхвата!
Целу организацију воде: Ф. Гопуренко, И. Митрохин и И. Мак-сутов. Прва двојица бивши предњаци Тифлиског Соколског Друштва Beii су довољно задужили Земунско Друштво, јер су припомогли, да се дух у друштву, који је доста био опао, подигне те њиховом са-радњом Земунско Друштво добило је на слету у Осијеку две велике дипломе и то једну за мушке и једну за женске.
Браћо Југословенски Соколи! Обраћам се свнма вама, а у првом реду вама Соколи, који сте били у Русији, који сте уживали све бла-годати које нам је указивала наша моћна заштитница Русија, а у нашим најтежнм данима у добровољачкој војсци. Не заборавите, да нам је Мајка Русија чинила те благодати више него својој војсци у доба своје опште народне несреће.
Браћо Соколи! Не допустите, да својом индоленцијом оскрна-вимо сени милијона руских јунака, који су пали за општу словенску ствар, те да њихов покрет остане глас вапијућег у пустињи!
Нашој браћи руским соколима желимо сретан почетак и успех У раду! Здраво!
Земун, почетком Децембра 1921.	Н.	Д.	Д.
IZ UPRAVE
Kako se od 1. januara 1922. povišuje cijena za papir, slog i štampu, to je uprava lista odobrenjem starješinstva Jugosl. Sokol. Saveza priimorana da pretplatu za „Sok. Glasnik11 za godinu 1922. povisi na Din. 15-— (K 00'—). Pojedini broj Din. 150 (K 6 —).
Osim toga su predvidjeni vedi izdaci za slike (klišeje), koje če Glasnik donašati kao propagandu za naš slet u Ljublani pa molimo braču pretplat-nike, da ovo neznatno povišenje od 2‘/2 dinara uvaže.
Da se pretplatnicima olakša plačanje pretplate za Sok. Glasnik i pri-štedi poštarina za doznaku i pristojba za doznačnicu (uputnicu) otvorila je uprava lista svoj račun broj 34.023 kod pošt. čekovnog ureda u Zagrebu,
koji vrijedi za sve krajeve osim Srbije i Crne Gore. Svima pretplatni-cima šaljemo u Glasniku po jedan ček. uplatni list i molimo bratska društva i sve pretplatnike, da se njime posluže i pretplatu za tekuču godinu čim prije pošalju.
*
Ako koji od pretplatnlka nedobije Glasnik, koji redovito izlazi oko sva-koga prvoga u mesecu, treba da ga kod uprave reklamira. Reklamacije če se uvažiti samo onda ako su prispjele najkasnije mjesec dana kako je izašao reklamirani broj. N. pr. Pretplatnik dobije drugi, a prvoga broja još nije dobio, onda treba odmah prvi (izgubljeni) broj reklamirati, a ne kako se več dogadjalo, da jedan pretplatnik dobije 10-ti broj pa tek onda reklamira prvi broj iste godine.
Reklamacije su proste od poštarine.
Dogadja se, da nekoji pretplatnici tek pred konac godine, tj. 10., 11. ili 12. broj Glasnika vračaju natrag da ga ne primaju.dok su preko cijelego-dodlne pojedine brojeve lista primali. To se, naravno, dogadja onda, kad dobiju od uprave opomenu, da pretplatu pošalju. Takovi če pretplatnici, odnosno dužnici biti utuženi za celogodišnju pretplatu.
Pretplatnici, koji nekane više list držati trebaju da več prvi broj najkasnije 8 dana iza primitka natrag povrate.
Ima bratskih društava i pojedinih' pretplatnika, koji i pored opomena nisu tečajem godine 1921. poslali pretplatu za Sok. Glasnik. To je nepošti-vanje propisa i nevršenje dužnosti, koju je sebi Sokolstvo samo postavilo.
Svi ovi dužnici biče pouzetnom dopisnom kartom ponovno opo-menuti, a to znači nepotreban i suvišan izdatak od najmanje K 10-— po svakom dužniku za poštarinu za dopisnicu i pouzetnu doznačnicu.
*
Kako je prvi broj Sok. Gl. 1921. več posve raspačan a nekoja ga brača još žele imati, to se mole brača pretplatnici, koji ovaj broj više ne-trebaju, da ga povrate upravi lista uz odštetn od K 8- - po komadu i 40 fil. za poštarinu (Din. 2' 10).
Добровољни придози. Бр. Жив. БогдановиБ, Нови Сад К 10'— М. Пударић, Сарајево, К 10-—■; Л. Богнар, Прохово, K 10-—; Д. По-повић, Загреб, K 10-— и Срећко Павлековић, Загреб, K 50-—. Хвала и Здраво!	Т.	J	а	њ	а	н и н.
Шаљите претилату за „Сок. Глаеник“
Tražiie
5amo
DJEČJE BRAŠNO
nuDoua nrana za aolentadl
Vanredno iaiajute sredstvo га rekonvalescente i slabe Ijude svake dobi.
DOBIVA SE SVAGD3E.
Kemitka tvornica živeinih preparata „SALUBRA" D. D.
ZAGREB • NOVA GRADIŠKA
Narudžbe prirna glavno zastupstvo za Jugoslavlju:
HRV. DION. PROMETNO DRUŠTVO VIROVITICA.
HOBO-OTBOPEHA
ТРГОВИНА МАНУФАКТУРНЕ, НРАТНЕ И ПЛЕТЕНЕ РОБЕ
на велино
М. БАЧИЋ ШШ
— ЗАГРЕБ —
Јуришићева ул. 1. а. Елза Флуид аом.
Препоручује своје богато стовариште свих врста ма-нуфактурне, кратке и пле-тене робе.
Телефон интер. 12-16.
I. hrv. tvornica za elektro-industriju
IVAN PASPA i sinovi
ZAGREB
Tvornica: Gunduličeva ulica broj 41. Telefon 7-25. Prodavaona. Bogovičeva ulica broj 9. Telefon 8-94.
Preporuča elektro motori, dynamo, in-stalacioni maierijal, lustcri, žarulje i vi istiti proizvod „Croatia". Baterije uz najnižu cijenu. Sve vrsti popravaka izvadja se najsolidnije.
k. рлушевји
Бвоград, Кнез Михајпа ул. 8.
Стоварпште чешких н белгиј-ских стаклецих плоча, трговнна стаклене u порцуланске робе, I мајолике, емапла п сервпса. Ве-ликп избор уоквпренпх слика, огледала н свих свјетиљака. — Радионпца оквира за слххке п устаклење прозора.
Trgovina željeznom robom LJ. BOŠKOVIĆA nasljednici
MEKViK i HODNIKOVIĆ
Telefon 11-26. ZAGREB Bakačeva 2.
preporuča svoju veliku zalihu kuhiniskog posudja, sviju vrsti orudja za bravare, kovače, stolare kao i sve u žeijeznarsku struku za-sjecajuće predmeie.
GRADJEVNO PODUZEĆE
OVL. GRADITELJI
ZAGREB G^.EI0VA
TRGOVINA STAKLENE I PORCULANSKE ROBE
M. KOSOVAC :: ZAGREB
VLAŠKA ULICA BR. 7.
preporuča svoje veliko skladište staklene i porculanske robe, čaše i flaše za hotele i gostione, češke i belgijske staklene ploče, ornament te krovno staklo. — Veliki izbor okvira za slike, stolne i viseče lampe u svim veličinama. — Ustakljuje novogradnje i popravke prozora uz najumjerenije cijene.