Pcštarlna plaćena u sotovu
Cena 1.— Dln
шш
GLASILO S A V E Z A SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
čuvajte Jugoslaviju!
Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 din. • Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 • Adresa za pošiljke: Poštanski fah 342 • Telefon uredništva 30-866 i 26-105, uprave 30-866 • Račun Poštanske štedionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku •
Beograd, 26 m a j 1939 God. X • Broj 21.
UZORAN BORAC I UČITELJ
Povodom smrti br. Stevana Žakule
Davati sebe čitavog, a ne tražiti nista za sebe. — niko to uzvišeno geslo sokolske požrtvovanosti ni je u toliko j meri ostva-rjo u svom životnom radu, kao nezaboravni brat Stevan Žakula čija nenadana smrt je tako bolno odjeknula 11 čitavom jugoslo venskem Sokolstvu.
Sve što je Stevan Žakula značio u javnosti, može da se sažme u same dve reči: ljubav i rad! Biografski podaci o njemu ne sadrže ni krupnih ličnih data, ni zvučnih titula, ali je zato svaka misao njegova ret ko obdarenog uma i svaki drhtaj njegove nadasve otmene i prof in jene osečajnosti usko povezan za najznačajnije dogadaje naše nedavne prošlosti, naših stradanja i naših pobeda.
Prvoklasni intelektualec i retko spreman nastavnik, Žakula nije ni časka išao za spoljnom karijerom, več je suštinu vaspit-nog poziva nalaziou stvaranju borbenih i radnih značajeva, ko ji če služiti i otadžbini i čovečanstvu. I zar može da bude večeg ponosa i krupnijeg odlikovanja za jednog nastavnika, nego li kad može da kaže: »Moji učenici su bili Gavrilo Princip. Trifko Grabež, Vasa Čubrilovič i čitav niz boraca Mlade Bosne! « Avstrijske tamnice bile su premalene da prime sve borce ko je je Žakula odgo jio i da uguše svo seme, što je u novim generacijama posejao, — kazao je na sahrani jedan govornik.
Dok su drugi težili ka vidnijim položajima, Stevan Žakula je sve svoje napore posvečivao akcijama napola potajnim, pro-gonjenim i zabranjivanim, gde je jedina vidna nagrada mogla da bude robija, a jedino zadovoljstvo: svest službe otadžbini. »Pobratim«, ko ji je u okviru trezvenjaštva značio uporno sejanje otpora protiv ropstva i želje za slobodom; »Prosve-t a« ko ja je sitnim radom trebala da prebudi narodnu svest; a najviše od svih progonjeno i borbeno Sokolstvo u Bosni i Hercegovini privukli su Žakulinu pažnju, — baš zato što je tu tre-balo biti svakoga dana na udaru i na terenu, i svakog trenutka u beležnici austrijskih doušnika.
Ništa Žakula nije tražio za sebe, za sve to što je dao. A pošto su, posle rata, nastupila takva vremena, nije ništa ni dobio. Bolilo ga je što prilike za celinu nisu onakve kakve ih je on za-mnšljao; ali je za sebe bio zadovoljen da može nastaviti radom skromnog sokolskog trudbenika u kancelarijama Saveza Sokola, pun optimizma i vere u konačnu pobedu dobra i u veliku buduč-nost svoje drage Jugoslavije.
Sa Stevanom Žakulom nestaje iz naše sredine jednog od naj-znača j ni jih pionira i tvoraca jugoslovenskog Sokolstva, i jednog °d najsvetlijih likova predratne i ratne Bosne. Sokolstvo se ponosi što je takav čovek pripadao njemu. Slava bratu Žakuli!
SAVEZNA PROSVETNA ŠKOLA
Jedan bratski razgovor
Pre nekoliko dana Savezni prosvetni odbor uputio je svima bratskim župama raspis sa pozivom za prijavu učesnika za ovogodišnji tečaj Savezne prosvetne škole. Još u decembru mesecu, dakle pre župskib skupština, bila je skrenuta pažnja prosvetarima da prilikom zbora društvenih i četnih prosvetara izvrše izbor tečajaca.
Medutim ni od jedne župe nije stigao izveštaj o izabranoj brači ili sestrama. Zato neka se ovako bratski porazgovorimo o našoj Saveznoj školi i o svemu što je u vezi sa njenim održavanjem.
Pre svega moramo priznati činje-nicu da Sokolstvo nije više ono što je bilo pre nekoliko decenija. Po-red toga što je ono sveopšti narodni pokret, dolazi u njemu do izra-žaja upravo jedan tačan sistem zasnovan na principima raznih nauka ib naučnib grana. Sokolstvo je dana s zagazilo u sve kuteve, kako ma-tciijainoga tako i duhovnega narodnega života. Savremena sokolska te-lovežba izvodi se na osnovu medicinskih, higijenskih, pa i psiholoških načela. Svaki pokret, svaka radnja mora da ima svoga opravdanja n naučnim aksiomima.
Sokolska prosveta, sama sobom, ima još večega prostranstva po sa-držini i po akciji. Ona se naslanja skoro na sve naučne istine i iste u-potrebljuje za vaspitanje sokolskih pripadnika. Nije zato lako znati ko-je su te istine, kad ih i kako treba upotrebiti. Upotrebiti prema vremenu u kome živimo, prema sredini nad kojom vršimo vaspitno delo. Nosioci tih istina kao sokolski pro-pagatori moraju biti sa njima upo-znati tako, da kod njih nikada ne može nastupiti kolebanje. A to se može postiči savesnom studijom, du-gim razmišljanjem i pravilnim shva-tanjem sveopšte sokolske ideologije.
Prema tomeljudištono-se s o k o 1 s k u misao i što treba da je usade i kod drugih, moraju imati svoje sokolsko školovanje. Mnogima če se učiniti da je ovo neka vrsta preterivanja, i da sokolsku propagandu može sprovoditi svaki naš dobar i inače školovan čovek. Iskustvo drukčije govori. Ima u našoj organizaciji i malih ljudi sa malom škol-skom spremom ali su i veliki sokolski propagato-ri i veliki fanatici, dok jedna ogromna masa naših pripadnika, silna po svojoj intelektualnoj moči, ostaje slaba i neaktivna u sokolskim naprezanj i m a. Dok se ovi mali trude da piiheru što više i sokolskog isku-stva i sokolskog znanja i one opšte nauke za život, dotle ovi drugi žive u tvrdom ubeđenju da oni več samim tim što su postigli školom visoke stepene kulture, mogu odmah i voditi Sokolstvo i uspešno vršiti njegovu propagandu. A kada se posle izvesnog vremena uvere da to ne ide ni lako ni uspešno, vračaju se natrag u onaj prvobitni stav ravnodušnih posmatrača.
Iz svega izlazi dakle da se mora stvarati veliki kadar sokolskih svr-
šenih daka. On se mora stvarati u svima jedinicama počev od četa pa preko društava do župe i Saveza. A svuda se ne gleda podjednako na ovu neophodnu potrebu umnožava-nja nosilaca i propagatora sokolske ideje. Ima jedinica gde se smatra da je dovoljno ono što se ima. Funkcije se često dodeljuju prema zvanju iz vansokolskog života, te se smatra da, recimo, dužnost starešine ili prosvetara ili načelnika može obav-Ijati svaki brat koji sam sobom ima izvesne spreme za svoj sopstveni život. Tako biva i pri upučivanju u-česnika na sokolske tečajeve. Često sc ne biraju za tečajce oni koji bi taj izbor zasluživali prema svojim kvalifikacijama ili prema potrebama društva u pogledu njihovoga budu-čtga rada, nego se van biranja uzi-maju oni koji su do ruke najbliže, t. j. koji nadu slobodnog vremena i srni pristanu da podu na tečaj. U-mesto da upučivanje na tečaj bude znak poverenja i neophodne potrebe, ono ispada kao znak žurbe da se u-dovolji raspisu.
Da prekinemo sa ovom prakso m. Vremena su i o-zbiljna i teška te ne bi bilo ni sokolski ni patriotski da se igramo škole. Savezna prosvetna škola po tradiciji svojoj, vrlo ozbiljno je shvatila svoje zadatke pa se u nju moraju upučivati ljudi na kojima leži teško sokolsko breme. Jer, ma koliko neko bio dugo godina starešina ili pro-svetar, ili načelnik, ili ma koji drugi funkcioner, ne bi smeo smatrati da je samim tim dovoljno izučen da ništa ni od koga više ne treba ni da čuje ni da nauči. Svakoga dana ima sve novih i novih činjenica sa kojima se moramo upoznati, jer kao što se u savremenom z a-huktalom životu menjaju filmskom brzinom i prilike i ljudi u njima, i s t o t a-ko i naš sokolski život zadobija svakoga dana sve nove i nove forme. Ne mogu se prema tome voditi ni čete, ni društva ni župe po nekim davno naučenim i upotrebljava-nim šablonima, več uvek po potrebama datoga momenta.
Neka starija brača ne zamere što se na ovo mora gledati ovako. Ima za to razloga i kod samih nastavnika pojedinih sokolskih tečajeva. Nikada nastavnici ni jedne sokolske škole ne drže onako predavanja kako su ih držali u prošloj godini. Samo taj kratki razmak vremena bio je dovoljan pa da i oni steknu i nova gledanja i nova oduševljavanja. Sem toga bilo je na sokolskim teča-jevima i starije brače, koji su prve časove saslušali sa velikom skepsom i sa predubeđenjem da oni tu ne-maju šta novoga da nauče, pa kad su bili na sredini i na kraju tečaja, otvoreno su priznavali da im je sa očiju skinuta mreža, a u dušu uli-veno novo gledanje i na naš narod
i	na svet uopšte. Prema tome nije ni zazorno ni suvišno da i starija brača dodu u Saveznu prosvetnu školu.
Zadatak je prema tome svih župskib prosvetnih odbora da ozbiljno u z m u u rasmatranje dosadašnje raspise o saveznoj prosvetno j školi, te da ova-nio upute braču ili sestre koji če im u kasnijem so-kolovanju biti ne samo leva več i desna ruka. Zašlo treba ovo ozbiljno da uzmu, neka nadu odgovora u sadašnjim prilikama Evrope i čitavoga sveta.
M. Stanojevič
Sokolstvo i crkva
»Opšte v a s k r s e n j e«, iz-danje manastira sveta Žiča, Kraljevo, u uskršnjem broju 1939 g., donosi napis u kome kaže:
Prilikom godišnjeg sleta sokola kragujevačke župe u Kraljevu, svi smo bili oduševljeni redom, poretkom jednodušnošču medu sokolima, a na-ročito govorima starešine župe.
Tom prilikom stavljeno nam je pitanje, kako pravoslavna crkva gleda na sokolstvo? U svojoj besedi re-kao je toga dana episkop Žički: »Srpska nacionalna crkva kao nacionalna, prirodno da gleda na svaku zdravu nacionalnu ustanovu sa sim-patijom. Naše sokolstvo biče uvek zdrava nacionalna ustanova, dokle god bude crpelo svoju snagu iz naroda i ne bbde se odvajalo od narodne vere, duše i karaktera.«
Ovim je u glavnom dat odgovor na postavljeno pitanje. Organski sjedi-njeno sa svojim narodom ne samo krvlju, nego i duhom, naše Sokolstvo može imati samo jedan prost i jasan program, koji bi bio dostupan narodu ,a to je:	1. Vera u Boga, —
2	Služba, — 3. Rodoljublje.
Ovaj program može da važi za Sokole svih veroispovesti u Jugoslaviji, u kojoj su svi gradani jednobožci, tj. svi veruju u jednoga Boga (i hrišča-ni i muslimani i jevreji) i nema ne-znabožaca ni mnogobožaca. Prvo dakle, ono što je vazda i u duši narod-noj prvo, — jaka vera u Boga.
Pod službom razumemo samopomoč bližnjim. Pomoč bližnjim značila bi radosnu obavezu, da se svaki dan učini neko korisno delo nekome. Ra-dosna služba dakle, bila bi druga tačka. Zbog takve radosne službe, narod bi zavoleo sokole kao srce svoje. .. Kroz jaku veru u Boga i radosnu službu izgraduju se divni, karakterni ljudi. A samo takvi ljudi mogu biti istinski rodoljubi.
Svaka pobedonosna vojska u isto-riji sveta imala je kratak i jasan program. Srce nam se prepunjuje miljeni kad mislimo o našim sokolima kao pobedonosnoj vojsci našega naroda i naše otadžbine. I zato moramo iz srca da uzviknemo: »Oj Sokoli, sokoli, grešan ko vas ne voli!«
POVLASTICE NA ŽELJEZNICAMA ZA SLET U KRUŠEVCU
Gosp. ministar saobračaja odobrio je povlasticu od 75% članovima Sokola, a za ostale učesnike (nečlanove) 50°/o za slet Sokolske župe Kragujevac koji če se održati u Krušev-cu 28 i 29 maja. Povlastica je odo-biena pod g. d. br. 51093 od 23 maja
o	čemu su izveštene železničke direkcije i stanice. Obrazac za popust kupuje se na stanici pošto se pret-hodno pokaže Sokol, legitimacija.
Život i rad St. Žakuie
Stevan Zakula je roden g. 1875 u Perušiću, u Lici. V'eč u detinjstvu doseč je u Bosnu, gde je svršio sarajevska gimnaziju, a fiiozofiju je stu-dirao na univezitetu u Gracu.
Posle svršenih nauka, postao je na-stavnik na gimnaziji u Mostaru, gde je odmah stupio u krug istaknutih nacionalnih radnika, kao što su Aleksa Šantić, Jovan Dučič, Atanasije Šola, Čorović itd. Radio je u književnem odboru »Zore«, a kad je u Mostaru osnovano gimnastičko društvo »Obilic«, Žakuia postaje duša tog u-druženja i time započinje njegov sokolski rad.
Kada je g. 1903 bio premešten u Tuzlu, Žakulp nastavlja svoj rodolju-bivi posao, pa godine 1905 pomaže osnovati Srpski Soko u Tuzli, a onda redom, ili osniva ili pomaže osniva-nja sokolskih društava i četa po Bosni i Hercegovini. Kada je g. 1909 osnovana srpska sokolska župa Bo-sansko-Hercegovačka, Stevan Žakuia postaje njen voda (načelnik) i na tom mestu ostaje sve dok nije, za vreme rata, bio zatvoren. Kao voda bosan-sko-hercegovačkog Sokolstva, Žakuia je proputovao skoro čitavu Bosnu i Hercegovinu, sv ud a držao predavanja i bodrio omladinu i svuda organizo-vao narodni otpor i borbeni duh. Za-slugom Žakuie i njegovim nastoja-n/em, srpsko sokolstvo u Bosni je postiglo vidnih uspeha na sletovima u Zagrebu i Pragu, a brat Žakuia se naročito živo zalagao za ujedinjenje čitavog srpskog sokolstva, zajedno sa Sokolstvom u Srbiji; kao i za što intimniju saradnju sa hrvatskim i slo-vtnačkim Sokolstvom, te sa sokolstvom ostalih slovenskih naroda.
Pored Sokolstva, brat Žakuia je bio vrlo agilan i u društvu »Pobratim«, kao i u društvu »Prosveti«, te na svakom području nacionalnog i kul-tumog rada. Kao nastavnik i kao direktor gimnazije bio je svojim daci-ma otac i drug, savetnik i prijatelj, i sve je sile ulagao da u njima vaspi-ta borbene Srbe i Jugoslovene, če-lične karaktere i duboko kulturne Ijudo Uvek je sa največim nadama gle-dao u Srbiju, očekujuči od nje ujedinjenje čitavog naroda, pa je neu-strašivo dolazio na sokolske dogovore u Beograd i Kragujevac, ne plašeči se ni progona ni kazni.
Zbog tako svestranog nacionalnog rada, bio je brat Žakuia trn u oku austrijskim vlastima, koje su ga odmah posle sarajevskog atentata u-hapsile i, nakon dugog procesa, koji je u glavnom bio uperen protiv Ža-
kulinog sokolskog rada, osudile ga na pet godina robije. Brat Zakula je najjunačkije izdržao sve patnje tam-mce, sa nesalomljivom verom u po-bedu nacionalne stvari. 1 zaista, naj-milija nagrada za sve patnje bila je Žiikuli ta, kada je doživeo ošlobode-nie i ujedinjenje svoga naroda, koje je donelo i njemu slobodu. Neumo. ran u radu, on odmah preuzima tešku dužnost poverenika narodne odbrane za Bosnu i Hercegovinu, u najtežim danima organizovanja nove slobode. I tu dužnost je brat Žakuia vršio sa punom energijom na korist unutar-n/eg sredivanja, bratske ljubavi i na-pretka.
Posle rata je brat Zakula i dalje posvetio svoje sile Sokolstvu, u kome opet igra vidnu ulogu. Postaje opet voda sokolske župe Sarajevo, a kada se 1931 godine preselio u Beo-gtad, stupa na rad u Savez Sokola KJ., prateči iz dana u dan sa najve-čom ljubavlju sokolski život i radeči na njegovom organizovanju, sve dok ga nije i smrt zatekla na tom poslu.
Kao pedagog i kao stručnjak, brat Žakuia je uživao zasluženi ugled i poslovanje svojih drugova. Bio je odličen nastavnik, koga su daci čuvali uvek u najmilijoj uspomeni. Kao rad-nik u Savezu Sokola, posvetio se organizovanju vojničko-sokolske škole u ko jo j je sa največom ljubavlju od-gajao mlade seljake-sokole za prosvetni, ekonomski, socijalni i higijen-ski rad na selu i za podizanje narodne svesti.
Brat Žakuia je bio i odličan sokolski pisac, koji je živo osečao lepotu
narodnog jezika, te imao mnogo smisla za jedrimi stila i za jasnoču izraza Pesnički nastrojen, on je napisao čitav niz pesama rodoljubive sadrži-ne, a njegovi članci, i uspomene iz teških dana tvore dragocen prilog sokolske istorije i književnosti, koji ■- ukoliko se još nalaze u rukopisu treba da se što. pre objave.
Ne samo u sokolskim redovima, ntgo i, u čitavoj našoj javnosti Stevan Zakula je uživao glas retko is-pravnog, plemenitog i otmenog čo-veka, čija ljubeznost i držanje su u-meli da osvoje i varošanina i seljaka. Bio je uzoran suprug i otac obitelji, veran drug i prijatelj, pun poštova-n/s prema tradicijama prošlosti i pun ljubavi za nove generacije, retka dobrota i plemenitost, pa če kao ta-ka\ ostati za uvek uzor svakom pravom Sokolu.
NOVO IZDANJE
ORGANIZACIJE SAVEZA SKJ.
Ovih dana izašla je iz štampe »Organizacija Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije« (drugo izdanje), pod naslovom »Zbornik zakona, uredaba, pravilnika i poslovnika Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije«, i može se dc hiti u Savezu po ceni od din. 20 po komadu. Ovo drugo izdanje štam-pano je sa svima izmenama i dopu-nama, sa novim pravilnicima i po-slovnicima, koji se ne nataze u pr-vom izdanju knjige, tako da knjiga iznosi 416 stranica, dok je ranija iznebila svega 125 stranica.
Potrebno je da sve bratske jedini-ce odmah nabave ovo novo izdanje a uplate od din. 20 da šalju na čekovni račun Saveza, broj 53.600.
Smrtni ostaci br. St. Žakuie na odru u Saveznom Domu.
Годншња скулштина Савеза Руског Сокол-ства у Југославијн
Г1ред пар недеља, у иросторијама Руског Дома Цара Николе II, у Бе-01раду, одржана je XVII Главна Го-дишња Скупштина Покр. Савеза Рус-ког Соколства у Краљ. Југославији.
Скуиштини је присуствовао вели-кн број делегата који су дошли из унутрашњости земље. Констатовано је да је постигнут прилично леп у спех у свима гранама руског со-кслског рада, а нарочито у правцу васпитања соколског нараштаја, па је изражена жел>а да би требало потенцирати заједнички рад, обзи-ром на светске прилике, а специ-јално данашњи положај сдовенства. У том циљу одлучено је створити што теснију сарадњу између сло-венских соколских Савеза.
Одлучено је да се појача сокол-ска дисциплина, да се у што већем' обиму спроведу летњи соколски ло-гори, нарочити предњачки течаје-ви. као и војна соколска припрема.
Предложене су неке исправке и допуне у постојећем Уставу руских соколских отсека, тако да се њихов живот и рад што боље прилагоди донашњим приликама.
Свечаној седници, између осталих миогобројних претставника разних организација, присуствовао је деле-гат Соколске Жупе Београд, брат Сава Сурутка и делегати Савеза Бугарских Јунака, на челу са ста-решином, братом Атанасовим.
Од стране Савеза Руског Сокол-ства присуствовали су Старешина Савеза, брат Роман Дрејлинг, Про-светар брат Владимир Баљцар и Начелник брат Димитрије Камбулин. Руска емиграција била је претстав-љена у лицу Николе Урсати.
Скупштина је изабрала нову У-праву Покрајинског Савеза, на челу ci старешином, братом Виктором Артамановим. За просветара иза-бран је Вјачеслав Ткачев, за начел-ника Александар Ган, за сепретара Никола Ржевски.
За успешан соколски рад били су на-грађени Руски отсеци Соколског дру-штва у Новом Саду, Осеку и Сомбору.
Приликом скупштине, у позориш-ној сали Руског Дома, била је при-ређена покрајинска руска Соколска академија, у којој су суделовали руски соколски отсеци из Београда, Новог Сада, Пожаревца и Осека.
Верујемо да ће у идућој години бити бољи успех руске соколске делатности, надахнуте дубоком љу-бави према напаћеној отаџбини. H. К.
Okružno takmičenje u Belom Manastiru
li nedel.iu, 14 maja, održano je u Bclom Manastiru okružno takmičenje dece, na kojem je učestvovalo 19 vista iz ovih sokolskih jedinica: Bra-njine 2, Br. Vrha-Sečerane 5. Be-log Manastira 3, .Jagodnjaka 4, Kne-ževih Vinograda 3, Batine 1 i Darde 1. Takmičenju nisu pristupile jedini-ci:' Luč, Podolje i Kneževo. Zatim su odižana takmičenja u dečjim igrama: »Izbijanje« i »Pobednice«. U igri »Izbijanje« postala je prvakom okružja vi sta muške dece društva Beli Ma-nestir, a u igri »Pobednice« vrsta ženske dece čete Jagodnjak.
Po podile istoga dana održalo je duištvo Beli Manastir javnu vežbu, na kojoj je nastupilo 326 vežbača i vežbačica. Najbolje su bile proste vežbe članova. Kod vežbi na spravama pokazalo se, da u Baranji danas ima odličnih vežbača. Osobito zanim-ljive, i pobudile su veselost, bile su raznolikosti i igre muškog naraštaja, a isto tako i bojno takmičenje. Vežbe je pratila vojna glazba iz Osijeka. Materijalni prihod če se upotrebiti za neophodno potrebnu opravku sokolskog doma.	B.	S.
POMEN BRATU ABADŽIJI
Supruga j porodica pičivšeg našeg bi ata Božidara Abadžije, koji je pri-likom izbirnih utakmica za Pariz i Varšavu, u Zagrebu tragično stra-dao, dali su u nedelju, 21 ov. meseca četrdesetodnevni pomen, na Novom groblju. Pomenu su prisustvovali mnogi sokoli i sokolice.
SOKOLSKI SLET ZUPE ZAGREB, 4 JUNA, BIČE VELI-ČANSTVENA MANIFESTACI-JA JUGOSLOVENSKE I SOKOLSKE MISLI. I ZATO: ŠTO VIŠE SOKOLA U ZAGREB!
PRIRUČNIK ZA PROSVETNI RAD
Savezni prosvetni odbor izdao j* Priručnik za prosvetni rad. On če biti dostavljen svima jedinicama, čim se likvidiraju sva dugovanja za do-sadašnje knjige što su objavljene u okviru »Sokolske misli«. Zato se još jednom mole brača prosvetari da o-bračunaju sve što se duguje za do-sadašnje brojeve, ukvliko to več nisu do sada učinili.
U koliko neka jedinica želi dva ili više primeraka priručnika, neka tu porudžbinu odmah učini.
Pregled istorije Srpskog Sokola u Sarajevu
(Svršetak)
—	XX —
Brat dr. Vojislav Besarovič bio je ljubezan i napisao mi je nekoliko reči o ulozi »Srpskog sokola« u Sarajevu. Iznosim ih kao rekapitulaciju i mestimičnu dopunu iznetog:
1905 godine osnovano je u Sarajevu Srpsko gimnastičko društvo pod imenom »Dušan Silni«. Sve do godine 1909 rad toga društva kretao se u znaku produbljivanja sokolske misli u gradu Sarajevu. Od tada na-staje nova faza njegova djelovanja. Na skupštini u maju 1909 godine donesen je zaključak da se dosada-šnji naziv »Dušan Silni« zamijeni nazivom »Srpski soko«. Stara uprava se zahvaljuje sa motivacijom da na čelu društva treba da budu brača iz redova vježbača. Novoizabrani starješina i njegov zamjenik odlaze na Vidovdan 1909 godine na slet u Ravanicu. lu se lično upoznaju sa bratom d-rom Lazom Popovičem i ostalim istaknutim pretstavnicima srpskih, hrvatskih i slovenačkih organizacija. Po sugestiji brata Laze, po njihovom povratku, sarajevski »Srpski soko« poziva u julu 1909 godine pretstavnike svih tadašnjih srpskih gimnastičkih društava u Bosni i Hercegovini na dogovor o organizaciji »Srpskih sokola« u Bosni i Hercegovini. Na tom sastanku po-vjerava se sarajevskom Sokolu izra-da pravila te organizacije. Na nared-nom sastanku, održanom u decem-
bru 1909 donesen je zaključak da se srpska sokolska društva bosansko-hercegovačka organizuju u Srpsku sckolsku župu bosansko-hercegovač-ku, sa sjedištem u Sarajevu. Za star-ješinu Zupe izabran je starješina »Srpskog sokola« u Sarajevu, za tajnika Župe zamjenik starješine, a za zamjenika načelnika Župe načelnik »Srpskog sokola« u Sarajevu, tako da su več od osnivanja Srpske sokolske župe bosansko-hercegovačke najvažnije funkcije vršili funkcioneri sarajevskog »Srpskog sokola«.
1910	godina bila je godina unu-trašnje organizacije »Srpskih sokola« u Bosni. Tadašnja srpska sokolska društva, koja su imala samo lokalni karakter, postala su sastavni dio velikog sokolskog pokreta, koji je po instrukcijama dobivenim iz uprave u Sarajevu, u svome članstvu bu-dio nacionalnu svijest i oduševljavao ih za veliku zavjetnu misao. Župske skupštine bile su sastanci najistaknu-tijih nacionalnih radnika, koji su se, opojeni oduševljenjem, vračali u svoja društva i neumorno propovijedali sokolsku misao.
Godina 1911 je u znaku sprovo-denja jedinstvene organizacije »Srpskih sokola« u svima krajevima raz-jedinjenog srpstva. Srpsko sokolstvo je jedno kao što je i srpski narod jedan. To je sokolski aksiom koji je u »Srpskom sokolskem glasniku« najrječitije ispovijedao brat dr. Laza Popovič. Svaka župa radila je u
tom pravcu. Jedinstvo srpskog sokolstva dolazi prvi put do vidna iz-ražaja na sokolskom sletu u Zagrebu. 1911 godine, gdje srpski sokoli sviju župa istupaju zajedno pod jednom društvenom zastavom, zastavom »Dušana Silnog«. U svakoj zvanič-noj manifestaciji toga sleta govorio je samo po jedan govornik u ime svih srpskih sokola. Jedan od tih govornika je bio i starješina »Srpskog sokoia« u Sarajevu. U novembru
1911	godine osniva se u Beogradu zajednička organizacija svih »Srpskih sokola« pod naslovom »Srpsko sekolstvo«. U glavni odbor te organizacije izabran je i starješina »Srpskog sokola« u Sarajevu.
1912	godina je godina praškog sleta. U toj sjajnoj slavenskoj manifestaciji, gdje srpsko sokolstvo u-čestvuje sa hiljadu članova koji vje-žbaju simboličnu vježbu ujedinjenja i oslobodenja, sarajevski Soko, svojim impozantnim brojem, dolazi do vidna izražaja. Njegov starješina u-čestvuje na poznatom sastanku u Vi-nohradima, gdje se udaraju temelji zajedničkoj organizaciji srpskih, hrvatskih i slovenačkih sokola. Te godine se održaje u septembru u Sarajevu značajna nacionalna manifestacija :	proslava desetgodišnjice
društva »Prosvjete«, na kojoj srpski sokoli i pobratimi učestvuju u veli-kom broju, a »Srpski soko« sarajevski dostojno vrši domačinsku dužnost. Za vrijeme balkanskog rata nekoliko članova »Srpskog sokola« iz Sarajeva učestvuju u borbi kao clo-
brovoljci, a sarajevski »Srpski soko«, kao organizacija, sudjeluje najaktiv-nije u akciji sakupljanja priloga za »Srpski erveni krst«, koja je završe-na najsjajnijim uspjehom.
1913 godine sarajevski »Srpski soko« sprema se za slet u Ljubljanu. Medutim su iznimnim mjerama ta-dašnjeg poglavara zemlje u maju
1913 raspuštena sva srpska društva. U protestnoj akciji srpskih društava protiv ovog nezakonitog akta sarajevski Soko uzima najvidnijeg u-češča.
1914 godina bila je ponovo godina priprema za ljubljanski slet, koji se imao održati na Vidovdan
1914 g. Medutim, vidovdanskim a-tentatom počinje golgota srpskog naroda u kojoj učestvuju i srpski sokoli iz Sarajeva. Čim je objavljena mobilizacija, načelnik srpskog sarajevskog Sokola uzet je u taoce, a starješina i njegov zamjenik bačeni su u tamnicu i osudeni radi veleizdaje, prvi na 18, a drugi na 10 godina teške tamnice. Znatan broj sarajevskih srpskih sokola, koji su morali da služe u austriskoj vojsci, u-potrebljuju prvu priliku da pristupe savezničkoj vojsci, te se hrabro bore za ostvarenje svojih sokolskih i-deala.
6 novembra 1918, na dan ulaska srpske vojske u Sarajevo, sarajevskim srpskim sokolima je ukazana neročita čast da njihov starješina, koji se upravo povratio iz zatvora, na čelu srpskih sokola, koji su se toga dana prvi put iza 1914 godine.
pojavili u sokolskim odorama, u ime Narodnog viječa, pozdravi Bijele Orlove u času, kada su prvi put stupili u oslobodenu Bosnu.
Prvi akt srpskog sarajevskog Sokola u oslobodenoj otadžbini bio jc apel upučen svima srpskim sokolima da stupaju u srpsku vojsku i da naj-oduševljenije pomažu svaku akciju keju su vodile narodne organizacije. 1 aj apel urodio je punim plodom-
U februaru 1919 sarajevski »Srpski soko«, na sastanku pretstavnika svih srpskih sokolskih društava iz. Bosne i Hercegovine, u Sarajevu, u prisustvu brata d-ra Laze Popoviča i ostalih pretstavnika srpskih sokolskih župa, podnosi prijedlog da srpski sokoli napuste svoje plemensko obilježje i da zajedno sa hrvatskim i slovenačkim sokolima formiraju »Jugoslavenski soko«. Time sarajevski »Srpski soko« dostojno završava svoje djelovanje kao srpski Soko, djelovanje koje je počelo produblji-vanjem sokolske misli u Sarajevu, a nastavljeno provodenjem organizacije srpskih Sokola u Bosni i Hercegovini i saradnjom na organizacij' svih srpskih Sokola. Članovi sarajevskog »Srpskog sokola«, koji su za vrijeme Golgote našeg naroda dostojno vršili svoju nacionalnu dužnost, u oslobodenoj otadžbini su u novoj sokolskoj formaciji, u »Jug«" slovenskom sokolu«, nastavili svoje sokolsko djelovanje, gdje i danas predano rade u službi velikih sokolskih ideala.«
prof. Hajrudin Ćufič
Sokolstvo je sa najdubljim bolom ispratilo smrtne ostatke br. St. Žakule
VEST O SMRTI
Nenadana smrt jednog od naj-u.glednijih naših sokolskih radnika, brata Stevana 2akule. potresla je du-boko sve sokolske redove i čitavu rodoljubivu javnost, — u toliko pre Ste je brat Zakula sve do subote, 20 °- m., u podne, kao i uvek najsaves-nije i najvedrije radio u kancelarija-ina Saveza Sokola K. J., a več pod veče mu je iznenada pozlilo i, poste je bolovao od mane srca, bio je vec za par sati mrtav, na najveće za-Rrepaštenje njegove neut*ešne porodice i svih onih koji su za tu strašnu vest prvi doznali.
Ma da je sutradan bila nedelja, kada se u Savezu ne radi i kada se večina funkcionera nalazila na sleto-vima i sokolskim priredbama, ipak se sve brzo uredilo da smrtni ostaci sokolskog veterana budu izloženi u sve-čanoj auli zgrade Saveza i da se naj-bližim putem obaveste sve župe i estala javnost. Naročito u Žakulinoj Bosni, gde je na svakoj gudi ostavio tragove svog rada, bila je žalost op-cenita i telefonska pitanja stizala su Sa svih strana. Sa tuzlanskih i dru-ffih crkava bolno su odjekivala zvo-naj u znak žalosti za retkim rodoljubom i čovekom.
SVEČANA SAHRANA
U auli Saveza postavljen je kata-falk sa mrtvim telom, ukrašen cve-ceni i okružen najdubljom crninom, Sl Počasnom stražom beogradskih Sokola, a ispred odra je ceo dan de-filovalo mnogobrojno sokolsko članstvo i gradanstvo, a naročito beo-ffradski Bosanci, da se poklone Seni dragog pokojnika.
Sahrana brata Žakule obavljena je u Ponedeljak, 22 maja, u 4 sata po-Podne, iz Saveznog doma. Nakon blagoslova sa strane sveštenika, nirtvački kovčeg su izneli na ru-kama članovi saveznog starešinstva, Sa drugim zamenikom Starešine, Dr. V. Belajčičem na čelu, a zatim se ža-'obna povorka uputila prema Voz-"esenskoj crkvi.
VENCI
,za krsta je išla vojna muzika, a 0l,da su nošeni mnogobrojni venci, koji su poslati sa strane pokojnikove porodice, Saveza Sokola, Namešte-nika Saveza, Dr. V. Belajčiča, Sokolske župe Tuzla, župe Sarajevo, župe Beograd, župe Niš, župe Novisad; zatim venci sokolskih društava Mati-
ci Beograd i Tuzla, pa venac Sokola Mrkonjiča Krajine, i konačno venci sestre Milice Paunkovič, porodice Lukaš iz Beograda, Edvina Jili iz Beograda i t.d. Pored venaca nošena su i odličja pokojnog brata Žakule.
ŽALOBNA POVORKA
U povorci je išao odred vojske, a zatim sokolska muzika i sokolske zastave. Dolazio je zatim odred sokola u odorama na čijem čelu su se nala-zili članovi starešinstva Saveza Sokola K. J., predvodeni od drugog' zame-nika starešine, brata Dr. Vladimira Belajčiča. Sahrani su prisustvovali i delegati ruskog Sokolstva u Jugoslaviji, koje je predvodio sam starešina, brat Drejling. Pored kovčega išli su Sokoli iz Bosne i Hercegovine i oficiri.
Pored ostalog sveštenstva, opelu su prisustvovali i episkop gornjokar-lovački, g. Sava; episkop tuzlanski g- Nektarije i episkop štipski g. Simeon. Za kovčegom je išla najpre porodica pokojnikova, njegova neu-tešna supruga i uzorna drugarica u životu, g-da Darinka Žakula, zatim sin Nenad, kčer Desanka Milovanovič, sestra Milica, i ostala mnogo-brojna rodbina.
Išli su zatim delegati sokolskih žu-рч i društava iz unutrašnjosti, medu kojima su bile naročito zastupljene župe Sarajevo, Banja Luka, Tuzla i Mostar, na čijem području je počivši brat Žakula najviše radio. I konačno Župa Beograd.
Pogrebu je prisustvovao i komandi,nt Beograda, divizijski general Kostič, zatim pretstavnik inšpekcije Zemaljske odbrane, general Kukavi-čič, pukovnik Milija Ristanovič i mnogi drugi oficiri. U povorci su išle najuglednije ličnosti našeg kultur-nog i nacionalnog života, mnogi bivši ministri, narodni poslanici i sena-tori, admiral Priča, i konačno pret-stavnici mnogobrojnih nacionalnih i kulturnih udruženja iz Beograda i čitave zemlje. Pored toga, sahrani je prisustvovalo i mnogobrojno beo-giadsko gradanstvo.
Posle opela u Vaznesenskoj crkvi, kovčeg sa telom pokojnog Žakule izneli su iz crkve bosansko-hercego-vački Sokoli, gde je, pred mnogo-brojnim poštovaocima Pokojnika, prvi uzeo reč, u ime Saveza Sokola K. J, brat Dr. Milorad Dragič, i odr-žao ovaj topao i značajan govor:
Brat dr. Milorad Dragic govori u ime Saveza Sokola K. J.
Čestito je ime i svetla je ličnost Stevana Žakule. Velike usluge uči-nio je Stevan Žakula preratnom srpskom Sokolstvu Bosne i Hercegovine, posleratnom jugoslovenskom Sokolstvu i ideji naše nacije: borbi za oslobodenje, ujedinjenje i borbi za najsvetlije ideale čovečje duše: slo-bodi.
Plemenito, idealističko, čisto srce Stevana Žakule ispunjeno najlepšim čedno-naivnim osečanjima i plamenim ljubavlju prema idealima nacije, prestalo je da kuca. Prestalo je to srce da kuca pre no što smo to ®»gli da očekujemo. A srce Steva-Žakule izdržalo je mnogo: kuca-® je ono i za svoju porodicu i za Sokolstvo i za narod. Pratili smo °tkucaje toga srca i uživali u nje-
gotovoj slatkoj melodiji. U toj melodiji šumova rodoljubivog srca našeg dragog, milog brata Stevana, mi smo ujedno osetili svu etičnu veličinu ustreptale nacionalne duše Bosne i Hercegovine, koja je dobrovoljno davala teške i krvave žrtve na oltar narodne slobode i za okaljanu čast i obraz zemlje i naroda.
Stevan Žakula bio je i ostaje veliki narodni vitez na braniku časti i narodnih ideala. On je bio pesnik i borac. Kao takav sokolovao je: i kao študent u Gracu, i kao profesor u Mostaru, Tuzli i Saraj evu. Sokolovao je i branio sokolsku i narodnu čast i u istražnom sarajevskom gar-nizonskom zatvoru, i pred strašnim islednim sudijom, i u »Crnoj kuči«
banjalučkoj i u čeliji-samici kažarna ta u Zenici.
Sve to izdržalo je srce Stevana Žakule: i kada je kao voda tuzlan-skib Sokola duhovno okupio oko sebe omladinu u prvu bosansku so-koisku četu u Tuzli. Sećajući se toga rada, Stevan Žakula skoro je re-kao: »Meni i danas tutnji u ušima giomki tresak nogu ove prve, impozantne sokolske čete i privida mi se i sad pred očima zabrinutost i strah školskog odbora, da im nabrekla si.aga ove fanatične omladine ne pro-vsli pod. i ne poruši školu«.
Izdržalo je srce Stevana Žakule i kada je zajedno sa Miškom Jovanovičem kliktao kroz bosansku goru Majevicu, osnivajuči sokolska dru-
Kola sa mrtvačkim kovčegom br. St. Žakule.
Članovi Savezne Uprave iznose kovčeg iz Saveznog Doma.
štva u svima večim mestima pitomog bosanskog Posavlja i Podrinja. Izdržalo je njegovo srce kada je hitao za slobodnu Srbiju, u Beograd i Kragujevac, da radi i priprema planove i predloge za jedinstvo srpskog Sokolstva, bez obzira na političke gra-nice koje su delile Srbiju od Bosne i Hercegovine i cele Dvojne Monarhije. Izdržalo je njegovo srce i kada je kao voda bosansko-hercego-vačkog Sokolstva odlazio u Sofiju, Zagreb i zlatni češki i slovenski Prag, da svojim radom nosi bukti-nju našeg narodnog osečanja. Izdržalo je njegovo srce i kada’ je, u-hapšen i iscrpljen teškim nevoljama istražnog zatvora, izvoden pred su-ca-istražitelja, da odgovara zbog svog sokolskog rada. Htelo je da mu prepukne srce, ali je izdržalo, kada se jednog hladnog februarskog jutra 1915 uhvatio za gvozdene rešetke svoje čelije da vidi šta se to dešava. A tamo, u dvorištu kazama-ta, ispred čelije brata Stevana, dugi bajoneti austrijski sa puškama šuc-kora. A zatim jedan mlad čovek, o-kiužen istim bajonetima, grčevito trlja zamrznute ruke i podrhtava telom. Potmuli jek doboša i topot vojničkih cokula objasnili su mu sve, kazao nam je brat Steva. »U dvorištu garnizonskog zatvora, levo od moje čelije, platili su toga dana živetima na austrijskim vešalima tri Sokola moja: Miško Jovanovič, Veljko Čubrilovič i Danilo Ilič«. I to je izdržalo srce Stevana Žakule.
Izdržalo je ono i kada su ga 150 dana, iz dana u dan, odvodili iz »Cr-ne kuče« na sudenje u banjalučkom procesu, sa Sokolima i drugovima optuženim što su bili sokoli, što su radili u »Prosveti« ili imali veze i poznavali se sa članovima »Narodne odbrane«. Izdržalo je njegovo srce i kada mu je saopštena presuha robovanja sa završnim tekstom:
»Sudište je zadobilo uverenje, da je optuženi kao voda srpske Sokolske župe bosansko-hercegovačke voj-nički disciplinovao i vežbao članove društva »Srpski soko« i tako na-stojao da budu borci u narodnoj voj-sei za oslobodenje Bosne i Hercegovine i tim radom i pisanjem članska budio težnju u članovima tih
društava, da u zajednici sa srbijan-skom vojskom šilom ostvare politič-ko ujedinjenje Bosne i Hercegovine s kraljevinom Srbijom«.
Izdržalo je njegovo srce i kada je dccnije njegova supruga dolazila da ga vidi u tamnici. A on bled, slab, bolestan, gladan. Upale oči, iskočili zubi, a srce kuca verom i nadom.
1 dočekao je da izide iz tamnice i da ugleda u svojoj Bosni Sokolove — srpske vojnike sedoga Kralja Petra. Dočekao je da Počorekove forove preda srpskom vojvodi Ste-panu Stepanoviču. I da nastavi sa sokolovanjem: prvo u Bosni, pa onda
—	do danas — i kod nas. U Beogradu, u Savezu Sokola Kraljevine Jugoslavije svakoga dana, sve do poslednje subote u podne, kretala se otmena figura i vidao se nasmejani, uvek vedri lik omiijenoga brata Žakule. Sa neobično otmenim taktom, a sa bratskim srcem, velika sokolska i nacionalna ličnost — Stevan Zakula — vršio je sa savršenom, urodenom pedantnošču i savešču sve, i najsitnije sokolske dužnosti. On je bio oslonac našega rada. Brat dleva na radu: to je duša, srce i e-tika. Neobična lepota zarila je iz ličnosti brata Stevana: i kada radi, i kada piše, i kada sa ljubavlju i zanosom čita Sokolima-vojnicima narodni ep o čestitome knezu La-zaru, koji se privoleo carstvu nebe-skom. I kada je sa mladalačkim zanosom i oduševljenjem deklamovao »Uj Moravo« i »Na Gazi Mestanu«. Lepota je bilo videti brata Stevana kako prav i vedar, svečan i uvek pedantno uredan, daje sebe i svojoj porodici: u kuči sa decom i unuči-čima ili na ulici u uvek otmenoj šetnji sa svojom gospodom.
Brate Stevane! Ti si bio zlato od čoveka. Zlatna i biserna naša sokolska perla. Naš ponos i dika bio si Ti nama: i predratnom srpskom i posleratnom jugoslovenskom Sokolstvu. U ime Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije ja Ti, dragi brate Stevane, sa dubokom tugom kažem: Zbogom! Budi u carstvu sokolova koji su i živote dali za svoju zem-lju, koji su Te slušali i koji su Te voleli. Tamo je brat Miško. I drugi. I hvala Ti što si svojim imenom i čestitim radom ukrašavao našu sokolsku misao i organizaciju. Neka je hvala i slava Stevanu Žakuli!
*
OSTALI GOVORNICI PRED CRKVOM
Nakon govora brata Dragiča, uzeo je reč starešina župe Tuzla, Nikifor Todič, koji je podvukao da je pokojni Zakula započeo svoj rad u Po-drinju u najernjim vremenima za ta-rrošnje Srbe i da mu je jedini cilj bio, da odgoji generacije boraca i osvetnika. Tuzlanski Sokoli se sai ponosom nazivaju Zakulini Sokoli, i sve što su lepa naučili i što su uzvišena uradili u životu, bilo im je udahnuto od Zakulinog neumornog sokolskog i nastavničkog delovanja. Zato se či-tav tuzlanski kraj u crno zavio na vest o smrti Žakulinoj.
U ime udruženja bivših političkih stradalnika i nacionalnih radnika »Narodne svesti« i društva »Prosvete«, uzeo je reč brat Božidar Zečevič, koji je naročito podvukao ulogu Stevana Žakule kao zastavnika oslobo-dilačke misli. Medu prvim osnivači-
ma »Prosvete«, godine 1902, nalazi-io se ime Stevana Žakule, jednako kao i medu osnivačima i članovima odbora »Narodne svesti«. Zakula nije nikada zauzimao položaje koji mu nisu pripadali, več še zadovoljavao radom od srca k srcu, odgajenjem omladine i podizanjem širokih sloje-v:i naroda. Zato je z^služio največu zahvalnost otadžbine, više nego da je ma kakve položaje zauzimao.
Brat Mirko Tomovič oprostio se zatim sa Stevanom Zakulom u ime udruženja Bosanaca i podvukao karakteristike pesničke slovenske duše počivšeg Zakule, koja je bila spojena sa najodvažnijim revolucionarnim zanosom. Kada je došao istorijski Vidovdan 1914, bili su baš Zakulini učenici ti. koji su silnicima hteli da pokažu, da je Bosna naša, i da nam slobode niko ne može osporiti. Nista nije moglo da ga slomi, ni pred progonstvima, ni u tamnici. Odvažno je izjavio na sudu da za sav rad Sokolstva u Bosni i Hercegovini uzima punu odgovornost i pun nade je oče-kivao dane nacionalnog oslobodenja Ma koliko da je posle ujedinjenja irr.ao prilike da doživi mnoga razočaranja, njegov duh je ostao vedar i služiče još dugo kao lizor novim generacijama.
Konačno se pred crkvom, sa nekoliko vrlo toplih i neposrednih reči, oprostio od pokojnika, zamenik starešine Sokolskog- društva u Gackoin, brat Ahmed Kurtovič.
Pogrebna povorka krenula je nakon toga, prema novom groblju, istim redom kao i ranije, izmedu ve-lil og špalira gradanstva, koje je sa tugom na licu odavalo poslednju po-čpst uzornom nacionalnom i sokolskem radniku i stradalniku.
GOVORNICI NA GROBLJU
Na groblju se, nad otvorenom rakom, u ime Sokola Mrkonjiča Krajine, oprostio od svog neprežaljenog vode, brat Jovo Perenčevič, starešina Sokolske župe Banja Luka, podvu-kavši koliko je obilno seme posejao počivši Zakula u svima krajevima Bosne i Hercegovine, i kako je svetlo bilo njegovo držanje za vreme procesa koji su se vodili protiv čita-vog Sokolstva za vreme rata.
U ime Sokolske župe Sarajevo, o-prostio se sa pokojnikom brat Meli-med Huskič, oertavši naročito Zaku-lin rad kao vode Bosansko-hercegovačke sokolske župe i njegovu ulogu u ujedinjenju našeg Sokolstva. U ime bosanske rodoljubive omladine uzeo je reč študent, Radoslov Princip, brat Gavrila Principa; a u ime Sokolske župe Cetinje, prota Ivan Kaluderovič.
Govorio je i Zakulin prijatelj, brat Vojislav Todorovič, a u ime činovni-k.v i nameštenika Saveza SKJ, oprostio se od neprežaljenog druga i šefa, brat I. Sedlaček. On je naročito ii;iglasio, sa kolikom savesnošču je dc- poslednjeg časa brat Zakula vršio svoje dužnosti u Savezu, sa kolikom ljubavlju je pratio svaki dogadaj u našem Sokoktvu i sa kolikom lju-heznošču i prijateljstvom se odnosio prema svojim drugovima u radu.
Time je završena sahrana ovog retkog sokolskog i nacionalnog ra-denika, plemenitog rodoljuba i jed-ne od najmakantnijih ličnosti u našem predratnom i ratnom nacionalnom životu.
Br. D. M. Dragič govori pred crkvom.
Kratke vesti iz našes Sokolstva
Iz slovenskog sveta
JUBILEJ SOFISKOG UNIVER-ZITETA
Nedavno je sofijski univerzitet na svečan način proslavio 50-godišnjicu postojanja. Na svečanosti su uzeli u-češča Kralj i Kraljica, čitava vlada i svi kulturni pretstavnici bratskog bugarskog naroda. Kao gosti su uče-stvovali i pretstavnici beogradskog, zagrebačkog i ljubljanskog univerzi-teta, a govori rektora Jovanoviča i ostalih, bili su pozdravljeni srdačnim manifestacijama za Jugoslaviju. U isto vreme stiglo je u Sofiju i beo-gradsko studentsko pevačko društvo »Obilič«, koje je bilo svečano doče-kano od više hiljada omladinaca i gradanstva, pa se boravak naših stu-denata u Bugarskoj pretvorio u ve-ličanstvene manifestacije jugosloven-sko-bugarskog bratstva.
RAZBIJENE UKRAJINSKE NADE
Okupacija Potkarpatske Rusije sa stiane Madžarske zadala je težak u-darac svim velikim nadama ukrajinskih nacionalista, koje su se bile pro-budile u doba stvaranja tobožnje ne-zavisnosti Ukrajinaca u Potkarpat-skoj Rusiji. Nemačka štampa je u to vreme podupirala ukrajinsku agitaci-ju u Poljskoj i Rusiji, pa su ukrajinski krugovi u Poljskoj bili uzeli vrlo odlučan stav prema poljskoj vladi. Medutim je Karpatska Ukrajina bila vrlo brzo žrtvovana Madžarskoj, što je kod Ukrajinaca izazvalo razočare-nje. Voda ukrajinske manjine u poljskem parlamentu, dao je izraza tom svome razočarenju u jednom nedav-nom govoru, i kazao da je največa greška oslanjati se na druge u pitanju vlastite slobode.
IZ ČEŠKO-MORAVSKOG PROTEKTORATA
Nemački list, »Der Neue Tag«, ko-ji izlazi u Pragu, objavljuje članak
o	nameri nemačkih odgovornih fa-ktora da od Praga naprave središte nemačke nacionalne kulture. Prema tom planu, treba na jesen da se o-tvori u Pragu veliko nemačko pozo. rište, u kojemu če raditi prvi nemački umetnici. Zatim se sprema serija velikih nemačkih koncerata, i to u velikoj Smetanovoj sali praškog Opštinskog doma. Nemački univerzitet u Pragu izgradiče se u jedan od največih evropskih univerziteta, a državni protektor odredio je izdašnu sumu za potporu nemačkoj akademiji za muziku i umetnost u Pragu. Nemci nameravaju takoder da razvija u Pragu veliku delatnost na polju filma, literature, radia, predavanja itd.
Več u maju prirediče se u Pragu »Nemačka kulturna nedelja«, sa gostovanjem bečke opere. »Der Neue Tag« završava, da Prag treba da postane ishodište za nemačku kulturnu ssradnju sa Madžarskom, Jugoslavi-jom, Bugarskom i Rumunijom.
Nemci u Pragu prireduju svake nedelje velike skupštine i prelaze u povorkama kroz varoš. Tako je 16 maja održan veliki zbor u dvorani Lucerne, nakon čega su učesnici skupštine, sa odredima SSS trupa itd. pošli praškim ulicama, pevajuči nemač-k<- vojničke pesme, i kličuči nemač-kem Pragu.
Nemačka štampa veliku pažnju posvečuje držanju t. zv. čeških fašista, oko generala Gajde, kojih je pre septembra prošle godine u Češkoj bilo svega nekoliko stotina. Ti fašisti su zaključil' da istupe iz jedinstvene češke straiiKe »Narodne solidarnosti« i da osnuju sopstvenu stranku. Nemačka štampa sa simpatijom gleda na njihov pokret i tvrdi da ih u Češkoj ima preko 2 miliona. Češka štdmpa polemizuje protiv toga i upozorava da se sa nemačke Strane podupiru tendencije, koje ometaju slogu če-škog naroda. Nemački list »Die Zeit* podvlači, da je skupina čeških faši-sra na rodendan g. Hitlera, stupala u povorci skupa sa Nemcima, što češki listovi označuju kao vrlo karakteristično za nacionalno osečanje tih fašista.
U vezi sa svim tim, stranka Narodne solidarnosti je izdala proglas protiv fašista, a to je dovelo do toga da su prošle nedelje bili zabranjeni
svi sastanci u protektoratu, pa je bio zabranjen i sastanak čeških fašista koji je bio sazvan u Brnu.
U »Lidovim Novinama« Ferdinad Peroutka piše, da se u poslednje vreme mnogo govori o raznim prostori-ma, srednjeevropskom ili životnom prostoru, ali da Nemci ne treba da zaborave, da Češka i Moravska ne pretstavljaju samo prostor, nego i o-tadžbinu jednog naroda. Isto tako se mnogo govori o Pragu, kao starom centru nemačke kulture, ali Prag je staro središte češke kulture. Ako se hoče miran rad, onda se to ne sme zaboraviti.
»Tipografička Beseda«, koja izlazi u Pragu, javlja, da je od septembra prešle godine, t. j. od Minhenskog sporazuma do danas, prestalo izlaziti oko 2.000 različitih čeških novina i časopisa. Tu je uračunato i vrlo mnogo sitnih provinciskih listova, ali i či-tav niz starih i uglednih novina, od koji je priličan broj prestao izlaziti zbog zabrane vlasti.
PRILIKE U SLOVAČKOJ
Odnosi izmedu Slovačke i Poljske postaju sve više hladni, tako da je slovački ministar spoljnjh poslova nedavno sam podvukao žaljenje što poljska štampa uzima neprijateljski stav prema Slovačkoj. Slovački poslanik u Varšavi, Klinovski, je takoder izjavio u jednom intervju-u, da žali što poljska štampa piše o Slovačkoj kao o privremnoj državi, koja se na-lazi u nemačkim rukama. Medutim, poljska štampa odgovara, da su sve te izjave date na želju Berlina i da se neprijateljstvo Slovaka prema Poljskoj veštački diriguje, zato što slovačka vlada nema dovoljne samo-stalnosti. Iz tih razloga primečuje se da slovačka štampa u poslednje vreme ne napada više Madžarsku, dok donosi samo nepovoljne vesti o Poljskoj.
Listovi su javili da bivši slovački ministar Sidor treba da bude imenovan za poslanca kod Vatikana. Nemački list »Grenzbote« objašnjava, da jp do tog imenovanja došlo zato, što je narod svuda, gde god se pojavio Sidor, pravio manifestacije za njega, što je vladi bilo neprijatno jer se Sidor smatra za prijatelja Poljaka, a u martu je bio pristalica zajedničke države sa Česima. Šanjo Mah je nedavno napao Sidora i izjavio da država ne može da ima dva vode, več jednog, a taj je Dr. Tiso. »Grenzbote« kaže, da nema drugog izlaza nego da se Sidor pošalje u inozemstvo kao diplomat, jer je njegova prisutnost u Slovačkoj nezgodna.
Pošto su i drugi nemački listovi pokazali uznemirenost zbog manifestacija što ih slovačko pučanstvo pri-reduje Sidoru, to je Sidor bio prisiljen da pre pad dana dade izjavu u listu »Slovak«, u kojoj tvrdi, da on nije protivnik Nemaca, niti da je
Dan naraštaja u Karlovcu
Dan sokolskog naraštaja i dece priredilo je 7 maja 1939 društvo Kar-lovac, nastojanjem naraštajskog odbora i njegovih vodnika.
Na vežbalištu bilo je toga dana vr-
lo	živo. Sav naraštaj i deca u odora-ma sakupila su se posle 9 sati u dvorani, da prisustvuju otvorenju izložbe, koja je priredena kao sečanje na nezaboravni slet u Pragu. Izložbu je otvorio naraštajac, Ljubo Sablič.
Za vreme utakmica u troboju mu-škog naraštaja i odbojci ienskog naraštaja svirala je društvena glazba.
Izrazi saučešča povodom smrti br. S. Žakule
Prilikom smrti brata Stevana Žakule primio je Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije mnogobrojne izraze saučešča iz čitave zemlje. Sem više stotina potpisnika, koji su se, u znak saučešča, upisali u knjigu Saveza, iz-loženu pored odra počivšeg brata Zakule, Savez Sokola je primio i mnogo ličnih izjava saučešča, a osim toga dobio je čitav niz telegrama iz Beograda i čitave Jugoslavije, od kojih beležimo sledeče:
Sokolske župe Sarajevo, Maribor, Novi Sad, Cetinje, Šibenik, Skoplje, Split, Užice, Ljubljana, Tuzla.
Sokolska društva:	Krk,	Modrice,
Lukavac, Maglaj, Derventa, Vrnjačka Banja, Brčko, Vukovar, Bijeljina, Pale, Knin, i sokolske čete Stup (župa Sarajevo).
Od prijatelja i poštovalaca: E. L. Gangla iz Ljubljane, R. Peleša iz Tuzle, J. Petroviča iz Vrnjaca, St. Tomkoviča iz Lukavca, Dr. St. Mo-ljeviča iz Banja Luke, porodice Ma-sič iz Banja Luke, T. Alaupoviča iz Zagreba, A. Šole iz Sarajeva, St. Trifkovič iz Gračanice, St. Stajiča iz Beograda, M. Jelačiča iz Mostara, Dr.
I.	Pavlasa iz Novog Sada, Dr. L. Po-peviča iz Zagreba, Damjana Duriča iz Bos. Kobaša, D. Deriča Sentar iz Tuzle, D. Vasiljeviča iz Sarajeva, Dr. M. Buiča iz Splita, D. Popoviča i St. Jeftiča iz Zvornika, D. Tonkovi-ča iz Splita, Dr. A. Hasanbegoviča iz Sarajeva, Ž. Kiriča iz Beograda, Kola Srpskih sestara iz Tuzle i »Sokolske misli« iz Beograda.
TAKMIČENJE
FINSKA-ŠVAJCARSK/4
Nedavno je održano gimnastičko takmičenje izmedu Švajcarske i Finske u Bazelu, koje se svršilo sa pobe-dom Finaca, koji su dobili 683.55 bo-dova, a Švajcarska 680.9. Pošto se Finci i Švajcarci računaju kao naj-bolji gimnastičarj sveta, na ovim tak-mičenjima su prisustvovali i naju-gledniji pretstavnici gimnastike iz raznih zemalja; a u ime čeških Sokola, Dr. Klinger. Kao pobednik iza-šao je iz utakmica Finac Uosikkinen, dok je najbolji Švajcarac bio Maack. Na taj način je Uosikkinen postao veoma ozbiljan favorit za gimnastič-ku pobedu prilikom olimpijskih iga-гз u Helsinki.
protivnik vlade, i poziva narod na slogu. Medutim, iz same Sidorove izjave vidi se da postoje nesuglasice, jer se b njoj govori o »jednoj strani koja drži govore, dok druga mora da čuti«, i iznosi se, kako se zemljom šire najraznolikiji glasovi u pogledu budučnosti Slovačke. Sidor na koncu kaže, da on zna vrlo dobro da ima vrlo mnogo Slovaka, koji bi želeli da on bude u vladi.
Posle podne nastupio je sav naraštaj i deca, ukupno 200, pri dizanju zastave. Posle toga nastupili su naj-inladi (dečki i curice) sa grabljama i motikama, da »rade« na sokolskom vrtu. I onda naizmenice naraštaj i deca, muški i ženske na spravama,
bojnoj utakmici i prostim vežbama. Izveli su svoj program savesno i dobro.
Posle savršenog programa pozdra-vio ih je starešina župe M. Sablič, i pozvao. ih na požrtvovan sokolski rad. Uz himnu »Oj Slaveni« spuštena je zastava, i svi su sa veseljem uživali u trečem, zabavnom delu programa. Poseta je bila dobra.
Ljubljanska sokolska društva su
priredila u nedelju, 20 maja, na vežbalištu u Mostima prvi ovogodišnji slet, kao uvod u ovogodišnje sokolske priredbe. U veličanstvenoj sokol-skoj povorci išlo je nekoliko hiljada članova, sa 12 zastava, a mnogobroj-no gradanstvo je srdačno pozdravljalo Sokole. Istovremeno je obavlje-no svečano razviče zastave sokolske dece društva Ljubljana Moste, u pri-sustvu 3.000 gledalaca. Izvedena je vrlo uspela javna vežba, a oduševlje-ne manifestacije završene su peva-njem himne »Hej Sloveni«.
*
Sokolsko društvo Novi Sad, uz su-
delovanje Ruskog Sokola, priredilo je u nedelju sokolski dan, sa prob-nim vežbama svih kategorija i sa vr-
lo	uspelom povorkom kroz varoš. Gradanstvo je burno pozdravljalo so-kolsku povorku, a zatim su sa balkona Spomen-doma održali govore starešina društva, brat Totovič, u ime nacionalnih društava Jovan Jegdič, u ime omladine Cvetko Jovanovič i ko-načno tajnik sokolskog društva, Pavle Indic. Sokolski dan se pretvorio u veličanstvenu manifestaciju za neza-visnost, jedinstvo i slobodu Jugoslavije, i za solidarnost i saradnju slovenskih naroda.
Sokolsko društvo Indija osvetiče na prvi dan Duhova, svoj novi dom Kralja Aleksandra I Ujedinitelja. Čin
osvečenje obaviče u 12 č, preosveče-ni g. Vikentije Episkop Mačvanski. u? asistenciju sveštenstva. Posle po» dne istog dana održače se na igrali-štu »Karađorđe«, okružni slet za društva: Zemun I, Batajnica, Stari Banovci, Stara Pazova i Indija, sa svojim četama, te Sokolsko društvo Ruma.
Sokolsko društvo Indija čini velike pripreme, da bi svečanost ispala šte dostojanstvenija i da bude jed-n.i lepa manifestacija sokolske misli.
*
Sokolsko društvo Milna, na Braču,
je već treču godinu uvelo Đurđev-danski uranak. Prve smo godine bili sami, druge godine pridružila nam se je četa Ložišče i D. Humac te oda-slanstvo iz Supetra, a ove godine bio je prisutan Prosvetni i Tehnički odbor Sokolske župe Split, deo naraštaja sok. društva Split, četa Ložišče, odaslanstvo iz D. Humca, Supetra i Postira te prijatelji naši iz svih okol-nih sela otoka Brača. Svi smo kre-nuli predvodeni društvenom glazbom, u selo Podhume. U Podhumu čekali su nas več brača iz okolnih sela. Is-taknuta je državna zastava i data joj počast a nakon toga je načelnik Župe, br. F. Lhotsky pozdravio prisut-ne. Lepo predavanje održao je brat prof. Pavič iz Splita. — Buduči se dan ranije sečamo pogibije Zrinsko-Frankopanske, starešina društva Milna, brat Dr. Ante B. Mandinič je pri-kazao teške žrtve i stradanja našeg naroda u borbama za oslobodenje i ujedinjenje i pozvao prisutne, da bu-du uvek spremni braniti slobodu i nezavisnost. Mlade sokolice E. Hara-šič i F. Mladinič lepo su deklamirale piigodne pesme, pa je zatim nastala nevezana zabava, igre i ples. Izlet je petpuno uspeo i ostavio najlepše u-tiske.
Sokolsko društvo Mokrin održalo je nedavno radni zbor sveg članstva. Nakon otvaranja br. starešine, U Ba-drljice, održao je zamenik starešine, br. D. Stefanovič, uspelo predavanje
o	sokolstvu. Zatim je prosvetar, A-damov, referisao o društvenoj »Pe-trovoj petoljetci«. Iz referata se vidi da je društvo uzelo kao svoj glavni zadatak, da podigne šumu, koja če nositi ime »Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja«. Društvo je od opštine dobilo 4 jutra zemlje, pa se piistupilo akciji za skupljanje novča-nik sretstava kako bi se na jesen več moglo pristupiti pošumljavanju. Op-ština je več iz svojih sretstava zasadila 250 komada drveča. Tako če i naše mesto, u ravnom Banatu, gde je leti velika prašina, na inicijativu Sokola, doči do lepe šume u kojoj če se moči provesti nekoliko časova
na čistom vazduhu. Ujedno se u društvu radi da se što pre osnuje stre-ljački otsek, a zaključeno je da se jedanput mesečno održi zajednička večera svog članstva, na kome bi se člcnstvo obaveštavalo o svima poslovilna i sokolskom radu.
*
Sokolsko društvo Kastav, pozorišni
otsek, davao je dne 14^V-1939 god. sa vrlo lepim uspehom komediju »Narodni poslanik« od Bran. Nušiča u selu Zametu.
*
Dvadesetgodišnjica sokolskog društva Teslič proslaviče se 28 maja, uz sudelovanje svih sokolskih jedinica župe Tuzla. Prilikom ove proslave, društvo če razviti i naraštajsku za-stavu.
Sokolsko društvo Teslič osnovano je 1919 godine. Danas društvo broji 326 pripadnika, a imalo je vidnog u-speha u svim pravcima, kako u Te-sliču, tako i u mnogim selima sreza Tesličkog, gde je svojom inicijati-vom, osnovalo 11 sokolskih četa, koje su dale vidne rezultate u nacional-nom, kulturnom i ekonomskom po-dizanju našeg sela.
*
Smrt Nikole Peruzoviča. Nakon te-
škog bolovanja umro je nedavno u Milni u cvetu mladosti, naš brat Nikola Peruzovič. Čitav život, od de-tinjstva do smrti, proveo je u Soko-lani! Bio je vežbač, član diletantske sekcije te član društvene Uprave. Njegov pogreb bio je manifestacija sokolske solidarnosti i drugarstva: čiiavo članstvo, predvodeno društvenom glazbom, otpratilo ga je na večni počinak, a u ime Društva oprostio se od pokojnika načelnik, br. Nikola Mladinič. Neka mu je večna uspome-na medu nama!
*
Sokolsko društvo Srpske Moravi-
ce, župa Karlovac, priredilo je u svom domu naraštajsku akademiju prošle subote. Izvedene su različite tačke, predavanja, recitacije, vežbe,
pevanje i pozorišrie igre. Zatim sc razvila zabava, ali bez alkoholnih pica. Moralni i materijalni uspeh akademije je vrlo lep.
*
Sokolsko društvo Ruma obavilo je prošle nedelje na vrlo svečan način osvečenje kamena-temeljca za svoj sokolski dom, pa je tom prilikom u Rumi prireden okružni slet, na kome su uzela učešča sokolska društva iz Beograda, Sremske Mitroviče, Stare Pazove, Indije, Šapca, Nočaja, Vog-nja, Budanovaca, Platičeva i Putina-ca. Na svečanosti su uzeli učešča i ministar za fizičko vaspitanje naroda, Duro Cejovič i ban Dunavske bano-	j
vine, Dr. Jovan Radivojevič, a u ime Saveza Sokola K.J. Anton Štefan i general Ljuba Maksimovič. Osvečenje je obavio prota Kosta Vukovič, koji je držao vrlo lep govor, nakon čega je starešina društva Ruma, brat Pe-tar Jovič, prikazao rad društva i napore da se dode do vlastitog doma. Sokole je pozdravio i ministar za fizičko vaspitanje, Cejovič, a u ime Saveza govorio je brat Stefan.
Čitava svečanost, kao i poslepo-dnevna javna vežba, imali su van-redan uspeh, a na svečanostima je uzeo učešča veliki broj gradanstva i seljaštva. Prvi deo sokolskog doma biče gotov do septembra o.g., a idu-če godine če se rad završiti
*
Prva ovogodišnja javna vežba na
teritoriji Sok. župe Bjelovar, održa-na je prošle nedelje u Koprivnici.
Uspeh je bio preko očekivanja dobar, te je priredba mogla potpuno da zadovolji svakoga, sem naše pro-tivnike. Nastupilo je 64 dece, 62 nm-škog naraštaja, 52 ženskog naraštaja, 14 članica i 46 članova. Pored domačega članstva, priredbu su u le-poin broju posetila bratska društva Bjelovar, Virovitica, Varaždin, Čakovec i Sokolovac. Posle javne vežbe razvila se animirana sokolska zabava. Značenje uspeha ove priredbe u tom eksponovanom delu Podravine, neposredno na samoj granici, naro-čito je veliko i dače novog potstreka za daljnje sokolovanje.
Pobeda naših sokolskih takmičara u Varšavi
Brača Poljaci su takoder lepo napredovali
U Warszawi, 19 maja 1939.
Medudržavna utakmica u vežbanju spravama Poljska-Jugoslavija u velikoj dvorani doma YMCA u ^Varsza\vi zadovoljila je sve zahteve ^oje su jedna i druga strana imale. Kila je to po svemu doterana i važna utakmica vrlo dobrih vežbača, prire-
'na sa mnogo iskustva, održana u bratskom sokolskom i pravednom takmičarskoni duhu. Takmičenje ko--tc je svima učesnicima ostavilo naj-Itpše dojmove.
Poljaci su pre desetak godina bili Havi početnica u medunarodnom tak-načenju na spravama. Sedamo se jednog takmičara Poljskog sokolskog saveza na sveslovenskim utakmica-n'a 1930 godine u Beogradu. Bio je odusevljen i hrabar ali sa mnogim nedostacima i slabostima. Kasnije se Poljaci pojavljuju po prvi put sa Ptttpunim odelenjem na medunarod-n-ni utakmicama za svetsko prvenstvo 1934 godine u Budimpešti. Bili Sl' več nmogo bol ji. Mladi i ustrajm "Vfzbači koji su se u Beogradu pre ifctiri godine takmičili u srednjem °delenju sada su deseti na svetskom Prvenstvu, pred Nizozemskom, Bu-Sarskom i Meksikom za 25 pošto sla-bi-’i °d pobednika. Švicarska je pocedila sa 787.30 tačaka, a Poljska je dcseta sa 589.80.
utakmicama za sveslovensko Prvenstvo u Novom Sadu 1937 godine bili su Poljaci izvršni. Neki vrlo ■dobri i za strogo medunarodno merilo, a svakako napadno bolji od odelenja koje sam promatrao na utakmicama u Budimpešti. Makar nisu iičestvovali na olimpijskim utakmica-1936 u Berlinu, brača iz Poljske marljivo napredovali i mnoge manjkavosti su popravili. Na medu-narodnim utakmicama 1938 godine Prilikom veličanstvenog sleta u Pragu opet su nam brača Poljaci pokapali veliki napredak, i po uspesirna otekli su svoje sigurno mesto u »sred-11Joj ^ući« medunarodne gimnastičke za]ednice. Poljska je sad peta, pred Luksenburgom, Belgijom i Bugar-skom, sada samo 14 postotaka sla-;ja od pobednika. Cehoslovačka sokolska vrsta je osvojila prvenstvo sveta sa 89.6 pošto svih mogučih tačaka, Jugoslavija je treča sa 82.3, a Poljska je vrlo dobar peti sa 75.6 Pošto. Samo su tri jugoslovenska takmičara bili bolji od najboljeg Poljaka brata Kosmana, i to Vadnav 127.3, Pristov 127.266, Primožič 124, «33, Kosman 124.1.
Da taj uspon nije završen, i da su ■od lani Poljaci napredovali vidi se Pc rezultatima takmičenja u War-s*a\vi izmedu izabranih jugosloven-Skih i poljskih sokolskih vežbača: razlika je izmedu pobedničkog jugo-slovenskog odelenja i pobedničkog Poljskog samo 3 postotka. Naime u-takmica je završena sa ovim konač-nim uspehom odelenja bolje 'šesto-rice:
Jugoslavija 335.00, ili 93 pošto
Poljska 324.75, ili 90 pošto.
Utakmica je prošla u savršenom sokolskom redu, bratski i drugarski kako se dolikuje načelima 'Sokolstva, Pred mnogo gledalaca koji su sa Pažnjom i sa poštovanjem pratili niajstorske vežbe izabranika. Bili su Prisutni i vrlo ugledni pretstavnici raznih ustanova telesnog vežbanja. Jugoslovenskog poslanika zastupao it savetnik Adamović sa drugim •brojnim članovima poslanstva i konzulata. Bio je i brat grof Adam Za-mojski, uvaženi pretsednik Meduna-rodnog gimnastičkog saveza, starešina Poljskog sokolskog saveza brat Pukovnik Arcyszewski sa članovima Pretsjedništva i uprave, ugledni pretstavnici državne akademije fizičkog vaspitanja na čelu sa rektoroni, vo-
deče ličnosti poljske uprave fizičkog vaspitanja, mnogo novinara, radio-reportera i filmskih operatera. Prijatelji Jugoslavije i članovi poljsko-jugoslovenskog društva, Sokola i So-kolica, puno gledalište.
Utakmica je održana po istom tak-mičarskom redu kao i ona s Francu-skom u Parizu samo je donekle pro-menjen redosled sprava. Naše ode-lerije je izmenjeno, umesto Strgara i Primožiča takmičili su se ing. Ivan-čevič i Bela.
Počelo se prostim vežbama i tu su naši vežbači ponovili pobedu iz Pariza: prvi i najbolji su brača Dimitrije »Kolja« Merzlikin i Josip »Reja« Kujundžič sa visokom ocenom 9.80 od 10 mogučih bodova. Odmah smo opazili da Merzlikinovo koljeno nije u redu i da laka ozleda koju nosi sobom još iz Pariza onemogu-čava daljne vežbanje. Merzlikin je medutim hteo svakako da nastavi utakmicu i da se bori za uspeh odelenja. Slede po redu W. Pietrzyko\v-ski iz Warszawe sa 9.70, Eduard Kosman iz Warszawe (študent Akademije fizičkog vaspitanja) 9.60, Bela (Beograd) 9.55, Crilec (Celje) 9.50, Pristov (Jesenice) 9.45, Buda (Beograd) 9.35. Jeržin Le\vicki iz Krako-wa je skupa sa Eduardom Szlosare-kom iz Katovvica deveti sa 9.30, slede Forte (Ljubljana) sa 9.20, Pavel Gača iz Katowica sa 9.00, onda Tadeusz Betvna iz Bydgoszcza sa 8.80 te iz-nimno nesiguran ing. Ivančevič (Som-bor) skupa sa B. Radojewskim iz Poznanja na četrnaestom mestu sa 8.65. Poslednji je Maks Predela iz Katovvica sa 8.45.
Računajuči svih osam vežbača svake strane Jugoslavija več sada vodi sa 75.30 naprama 72.80.
Na razboju (bradlji) Merzlikin se hrabro mučio da pomogne uspehu celine, ali ga bolovi u kolenu tako slabe, da je konačno popustio. na na-nagovaranje lekara i drugova iz odelenja. Dalje se neče takmičiti, u ode-lenju Jugoslavije je samo sedam vežbača od kojih bolja šestorica stvara-ju zbroj odelenja. Na ovoj spravi po-kazao se je poljski prvak Kosman kao vrlo dobar i siguran vežbač. Poljaci su po svom načinu vežbanja 'biiži statičkom stilu Francuza nego
li	dinamičkom, neprekinutom načinu vežbanja naših, u kojemu caruje zamah i stalna povezanost kretnja.
Poredani su ovako:	Kosman (P)
9.55,	Forte (J) 9.50, Buda i Grilec (oba J) 9.40, Pristov (J) 9.35, Pietr-zykowski (P) 9.25, Betyna (P) i Bela (J) po 9.10, Kujundžič (J) 9.05, Merzlikin (J) i Predela (P) po 9.00, kod toga treba spomenuti da Merzlikin nije uopče imao saskoka sa sprave ni svršetka. Gača (P) je dvanaesti sa 8.90, onda ing. Ivančevič (J) 8.65, Radojevvski (P) 8.60, Lewicki (P) 8.30, a Szlosarek (P) koji je pao sa sprave i prekinuo vežbu samo 6.95.
Razmak izmedu Jugoslavije i Poljske povečao se je na razboju, naši imaju 73.45 a Poljaci samo 69.55. Računajuči svih osam vežbača naši vode sa 6.4 boda. Otsada je taj privre-meni račun otežan jer se s jedne strane takmiči svih osam članova odelenja a s druge njih sedam. Ali se oni, zbog otežanog zadatka svi od reda još upornije i srčanije bore sa očitim uspehom.
Na vratilu su Jugosloveni izričito bolji. To se najbolje vidi po ocenama, koje još uvek nisu prava mera razlike. Tu treba istaknuti da fali jedan od naših najboljih na toj spravi, Merzlikin! Po redu je prvi Fotc sa 9.55, slede ga skupa elegantni Grilec i vrlo pouzdani Buda sa 9.40, onda Pristov 9.35, Kujundžič 9.25, več mnogo bolji ing. Ivančevič 9.20, te kao sedmi prvi od Poljaka Rado-
jevvski sa 9.15. Na osmom mestu su skupa Bela, Betyna i Szlosarek sa 9.00, Levvicki ima sa Pietrzykowskim
8.95, Gača 8.85, Pradela 8.60, a prvak Poljske i njihov najbolji vežbač Kosman je sa ozledenim prstom vrlo teško mogao dovršiti vežbu i sa 8.40 je poslednji. Naši su i dalje povečali razmak.
Konj sa hvataljkama je »Ahilova peta« mnogih odelenja na meduna-rodnim utakmicama. pa se ni mi ne možemo pohvaliti da je naše odele-nje na toj spravi steklo vrednost koju pokazuje na drugima. Pogotovo nam je u lošoj uspomeni neskladno metanje u dvorani Pierre de Coubertina u Parizu. Sada su naši u War-szawi bili izričito bolji nego li u Parizu, i kao celina i najbolji pojedin-ci. Mnogo smo žalili u Warszawi što sc tako nije dobro vežbalo u Parizu...
Poredani su ovako: svestrani Grilec je ovde sjajno odvežbao svoj te-ški sastav i zasluženo prvi sa 9.70, Forte je takoder vrlo dobar i mnogo bolji nego li je bio u Parizu sa
9.55,	Pristov je treči sa 9.40. Najbolji Poljak na ovoj spravi je Betvna sa 9.35, Kosman ima samo 9.15, pred Pietrzykowskim koji ima 9.00. Izmedu Pristova i sledečeg Jugoslovena Kujundžiča koji je sedmi velika je relativna razlika, jer Subotičanin ima 8.85, inače svestrani Buda ima samo 8.80, ing. Ivančevič 8.50, sledi Poljak Szlosarek 8.45, Pradela 8.40, Bela i Radojewski 8.30, Levvicki 8.25 i Gača sa 7.85.
Ako su sve dosadašnje ocene dale pravilan redosled takmičara, moglo bi se reči da prvo mesto na krugo-vima nije pripalo najboljemu. Meni se je po težini sastava, po kombinacijama i po sigurnosti vežbanja više dopala vežba našeg Ivančeviča nego
li	ona Kosmana, ali je za malenkost Poljak bolje ocenjen od njegovih zadovoljnih sudaca. Poredani su ovako: Kosman (P) 9.80, ing. Ivančevič (J) 9.75, Budja (J) 9.55, Forte (J) 9.50, Betyna (P) 9.45, Pietrzykowski (P), Grilec (J) i Gača (P) svi po 9.40, Levvicki (P) je deveti sa 9.30, naš Kujundžič deseti sa 9.25, za pola boda bolji nego li u Parizu kod sporne ocene, Radojewski (P) isto tako 9.25, Bela (J), Pristov (J) i Szlosarek (P) po 9.10, te Pradela (P) 8.65.
Kod skoka konja uzduž dozvolili smo, bez obzira na propise meduna-rodnog takmičarskog reda da se kod preleta skakači dohvate na bilo ko-jem mestu konja. To je u stvari bilo veliko olakšanje za one poljske skakače koji prelet lepo rade sa do-hvatom na hrptu ili blizu hrpta, u-mesto na vratu. Tako su oni dobili u skakanju više bodova nego li bi na jednoj medunarodnoj utakmici. Ipak se to ne tiče prve dvojice, koji su vanredni skakači, poznati sa uspeha
i	na medunarodnim utakmicama. I tu se osetilo pomanjkanje našeg od-ličnog Merzlikina i njegovog savrše-nog preleta. Poredani su ovako: Kosman 9.95, Pietrzykovvski 9.75, Kujundžič 9.60, Budja 9.55, Grilec, Gača i Radojewski po 9.50, Forte i ing. Ivančevič po 9.35, Pradela 9.05, Levvicki 9.00, Pristov 8.85, Bela 8.65 sa penalom od jednog boda zbog pre-stupa u dohvatu, Betyna 6.60 i Szlosarek koji je naskočio na konja 1.00 bod.
Ako se zbroje uspesi pojedinaca u svim granama ove utakmice, koja je u stvari polovica olimpijskog takmičenja. onda je poredak vežbača ovaj:
1. Konrad Grilec (Celje) sa 56.90, ih 98.35 pošto,
2. Miro Forte (Ljubljana) sa 56.65,
3. Eduard Kosman (\Varszawa) sa 56.45,
4. Juraj Budja (Beograd 1) sa 56.05,
5. W. Pietrzykowski (Warsza\va)
55.95,
6. Josip Kujundžič (Subotica), 55.80. Slede po redu sedmi Pristov (Jesenice) 55.50, osmi ing. Ivančevič (Som-bor) 54.10, deveti Bela (Beograd 1)
53.70 i deseti Pavel Gača (Katovvice) sa 53.50. Slede ostali Poljaci.
Posle ove druge utakmice, na ko-joj su naši vežbači pokazali mnogo više sigurnosti i takmičarskog iskustva nego li na prvoj u Parizu, može se konstatovati napredak ,koji su hteli steči sa ovim zanimljivim i poučnim gostovanjem. Makar stručni ele-menat stavljamo na prvo mesto, ipak su oba ova susreta i onaj sa prijate-ljima u Francuskoj i ovaj sa bračom u Poljskoj poslužili novom srdačnom manifestovanju naših osečaja i zajed-ničke opšte saradnje. Poljaci su nam na razne načine iskazali svoje tople sokolske i slovenske osečaje.
Hrvoje Macanovič
ČitajiKi novine...
»Lidove Noviny«, od 12 maja, donose zanimljiv antrefile, u kome kaži', da je tramvaj u velikoj varoši o-givdalo vremena i raspoloženja, a da je karakteristika praškog tramvaja, koji je nekad bio vedar i bučan, —• najdublje i najtiše šaputanje. Autor se pita, da li je čitav svet promukao, k:,da je tramvaj pun do poslednjeg mesta, a niti jednog glasa se ne ču-je Vidi se samo, kako se priklanja glava glavi i usna ušima, pa se ima utisak, da svuda naokolo kola neka dvboka tajna. Međutim, kada se pogleda bolje, ne radi se tu ni o naro-čitim tajnama, več o posve običnim primedbama ili vestima, iz najprivat-nijeg života. Ali ni to se ne usuduje niko da kaže javno, več se svatko pomnjivo ogleda oko sebe i sve se hgovara najdubljim šapatom.
Zaista, ovaj tramvaj je vrlo karakteristično ogledalo prilika i vremena.
*
Nadamo se da nam uvažena redakcija požarevačkog »Gradanina« neče zameriti što i opet citiramo njene spoljno-političke poglede, koji su svakako jedinstveni u našoj štampi, sem časnih iznimaka, kao što je bilo beo-giadski »Balkan«, ili neki zagrebački frankovački listovi... / šta da se služimo neprestano stranim citatima, kad su i domači zanimljivi!... Tako i mi, umesto da citiramo na pr. »Vol-kischer Beobachter« ili »Angriff«, po-sižemo lepo za domačom firmom i navodimo šta o spoljnoj politici piše pažarevački »Gradanin«, koji ponovo, u broju od 21 maja, na prvoj strani donosi članak pod naslovom »Berlin prima na znanje« i u njemu ovakve misli :
da su poslednji govori g.g. Čember-lena i Daladeja »bili odredeni za u-blažavanje ogorčenosti njihovog sta-ncvništva nad prevelikim teretima zbog naoružanja«; -
da se u svetu i dalje »podržava legenda o ugroženju malih naroda sa strane Nemačke i da se ponavljanjem blanko-jemstva potstiče poljski šovi. nizam i radi na zaokruživanju«; -
da se »poljsko izazivačko pisanje označuje kao logična posledica engle-sko-francuskog blanko čeka«, dok če se »pitanje Danciga odlučiti u Berlinu, isključivo prema nemačkoj politici« i u smislu »opravdanog nemač-kog predloga da se Danci g vrati u Rajh«; —
i	da »govori, puni pretnja, kao što su oni u Parizu i Londonu, mogu samo da pogoršaju čitavu situaciju«.
Članak uvaženog »Gradanina« pot-pi>an je sa »Dr. Pavlič«, za koga na žalost ne znamo, da li je iz Poža-revca, ili iz Godesberga. Inače bismo ga zamolili, da za uvaženi požarevač-ki list napiše i jedan članak o tome, kako — / pored činjenice da je u poslednje vreme nestalo nekoliko malih država, — glasovi o ugroženju malih naroda pretstavljaju samo zlob-nu i izmišljenu legendu.
Čitajte i širite „Sokolski Glasnik"
Zanimljivosti iz doma i sveta
Prošle nedelje obavl.jena je u Slo-venačkoj vrlo značajna kulturna svečanost. Rodna kuča največeg slove-načkog pesnika, Fransa Prešerna, u
selu Vrbi, u brezničkom kraju, bila je otkupljena prilozima, sabranim od slovenačke omladine, pa je u ne-delju svečano predata javnosti, kao narodno svetište i kao Prešernov muzej. Rodna kuča velikog pesnika bila je preuredena i dovedena u stanje njegova rodenja, a na svečanosti su uzeli učešča najugledniji slovenački književnici, pesnici i naučnici. Dubok
i	topao govor je izrekao največi ži-vuči slovenački pesnik, Oton Zupančič, a za njim je govorio rektor univerziteta Kušej. Član pozorišta u Ljubljani, Levar, recitovao je čuveni Prešernov sonet, posvečen rodno.i kuči. Svečanost je završena peva-n;em himne »Hej Sloveni«.
*
Izborna kampanja u Madžarskoj
vrlo je živa, pa govornici vladine večine i opozicije uzimaju često reč i o spoljnoj politici. Ne samo govornici večine, nego i oni iz opozicije, ističu u svojim govorima potrebu da se »vaspostave hiljadugodišnje gra-nice Madžarske«. Tako je i jedan od najglavnijih voda opozicije, Tibor Ekhart. izjavio nedavno u Kečke-metu, da u pitanjima spoljne politike nema razlike izmedu Madžara i Madžara, i da se svi oni bore za uspostavljanje hiljadugodišnjih gra-nica.
*
Zagrebačke »Novosti« javljaju, da je u nedelju trebao da bude susret boksača Češke i Jugoslavije u Zagrebu, ali da je morao biti odložen, jer je od češkog boksačkog saveza primljen telegram, koji glasi: »Utakmicu odgodite. Odlazak zvanično zabranjen«.
IZ KANCELARIJE SAVEZA SKJ.
Molimo da se prilikom uplata za račun Saveza, na poledini čekovnih uplatnica označi čitko, na ime čega se uplata vrši.
*
Obaveštavaju se sve savezne je-dinice, da je razrez saveznih doprinosa za ovu godinu upučen, pa se mole bratske jedinice, da odmah poč-nu sa uplatama.
NAJVEČI IZBOR HUZIČKIH INSTRUMENATA
*9
SC A L A
••
BEOGRAD — Kralja Milana 9 Prodaja za gotovo i na otplatu.
ČASOVNIČAR i JUVELIR
M. MITROVIČ
TERAZIJE 22 (do Moskve)
ima: Svajcarskih ča-sovnika za ruku i džep, zlatnog nakita, kristala, srebra, pehara i plaketa.
Bradi i sestrama popust
Cene vrlo solidne. Man rad
Traiite cene za isradu k I i n a c a I inaiaka.
За све фотографске послове треба се обраћати ФОТО-АТЕЈБЕ-У
ВЕНУС
БРАТА УPOLUA ВЛАХОВИЋА
БЕОГРАД, Краља Милана 29. Телефон 26-001
СРПСКА ТРГОВАЧКА БАНКА Д.Д
У HOBOM САДУ
Основна главница и резерве Дин. 10,500.000, Улози....................................Дин.	13,000.000
Прима улоге уз најповољнију камату и исплаћује без отказа. Издаје зајмове на менице и текуће рачуне. Овлашћен завод за рад са девизама и валутама.
Обавља све банкарске поелове
Отворена ie башта „ЦВЕТКОВЕ МЕХАНЕ"
у Краља Александра улици број 356. Тел. 20-397
чувена са својим гурманским мезелуцима са ражња и роштиља. Свако вече прасе, јагње, пилићи и ћевап на ражњу. Роштиљ богато сортиран, поред роштиља права домака кујна и тоћи првокласна жупска вина. Од данас па свако вече пева популарни певач Никола Панић уз пратњу одличног оркестра Јована Влада
Угоститељ, ПАНТЕЛИЗА ШУРБАНОВИЋ
Новоотворени модерни
Хотел
ЈШН-ПШГ
Београд
Телефон 28-8-49 - Косовскп бр. 11
Апартмани, собе са купатилом и телефоном.
Умерене цене.
Ипш Петровић, хотелијер
дугогодишњи бивши портир хотела „Српски Краљ“
С 0 К 0 Л И УЖИВДЈУ СВЕ погодности.
»PETROVO«
SOKOLSKO OPORAVILIŠTE KRALJA PETRA II
U KRANJSKOJ GORI
810 m nadmorske višine
Poziva sestre i braću na
odmor i uživanje prirodnih lepota
Krasne sobe — zajednička ležišta — hladna i topla voda, kupaonice, tu-ševi, divni vidici. Potpuna opskrba u domu bez taksa Din. 65.— dnevno. Članovi sokolskih jedinica imaju 20% popusta.
Polazna tačka za turiste na sve strane u naše krasne planine.
Zahtevajte cenik i uslove od uprave
oporavilišta u Kranjskoj gori.
JAKOULJEVIC I KESLER
MANUFAKTURHA TRGOVINA
— NOVI SAD
Модие тканине за завесе и покриваче
Свиле за јоргане
Градл, — Цвилих за душеке, Чешка платна.
Ј0СИФ ЈАР0ЛИМЕК
и сииови
БЕОГРАД II
Кнез Михаилова лл. 14 — Тел. 20-112
НАЈЛЕПШИ МОДЕЛИ ОБУћЕ
„ИДЕА Л" Давинић и Попов
Бееград, Кнез Михаилова ул. 31
OglaSavajte u Sokolskem Glasniku
Фото-шрпти
филмови и остали прибор.
Изазивање филмова. Копирање, умножава-ње, увеличавање итд.
код
„ФОТОЛУКС"
И0ИЧИЛ0 ИЛИЋ БЕОГРАД
Н. Драшковића ул. бр. 1
Стална јефтина продаја целокупие галантерије!
Пре куповино погледајте це-не наше робе у излозима!
Користите прилику!
Велики изоор гшшнтерије!
Багателне цене! Галантерија
„ЛАФАЈЕТ"
Београд, Васииа ул. бр. 16 СКОГСЉЕ,
Краља Петра ул. бр. 15
НОВК САД,
ул. Краља Петра II 6р. 2
3 А Л Е Т О с. С. СУРУТИА
познатој трговини помодне ra-лантерије и трикотаже
у Београду — Крал=а Милана улица 1Б
Приспели су следећи новитети: купаћи костими и гачиде „Холивуд"; кошуље, машне, чарапе, рукавице, џепне марамиде, женско свилено рубље, кишобрани, ћебад и т. д.
Цене солидне. — Продаја и на кредит првко бнроа „Кредит“ и A. В. С.“
Izdaje Savez Sokola Kr. Jugoslavije (arh. M. Smiljanič, Alekse Nenadovića 6) — Ureduje redakcioni odbor (Pretsednik Dr. Vlad. Belajčić) — Odgovorni urednik Dr. Tihomir Protić.
Beograd, Prestolonaslednikov Trg 34 — Stamparija »Zora«, Kosmajska 24 — Telefon 29-920 — Beograd.
LEČILIŠNI HOTEL PALAČE
Med. Dr. Josip Avetini HVAR
Hotel potpuno renoviran sa tek. toplom i hladnom vodom и svim sobama, sobe sa kupatilom, apart-mani, društvene prostorije, sunčane terase, sjenoviti park, kursalon, vla-stito tenis igralište, motorni čamac za izlete u Biševsku Špilju.
P E N S I O N Din. 60.— 100.—
Sokolske potrebe
tačno po propisu Saveza dobićete kod
R. Beluševića
NOVI SAD, Pašićeva ul. 11 tražite cenovnik šaljemo besplatno.