Požiarina platen« и gofovu
Cena Din 2‘—
SOKOLSKI C LASNIK
GLAS I 10 S A V E ZA, SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
V
H [ $ E C H I F Ul L O € SOKOLSKO SELO
7
lJUBL J AN A,
30 MARTA 1934
Izkazi svakog petka • Godišnja prelplala 50 Din • Uredništvo i oprava nalazi se u Učiteljsko] tiskar!. Frančiškanska ulica brej 6, telefon broj 2177 • Račun poštanske štedionice broj 12.943 • Oglasi po ceniku • Rokopisi se ne vračaju
GOD. V BROJ 14
Prof. dr. Karel Vajgner, voda anatomskega instituta Karlovog univerziteta u Pragu:
0 telesnom vaspiianju
Donašamo u prevodu ovaj stručni članak poznatog sokolskog radnika br. prof. dra Vajnera, da se i naši širi sokolski kTugovi upo-znaju s ovim vrlo lepo i duboko okradenim pitanjem, koji treba da bude jasan svakom našem sokol-skom pripadniku. Brat profesor dr. Vajgner poznat je našim čitačima >z njegovih ranijih članaka, koje smo objavili u Sokolskom glasniku god. 1932 pod naslovom: »Tirš i problem zdravlja malog čoveka« i »Tirševa baltina lekariroa«.
U nastojanjima sadašnjice oko ?r^e pojedinca i blagostanja celine r!Sa za telesnu stranu čoveka, u po-pnštu interesa i nastojanja pojedina-zauzima i javne brige; iskustva iz sMškoga rata i njegove posledice na-Uc«e su nas da shvatimo da je reali-2a^ija ovih nastojanja temelj za opsta-a* naroda i za njegov viši razvoj, da ?u danas telesno vaspitanje i telesna Kultura vrlo važni sastavni delovi čove-?ve kulture uopče. Danas valjda više oh n.e sumnja, da je zdravlje jedan aajpoželjnijih blaga čovenovih, a “Igliče jedno od najviše cenjenih.
ato na svim stranama nailazimo na sv’esnu i zamernu brigu da se obe stra-nc ljudskoga biča, nc samo duhovna n.eSo i telesna, očuvaju zdravima, zdra-
v,lnia za poslednji smisao svega ljud-p °ga mišljenja i delovanja: za rad. Qred razumnoga vaspitanja i moral-uzgoja telesno vaspitanje je temeljna sestavina čovekovog vaspitanja isopće; zato se i njen cilj meri time, kako umnožava energetičke vrednosti, koje može pojedinac dati u službu svo-naroda. Telesno vaspitanje mora J uhvatiti svakoga pojedinca, oba spo-a> a naročite ljude telesno slabe. To ''ostalom proizlazi i iz ciljeva, koje da-^*ma telesno vaspitanje; cilj euge-ru 4 2(lravstveno-vaspitni, razumski ’ moralni, estetski, praktički, j ' rodno-gospodarski i obranbeni. Te-vaspitanjem ne mogu se ispra-i j 1 svi moguči kvari i štete u Iičnorn aSostanju; nije takoder zadača telesca odgoja da ono poveča telesnu b'a.”U at-lctizma, herkulstva i akro-r 'U -e’ uostaiom uspeva u vrlo vkim slueajevima. Telesnim vaspita-’ma sc Povečati sposobnost za ati- i kapacitet celoga naroda, ima se ici narodna potencija, koja je vrelo r-clokupne radne energije. S toga glejta je, dakle, telesno vaspitanje funk-C1ja ljudske zajednice. Do usavršava-Г‘Ја čoveka, koji se razvija stalo nam je to više, što znameniti je i odgovorne mesto zauzima on u ljudskoj za-J uniči. Telesno vaspitanje izgraduje I^Jedinca u životu zajednice njegov 'r ,sa°. Po ovakovom shvatanju teles-vaspitanje razlikuje sc od različitih .,^'ma. telesnega vežbanja, koja imaju
]• Cilj telesnog vaspitanja je zdrav-p ' snaga, lepota, telesna i moralna.
plesno vaspitanje ima jedan cilj. Ono |.0cc da usavrši čoveka, hoče da sve .Posobnosti čovekovoga tela za rad ] «rži netaknutima, hoče da ih po-■^Psa do najboljeg oblika, hoče da Jcn0 mala’ksanje odmakne čak na hf/ rajniju granicu ljudskoga veka, г cc da povisi sposobnost celoga tela a rad, hoče da sposobnošču pojedin-za rad povisi i sposobnost celoga ^očc ^a organizem pojedinca On -u skladu, s njegovom lionom sre-rt,m i blagostanjem i it skladu s inte-SlIpa nar°da i čovečanstva. din > sveSa. hočemo da svaki poje-u našemu narodu bude zdrav. ra'«n«m ižobrazbom ima se kod na-ra.	, dece podupirati sav rast i
fa voj čitavoga tela, svaka telesna išr-nja ’ma da se izvodi nesmetano, san,aVn0- ’ Potpuno — u glavnom di-M cirkulacija krvi, izmena tvari. k?“ radnjama svih sastavnih delova to' if .°^a tela, koje je u rastu sve šte-dn Jt Pr°izlaze iz karaktera svako-zva V-1°^ zanimanja — u školi ili u i,: "Ju — j koče uspešan razvoj deteta naraštajca. tj Cn,elj opstanka svakoga pojedin-'t;., t 11 skupu pojedinaca temelj op-•'lian , ccl°Sa naroda je zdravlje, izvor ur J,e> aktivnosti, kapaciteta, sposob-i ,^1 za odbranu naroda. Zdravo telo ”'"ravi duh — to je glavni pogonski
kapital čovekov, to je zdenac iz ko-jeg čovek crpi sve snage koje potrebuje da ispuni ono za što je sudbinom bio odreden. Zato se nama čini nasto-janje oko uzdržanja i pojačanja zdravlja čovekovog tako važnim, ako nc i najbitnijim sastavnim delom čovečje kulture, glavnom zadačom njegovoga uzgoja. Što je život teži, to je važnija priprava na nj, to više treba obratiti pažnju kakav se oblik daje telu i duši deteta, naraštajca i preko njih naroda, u obitelji i školi.
Ako se ovaj razvoj čitavoga tela razvija normalnim načinom, zdravljem se kultiviše skladno držanje čitavoga tela u miru i u gibanju, bespogrešna njegova forma zdravlje i lepota tela su tako konačni rezultati ispravnoga telesnoga odgoja.
Zdrav čovek je snažan čovek, to
jest zdravlje je izvor svih snaga, koje su potrebne da se životni rad korisno ispuni. Ali za posao inije dovoljna samo snaga, nužna je i okretnost, i ot-pornost, i hrabrost, i muževnost. Okreten čovek zna svojim telom da vlada na svakom mestu i u svako vreme, ima bistra osetila, upotrebljava svoje snage ekonomski, t. j. postizava najviši radni kapacitet s najmanjim uloženim snagama. Otporan čovek zna podnositi napor, bolest, zna podnositi nepogode svake vrsti. Hrabar čovek uzgaja u sebi sve moralne vrednote slobodnoga čoveka tako da zna čvrsto stajati na svome mestu i da zna također sigurno koracati životom. Čovek muževan usmerava sve svoje snage i sposobnosti socijiflno tako da očuva svoje lične interese, a ujedno služi i celini.
Iz glavnih ciljeva telesnoga vaspitanja, koje smo netom spomenuli, iz-lazi da se sada u telesnom vaspitanju naglašava biološki, pedagoški i psihološki temelj telesnoga vaspitanja. Sve-doče o tome brojni i savesni prona-lasci o fiziološkom delovanju telesnoga rada za ljudsko telo, kao najvažnijeg sastava u telesnim vežbama. Dalje se to vidi iz nastojanja, da telesno vaspitanje dece i naraštaja mora biti pot-činjeno sustavnim i stručno vodenom lekars'kom nadzoru. Tražimo zato da na svim školama budu odredeni škol-ski lekari, stručno spremljera za to da mogu ravnati telesnim vaspitanjem dece sa zdravstvenog gledišta, da nad-ziru da li se deca ispravno razvijaju i rastu. Iz istih razloga nastojimo da i u telesnovaspitnim organizacijama rade telesnovaspitni i sportski lekari, takoder stručnjaci u telesnom vaspitanju. Ne baš zadnji dokaz nastojanja za polepšan je i usavršenje telesnoga vaspitanja je i to da učitelji na svim vrstama škola — u zabavištima, narodnim, gradantskim, srednjim, struč-nim, produžnim i ostalim, na muškim i ženskim školama — i prednjači i prcdnjačice u telesnouzgojnhn organizacijama, telovežbenim i sportskim, koje sc temelje na privatnoj inicija-tivi, da oni dobiju što temeljitiju pri-premu za stručno vodenje telesnoga vaspitanja kod dece i naraštaja. Nije dovoljna samo praksa prednjaka i prednjačice, niti je dovoljna njihova ljubav prema deci, potrebno im je stručno znanje iz nauke o telu, iz sistematike i metodike telesnih vežbi i j metodike praktične pripreme. Nc radi se samo o običnom gajenju tclo-vežbe ili o sportskim uspe sima nego se radi o stvarnom uzgoju dece i naraštaja, o uzgoju onih koji su uzda-nica domovine, koji osiguravaju op-stanak naroda u budučnosti. Stalo nam je do pripreme za buduče zvanje, za stručnu pripremu za celi život. A za ovu priprcinu nije nikada žrtvovano dovoljno energije, znanja, vremena ni novaca. Ako imamo na umu pripremu za život, dani su time i-principi na ko-jima ima da se osniva celo telesno ‘vasipitanje. ■ Telesnovaspitni sustav — to je meto^ička sinteza, koja se zašiliva na tome da se ispravno upotreb-ljavaju sredstva, a ila postignemo željen,i cilj, t, j. usavršavanje telesno i moralno. Imamo cilj, a on mora odrediti i izbor sredstava. O v a sredstva jceu: Telovežba (proste vežbe i vežbe na spravama), laka atletika i sportska delatnost, igre. Nigde se ne sme z a meniti sredstvo s ciljem; kod svih vrhovnih delatnosti upotrebom sredstva no-
stizava se cilj, jer sama radnja je cilj, bez obzira kako ona deluje na telo. Cilju telesnoga vaspitanja mora odgo-varati i metoda. Telesnovaspitna sredstva moraju biti jednostavna, izdašna i opče pristupačna, prilagodena našem društvenom poretku, našim mogueno-stima i potrebama, ukratko, ona moraju odgovarati svima uslovima pod kojima čovek danas živi. Zato sredstva, koja upotrebljavamo imaju kolektivno obeležje; prikladna su za sve, osobito za slabe koji sc nikako ne ističu telesnom snagom. A naša sredstva su dobra, ako su metodički obradena tako da uzmognu udovoljiti potrebama i posebnim zahtevima de-tinjstva i dečaštva. Razjasnili smo da je samo čovek telesnio i moralno zdrav kadar da ispuni zadatke radi ko j ih je došao na ovaj svet. Radi se o zdravlju tela i duše, o zdravlju svih, jer samo zdrav narod zna i može da radi za sebe, a time i za čovečanstvo. Samo zdrav narod održava svoju državu. Zato je u javnom interesu da sc svu-da radi na odgajanju čoveka zdravog, obrazovanog i moralno®.
Pojedine vrste i razredi ljudskoga društva vezani su vrlo složenim odno-sima, koji zasccaju duboko u njih same; štete, koje zahvačaju jednu vrstu, škode celini. Stoga se briga za zdravlje i pokazuje kao sastavni deo socijal-ne higijene. Ova ima dvostruku zadia-ču: pozitivnu da se brine za učvrščiva-nje i sačuvanje zdravlja telesnog, i negativnu da spreeava sve štete po zdravlje. I ovu druga zadaču preuzima
telesni uzgoj, i to na taj način da na-stoji da u deci i naraštaju uzgaja lični osečaj odgovornosti svakoga pojedinca za vlastito zdravlje, a s obzirom na interese celine. Svaki čovek ima da pazi na sva zdravstvena u rede n ja, kojima se brani ši-renju različitih socijal-nih bolesti u iprvom redu zato da time čuva svoje vlastito zdravlje, ali ujedno i zdravlje i ostalih pripadnika svoga naroda. Svaki mladi čovek mora biti svestan toga da moralno odgovara za celi svoj život, dakle i svoj spolni život, koji je isto tako kao i sve ljudske delovanje podreden razumu i moralu. Mo'ralni čovek usmeruje sva svoja nastojanja i sve svoje radnje prema visim ciljevima. Uvek ima na umu zna-čenjc vlastitoga zdravlja, a time i zdravlja i srečo budučih pokolenja. I u ovom pogledu posiže telesno vaspitanje uspešno u razvitak mladoga čoveka, jer otklanja njegovu pažnju od polnoga nagona, koji se budi, i uči ga čistoči. Svaki pothvat socijalnc higijene polepšava životne uslove i čini time život veselijim. Naglašavajuči značenjc telesnoga vaspitanja nečemo time nikako da smanjimo značenje čo-večjeg znanja; sve grane nauke imaju služiti životu, svi naučni pronalasci imaju služiti samo polepšavanju život-nih uslova. Zato ne možemo vežbati telo bez duha, niti obratno, ima da sc odgaja i vežba celi čovek, pošto su njegovo telo i duh komponente jedno-ga biča. Jer ni najopširnije ni naj-dubfje znanje nije dovoljno za život; potrebna je mudrost, disciplina; um-
no m c vaspitanju ima da sc pridruži i kultura srca, uzgoj osečaja, što tek čini čoveka vrednim članom ljudske zajednice. Disciplina, plemenitost u mišljenju i delovanju gaji sc u čoveku i telesnim uzgojem, n. pr. igrama, tak-mičenjem i sl. Uzgojem telesnim, duhovnim i moralnim svaki se pojedinac pretvara u biče bolje i za ljudsku za-jcdnicu vrednije, u biče telesno zdravo, duševno lepo i moralno jako.
Pripravljajmo mladoga čoveka za život — po ovoj de vizi moraju raditi svi oni, kojima je povereno vaspitanje dece i naraštaja: roditelji, učitelji, vodnici u telovežbenovaspitnim organizacijama; ovaj se cilj mora im ati na umu u kuči, školi, vežbaonici, igrali-štu, u kupatilu i uonče svuda, pre svega u slobodnoj prirodi. Svim snagama i sa svim siredstvima radimo da postignemo to da telesna aktivnost čoveka harmonički vaspitanog bude odušev-ljena i disciplinovana za interese više celine. A baš u težkim vremenima velikih gospodarskih i moralnih potresa, u vremenima kada materijalizam pri-tišče mnogu idealnu iskru, katla se utrnula ljubav čoveka nrema čoveku, kada se gubi vera u ideale pravde i pravednosti, potrebno je da. se mladež vodi tako, da bude ona voljna radosno disciplinovana raditi za više interese i ciljeve, da bi ona Ша k višim sferama na većoj slobodi duše i srca — u duhu ideja dr. Tirša, čije je roden je pre sto godina celi narod prošle godine zahvalno spomenuo.
(Preveli ing. Kvapil-Lj. čič.)
Sednica načelnišiva Saveza slovensko^ Sokolsiva
Dne 17 i 18 o. m. održans je u Varšavi sednica načclništva slovenskog Sokolstva. Sednici je pretsedavao načelnik Saveza SS br. dr. Miroslav Klin-ger, načelnik ČOS, a prisustvovali su joj još za Češkoslovačku obee sokol-sku brat Bogumil Havel i načelnica s. Marija Provaznikova, za Poljski sokolski save/. načelnik br. Kapalka, načelnica s. Jadviga Zamojska i bivši načelnik br. Fazanovič, a za Savcz Sokola Kraljevine Jugoslavije načelnik br. Miroslav Ambrožič i načelnica s. Elza Skalarjeva. Sednici je jednim delom prisustvovao takoder i starosta poljskog Sokolstva br. Adam Zamoj-ski, koji je učesnike sednice srdačno pozdravio odužim lepim govorom.
Prvoga dama, dne 17, učesnici sodnice pregledali su i odobrili skupne proste vežbe za članove i članice za svcsokolski slet u Varšavi, koji se pri-reduje 1935. Istoga dana bio je odreden takoder i raspored ovoga sleta, koji če obuhvatati skupne vežbe članova i članica, takmičenja članova i članica i povorku. Takmičenje vrsta i za prvenstvo članova cdredeno je po prvi put da bude zajedničko, tako da če takmičiti članovi u vrstama, a po-jedincima če se brojiti pojedini us-
pesi takoder i za prvenstvo. Radi toga bilo je to takmičenje vrsta otežano, da bi moglo biti na višini medunarod-nih takmičenja te da bi obuhvatilo osamnaesteroboj. Na sličan način se je to rešilo i za članice, tako da če one takmičiti u osmeroboju vrste, a poje-dinke, koje če sc boriti za prvenstvo, takmičiče pored toga još i na tri sprave. Osim tih takmičenja odredena su još i smučarska takmičenja te štafetno trčanje za članove i članice.
Drugi dan sednice, 18 o. m., bio je posvečen najviše raspravljanju o no-vom poslovniku načclništva Saveza slo-venskog Sokolstva. Tom prilikom utvr-dile su sc sve bitne tačke, i sada če se izraditi novi načrt, okome .ee se pismeno glasovati. Za jesensku sednicu, koja če se održati u danima 29 i 30 septembra u Pragu, pripraviče sc sve što je potrebno za takmičarske redove, koji če se tada prihvatiti.
Daljnja rasprava odnosila se je na zajednička pitanja svih učlanjenih saveza, a medu ostalim takoder i na pitanje učešča na medunarodnim takmi-čenjima u Budimpešti, te je u tom pogledu bila postignuta potpuna saglas-
nost-	M.A-Č.
Opierecenje župske slaiisllke
Sada smo u doba godišnjih skup-ština, i — to je još uvek neizbeživo — opominjanja četnih, društvenih i žup-skih organa, da pošalju svoje izveštaje i urede svoje poslove. Statističar predli jačko * zbora, prosvetnog odbora, matičar, i tisuče nepoznatih i razasutih sokolskih radnika stvaraju onu pot-punu, sknpnu sliku celokupinog našeg sokolskog rada. i označavaju važno merilo nap ret k a ili nazadovanja u prošloj godini. Ako savezno vodstvo, tehničko, prosvetno i upravno ne do-bije pouzdane, uredne i potpune izve-štaje baš od svih župa, a župe baš od зл^1г jedinica, slika rada našeg Sokolstva u prošloj godini ne-če hiti potpuna, niti če biti tačna. 1 radi onih alj-kavih, neurednih i nemarnih, može se ugroziti i oslabiti velika marljivost, po-žrtvovnost i uredno.it velike večine drugih.
Da je godišnje obračunavanje svih pasiva i aktiva ovako velike i kolektivne organizacije, kao što je naše Sokolstvo, više nego korisno i potrebno, više ne treba dokazivati. To je eva-kome jasno, ko zna što je to kolektiven rad, i koji zna, da za snagu i vrednost, našeg Sokolstva pojedimačni usjicsi i napredak pojedinih nije uvek, niti može biti napredak celine. A mi
radimo baš za napredak i jačanje celine.
Nego da vidimo s računicom u ruci, na koga pada teret tog godišnjeg obračuna i ko je glavni donosilac iz-veštaja o radu našeg Sokolstva.
Na prvi pogled svako če reči: Sa-vezni organi! Pa Savez zbraja brojeve tisuča jedinica, svih jedinica iz svih župa. Ali nije tako.
Na ovom primeru sc lako vidi:
Savezni prosvetni odbor, odnosno njegov statističar prima izveštaje ml 25 jedinica: svega je 25 župa! Ti su izveštaji tromesečni, a na kraju godi-ne dolazi još i godišnji, koji nije uvek tačan zbroj tromesečniih izvešta-ja, nego je redovito veči. Svega dakle iz svako župe 5 redovitih izveštaja o prosvetnom radu! 25 župa po 5 izveštaja daje 125 izveštaja. Te župske izveštaje, danas več, sastavljaju ško-lovani, iskusni, pouzdani prosvetni radnici. To su pismeni i o/biljni izveštaji. Savezni prosvetni, dakle, statističar prima od župskih godišnje 125 prosvetnih stručnih, pismenih, ozbilj-nih izveštaja.
A kako župski prosvetni statističar sestavlja te izveštaje? Kako on .daje saveznom dvadesetipeti deo njegovih pod'ataka?
Da i to vidimo s računicom i na stvarnom primeru. Eto: župa Zagreb. Godine 1932 imala je 146 jcdinice, 58 društava i 88 četa. Od toga velika večina novih i mladih jedinica, nciskus-nih, i bez d o volj nog broja administrativnih radnika. Svega je poslalo u od-redenom roku izveštaje o prosvetnom radu 26 od svih 146 jedinica! Vrlo malo: 17 društava i 9 četa, i župa Zagreb po postotku primljenih prosvetnih izveštaja bila je najgora u Savezu. Jedva 18.18 pOsto.
U godini 1933 nastojali smo svim silama da to popravimo. Ali smo na-išli na stalnu zapreku: koliko smo god nova društva i čete osiposobljavali za tačno šiljanje izveštaja, toliko smo naglo, a možda i još brže dobivali nove, neiskusne, .neuredenc, ali odušev-Ijene i svakog rada željne jedinice. U godišnjem izveštaju župskog prosvetnog statističara bilo je ipak veliko po-boljšanje. Primili smo izveštaje od 36 društava (lani 17), i 47 četa (lani 7). Svega je, dakle, napredak kod društava na dvostruko, a 'kod četa na sedmerostruko. Da smo u župi ostali kod 146 jedinica, imali bismo izveštaje od njih 83, a to bi bilo 57 pošto. Bili bismo doneklc zadovoljni. Alj smo tokom godine 1933 dobili 3 nova društva i 57 novih četa! Porast jedinica u župi Zagreb je u godini 1933 od 146 na 206! S tim smo dobili veliki manijak u žujS-skom prosvetnom izveštaju, i daleko nepovoljniji postotak: primili smo svega 40 pošto izveštaja.
Da su sve naše jedinice poslale izveštaje, kao što če svakako do par godina i biti, naš župski prosvetni statističar bio bi primio od svake jedinice po 1 izveštaj mesečno i po jedan na kraju godine. Svega 13 redovnih izveštaja godišnje od svake jedinice, ili za župu Zagreb sa 206 jedinica svega 2678 izveštaja godišnje, mesečino po 206, a početkom januara 412! Kako iz-•gledaju ti izveštaji znadu vrlo dobro samo župski statističari. Kolike čete, pa i društva ne znadu ispuniti velike izveštaje, s mnogo složenih rubrika. Kolike čete nemaju sposobnih i iskuš-nih radnika. U velikoj večini su izveštaji neuredni, nepotpuni, pa — budimo iskreni — i nepismeni. Takvih izveštaja treba da uredi i zbroji župski prosvetni statističar 2678, dok ih savezni ima 125. Prema tome jc razmer rada, u ovom primeru, župskog i sa-veznog prosvetnog statističara, teoretski, kao 2678 : 125, ili 21 : 1. Župski prosvetni statističar ima 21 put više posla od saveznog!
Vidite, na prvi pogled niko to ne bi rekao!
Na osnovu ovog iznešenog primera mogli bismo izvesti razne stvari. T« prepuštamo saveznom prosvetnom zboru. l ltco sam samo da prilikom župskih skupština odam priznanje velikom, po-žrtvovnom i dobrovoljnom sokolskom
SLOVENSKO
OOKOLSTVO
Zajednički žnpski resnici u češkosiovačkom Sokolstvu
Gospodarska kriza nije mimoišla ni sokolske župske vesnike u Češko-slovačkoj. Dok su pre sve češkoslovaške župe izdavale svoje posebne listove, koji su izlazili obično svakoga meseca, moralo je nekoliko župa ili potpuno da obustavi izlaženje svojih glasila, ili pak da se nekoliko župa udruži da zajednički izdaju jedan list. Medu ovima, koje su se odlučile na zajedničko izdavanje župskog vesnika, nalaze se župe Jana Mahala, Kralja Jurja, Perštajnska i Slovačka, koje su obustavile svoje vlastite listove i odlučile da več od nove godine izdaju zajednički list po imenom »Tirš«. Kako izgleda, primer ovih župa slediče uskoro i druge, naročito župe u Slo-vačkoj, gde je početkom ove godine prestao da izlazi veliki broj župskih glasila.
Iz največeg sokolskog društva u ČOS
Nedavno izvestili smo o glavnoj skupštini matienog društva češkoslo-vačkog Sokolstva Praškog Sokola. Du-gi niz godina bio je Praški Sokol tako-der i največe češkoslovačko sokolsko društvo, pa je kroz neko vreme i tvorilo samostalnu jedinicu u ČOS. Kas-nije je postao največim društvom u češkosiovačkom Sokolstvu Vinograd-ski Sokol u Pragu, koji je to još i da-nas. Vinogradski Sokol ima 6300 pripadnika, pa prema torne svojom ja-košču nadmašuje čak i neke češkoslo-vačke župe. Broj njegovog članstva iznosi 4335, naraštaja 283, a dece 1682. Na prvi pogled vidi se, da je broj naraštaja prema članstvu i deci neraz-merno malen, a što treba pripisati več poznatim uzrocima, naime, u opadanju poroda za ratnih i posleratnih godina i t. d. Vinogradski Sokol je osim toga i največe sokolsko društvo na svetu, a možemo da ga ubrojimo i medu največa telovežbačka društva uopče. Ncmačko turnerstvo na pr. ni u Berlinu nema tako jake jedne jedinice. Osim toga je u tom društvu tako raz-vijen društveni život i rad u svim sokolskim granama, da zaista Vinogradski Sokol možemo po njegovim sve-stranim uspesima ubrojiti i medu naj-bolja sokolska društva. O tome svedo-či naročito .telovežbački rad toga društva, u kome deluju pored 63 prednja-ka još 545 vežbača, 140 naraštajaca, 844 muške dece, 530 članica, 143 nara-štajke i 838 ženske dece, ko ju vodi 41 prednjačica. Društvo, čiji prednjački zbor broji 104 člana i članice, u mo-gučnosti je, dakle, da u svakom pogledu radi najuspešnije. Vinogradski Sokol podigao je u Krkcnošama i svoju veliku planinsku kuču »Na straži«, gde sokolski smučari, kada se sklone, mo-gu da dobiju sve što im je potrebno. Osim te kuče ima Vinogradski Sokol još i svoje letovalište, gde je prošle godine za vreme letnjih meseci bilo na letovanju preko 260 dece.
Medu praškim sokolskim društvi-ma vlada lepa bratska sloga, iako se sva nadmeču kako bi što bolje koristila sokolskoj stvari. Praški i Vinogradski Sokol več od vajkada nastojali su da Sokolstvu i narodu dadu nešto najboljega, i u tom zdravom i u istinu plemenitom takmičenju oba ova društva postigla su toliki razvoj, kakav nc možemo da vidimo ni u jednom dru-gom kraju i ni u jednoj drugoj telo vežbačkoj organizaciji. Oba ova dru štva broje skupa škoro 12.000 pripadnika. Praški Sokol je centralno društvo Šajn e rove župe, a Vinogradski župe dr. Jana Podlipnoga.
Y Nešto iz delovanja praške Šajnerove župe
Nedavno je praška župa dra Šaj-nera održala svoju godišnju skupštinu, na kojoj je ponovno bio izabran za župskog starostu br. dr. Nemečka, za načelnika br. Hajka, za načclnicu s. Klimentova, a za prosvetara br. Čemi. Ova župa, kao treča medu praškim žu-pama, po broju svojih pripadnika, u-jedno je i peta medu svim župama ČOS u pogledu broja svojih pripadnika, kojih sada ima oko 13.700. Koliko ova župa ima naraštaja i dece, po-kazujo nam telovežbačka statistika naime: 573 naraštajca, 560 naraštajka, 3118 muško i 3774 ženske dece. Članova vežbača bilo je 1959, a članica 1484. Župa ima sada 52 jedinice, medu ko-jima je i matično društvo češkoslovač-kog Sokolstva Praški Sokol. U organi-zatornom pogledu župa deluje u 5 okružja, koja su, kako to ističe godiš-nji izveštaj, ukazala župskom vodstvu vrlo dragocenu pomoč time, da su ona na sebe .p-reuzela mnogo župskih funkcija te priredivala razne prednjaeke i druge točajeve, vodila okružne nastu-pe, organizovala prosvetne škole i t. d. Svoj vlastiti dom ima u župi 21 jedi-nica, ili “/» jedinica.
Glavna skupština zagranične župe ČOS
Ova župa, čijc su jedinice rase-jane po svemu svetu, održala je 18 o. meseca svoju glavnu skupštinu u Pragu. Ovogodišnja skupština ove župe bila je lepa revija svega dela, koji vrši zagranično Sokolstvo izvan granica Če-škoslovačke Republike. Svi župski funkcioneri u svojim su izveštajima naznačili pojačano delovanje društava, te naročito podvukli veliki značaj nji-hovog rada za zemljake, koji se nalaze van granica svoje domovine. Na čelu zagranične župe ČOS nalazi se starosta br. Jaroslav B. Zfka i načelnik br. Planička.
Sokolsko društvo Berlin
Nakon odužeg zastoja ovo je društvo opet počelo svojim delovanjem u vežbaonici, koju je unajmilo u Bran-denburškoj ulici 37. Prvim telovežbač-kirn časovima prisustvovala je i sva društvena uprava uz sva odeljenja vežbača, koje je pozdravio društveni starosta br. Beneš, našto je načelnik br. Novak započco redovitom telovež-bom članstva. Društvo sada broji 110 članova, 59 članica, 9 naraštajka, 3 naraštajca, 16 muške i 9 ženske dece. Ovo društvo stoji pod okriljem praške Barakove župe.
Takmičenja u poSjskom Sokolstvu
Savezno načelništvo poljskog Sokolstva uredilo je pitanje takmičenja u pojedinim jedinicama slično kao što je to uredila i ČOS u svojima, a što bi imalo da znači nekakvu temeljitu pripravu svih poljskih društava za sve-sokolski slet u Varšavi, koji če se, kako je poznato, održati 1935. Takmi-čarski red propisuje za sva društva za ovu godinu opča takmičenja u nižem odeljenju, dok če župe morati da izve-du takmičenja u srednjim odeljenjima, našto če pasti zadača na pokrajine, odnosno t. zv. dzielnice,- da dovrše taj rad ne samo u nižim i srednjim, več .takoder i u visim odeljenjima. Sam Savez pak pored toga izvršiče još i pripravne radovc za izbirna takmičenja članova i članica, koji čc zatim nastupiti za poljsko Sokolstvo na sle-tu u Varšavi u takmičenju za slovensko prvenstvo. Takmičenja za slovensko prvenstvo obuhvatače sve prepisane grane, a medu njima takoder i če-tvrta slovenska sokolska takmičenja, koja če se za stalno održati u Zakopa-nome. Tamo če takoder i jugoslovanski smučari ponovno takmičiti za pre-lazni dar jugoslovenskog Ministarstva za fizičko vaspkanje, a koji je prošle godine osvojilo češkoslovačko Sokolstvo.
Slovačko Sokolstvo u Americi
Več smo pisali, kako je težak položaj svih sokolskih organizacija u Americi, i to radi toga, jer nemaju dovoljnog priliva novog članstva. Omladina se je, naime, počela več po-malo da otuduje i svome narodu i Sokolstvu, jer se previše amerikanizuje. Iz tih razloga slovačko Sokolstvo u Americi je zaključilo da priredi ove godine u Filadelfiji ‘slet, gde če se ujedno održati i kongres organizacije, na kome če se nastojati da prouči i istraži uzroke opadanja sokolskog članstva, te da se preduzmu potrebne mere, kako bi sc s edgo varaj učim sredstvima mogla slovačka omladina da ponovno privuče u nacionalne redove. Več smo pomenuli u našem listu, u vezi s ovim pitanjem, da slovačko Sokolstvo namerava da izradi i sav sokolski telovežbački sistem na engleskom jeziku, samo da bi se ta-mošnje Sokolstvo, odnosno njegovi redovi, a naročito omladinski, održali na okupti.
Iz poljskog Sokolstva
U toku ovoga meseca pretsedni-štvo poljskog Sokolstva održalo je dve sednice, na kojima su bili doneti vrlo važni zaključci. Pre svega bio je po-tvrden izbor bivšeg saveznog načelnika br. Fazanoviča kao zamenika saveznog načelnika. Za drugog saveznog načelnika bio je izabran br. Tan, za tajnicu načelništva s. Sobotovska, a za članove načelništva br. Hamburger i Skierski. Kao obavezne proste vežbe članica za varšavski slet bile su odobrene one, koje se .sastavila savezna načelnica s. Jadviga Zamojska. Nadalje je bilo zaključeno, da se podupre kod Saveza SS želja bugarskih Junaka da mogti prisustvovati sodnicama na čelništva Saveza slovenskog Sokolstva do mjihovog definitivnog prijema u Savez SS. Na tim sednicama bilo je odobreno takoder da se održe i nekoji savezni prednjački tečajevi, koji bi se prema odi 'tenom načrtu načelništva održali za članove i članice u mesecu julu i avgustu.
(Nastavak sa 1 strane)
radu župskih statističara. Da ih bratski pohvalimo, ovako sve zajedno, bezime-no, i to ne samo prosvetne, nego i teh-ničke i upravne župske statističarc, i da ovim dokumentovanim navodima, ozbiljno spomenemo društvene i četne izvestitelje da vrše svoje dužnosti, da ne bi otežavali i onako težak rad župskih statističara. A savezni prosvetni zbor treba takodetr da se pobri-ne, kako bi olakšao njihov rad. Savezni statističar pak da dozna u »statistič-kom stilu« za muke i brige svojih —• podredenih organa.
Hrvoje Macanovič (Zagreb).
Sokolska radio - predavanja
RADIO-STANICA BEOGRAD
Sledeča sokolska radio-predavanja preko Radio-stanice Beograd održava-ju se:
dne 1 aprila predaje brat dr. Miša Matič, Vel. Bečkerek, o temi: »Značaj sokolskih prosvetnih škola« (popodnev-no);
dne 5 aprila predaje brat Milan Šantič, Beograd-Matica, o temi: »Napori seoskog Sokolstva u Bosni i Her-cegovini«' (Večernje; predavanje namenjeno duhovnom pripremanju članstva za ovogodišnji pokrajinski slet u Sarajevu);
dne 12 aprila predaje brait dr. Ta-deiuš Lubaičevski, Beograd-tMatica, o temi: »Savremena Poljska« (večernje; predavanje namenjeno duhovnom pripremanju za sletove u Lavovu i Varšavi);
dne 15 aprila predaje brat Boško Novakovič, Sremska Mitroviča, o temi: »Sokolska disciplina i samodisciplina« (popodnevno);
dne 19 aprila predaje brat Ante Brozovič, Beograd I, o temi: »Uloga predratnog Hrvatskog Sokolstva u na-cionalnom pokretu« (večernje; predavanje duhovnom pripremanju članstva za ovogodišnji pokrajinski slet u Zagrebu).
Večernja sokolska radio-predavanja preko Radio-stanice Beograd odr-žavaju se svakoga četvrtka od 19.10 do 19.30 časova, a popodnevna svake druge nedelje od 15.15 do 15.30 časova.
*
RADIO-STANICA LJUBLJANA
Sledeča sokolska radio-predavanja preko Radio-stanice Ljubljana održa-vaju se:
dne 3 aprila predaje brat dr. Mak-so Kovačič, Ptuj, o temi: »Sokolska porodica«;
dne 10 aprila predaje brat Lojze Vrhovec, Ljubljana o temi: »Značc-nje sokolske telovežbe;
dne 17 aprila predaje brat Fr. Zagorc, Novo mesto, o temi: »Sokolski uzgoj omladine«;
dne 24 aprila predaje brat Poharc Janez, Ljubljana, o itemi: »Voditelji češkoslovačkog Sokolstva«.
Upozoravaju se brača i sestre, da če se radio-predavanja preko Radio-stanice Ljubljana počam od aprila odr-žavati svakog utorka, a ne više svakog petka kao do sada. Predavanja drže se od 19 do 19.30 časova.
RADIO-STANICA ZAGREB
Sledeča sokolska radio-predavanja preko Radio-stanicc Zagreb održava-ju se:
dne 6 aprila predaje brat Hrvoje Macanovič, Zagreb; »Sletske vesti«;
dne 13 aprila predaje brat dr. Alfred Pihler, Zagreb, o temi: »Organizacija sletova«;
dne 20 aprila predaje brat Dane Šarič, Zagreb, o 'terni: »Privredno zna-čenje sokolskih sletova«;
dne 27 aprila preoaje brat dr. Branko Mudrinič, Zagreb, o temi: »Sokolsko vežbanje i zdravlje«;
dne 4 maja predaje brat Dragutin Petrovič: »Stanovanje i prehrana na sletu«;
dne 11 maja predaje brat dr. Ste-van Matič, Zagreb; »Sanitetska služba na sletu«;
dne 18 maja predaje brat Čedomir Mileusnič, Zagreb: »Raspored slctskih svečanosti«;
dne 25 maja predaje brat dr. Oton Gavrančič, Zagreb: »Značenje sokolskog sleta u Zagrebu«;
dne 1 juna predaje brat Hrvoje Macanovič, Zagreb: »Početak slctskih svečanosti«.
Sokolska radio - predavanja preko Radio-stanice Zagreb održavaju se svakoga petka u 19 sati.
Zagrebačka radio-stanica prenosi-če za vreme ovogodišnjeg sleta u Zagrebu i sva sletske svečanosti, a vero-vatno je, da če to učiniti i Radio-stanice Beograd i Ljubljana te češkoslo-vačke.
Nečemo preporuka!
Glavna godišnja skupština Sokolske župe Zagreb, održana 11 o. m. primila je, na predlog svoje uprave, sledeči zaključak, koji ima da se poa-nese na prilivat ovogodišnoj skupštini Saveza:
Godišnja skupština Saveza neka donese zaključak, da se dokinu sve službene sokolske preporuke za name-štenja, unapredenja, odlikovanja i t. d. Jedino, da se dozvoli izdavanje uve-renja o članstvu sokolske organizacije.
Obrazložen je:
Savez SKJ predao je kod različitih nadleštava do sada na hiljade od četa, društava i župa preporučenih molba, koje beziznimno vrve superlativima u prikazivanju sokolskog rada molitelja. Efekat predanih molba je minimalan, a i taj minimalni uspeh je slučajan, jer se na nadležnim mestima, posve is-pravno, superlativima ne veruje, i sto-ga preko mnogobrojnih sokolkih molba jednostavno prelazi.
Analizom celokupne pojave sokolskih preporuka nalazimo, da sokolske preporuke u večini slučajeva traže ta-kvi pripadnici organizacije, koji nisu ništa, ili su vrlo malo učinili za napre-
dak sokolskog dela, dočim oni sokolski radnici, koji su zaista zaslužni za naš pokret, i koji su nenaplativi trud uložili u svoj sokolski rad — nikada ništa od Sokolstva za sebe ne traže! Takvo stanje stvari očito pokazuje, da tc sokolske preporuke nisu korisne za Sokolstvo, što više1, u mnogo slučajeva kompromituju sokolski pokret. U mnogo slučajeva pripadnici naših jedinica ! nisu na višini sokolskog odgoja, pa župa i Savez nema kontrole o istinito-sti navoda, i dešava se, da se i posve nevredni pripadnici preporučuju super-iativima.
Ustreba li koji zaista zaslužni sokolski radnik opravdanc preporuke uvek če medu bračom od upliva naći zagovornika, koji poznaje njegovu ličnost, ш j egov život i njegov .rad, i koji če ga na nadležnom mestu uspešno moči preporučiti.
Ovaj predlog ne tangira rad i interese sokolskih socijalnih otseka, kojima je svrha da našim pripadnicima nalazi rada i zarade.
Usvoji li glavna skupština taj predlog — rešiče se- Sokolstvo, pored spo-menutih nezgodnosti i nemile pojave, da pojedinci stupaju u naše redove ra-čunajuči prvenstveno na sokolsku pre-p o ruku!
17 SaVez^Sk)
Cetvria redovna glavna skupština
Saveza Sokola Kfaljevine Jugoslavije
sazivlje se prema zaključku uprave od 18 marta 1934 i u smislu poslovnika
za nedelj u 29 aprila 1934 u Beogradu
u prostorijama Saveza nabavljačkih zadruga državnih službenika, Poenkareova ulica broj 21.
Dnevni red:
1)	Izveštaji: a) zamenika starešine, b) tajnika, c) načelnika i načelnice, d) pretsednika prosvetnog odbora, e) ekonoma, f) blagajnika, g) statističara, h) pretsednika organizaciono-pravnog otseka, i) pretsednika ozlednog fenda, j) pretsednika narodno - odbranbenog otseka, k) gradevinsko-umetniškog otseka, 1) urednika sok. štampe Saveza.
2) Predloži uprave Saveza.
3) Rešavanje o višini prinosa društava Savezu.
4) Hitni predloži.
5) Predloži za održavanje sveso-kolskih i saveznih sletova.
6) Izveštaj revizionog odbora.
Početak skupštine u 10 sati-
Verifikacija izaslanika izvršiče se od 9 do 9.45 sati u istoj prostoriji.
Napomena: Prema članu 4 poslovnika glavne skupštine, ako se U određeno vreme ne skupi dovoljan broj članova za održavanje skupštine,
skupština se ipak održava istoga dana s istim dnevnim redom jedan sat doc-ni je te donosi zaključke bez cbz'.ra na prisutan broj članova.
*
U subotu 28 aprila o. g. održače se poverljivi sastanak za glavnu skupštinu u dvorani, gde se održava i skupština. Početak toga sastanka u 8 sati.
Zdravo!
Beograd, 18 marta 1934.
UPRAVA SAVEZA SKJ.
Jesam 11 poslao prelplalu O za sokolske listove 5
Poikrajisistei slet u Zagrebu u avgustu o. g.
Sleiišie
Na uglu Maksimirske ccste i Sve-tica, na zemljištu zagrebačke nadbi-skupijc, zagrebačkog kaptola i kongregacije služavki maloga Isusa gradi se od 12 februara o. g. veliko sokolsko sletište za ovogodišnji jubilarni slet. Gradevni otsek pod vodstvom svog pročelnika prof. arh. Driaka zavrsio jc sve planove i načrte, i sada se prrstu-pilo radovima. Na zemijište izašli su
8	februara izaslanici vlasmka zemlji-šta Načelstva grada Zagreba i Soko -ske’ župe Zagreb. Toga dana je grad-sko Načelstvo preuzelo u posed zem-liištc i predala Sokolskoj /upi Zagreb za giradnju sletista. Dnevno radi do 500 radnika na nivelaciji zemljista.
Čitavo veliko sletište zauzimljt preko 120.000 četvornih metara zemlji-šta. Glavni deo toga je vežbalište^ s gledalištem. Vežbalište je dugo 170, a široko 117 metara. Kod razmaka 185 santimetara stače u vežbalištu 5045 vežbača Istočna i zapadiia tribina gle-dališta je po 233 metara duga, a severna i južna po 177. Svega vezbahste s gledalištem pokriva 41.000 četvornih metara.
U gledalištu biče mesta za 55.000 gledalaca, u garderobama za 12.000 vežbača. Velika ulica medu garderobama, na kojoj če se svrstavati vezbaci pre nastupa, široka je -5, a duga preko >00 metara. Vrata za nastup vezba-ča u vežbalište su u sredini na istoenoj strani široka 25 metara, a Otstupi su na krilima na istoj strani vežbališta.
Ovo sletište ne samo da če biti največe u Jugoslaviji, nego po razmerama i največa gradevina posvečena tebsmom vežbanju u jugoistočnoj Evropi.
Raspored sletskih svečanosti
Raspored sletskih svečanosti za jubilarni slet u Zagrebu ponešto je izmenjen, pa je sada ovako ustanovljen:
nedelja 3 juna: dan srednjoškol-ske omladine,
subota 9 juna: takmičenje naraštaja Sokolske župe Zagreb,
nedelja 10 juna:	dan sokolske
omladine, nairaštaja i dece,
subota 16 i nedelja 17 juna: dani zagrebačkih vojnih jedinica,
sreda i četvrtak 2 avgusta: utak-mice muških i mešovitih zborova društava i četa za prvenstvo Saveza SKJ.
petak 3 avgusta: u velikom Kaza-lištu svečana sokolska akademija po-bedničkih zborova u muzičkom takmičenju Saveza SKJ,
1, 2 i 3 avgusta: atletske utakmicc za prvenstvo Saveza SKJ,
3, 4 i 5 avgusta: glavni slctski dani.
Sleiska značka
Na predlog Sletskog odbora odlu-čila jel uprava župe Zagreb, da slet-skom značkom bude lik starešine Saveza Njegovog Kraljevskog Visočan-stva Prestolonaslednika Petra. Lik j° izradio umetnik Franjo Kršiinič. Iz-radba značke vrlo je dobro uspela, a bila je poverena domačoj tvrtci Gries-bach i Knaus.	.	.
Svaki posctnik sleta mora nabaviti značku, uz legitimaciju za železnicu. jer samo legitimacija sa značkom daje pogodnosti na železnicama. Uz p°~ godnost na železnici imadu poscdnici značke pravo na stajanje u gledalištu na sletištu, i pravo na besplatno za; jedničko stanovanjc. Pošto se ovaj slet vrši u dve glavne priredbe, koje su i vremenski razdeljene, t. j. na sle sokolskog naraštaja, koji se održav' u mesecu junu, i na glavne sletske da* nc u mesecu avgustu, to su i za svak« ovu priredbu odredene posebne znaL" k c. Da se učesnici slctskih prired
mogu razlikovati i po značkama, obzirom na njihova prava i dužnosti, to je uprava župc odredila razne vrste značaka po veličini i po boji.
Za slet sokolskoga naraštaja ustanovljene su značke srebrnaste boje, okruglog oblika u promeru 20 milime-tara za vežbače, a za ne vežbače i po-setnike nesokole imače značka još i uski venac. Ovim jc značkama za vežbače cena 6 Din, a za ostale 20 Din.
Za slet u avgustu značka je u promeru 32 mm. Da se na prvi pogled može ustanoviti pripadnost vlasnika značke odredeno je, da brača j sestre čla-n°yi-iee sokolskih četa. koji su sletski vežbači, imadu značke bakrenaste boje sa vencem, kojima je cena 6 Din po Komadu. Za članove-ice četa sletske nevežbače značka je bakrenaste boje pez venca, cijena 10 Din. — Za braču »,^stre članove društava, koji su sletski vežbači odredena jc značka iste ve-
e, ali srebrnaste boje, a cena joj *? ^ P’n P° komadu. Brača i sestro elanovi-ice društava koji su sletski ne-yczbači, imadu značku žute (med.) bo-Jc> a cena joj je 20 Din po komadu.
sve ostale, koji nisu pripadnici sokolske organizacije odredena jc značka žute (med.) boje, koja jc j>oveča-na ,za venac, a cena joj je 50 Din. Po-sedniei ovih značaka uživa ju pogodno-,.Је smo naveli, a osim toga če syaki posetnik sleta u avgustu biti osi-«uran za slučaj nezgode. Iznos za osi-fiuranje biče dinar po osobi.
Stan i hrana
Otsek za nastambu i prehranu slct-°6 odbora sastavljcn je ovako: pro-ccmik Dragutin Petrovič, zamenik Vla-
o	Milaševič, članovi: Miroslav Ja-y,ar)d, Rudolf Rukavina, kapetan Rade j^osović, Zlatko Kovačevič i drugi. Ot-?ek saraduje s »Udruženjem gostipni-^a, sv-ratištara, kavanara i krčmara.
Na sletu biče prehrana učesnika ■?° fiostionieama i zajednička. Župama '.sokolskim jedinicama uputio je otsek sietskog odbora prijavnice s uputama. pesnici sleta. neka se preko svojih je-fhnica prijave sletskom odboru, da sc ls*i uzmogne na vreme pobrinuti za ®Ve Po njihovoj želji. Sletski otsek za Pfehranu stoji u vezi s Udruženjem
ugostiteljskih radnja i nadzirače cene, hranu i obroke. Cene biče objavljene na vreme i utvrdene. Za skupnu prehranu biče kod sletišta i u raznim sa-biralištima vojničke poljske kuhinje. Za 10 dinara dnevno imače svaki učes-nik, koji se na vreme prijavi, obilni do-ručak. ručak i večeru. Za skupnu prehranu treba sobom poneti pribor za jelo.
Učesnici izvan Zagreba na sletu moči če preko otseka za nastanbu i prehranu da prijavom na vreme dobiju stan, i to: 1. privatno, po privatnim stanovima, 2. po prvorazrednim ili drugorazrednim hotclima, i 3. skupno po školama i drugim javnim zgradama. Na treče imaju pravo svi posetnici sletske značke bez ikakve posebne na-plate. Za stanove pod 1. i 2. biče cene utvrdene i unapred objavljene.
Zdravstvena služba
Otsek lečnika slctskog odbora radi pod vodstvom pročclnika dr. Steva-na Matiča. Raspored zdravstvene službe od reden je ovako: dr. Stevan Matič organizuje sve sanrtetske faktore, koji če sodelovati na sletu; dr. S. Dimitri-jevič brine se za službu stanice za povorku; dr. B. Goldašič za stanice i službu u nastanbama; dr. J. Paleček za službu u 8 glavnih stanica; dr. A. Kraljič i dr. D. Thaller za opiemu stanica i proračune; dr. 2. Prebeg za higi-jcnu u stanovima i na sletištu.
Izasianlci župa
Kod svih dosadašnjih sokolskih sletova pokazalo se jc, da su najbolje bili smešteni učesnici onih župa, koje su dan-dva ranijo poslale svoje pret-stavnike u mesto sleta. 1 ove godinc biče najbolje da sc tako postupi. Župe, okružja i veča društva neka pošalju u Zagreb svog pietstavnika, najbolje jednog člana načelništva, dan-dva. prc dolaska posebnog vlaka. U Zagrebu če članovi Sletskog odbora s tim izaslani-cima spremiti prostorije za nastanbu, mesta za prehranu. prostorije za posebne nastupe na akademijama i sve drugo. Izaslanik če uči u posed prostorij a za nastanbu i dočekače s pret-stavnicima Sletskog odbora svoju žu-pu.
U TELCVEŽBAtKCG 5VFTA
SMUČARSKA SKAKAON1CA ZA OLIMPIJADU 1936
U okviru olimpijskih igara, koje če se održati god. 1936 u Berlinu, spada takoder i takmičenje u smučarskim Skokovima, jer i smučanje je grana olimpijskog. takmičenja. Za zimske •fire bio je izabran poznati zimski stadion Garmiš-Partenkirhcn, gdč če se obaviti sva takmičenja u zimskim gra-nama. Tada če se po četvrti put sastati zimsko-sportski olimpijski svet, da meri svoje sile. Olimpijska skakao-'Ca u Garmiš-Partenkirhenu, gde če Usati svoju sreču najbolji smučarski
skakači sveta, a medu njima zastako takoder i oni. koji su ovih dana porušili sve dosadanjc svetske rekorde na takmičenju u Planici kod nas u Jugoslaviji gde su postignuti skokovi od 92 m, a izvan konkurence i 95 m, omo-gučiee skokovo do približno istih rezultata kao što su postignuti sada u Planici. Višina mesta zaleta iznosi nat! gornjim rubom mostiča 43.1 m, a od pomenutog ruba mostiča do donjcg kraja doskočišta visinska razlika je 65.5 m. Za samo doskočište odredena je dužina 120 m. Kako ec biti moguči skokovi i do 100 m, to če svaki skakač, koji postigne dužinu od 80 m istodobno pasti u dubinu, ako ju merimo okomito, za punih 42 m, što odgovara srednjoj višini zvonika. Visinska razlika izmedu gornjeg ruba mostiča i doskočnog mesta, koje odgovara du-
žini skoka, iznosi upravo 42 m. Ukup-na dužina skakaonice s mestom zaleta, skoka i doskoka iznosi 215 m.
PRIJAVA TURNERA U MEĐUNARODNU GIMNASTIČKU FEDERACIJU
Mcdunarodna telovežbaeka takmičenja Medunarodnc telovežbačke federacije, koja se ove godinc održavaju u Budimpešti, dala su povoda, da se je i medu nemačkim turnerima počeo da širi pokret, koji teži za tim, da bi takoder i oni trebali da učestvuju takmi-čenjima Medunarodnc federacije. Iako nemačko turnerstvo do sada nije član Medunarodnc gimnastičke federacije, to jc ipak bilo zaključeno s njihove Strane da se njihova takmičarska vrsta bez obzira na tu činjcnicu pripravlja za takmičenja u Budimpešti, a vodstvo pak nemačkog turnerstva nastojače i forsirati da turneri budu primljeni u Mcdunarodnu gimnastičku federaciju, da bi im tako bilo moguče učestvova-nje na takmičenjima u Budimpešti.
POKRAJINSKI SLET
ŠVICARSKIH GIMNASTA
U sa\rezu švicarskih gimnasta de-luju složno jedna s drugom nemaeke i romanske župe. Svima njima je savez zajednička organizacija i svi se trude da po mogudnosti podignu delovanje gimnasta, te da što više popularizuju telovežbu u švicarskom narodu. Romanske župe, kojih jc u savezu 5, pri-pravljaju za ovu godinu svoj pokrajinski slet, koji če se održati od 14—16 ju-na u Šo de Fond. a kome če sletu prema dosadanjim prijavama ueestvovati preko 2000 vcžbaea iz 92 ^Iruštva. Razume sc, da su to samo prijave iz oba-veznih župa pa priređivači sleta oče-kuju, da če odaziv takoder i iz nemač-kih župa biti vrlo velik. Na javnoj vežbi nastupiče takoder i švicarska uzorna vrsta, a medu njima i meduna-rodni takmičari Vezel i Mic. Porcd javne vežbe biče i takmičenje, naroeito ono za sve u narodnim telovežbačkim igrama.
SLET UNIJE
FRANCUSKIH GIMNASTA U DIŽONU
Kako smo vce javili održače se ove godine slef francuskih gimnasta u Dižonu. Za ovaj, več 55 slet francuskih gimnasta, počeo je grad Dižon o svome trosku da gradi jedan ogroman i moderan stadion, koji če stajati oko 5,000.000 franaka. Porcd velikog i pro-strar.og vežbališta, biec tamo i uzorna staža za trčanja, igrali št a za razne sportsko igro (tenis, odbojka, nogomet i t. d.), a pored toga i modeme tribinc sa svlačionicama i bifeima te stanicama za prvu pomoč.
KO ĆE POBEDITI U BUDIMPEŠTI?
To pitanje zanima več mnoge stručne listove. O tome pokrenuo jc debatu i francuski list »L’ Auto«, na-glašujuči, da su favoriti za prvenstvo sveta u telovežbi sledeči svetski tak-
mičari: Čehoslovak Mudeč, Sokol, dalje švicarski vežbač Mic, madžarski prvak Pele, nemački prvak Kroča, Fi-liac Savolajnen i Italijan Neri. Što so pak tiče vrsta, predvida sc oštra borba izmedu češkoslovaške sokolske vrste te nemačke, italijanske i švicarske. O jugoslovenskoj vrsti kaže da ima vrlo dobre takmičare, ali da je medu njima i nekoliko slabih. Najviše se, naravno, Francuzi zanimaju za svoju vrstu, koju medu ostalim tvore njihovi prvaci Le-ru, Balter, Ruso i Bešcr. Glede češko-slovačkih Sokola prevladuje mišljenje, da ec skoro cela vrsta nastupiti kao salivena jedinica.
»SoUoIsRg salo«
Haredni tarof »SoJcolsKog sela« isićt de dne 6 aprila
m
KllC NIKA
100 godina hrvatske umetnosti.
Povodom pedesete obletnice štrosma-jerove galerije u Zagrebu poseban odbor s Akademijom *na čelu prireduje niz retrospektivnih izložaba pod skupnim imenom »Sto godina hrvatske umetnosti« (1830-—1930). Prva izložba bila je otvorena na veoma svečan način u nedclju 25 marta u atriju palate Jugoslovenske akademije na Zrimškom trgu. Ovu izložbu u glavnom organi-zovao je član akademije prof. Ljubo Babič, a kritički katalog sastavio jc dr. Artur Šnajder, ravnatelj Štrosmajero-vc galerije. Na prvoj izložbi, koja če trajati do 8 aprila o. g. izloženih jc 68 slika, sabranih u Zagrebu, Varaždinu i Ljubljani. Sve su slike radovi majsto-ra Karasa, Stroja, Cašeja, Dekcra i drugih. To.su večinom portreti zaslužnih hrvatskih prosvetnih i političkih radnika, pa s toga ova izložba pret-stavlja nc samo značajnu umetničku, nego i kulturno-istorijsku reviju.
40 godišnjica smrti Ivana Stepanoviča Jastrebova. Inicijativom Sokol-skotf društva u Prizrenu, a uz saradnju pevačkog društva »Car Uroš« i cele javnosti priredena jc 18 marta o. g, prigodom 40 godišnjice smrti Ivana Stepanoviča Jastrebova, ruskog car-skog konzula u Prizrenu, velebna i dir-ljiva spomen-svečanost, kojom jc ta-mošnji naš narod pokazao duboku za-hvalnost svom velikom dobrotvoru, za-štitniku i prijatelju, koji je kao carski ruski konzul za vreme našeg robova-nja pod Turcima učinio tamošnjem našem narodu mnogo i pomagao svaku njegovu naciotnalnu, kulturna i pri-vrednu ak ciju, nikada nc izdvajajuči srpski interes od ruskoga, Ivan Stepanovič Jastrebov rodio se pred 95 godina u selu Gromažci u Tombolskoj guberniji. Otac mu jc bio vojni sve-štenik, koji je najviše živeo na Kavkazu. Taj kraj svojim prirodnim lepotama ostavio je dubok utisak i na mla-dog Ivana, koji je takoder imao postati sveštenik. Godino 1864 završio je ka-
zansku duhovnu akademiju, ali ga je sve drugo više interesovalo nego teologija. Stupio jc dakle u posebni tečaj istočnih jezika ministarstva inostranih poslova te je posle završetka istog godine 1866 bio postavljen za pripravnika kod ruskog poslanstva u Carigradu. Več narodne godine postao je sekretar, a 1870 postaje ruski vice-konzul u Prizrenu, gde je ostao do 1874, kada jo premešten u Skadar, vrativši se 1879 opet u Prizren kao konzul, gde je ostao godinu dana. Zatim je otišao u Janji-nu ali godine 1881 vrača se ponovno u Prizren, gde ostajc sve do 1886 godine, kada jc bio premešten u svoj-stvu gencralnog konzula u Solun, gde je 1894 godine i umro. Ovaj naš zaslužni prijatelj bio je i poznat pisae to istoričar. Godine 1879 izdao je u Beogradu knjigu »Podaei za istoriju srpske crkvc«, 1886 u Petrogradu »Pesnic i običaji turskih Srba«, a največe, monumentalno delo »Stara Srbija i Albanija« izdala mu je Akademija nauka u Beogradu 1896 godine.
125 godišnjica Gogoljevog rođe-
nja. Dne 19 marta 1809 rodio sc ču-veni ruski pisac i satirik Nikolaj Vasiljevič Gogolj u selu Soročinci u Pol-tavskoj guberniji. Gogolj spada u red velikih ruskih pisaca, čija su dela naj-večim delom prevedena na mnogo Strane jezike. Gogolj je jedan glavnih osnivača ruskog naturalizma. U mladim godinama bio je odličan satiričar
—	čuvene su njegove komedije: »Revizor« i »Ženidba« — kasnije pak postaje sve više mistik i asket. Od ostalih večih dela treba još spomenuti isto rijski roman iz doba borbi Poljaka i kozaka »Taras Buljba« i nedovršeni moralistički roman »Mrtve duše«. U Rusiji su raznim svečanostma dostojno proslavili jubilej velikog sina ruskog naroda, koji je umro 4 marta 1852 u Moskvi.
Potomci Nemanjiča u Češkoslova-
čkoj? Mnoge češke i naše novinc donele su prešlih dana vesti, da u Češko slovačkoj žive, i to u Pardubicama, potomci stare srpske dinastije Nemanjiča. U Pardubicama živi poStanski sekretar Jan Ncmanski, koji jc istra-žujuči prošlost svojo obitclji naša« njeno rodoslovlje, koje seže više sto-Icča unatrag i uverio se da Nemaniči žive po čitavoj rcpublici. Pukovnik Aloksandar Ncmanski u Brnu prove-rio je rodoslovlje sve do godine 1460 i našao zapiske, iz kojih sc vidi, da su njegovi pretci, bežeči pred Turcima, d o šli u Cešku. Kod nas su pronadeni podaci o Nemanjičima do godine 1389, dakle nema podataka za 71 godinu, što prctstavlja izvesnu prazninu, zbog koje se ne može taono utvrditi, da li su Ncmanski zbilja direktni potomci naše carske porodice Nemanjiča. S istraživanjem ove praznine nastavlja so. da bi se pronašli i drugi dokumenti, što medutim neče biti nimalo lako, jer je baš ono doba bilo nemirno.
500 godišnjica smrti poljskog kralja Vladislava Jagiela. U martu 1434 umro je Vladislav Jagiejo, slavni poljski kralj i osnivač dinastije Jagiclovi-ča. Kada jc izumrla muška 'linija Pia-stoviča poljski presto bio je upražnjen,
^0rde Živanovič (Beograd);
iasovi poljskog jezika
RADIO - STANICA BEOGRAD
(Nastavak.)
Peli čas
, Jednačenje. — Več smo u prošloj •ekciji govorili o jednačenju suglasni-*^a Po zvučnosti. Medutim, to nije jedi -rl0 jednačenje. Imamo još jednačenje mestu obrazovanja i po načinu ,Jbrazovanja. Nečemo dubljc ulaziti u k'0 pitanje, ali čemo ipak reči nekoli-
0	reči o izvesnim stvarima, koje ne °gu proči nezapažene. Ovo naročito p^’prim iz tog razloga, što Poljaci ^ајц etimološki pravopis, pa čovek cesto može doči u nedoumicu kako iz-esnu reč da pročita. Spomenučemo аШо nekoliko sluoajeva koji se češče srecu.
]) Kad sc z nalazi isprcd dž izgo-Var£» se kao ž.
zdziwiony (z’divjoni) = začuden, kao da piše ždziwiony;
zdziczaly (z’dirali) = podivljao. kao da piše ždziczaiy.
2)	Kad sc s nalazi ispred cz, on da (š) °n° uslet' jednačenja čiita kao sz
sczerniaty (ščernjali) = pocr-neo, kao da piše szcžernialy;
sezemienieč (ščervjčnječ) — poerveneti, kao da piše szezenvicnieč.
^ se: 2 nalazi »spred ž, onda iedn00- ^et^naei s tim ž, pa se tada za-w izgovaraju kao jedno dugo ž (ž).
zžerae (žerač) proždirati, kao da piše žžerač.
^ Vcčc se promcnc vrše onda kad se nade ispred suglasaika cz. Tada prvo z i cz izjednače po zvučnosti
(z se pretvara u s), a potom, se jedna-či sa cz i postaje sz, kao što je	bilo
i gore pri susretu s	i cz.
rozczarovvač	(roščarovač)	=
razočarati,	kao da piše	ros-
zczarowač.
5)	Kad se z nade ispred sz, onda sc prvo jednači po zvučnosti sa sz i postaje s, a potom se jednači i po mestu obrazovanja, te izgovaramo dugo sz, kao da stoje dva sz.
zszarzeč (šažeč) = posiveti, po-tamneti, kao da piše szsza-rzeč; isto tako:
zszarzaly (šažali) = posiveo;
zszarpač (šarpač) = izdrti, počepati; kao da piše szszarpač.
Ovo nekoliko primora iznesoh samo zato da se ne bi ko začudio kako da pročita ovakav spoj suglasnika, ali se inače ovakvi spojevi ipak dosta retko sreču.
Nepoznate reči.
gdzic (gde) = gde; ulica (uljica) = ulica; Marszalkovvska (Maršalkov-ska) = glavna ulica u Varšavi; niech (njeh) = nek, neka; niecb pan idzio = idite; prosto = pravo; na pra\vo =r na desno; na lc\vo = na levo; zo-baczyć (zobačič) = videti; pan zoba-czy — videčetc; potom = potoni; micszkač (mješkač) = stanovati (mic-szkam, mieszkasz, mieszka — menja se kao i u našem jeziku); ten, ta to = taj, ta to; t»; ulicQ = tu ulicu; nieda-leko (njedaljeko) = nedaleko, blizu; stad (stont) = odavde; poselst\vo (po-seljstfo) = poslanstvo; krolcstwo (kruljestfo) = kraljevina; krol (krulj) kralj; JugosIa\vja = Jugoslavija (u poljskom nastavak —- ja odgovara našem -ija); dosyč (dosič) = dosta; mu-sj (mus’i) = mora; musi pan = morate; wzi^ć (vz’onjč) — uzeti; albo = ili; taksowka (taksiifika) = auto-taksi; riie = nc; wo!q — više volim; isć = iči; pieszo (pjčšo) = peške; przechadz-ka (pšehacka) = šetnja; krotki = kratak.
Krotkie rozmowy. — Kratki razgovori.
— Gdzie jest ulica Marszalkow-ska?
Gde jc Maršalska ulica?
— Niech pan idzic prosto, a potem na lewo. Tam juž pan zo-baczy tq ulic<;.
Idite pravo, a potom na levo. Tamo četo več videti tu ulicu.
— Gdzie pan mieszka?
Gde stanujete?
— Niedaleko st;\d.
Nedaleko odavde.
— Gdzie jest poselst\vo Krole-stwa Jugoslawji?
Gde jc poslanstvo Kraljevine Jugoslavije?
— No, jest ono dosyč daleko. Musi pan wsiqšč do tramwaju albo do taksovvki.
No, to jc dosta daleko. Morate sesti u tramvaj ili auto-taksi.
— Nie, \vo1q isč pieszo. To bt;dzic bardzo mila przechadzka.
Ne, više volim da idem peške. To če biti vrlo mila šetnja.
Medycyna.
— Pan musi codziennie rano wy-pič szklank*} cieplej \vody.
— Czyniq to, panic doktorze — tylko moja gospodyni nazy\va to kaw4.
Reči:
codziennie (codčnje) = svako-dnevno; wypič = ispiti; szklanka = čaša; cieply (čepli) = topli; czyni(?. = činim; doktor = doktor; panio doktorze (panje doktožc) = gospodino doktore; gospodvni (gospodinji) = gazdarica.
Lek.
— Morate svakodnevno rano ispiti čašu tople vode.
— Činim to, gospodinc doktore — samo moja gazdarica to naziva kavom.
Sesti čas
Napomene.
1) Ako se i nalazi iza samoglasnika, čita se kao -ji.
moi (moji) = moji twoi (tfoji) — tvoji bez nadziei (bez nadeji) = bez nade,
2) Več smo govorili o eitanju slo-va c;. Medutim, ovo se q na kraju reči čuje kao prosto e. Jedino se u ustima glumača na pozornici, a katkad i kod profesora za katedrom, čuje izgovor nosnog e. Zato čemo ga mi od sad u ovakVom položaju transkribovati sa običnim e.
patrzQ (patše) = gledam prosze (pTOŠe) = molim.
Mogli bismo sad, kao mali zada-tak, pregledati sve dosadašnje primere gde smo transkribovali q na kraju reči kao nosno c. Onda smo to činili samo da so ne bi stvorila pometnja.
Kad se ц i u prošastim pridevi-ma nadu ispred 1 i 1, čitaju se kao o i e.
zacz^i (začol) = počeo zacz^la (začela) = počela zacz^li (začčli) = počeli.
3) 1, I, r nikad ne mogu činiti slog. }gač (Igač — jedan slog) = la-
gati
rwač (rvač — jedan slog) = kidati, a ne rvati Lwow (lvuf — jedan slog) = Lavov, grad wiatr (vjatr — jedan slog) == vetar
myšl (mis’lj — jedan slog) = misao.
Kad se 1 ili r nade izmedu dva su-glasnika, onda se čak i jednačenje vrši preko njih.	-
p!wać (pljfać — jedan slog) == pljuvati
krwawy (krfavi — dva sloga) = Jtrvav,
Pod uticajem muklih suglasnika p i k, w se izgovara kao f, ma da se izmedu njih nalazi !, odnosno r.
Kad so 1 nade izmedu dva suglasnika ili na kraju reči a posle .suglasnika, ono se čuje veoma slabo ili se uopšte ne čuje.
jablko (japko) — jabuka (1 so nc izgovara, a jednačenje se vrši kao da ga i nema izmedu b i k).
ucickl (iieek) = pobegao mogt (muk) = mogao (1 sc nc izgovara, pa sc zato g izgovara kao k, kao da je na kraju reči).
Nepoznate reči.
dworzec (d\vorca, dworcu) == stanica; dworzcc kolcjowy (dvožcc koljejovi) = železnička stanica; kolej — železnica; proszQ (prošc) ~ molim; proszQ pana = molim Vas; rog (ruk) — rog, ugao; na rogu = na uglu; Alejo Jcrozolimskie (Aljeje Jerozoljim-skje) = ulica u Varšavi; jerozolimski = jerusalimski; glo\vny (gliivni) — glavni; przepraszam (pšeprašam) = oprostite, pardon; mamy = imamo; pociag (počonk) = voz; Krakow (-ovva) = Krakov, varoš; dwadziešcia (dva-đes’ča) — dvadeset; minuta = minut; osobo\vy — putnički; pošpieszny (po-s’pješni) = brzi; w takim razie (f takim raz’c) = u tom slučaju, onda; nie pojdziemv (nje pujdemi) = nečemo iči; poczekalnia (pooekalnja) = čekao-nica; muszq (miišc) = moram; kupic = kupiti; bilet — karta; zajjtč (zajonjč) = zauzeti; miejsee (mjejsee) = mesto; w \vagonie (od wagon) = u vagonu; niepal%cy (njepaljonci) = onaj koji nc puši, nepušač; gazeta = novina; do czytania = za čitanje; kurjer = kurir, glasnik; codzienny (codčni) = svako-dnevni.
Na dworcu kolejowym.
(Na železničkoj stanici.)
—	ProszQ pana, gdzie jest dworzec kolejowy?
Molim Vas, gde je železnička ' stanica?
pa je izbor pao na litavskog velikog kneza Jagiela, onda još poganina. Bilo je to godinc 1485 kada je pozvan na poljski presto, uzevši za Ženu poljsku princesu uz uvet, da stupi u hriščansku vero, što je s čitavim svojim narodom naredne godi ne i ueinio. Vladislav Ja-gielo jc po prvi put i izvco uniju Litve s Poljakom. Vladao je uspešno i srečno skoro 50 godina. Ovo proširenje i jačanje slovenske države nije išlo u račun nemačkom viteškom redu. koji jc pod izgovorom da treba širiti hri-ščanstvo osvajao sve više slovensku zemlju i pcčeo da ju germanizuje, i stoga je došlo do oružanog sukoba u kome su u družen i Poljaci i Litvanci pod vodstvom svog junaškog kralja
potpuno potukli u čuvenoj bitci kod Tanenberga i Grinvalda nemačke kri-žare i njihove saveznike. Medutim, a što je nažalost bilo na štetu slovenske politike, ova odlična pobcda politički nije dovoljno iskorišeena, jer se prote-ranjem nemačkog viteškog reda moglo sačuvati istočnu Prusiju Slovenstvu. Za vlade Vladislava II, ko je je ime primio Jagielo kao poljski kralj, došlo je i do užih i jačih veza s Česi-ma, koji su mu čak ponudili češku kraljevsku krunu, ali je zbog tadanjih političkih prilika nije mogao primiti. Osnivaču velike Poljske otkriče se ove godine u Pomorjanskom vojvodstvu, u pograničnom selu Džialdov, lep spomenik.
II NAŠIH 2UPA
HUSTAVAitETA
Župa Celje
TRBOVLJE. — S slavnostno akademijo je pričel trboveljski Sokol v nedeljo 18. t. m. napovedane jubilejne prireditve. Četudi je imel vaditeljski zbor za priprave komaj 5 tednov časa, je akademija uspela tako, da je bila morda najlepša od vseh dosedanjih. Nastopili so vsi oddelki. Člane je vodil načelnik br. Rupnik, članice načelnica s. Feštajnova, moški naraščaj br. Dolinar, ženski naraščaj s. Rozinova, moško deco brata Lunder in Paulič, žensko deco pa s. Steinerjeva. — Slavnostno akademijo je otvoril starosta br. Pleskovič s primernim nagovorom, ki je v njem posebno poudarjal važnost sokolskega dela v telovadnici in pozval posebno mladino, naj se oklene Sokola z ljubeznijo, naj vrši sokolske dolžnosti z ljubeznijo do stvari same in naj pridno poseča telovadnico. Le v telovadnici bo deležna prave sokolske vzgoje, ki temelji na enakosti in bratstvu vsega članstva. Govoru staroste je sledila živa slika: »Ob 25-let-nici sc klanja Sokol svojemu kralju«. Ta skupina, spremljana z državno himno, je napravila na vse navzoče veličasten vtis in je izzvala navdušeno ploskanje. Živi sliki so sledili telovadni nastopi, ki so jih izvajali vsi oddelki z redko preciznostjo. Člani so nastopali z zletnimi prostimi vajami, z vajo v deveforici, na bradlji in s simbolično vajo »Morje«, ki so je izvajali ob prepevanju Hajdrihove »Jadransko morje«. Članice so nastopile z zletnimi prostimi vajami, z rajalnimi vajami »Gir-lande in venčki« ter »Fantazija«. Moški naraščaj je nastopil z zletnimi prostimi vajami, ter z vajami v krogu, žepski naraščaj pa tudi z zletnimi vajami ter z valekovim plesom. Moška deca je nastopila z vajami z zastavicami ter kombinirano z žensko deco v simbolični vaji »Z vasi«, ženska deca pa jc nastopila z vajo z obroči. Izvedbo vseh vaj je sprejelo številno
občinstvo z živahnim odobravanjem. Na Jožefovo se je akademija ponovila za deco. Pri tej priliki jc nagovoril zbrano deco prosvetar br. inž. Štefe in razdelil diplome zmagovalcem pri dečjih smučarskih tekmah. Vse nastope je spremljal sokolski orkester pod vodstvom br. Dolničarja. S slavnostno akademijo je naš Sokol otvoril svoje jubilejne prireditve zelo častno in uver-jeni smo, da bodo enako dos.tojno izvedene tudi vse druge, ki so projektirane v tekočem letu.
Župa Karlovac
GRADAC. — V nedeljo dne 25. februarja t. 1. smo priredili v proslavo vladike Josipa Juraja Štrosmajerja slavnostno akademijo. Pester program je obsegal 20 lepih točk, pri katerih so sodelovali vsi oddelki. Presledke med telovadnimi točkami je izpolnila deca obojega spola z ljubkimi deklamacijami in mladi tamburaši. Prav posebno so se to pot odlikovale vrle naraščaj-nicc s krasnimi vajami s solnčniki. Lepe so bile istotako vaje z venčki, ki jih je izvajala ženska deca. Nadalje je izvajala deca vaje s petjem: »Sijaj, sijaj solnčcce«. Članice so nam predvajale ritmične vaje — La serenata —, ki so učinkovale prav mistično in so žele za svoj trud buren aplavz. Nato so nastopili člani z ritmično vajo »Trokut«, ki so jo izvajali kot vedno, točno in bravurozno, za kar so želi zasluženo priznanje. Buren aplavz so žele brhke »perice« in krepki »kovači«, prav tako pa vse ostale točke. Brat starosta Julij Mazclle jc z lepim idejnim govorom zaključil lepo prireditev.
Akademijo je naše društvo ponovilo v nedeljo dne 4. marca v Podzemlju na povabilo tamošnjc sokolske čete.
V	nedeljo dne 11. marca nas je posetil dramski odsek br. sokolskega društva iz Semiča in- uprizoril pri nas s popolnim uspehom burko »Maksi«.
Divili smo se rutiniranosti vseh nastopajočih in bi jih želeli še večkrat videti pri nas.
V	nedeljo 18 marca je nastopil domač dramski odsek s pretresljivo rusko dramo »Spavaj moja deklica«. — Uspeh je bil v gmotnem oziru dober, v moralnem odličen — sodelujoči so težke vloge izpeljali nad pričakovanje dobro in bi bilo težko soditi, kdo je bil najboljši. — Z isto dramo smo gostovali v ponedeljek, dne 19. t. m. v Semiču.
Iz vsega popisanega je tudi razvidno, da je bilo naše društvo v zadnjem času prekomerno zaposleno.
Župa Kranj
JESENICE. — O 130-letnici Kara-dordevega ustanka nam je predaval v Sokolskem domu preizkušeni narodni borec br. Miha Čop. Predavanje je bilo zelo obširno in strokovnjaško sestavljeno. Udeležba pri predavanju 110.
Na pobudo br. I. Napokoja se je ustanovil pod okriljem Sokolskega društva Jesenice sokolski odsek na Hrušici. Tehnično delo vodita br. Paglia-ruzi in s. Ukmarjeva. Pomočnika: br. Jamšček in s. Čr.nologarjeva. Oddelkov je 6 in sicer: moška deca (40), ženska cleca (25), moški naraščaj (30), ženski naraščaj (12), članov (25) in članic (10). Telovadba se vrši v prostorih brata Ocepka.
Dne 18. marca t. 1. se je vršil na Jesenicah 3. župni prosvetni dan. Sodelovali so pevski in godbeni odseki iz vse župe. Prosvetni dan je organiziral župni prosvetar br. Jaka Špicar. — Koncert je prenašala ljubljanska radio-postaja. — Obisk na koncertu je bil prav dober. Vsa čast vsem sodelujočim, potrudili so se in pokazali uspehe celoletnega vežbanja in dela.
Župa Ljubljana
LITIJA. — Tudi pri nas jc sokolsko delo v lepem razmahu. Vrši se po točno določenem načrtu, ki sta ga v začetku leta sporazumno sestavila vaditeljski zbor in prosvetni odbor. Namen načrta je bil predvsem izogniti se sporom, ki se često pojavljajo med tehničnim in prosvetnim organom, zaradi poseganja v tuj delokrog. Uspeh sodelovanja se je pokazal v okrožnem tečaju. Sedaj se vrše vsak teden vaditeljske ure, kjer si tudi načelniki in načelnice bližnjih društev še nadalje pridobivajo praktično znanje. Konec aprila se bodo vršili pod vodstvom okrožnega načelništva •društveni pred-njački izpiti.
Dne 21. januarja je priredil naš smučarski odsek tekme v Tirni pod Sv. Goro. Tekmovali so člani v teku na 10 km, članice in moški naraščaj na 5 km. Uspeh tekem je bil za naše razmere dober. Razen tega so pohiteli smučarji večkrat tudi v bližnjo okolico.
Vsako leto ima društvo poleg svojega javnega nastopa tudi dve akademiji. Spomladi nastopa mladina, v jeseni članstvo. Poset pri akademijah s strani prebivalstva je vedno velik, kar priča, da je s tem, kar mu nudimo, zadovoljno.
Letošnja mladinska akademija se je vršila 17. marca. Nastopalo je 120 mladine v 17. točkah. Točke so sestavili domači prednjaki. Le naraščaj je nastopil s sarajevskimi vajami, ker se pripravlja za drugo, člansko akademijo. Mladina je morala več točk ponavljati. Moralen uspeh je 'bil prav dober, ni pa izostal tudi materijalen, ker je bila dvorana dobro zasedena.
Po akademiji se je mladina nekoliko pozabavala pri skromni zakuski ob zvokih domače godbe.
Prosvetni odbor je dosedaj prirejal igre, ki so bile vse dobro obiskane.
Dne 25. aprila bo priredil Jurčičev večer z igro »Rokovnjači« in s primernim predavanjem. Razen tega ima na sporedu še »Radikalno kuro«, »Bratje sv. Bernarda« in druge igre. Za jesen pripravlja idejno šolo s predavanji idejne in tehnične vsebine.
Vsi pa se pripravljamo na sedmi in osmi julij, ko bomo svečano proslavili 25-letnico obstoja društva. Dne
7.	julija zvečer bo slavnostna akademija, pri kateri bodo sodelovali vsi oddelki, drugi dan pa javni telovadni nastop, na katerem bo nastopilo društvo z jubilejno točko.
Društveno načelništvo vabi vse starejše brate in sestre, da se aktivno udeležujejo dela v telovadnici, ker le tako bodo in bomo pokazali uspehe petindvajsetletnega dela.
ROB PRI VEL. LAŠČAH. — Tudi v našo kotlino je prodrla nacionalna misel v najzadnjo vasico. Poznani nacionalni delavci bratje Flegar Avgust, Zbačnik in drugi, so že delj časa pripravljali teren za ustanovitev Sokolske čete na Robu. Pripravljalni odbor, ki je bil sestavljen meseca januarja t. L, je priredil kot uvod k ustanovitvi čete dve veseloigri na odru, ki so ga postavili agilni člani iz lastnih sredstev. Dne 25. febr. t. 1. pa se je vršil ustanovni občni zbor Sokolske čete. Sokolsko žu-po v Ljubljani sta zastopala br. starosta dr. Pipenbachcr Josip in tajnik 'br. Flegar Stane, matično društvo Vel. Lašče je zastopal podstarosta in župan br. Hočevar France, dolenjsko okrožje v Ribnici pa načelnik br. Hočevar Stane. Ob izredno obilni udeležbi članstva in občinstva je sokolska deca predvajala par lepih telovadnih točk, zapela ob spremljanju članstva himno in izvajala par lepih sokolskih deklamacij. Brat župni starosta dr. Pipen-bacher je v lepih in jedrnatih besedah razložil in orisal pomen sokolske ideje in telovadbe.
Izvolitev nove uprave, v kateri so nacionalni delavci bratje in sestre: Zbačnik, Flegar Avgust, Paplan, Ker-žin, Lovšinova, Grosova, Peterlin Štefan in Leopold in d'rugi, nam jamči, da bo četa uspešno izpolnjevala svoje naloge v telovadnem in prosvetnem oziru v naši okolici. Četa šteje danes 40 članov.
Župa Maribor
DOLNJA LENDAVA. — Že lansko leto je najavilo Sokolsko društvo, da bo sokolski orkester nastopil v enem izmed koncertov s čistim slovanskim programom. Svoj četrti nastop je orkester za to porabil. Med
drugim je bil zastopan tudi Smetana s fantazijo Prodane neveste, ki je bila izvajana brezhibno — ter Rus Portnov z Uhar Kupecom, ki ga je bravurozno izvedel g. Freier. Splošno priznanje, ki ga je žel naš orkester pri vsaki točki, je bil dovolj velik dokaz, da se je kulturni nivo orkestra zadnji čas toliko dvignil, da jc danes kos že težjim kompozicijam. Modulacija, interpretacija in dinamika je bila naštudirana precizno. Dirigentu br. Ljubiču polno priznanje!
Člani dramskega odseka sc nastopili s »Cvrčkom za pečjo«, ki ga je režiral br. Kokolj z vso prirojeno spretnostjo. Komedija, ki je značilen izraz hladnega angleškega humorja, je bila toplo sprejeta. Kljub težkočam, ki ovirajo svoboden polet našemu Sokolu, so igralci dali iz sebe vse, da so izvedli igro v splošno zadovoljstvo. Zato je skoro odveč govoriti v superlativih. Saj imam priznane moči, ki nam že vnaprej jamčijo za uspeh.
Kakor pri večini diletantskih odrov, je! tudi pri našem odru velika rak-rana:	svetlobni efekti in kulise-
Kot pri vsaki panogi društvenega delovanja, pridemo tudi tukaj vedno do istega zaključka: brez lastne strehe res ne moremo več napredovati.
Gradbeni odsek, ki se je konstituiral pc občnem zboru, je resno na delu. V predsedniku br. dr. Lipnjaku ima sigurno vodstvo in upamo, da se bodo našli viri, ki bodo dodali sedanjemu gradbenemu fondu toliko, da dobimo lastno telovadnico in oder. Zato pa vsi, brez izjeme na delo!
DOLNJA LENDAVA. — Prošnja članstvu. Sokolsko društvo Dolnja Lendava je pač zelo osamljeno obmejno Sokolsko društvo. Daleč na okrog ni nikakega društva. Ni čuda torej, če se je ta ali oni zatekel v naše društvo in se vpisal za člana. Nekateri so to storili s tega, drugi zopet z drugega vzroka. Tako razpolaga društvo z lepim številom članstva in jc na videz delovanje prav idealno. To pa je res samo na videz, kajti vpliv, katerega bi moralo imeti društvo na članstvo, je mnogo premajhen. Velik del članstva se ne udeleži niti občnega zbora, kaj šele drugih sokolskih prireditev. No zahtevamo od članstva nemogočega požrtvovanja, vendar pa prosimo, da obiskujete naše prireditve in izpol-njete osnovna načela, ki vam jih nalaga društva, sicer boste pozabili, da ste Sokoli. Brez črtanja sokolskih listov ne more biti danes noben Sokol-Kdor si lista ne more naročiti, jc njegova dolžnost, da te prečita v društveni sobi.
Pred dvema letoma jc Sokolsko-društvo razposlalo svojemu članstvu obveznice za Sokolski dom. Zavedni člani so svoje obveznosti že davno poravnali in so storili že drugič svojo dolžnost. Vse one, ki tega niste storili, poziva društvena uprava, da to čim-prej storite in to brez ponovne prošnje. Nekateri bratje in sestre so bili od tedaj iz našega kraja premeščeni drugam in so na njihova mesta prišli drugi, ki so tudi stopili v naše vrste. Vse te pozivamo, da ne pozabijo svoje dolžnosti. Sokolsko društvo stoji pred uresničenjem svojih načrtov in
— Na rogu ulicy Marszalkowskiej i Alei Jerozolimskich. Jest to Dworzec Glo\vny.
Na uglu Maršalkovske ulice i Aleja Jerusalimskih. To jc Glavna stanica.
— Przcpraszam, kiedy mamv po-cigg do Krakoiva?
Oprostite, kad imamo voz za Krakov?
— Za dwadziešcia minut.
Za dvadeset minuta.
— Czy to jest poci^g osobowy?
Je li to putnički voz?
—■ Nie, pošpieszny.
Ne, brzi.
— W takim razic nie pojdziemy do poczekalni. Ja tvlko muszg jcszcze kupic bilet. Proszg za-j$č mi jedno miejsee w wagonie dla niepal$cych.
Onda nečemo iči u čekaoni-cu. Ja samo moram još kupiti kartu. Molim Vas zauz-mite mi jedno mesto u vagonu za nepušače.
— Szy pan ma gazety do czytania?
Imate li novine za čitanje?
.— Tak. Alc mam tvlko Kur jer a Warszavvskiego i Gazctg Pol-skži.
Da. Ali imam samo Varšavski glasnik i Poljske novine.
— Ja czytam zawsze krakosvski Uustrowany Kurjer Codzienny.
A ja čitam uvek krakovski Ilustrovani dnevni glasnik.
Zaufanie.
— Ma pan do mnie tyle zaufania, aby požvczyč mi pigčdziesi^t zlotvch?
— Mam; alc pigčdziesigciu zlotych
me mam.
Reči:
zaufanie (zaufanje) = poverenje; do mnie (c!6 mnjc) = u mene; tyle = toliko; aby = da, da bi; požyczyč (po-žičič) — pozajmiti; picčdzicsi^t (pjenj-des’o-nt) = pedeset; zloty — zlatan, zloti .poljska novčana jedinica (8 Din); nie mam (nje mam) —- nemam.
Poverenje.
— Imate li u mene toliko pove-renja da mi pozajmite pedeset zlotih?
— Imam; ali pedeset zlotih ne-
mam.
Sedmi čas
Akcenat.
Akcenat je u poljskom uvek kra-tak i nalazi se na pretposlednjem elogu.
czlowiek (človjek) — čovek od czlowieka (ot človjeka) = od čoveka daj to czlowiekowi (gaj to člov-jekovi) = daj to čoveku niebezpieczenstwo (njebespje-ččnjstfo) = opasnost.
Kad jo reč od više slogova, onda se može čuti i na prvom slogu pomočni akcenat. Tako je i u našem poslednjem primeru.
Ima nekoliko slučajeva kad sc ot-stupa od ovog pravila.
1) Našem prošlom vremenu u množini, kao: učili smo, videli ste i t. d., odgovaraju u poljskom oblici: uczy-lišmy, uczylišcic, Nvidzielišmv, \vidzie-lišcie. Pišu se zajedno, ali akcenat ostaje na mestu :gde bi bio da nisu ova dva dela napisana zajedno. To znači da treba ovako citati: učiljis’mi, uči-Ijis’će, viđčljis’mi, viđeljis’če. — Ovako isto akcenat ostaje i kad je_ glagol vezan sa -bym, -byš, -by, -byšmy, -byšcie.
pisalibyšmy (pisaljibis’mi) = pisali bismo chcielibyšcic (hćeljibis’ćc) = hteli biste.
2) U složenim rečima sa -kroč (puta), -set (stotina), zatim s rečcama: -no, -že, -li, b^dž, akcenat je na prvom delu reči, kao da drugog i nema.
czterykroč (čtčrikroč) = četiri puta
osiemset (osemset) — osam stotina
opowiedzno! (opovjecno) — ta ispričaj podajže! (podajže) = ta daj! jakibgdž (jakibonjč) = ma kakav.
3) Imenice ogol (sve) u szcze.gol (pojedinost) zadržavaju akcenat na prvom slogu u svima padežima u kojima nemaju više od itri sloga.
ogolu (bgulu) = 2 pad. jednine szezegolu (ščegulu) = 2 pad. jednine.
Tako i u reči \vogole (vogulje) = uopšte.
U padežima pak u kojima imaju više od tri sloga, akcenat je pravilno na pretposlednjem slogu.
ogoknvi (ogulovi) == 3 pad. jedn. ze szezegolami (ze ščegulami) = s pojedinostima.
4) Neke reči imaju akcenat na tre čem slogu od kraja, i to su:
okolica (okoljica) = okolica nauka (nauka ib nauka) = nauka
rzeczpospolita (žečpospoljita) == republika,
ali kad nije upotrebljena u tom zna-čenju, onda se ne pišu ovc dve reči sastavljeno (rzecz pospolita = opšta stvar) i akcenat je pravilan: pospolity (pospoljiti) = opšti.
5) Na trečem slogu od kraja nalazi se akcenat i kod večine višesložnih stranih reči:
gramatyka (gramatika) matematyka (matematika) fizyka (fizika).
6) Predlog sa imenicom ili zameni-com čini akcenatsku celinu, zato če akcenat biti na predlogu ako je ime-nica ili zamenica jednosložna.
na wsi (na fs’i) = na selu we šnie (vč s'nje) = u snu ze mnq (ze mno") = sa mnom
ode mnie (odč mnjc) = od mene.
Ovako isto biva i u odrečnim obli-eima jednosložnih glagola.
nie wiem (nje vjem) = ne znam nie mam (nje mam) = nemam.
Nepoznate reči.
ktory = koji; godzina (gođina) = sat, čas; pier\vszy (pjerfši) = prvi; trzeci (tšeči) = treči; cz\varty (čfarti)
—	četvrti; pigtv (pjonti) = peti; szo-sty (šušti) = šesti; siodmy (s udmi) = sedmi; osmy (iismi) = osmi; dzie-\viaty (devjonti) = deveti; dziesigtv (đcs’onti) == deseti; jedenasty == jc-danaesti; dwunasty = dvanaesti; k\va-drans — četvrt; myslalem (musljalem) = mislio sam; že = da, što; dopiero == tek; po — po, posle; po cz\vartcj m prošlo četiri (t. j. časa); dlaezego (dljaččgo) = zašto; dlatego == zato; nie chcesz (nje hceš) = nečeš; z, ze = s, sa; czas = vreme; nie mam cza-su = nemam vremena; przvjdg, przvj-dziesz (pšijde, pšijđeš).== doči ču, doči češ; do mnie (do mnjc) = k meni;
o	= o, u (kad je govor o satima); o drugiej (pierwszej, czivartej) = u dva sata (u jedan, u četiri); wigc — daklc; kolo = oko, okolo; bgdr- (bende) = biču; \volny = slobodan; možemy == možemo; pojšć (pujs’ć) = poči, iči; teatr (teatr — dva sloga) = pozorište; kino — bioskop; mamy = imamo; ostatni == poslednji; zdaje mi sig = čini mi se; ježeli = ako; wežmiemy = uzečemo; dorožka (doroška) = kola, fijaker; takže (tagže) = isto tako, ta-kode; drogo = skupo; tanio (tanjo) = jevtino; wrocimy (vručimi) = vrati-čemo se; jednak = ipak; wczešnie (fčes’nje) = rano; vvczešnicj = ranije; jutro — sutra; ■vvstač (fstač) ustati; dhcialbym (hčalbim) =' hteo bih; wy-spač si^ = ispavati se.
Godziny. — Časovi.
—	Proszg pana, ktčra godzina?
Molim Vas, koliko je sati?
(Na ovo pitanje se odgvoara rednim brojem: piervvsza, druga, trzecia
i t. d., što odgovara našem: jedan, dva, tri i t. d.),
— Za k\vadrans pigta.
Četvrt do pet.
— Mvšlalem že jest dopiero po czwartej.
A ja sam mislio da je tek prošlo četiri.
*
— Dlaezego nie chcesz išč ze mna?
Zašto nečeš da ideš sa mnom?
— Dlatego že nie mam czasu.
Zato što nemam vremena.
— Ale przyjdziesz do mnie?
Ali češ doči k meni?
— Przvjd^, tvlko dopiero o siod-mej.
Doči ču, samo tek u sedam.
— Dobrze, ja mam o piatej lekeje. Wigc, kolo siodmej bedQ juž wolny. O osmej možemy pojšč do teatru albo do kina.
Dobro, ja u pet imam čas. Da-kle, oko sedam ču biti slobodan. U osam možemo iči u pozorište ili u bioskop.
— O ktorej godzinie mamy ostatni tramvvaj ?
U koliko sati imamo poslednji tramvaj?
— Zdaje mi sig že ojedenastej. Ale ježeli nie b^dzie tramwaju, to wežmiemy dorožkg albo takso\v-kg. To takže nie bgdzie drogo.
Čini mi se u jedanaest. Ali ako ne bude tramvaja, uzečemo kola ili taksi. To takode neče biti skupo.
— Wicc, wrocimy jednak troche wczešniej, bo jutro muszg \vstac
o	szostej. Chcialbym doibrze si9 wyspač.
Dakle, vratičemo se ipak malo ranije, jer sutra moram ustati u šest. Hteo bih se dobro ispavati.
(Nastaviče se)
HOSIJ A - rONSSEU @ drušivo ssa osiguranfe i reosiguranje ® tteograd
шжза&&£л&шив
apelira na številno članstvo, da z naj-vccjim zanimanjem sledi delovanju urustva in ga ravno sedaj podpira s Pravo sokolsko zavednostjo. Vse one P?' kis° društvu v breme in ne store niKakih dolžnosti, temveč zahtevajo samo pravice, bo društvena uprava še v tem letu črtala. Nočemo predstav-.Jati moči samo na papirju, temveč Javno, povsod kjer nastopa Sokol, hočemo preizkušati našo moč in zavednost.
Župa Mostar
... BLATO. — Otvorenje Sokolske citaonice j osnivanje dečje biblioteke. Jcdan od najmarkantnijih poteza u Prosvetnom radu našeg društva jeste otvorenje Sokolske čitaonice, koja je otvorena 25 februara t. g. Velik inte-fes’ koji za Čitaonicu pokazuje sve 'ategorije, jeste najopravdaniji razlog niegn°g otvorenja. Čitaoniea je op-skrbljena različitim sokolskim, politič-J®, gospodarskim, poučnim i zabav-У11?*1 dnevnieima, tednieima, časopisima 'ilustracijama, što sve dragovoljno u-tupaju pojedina brača i prijatelji društva.
. „U pomenutoj dvorani srneštena je ^rustvena biblioteka. Nedavno je o-zaseban njezin ogranak za o-м-3?1 ?и i decu. Osnivanje Dečje bi->pteke bila je neminovna potreba •?se£ društva; kod dece se je pokazao hsfp ’nteres za čitanje, a društvena t r?hoteka nije bila u mogučnosti da aJ interes zadovolji. Upravni odbor značaja ovakove biblioteke uz b .? žrtve nabavio je oko 120 profanih knjiga najpriznatijih domačih i ranih dečjih pisaca.
7 MOSTAR. — Ima več nekoliko ц F11}3' kako postoji naraštajski otsek °Kolskog društva Mostar. Taj otsek Je bio potpuno samostalan i tako ra-•o sasvim nezavisno kako od uprave ™stva, tako i od prosvetnih i teh-S Ui- or6ana u društvu. Ti vredni pokoli u upravi N. O. su vodili re-ovno i uzorno svoje sednice u pri-, tvu društvenog načelnika i prosve-ara. Potpuno samostalno i nezavisno oi Priredivali sastanke s predavanjima 1 debatama, te tako isto priredivali i ®Y<>j naraštajski dan s programom koji sami na svojim sednicama utvrdili. fosečivali bi i obilazili naše sokolske eete u vidu izleta i duljih šetnja, pa tako potpuno odgovarali zadači i svrsi t,a sokolskog poziva u otseku.
raštai	^r- °- S- je naš na-
na	Sv°Ju	godišnju skupštinu
d'rnšKri J- na Predlog načelništva mort,,	fza'bran za pretsednika N. O.
Serrti;nS'^m članstvom omiljeni brat suda R °Jedarica- sudija Okružnog čelničf ati e je po odobrenju nama?^	društva i prosvetnog odbora
p Promenio dosadanji rad N. O. v .. °što se u našem naraštaju nalaze aci’ to njih ovoj nauči mnogo Krpi-- rad u društvu. Radi toga je van	dosadanji običaj češčeg sazi-
sedmea i rada samo pojedinih m(, ,Cloncra u upravi N. O., da se ti-«a mogučnosti celom naraštaju da uJe u radu, a posao spadne s po-UvpL?303' sva deca iz podmlatka nar •i^lsustvu^u sastancima skupa s I,«* .aJem. te da zajednički prave iz-‘c i šetnje. jz ^a članovi prednjačkog zbora na-, nenično drže na sastancima nara-‘Ja i dece krače nagovore ili preda-vanja koja če se tičati uključivo na-su^a s°k°lsk°ga rada u društvu. Kako “ u poslednje vreme u gradu učestale priredbe raznih organizacija s koje-jimVim vPro8ramima i igrankama, kosilc? Паб naraštaj ima prilike da pri-de]- Uje’ to sc zaključilo, da svake ne-re ,JC * u ostale praznike priredujemo Pa o sastanke naraštaja i dece sku-korrf Predavanjima, nagovorima, igran-sv,4 ’.AuSim tačkama, koje mladi r? interesovanjem prati.
Sast d mah prve nedelje zakazan je a na k celog naraštaja. Društvena Sest°niCa -*c dupkom puna brače i p3 našega naraštaja i podmlatka. Hal pretsednik je otvorio sasta-uU Pozdravivši toplo sve prisutne i £arVŠ‘ na važnost toga sastanka. div« -*e ЈеЈпа grupa brače i sestara on i °tpevala sokolsku himnu, pa je ц i ,a naš mali brat Šutič vcoma lepo ^lamovao pesmu A. Šantiča: »Pesma 0ct'.ns.tvaw. Sestra Mira Vujadinovič je zala vcoma pohvalno predavanje s lan 0l^-: >>.^°^°ls^a omladina«. Brat Bi-»Vp^lc Je odlično recitirao pesmu: iim Ce na školju« tako nas sve svo-strn v0.1^™ g'asom zadivio. Mala se-p a iz podmlatka nas je sve pot-sevJ? !?nenadila otpevavši poznatu nam ђга*3!"1^^: M te ljubim djevo mila«. Haiol Л’Је je govorio o štednji kao slc* - У'Hi jem us lovu za pripremanje na n(. 1 Jetovanje, koje misli i ove godi-ase društvo ostvariti. ta„.. osle toga su došle još neke reci-lojJ® medu kojima se ističe ona, ma-tiaid 1,SlrnPatičn°ga brata Semira: »Tri svirv,U <’. ^°j' se sav uneo u pesmu, svojim malim bičem.
Su ^ .jzad je otvorena igranka, gde kni.,raca * sestre probali naša'narodna 0,8	svirku i pesmu.
Zjifr, Va orača i sestre su bili potpuno Jdovoljni sastankom.
Ž.upa \iš
BLAGE. — Novoosnovano sokolsko društvo. Inicijativom naj videnih gradana i na poziv brata Petra Petroviča, starešino ispostave, sazvana je osnivačka skupština građana na kojoj je predavao brat Drag. Micič.
Odmah po registrovanju društva od Strane župe Niš i dolaskom br. Jovana Šepe, otpočeo je intenzivan rad. Drži se tečaj za osposobljenje mladiča iz okolnih sela radi osni van ja četa i vežbaju sve kategorije i rešeno osni-vanje idejne škole, izabrani pojedini odbori, a da bi se obezbedila i materi-jalna sredstva odbor građana na čelu s br. Pajom Kurtovičem priredio je ples s maskama i čist prihod predao društvu kao pomoč.
Blace ima oko 1300 Stanovnika, a u Sokolstvo se upisalo ukupno članova vežbača, pomažučih članova'i narašta-jaea oko 200.
Starešina društva je br. Stanoje Kovačevič, trgovac.
Ž.Ispa Novo mesio
NOVO MESTO. — Župni prosvetni tečaj. V dneh 17., 18. in 19. marca 1.1. je priredil v okviru programa SPO župni prosvetni odbor tretji župni prosvetni tečaj, ki se je vršil v mali lutkovni dvorani Sokolskega doma v Novem mestu. Udeležba je bila prav lepa in so bile razun ene (Bučka) zastopane vse župne edinice z 2 in celo po več zastopniki, tako, da je znašala udeležba vsak dan do 56 tečajnikov in tečajnic. Predavali so bratje: župni starosta dr. I. Vašič, župni prosvetar br. Zagorc Fr., ki je tudi tečaj vodil, župni tajnik br. Matko, br. dr. Gros, Marinček, Pavčič, Ivaniševič, Koželj, dr. Červenka, Šlibar, Tratar in sestra Sušnik Milena. Predavanja so bila dobra in so se razvile po njih prav zanimive debate. Tečaj je trajal dop. od
8.	dta 12. in pop. od 14. do 18. ure. Disciplina ter uspehi so bili prav zadovoljivi. Tečajniki so se udeležili v soboto zvečer telovadno-prosvetne akademije novomeškega Sokola, v nedeljo pa koncerta naših Trboveljskih slavčkov, ki so ravno koncertirali v Novem mestu. Odnesli so v svoje edinice ne-le mnogo koristnih misli, ampak tudi mnogo prelepih utisov iz akademije in koncerta.
ŠT. LOVRENC NA DOLENJSKEM. — Marljivi dramski odsek našega mladega, a dobro se razvijajočega Sokola se je na praznik, 10. marca popoldne znova predstavil v do zadnjega kotička napolnjeni dvorani, v šoli z lepo in težko žaloigro »Duše«, v režiji sestre Vere Peskove, in znova pokazala svojo pridnost, vztrajnost in veliko ljubezen za stvar. Vse se je dobro izteklo, vse je bilo zadovoljno i občinstvo i režiserka in blagajna. Pripominjam, da so igrali sami kmečki fantje in dekleta — Sokoli, ki so rešili prav dobro to izredno težko kmečko dramo. Še kaj takega bi si želeli!
ŠT. JANŽ NA DOLENJSKEM.
—	Tudi naše društvo n c drži križem rok. Mladinski dramski odsek je na praznik 19. marca popoldne zaigral v režiji pirosvetarke sestre Lazarinijeve znano Golijevo »Pastirček in princesa«, ki je uspela prav lepo. Mladina se je zopet uživela v svoje sanje, v svoj svet. Številno občinstvo, zlasti pa mladina, je z zanimanjem sledilo predstavi. Uspeh — prav dober.
NOVO MESTO. — Naš Sokol je priredil dne 17. marca svojo pomladansko telovadno akademijo s sodelovanjem orkestra. Leto za letom prireja društvo akademije, vendar že nismo dolgo čitali nobene kritične ocene. Glasbenih točk ne bom ocenjeval, ker nisem muzik.
Za 20. uro napovedana akademija se je pričela z dobro polurno zamudo. Obisk tudi ni bil povoljen. Bratsko društvo je številčno močno, a bratje in sestre, kje ste ostali? Precejšnjo vrzel so zamašili tečajniki trodnevne-ga župnega porsvetnega tečaja, ki sc je tedaj baš vršil.
Izvajanje telovadnih točk moti premajhen oder, kar sem pač upošteval pri oceni. Oderska oprema, oziroma kulise, so pa bile pod kritiko.
Po izvajani »Sokolski koračnici« je nastopila moška d.eca »Mladi vojaki Jugoslavije«. Z malenkostnimi izjemami sta bili skladnost in kritje prav dobri. Samo tempo je bil preoster. De-ca je zasluženo žela obilo pohvale.
Takoj nastopi ženska de*ea »Igra s .solličniki«. Ta ljubka točka je ponovitev iz decemberske akademije. Obilno ploskanje nagradi deco za dobro izvajanje.
Nastopi drugi oddelek moške dece »Ritmične in simbolične vaje s petjem«. To je lastna sestava br. vodnika po narodnih pesmih: »Sijaj, sijaj soln-čecc«, »Moj očka ima konjička dva«, »Na bistrem potoku je mlin«, »Hej Slovani«, »Kje so naši bratje« in »Naša stara prava«. Ta sestava je bila izvajana zelo skladno in simbolika je bila primerna pesmim. Za lepo izvajanje je žela deea obilo ploskanja.
Po orkestralni točki nastopi v ostrem in živahnem tempu drugi oddelek ženske dece »Vaje s kolebnicami«, lastna sestava sestre vodnice. Živahnost sc nadaljuje do zaključka sestave. Z raznimi poskoki in koraki teka deca preko urno ki ožečih kratkih kolebnic, zelo skladno lažen dveh skokov za vrvico. Obilo ploskanja nagradi pridno deco.
Moški naraščaj izvaja »Gimnastične vaje«, tudi lastno sestavo brata vodnika. To naporno sestavo je izvajal naraščaj strumno in zelo skladno. Res vzorno izvedeno ter naporno sestavo je moral naraščaj ponoviti. To je bila zelo efektna, a tehnično ne najtežja točka. Pri izbiri telovadcev bi se moral brat vodnik bolj ozirati na sorazmerno velikost telovadcev.
Komaj poleže burno ploskanje, nastopi ženski naraščaj »Vaje s cvetnimi vejicami«. Za to tehnično težko točko je bilo žrtvovati nebroj ur in potrpljenja. Izvajana je bila pa s toliko preciznostjo in tako skladno, da ni kaj pripomniti. Trud, položen v tako natančno izvedeno sestavo zasluži vsestransko pohvalo.
Po odmoru so bile razdeljene diplome smučarskih tekem 1934. Na to je sledila orkestralna točka. Med izvajanjem iste nastopijo člani na drogu. Nekaj vaj je bilo dobro sestavljenih in tudi izvajanih. Pri nekaterih bratih se pa pozna nereden obisk telovadnice, a zato tudi polom. Sicer so bratje želi veliko hvale od naklonjenega občinstva ali večkrat >nezaslužemo. Za bodoče več nvežbanosti in v telovadnico »zbor«!
Nastopijo članice »Ritmične vaje šestorice«. Tehnično težka sestava je bila z malenkostno izjemo v začetku precizno in zelo skladno izvajana do prehoda v ired. V redu sem pa pogrešal to skladnost in preciznost gibov. To se je opazilo tembolj, ker je isti smcril navpično na gledalce. Po prehodu iz reda pa je bilo izvajanje te težke sestave zopet na višku. Gromko ploskanje je zaslužena zahvala za to lepo točko.
Pri simultalnih vajah na bradlji (ob spremljavi klavirja) so članice pokazale večjo uvežbanost, kot člani na drogu. Vse sestave so bile dobro .na-vežbanc in izvajane. Samo prva sesta-stava dobi mahno piko.
Zaključna točka bogatega sporeda je bila »U boj«, ritmična kompozicija ob spremljavi orkestra. Odločno premajhen oder je motil, da se ni mogla ta lepa sestava izvesti vsestransko, kot bi jo radi dobro navežbamj bratje. Še en aplavz in občinstvo je zapustilo malo po 11. uri dvorano Sokol. doma.
ŠT. JERNEJ. — Naša deca je uprizorila dne 11. marca mladinsko igro »Princeska in pastirček«. Uprizoritev je prav lepo uspela. Zlasti so ugajali gledalcem: pastirček, Pepček, pričeska in kuharček. Tudi ostali so bili dobri. Krasen je bil nastop živali: medvedkov, ki so najbolje »rešili svoje vloge, zajčkov in žabic. Za vse to so .napravile naše sestre same kostume, ki so povsem odgovarjali posameznim vlogam. Novo scenerijo sta napravila brata Zamljen in Kovačič. Bila je lepa in je ustrezala pravljičnemu značaju igre.
—	Za proslavo 90-letnice Jurčičevega rojstva uprizori društvo na cvetno nedeljo narodno igro »Deseti brat«, h kateri so člani vseh okoliških društev iskreno vabljeni.
ŠMIHEL. — V nedeljo, 4. marca je imel brat Mervič Anton, ravnatelj meščanske šole v Novem mestu, predavanje v Šmihelu. Tema: »Nacionalizem«. Za živahno in zanimivo predavanje je žel predavatelj odkrito priznanje. — Udeležba je bila dobra.
ŽUŽEMBERK. — Dne 11. marca so igrali člani prosvetnega odseka Be-. govičevo dramo »Božji človek«, v režiji s. R. L. Petelinove. Ta lepa drama je bila to pot igrana prvič na podeželskem odru.
Režijsko je bila drama dobro obdelana. Scenerija lepa in primerna, le škoda, da nimamo elektrike. Igro so povzdignili lepi kostumi, narodne noše iz Dalmacije in Bosne, ki so bile nekatere pravi originali, druge pa je izdelala požrtvovalna ga. Pasarjeva. Tudi igralci so svoje vloge lepo podali.
Delo samo nameravamo ponoviti in mislim, da bo naše občinstvo zopet napolnilo dvorano in se s tem izkazalo, da zna ceniti sokolsko delo.
Žutpa Osijek
OSIJEK. — Župski prednjački
ispit — položila su brača: Stražnicki Mladen iz Vinkovaca, Orsič Kuzma iz Osijeka gg., Kovačevič Vasilije iz Br. Vrha i ss. Rot Lea iz Vinkovaca i Ve-siger Liza iz Dakova. — Ispiti održani su 10 i 11 marta pod pretsedavanjem br. M. Vojinoviča, I zam. načelnika SSKJ.
OSIJEK. — Društveni pomečnički ispit — položila sn brača: Ferk Viktor i Dedič Spasoje iz Slav. Broda, Ostojič Stjepan iz Oriovca i Štavik Josip iz Pleternicc. — Ispiti održani u Sl. Brodu, 17 i 18 februara o. g.
Župa Sarajevo
GORNJI VAKUF. — U nedelju uveče — 11 marta ove god., u Sokol-skoj čitaonici održao je predavanje: »O postanku sveta« br. dr. Mate Iviče-vič. Tema predavanja je bila i suviše teška — ne mislim za predavača — nego za veči deo slušalaca. Ali ipak i to jc brat predavač savladao odlično. Sve naučne istine o postanku sveta i prvog života na zemlji upotpunio je primerima, koji su bili svima razumlji-
vi.	Predavanje je nagradeno aplauzom, a bratu Ivičeviču bi preporučili da nam češče drži predavanja.
GOR. VAKUF. — 17 marta priredila je naša čitaoniea predavanje. Predavao je brat prosvetar Augustin Reič o temi: »Primorska banovina«. Ovo je bilo prvo zcmljopisno predavanje od kad je četa osnovana. Predavanje je sashišano e pažnjom i na kraju nagradeno aplauzom.
Ova četa prireduje često predavanja, ali kao da medu članovima nema dovoljno interesa za njih, jer je svaki put sve manje slušalaca.
ZGOŠĆA-KAKANJ. — Dana 10 marta 1934 održano je u sokolani predavanje o temi: »Jamski plinovi, eksplozije i požari«.
Predavanje je održao br. ing. Mile Buconjič s puno razumevanja, te je na brojne prisutne islušaoce ostavio vrlo lep dojam.
Isto tako je na dan 17 marta 1934 održao vrlo uspelo i lepo predavanje
0 temi: »Isticanje plemenske opredeljenosti, jest atentat na Jugoslaviji!!«, koje je s puno razumevanja i savesti održao brat August Glavočevič.
Oba predavanja nagradena su s odobravanjem i anlauzom.
Ž.upa Sušalc - Rijeka
KASTA V. — Zbor načelnika ka-stavsko — grobničkoga okružja. U nedelju dne 11 marta o. g. održan jc zbor načelnika(ca) Kastavsko - grobničkoga okružja u Drenovi u Narodnom domu u 11 sati u prisustvu župskog načelnika br. Marijana Borasa. Iza iz-veštaja okružnog načelnika i društvenih načelnika biran jc ponovno okruž-nim načelnikom br. Dukič Ivo, načel-nicom s. Rubeša Milojka iz Kastva, za-menicima br. Manestar Pavao iz Jelenja i s. Jardas Marica iz Zameta.
Na ovom zboru načelnika stvore-no jc nekoliko važnih zaključaka. Pri-godom 25 godišnjicc osnutka i rada bratskog društva Zamet-Kantrida odr-žače se II ekružni slct ovoga okružja, da sc tako dade jači značaj ovoj proslavi na ovako istaknutom mestu na granici, da se tu pokaže snaga Sokolstva ovoga graničnoga kraja — Kastav-štine. Slet je obavezan za sva društva okružja. Na sletu če se vežbati sve vežbe propisane za slet u Sarajevu i jubilarni slet u Zagrebu. Po prvi puta u ovome okružju nastupiče se javno igrom »odbojkom«. Slet eo se održati u nedelju 27 maja. U subotu po podne pred sam slet održače se okružno na-tecanje.
Kako bi i Sokolsko društvo Ka-stav imalo da ove godine proslavi svo-ju 25 godišnjicu osnutka, pa kako več ove godine slavimo jednu 25-godišnji-cu u Zametu, to je s obzirom na ovu proslavu zbor načelnika jednoglasno zaključio da sc ova proslava održi idu-ee godine i tom prilikom održi se III okružni slet Kastavsko - grobničkoga okružja u Kastvu. Potrebno je bilo da se ava proslava u Kastvu odgodi, jer je tehnički nemoguče u kratko vreme spremiti obe proslave, i jer bi bile obe proslave u jednoj godini na uštrb so-kolskoj stvari u ovom graničnom kraju, gde treba da budu sokolske priredbe na doličnoj višini u tchničkom, orgahizatornom i brojčanom pogledu
—	ukratko gde treba da se Sokolstvo snažno reprezentira.
Nadalje je zbor zaključio, da se ove godine po prvi puta upriliči dur-devdanski uranak sviju društava ovoga okružja na izvor Rečine n nedelju dne 6 maja, da se što bolje propaguje
1 istakne ovaj znameniti dan u istoriji našega naroda. Toga dana u selu Ku-kuljani održače se pokusi prostih vež-bi za okružni slet u Zametu.
KASTA V. — Dne 11 marta o. g. u Narodnom domu održalo je naše društvo društvenu priredbu. Društveni mesoviti zbor od 30 lica pod ravnanjem br. Jurdana Stanka skladno je otpevao dve pesme: »Zdravo more« od M. Brajše i »Hrepenenje po domovini« od K. Adamiča. Mladi diletanti nasmejali su publiku aktovkom »Dugme« u
1	činu od Branislava Nušiča.
Priredba nije bila posečena usled lošeg vremena, koje je toga dana vladalo.
MARINIČI. — Sokolsko društvo Mariniči održalo je u nedelju dne 11 marta naveče akademiju. Na programu bilo je 14 'točaka. Nastupili su s prostim vežbama zasebno muška i žen-
ska deca, muška i ženska deea zajedno, članovi i članice. Na ručama nastupila je vrsta članova. Naraštajci(ke) deklamirali su 3 pesme: »Jugosloven«, »Sokole« i »Ja sam Slaven«. Društvena glazba otsvirala jc »Pod lipom« i »Dalmatinski šajkaš«.
Lepo sc dojmio Sokola i ostale publike nastup pevačkog zbora društva »Halubljan« iz Sv. Mateja s 2 pesme: »Jadransko morje« i »Na straži«. Zbor je uvežbao i vodio gosp. Srok Mate, mladi uč. kandidat.
Na koncu prireditve zahvalio sc jc svima na posetu, a napose društvu »Halubljan« društveni starešina brat Ružič Anastazij, izrazivši želju da se
1 nadalje društva potpomažu u kulturnem radu.
I ako je bilo ružno vreme ova akademija jc bila dobro posejcna, pa je u moralnom i materijalnom pogledu uspela.
Ž.upa Tuzla
KREKA. — Osmodnevni tečaj za članove četa. Prva briga otseka za sokolske čete bila je organizovanje jed nog kratkog tečaja, na kome 'bi se predavali pored sokolskih i privredni predmeti. Ovaj tečaj zamišljen je kra-tak radi toga, što otsek smatra da je štetno tečajce za duže vremena odvajati od njihova poziva, a sem ovog i vreme poljskih radova je na pragu, pa bi uspeh tečaja promašio cilj, je>i bi tečajci skoncentrisani svoje misli na poljske radove, a ne na predmete koji se predaj u. Pored ovog, pošto bi ovo bio pokusni tečaj, određeno je da se ograniči na manji broj posetnika, pa je zaključeno da se u njega pozovu po
2 tečajca iz svake čete društva Tuzla, Kreka i Bukinje.
Tečaj jc organizovalo bratsko Sokolsko društvo Kreka, vodio ga jc br. Stuhli Oto, načelnik društva Kreka, a domačin mu je bio brat Džemo Arnau-tovič, referent iza sokolske čete pri druištvu Kreka. Tečaj jc otpočeo 4 marta. Tečaj je otvorio brat inž. Bu-dimir, zamenik starešine župe n prisustvu članova župskog otseka za čete
i	nastavnika tečaja. Tečaj'je polazilo 18 tečajaca. Tečaj je bio ureden internatski. Tečajci su spavali u bolnici, a hranili su se kraj sokolanc.
Nastava je trajala od 7 (časova ujutru do 18 časova s prekidom od 2 sata u podne. Ustajanje bilo je odre-deno u 6 sati u jutru, a leganje u 20 časova.
U svemu su održana 74 nastavna časa i to: 1) Strojevne vežbe 8 časova,
2)	Proste vežbe 8 časova, 3) Igre 4 časa, 4) Praktični časovi vežbanja 12 časova, 5) Laka atletika 4 časa, 6) Tu-mačenjc stavova prostih vežbi 8 časova, 7) Statistika 4 časa, 8) Higijena 3 časa, 9) Ideologija i organizacija 6 časova, 10) O marvogojstvu i zaraznim bolestima životinja 4 časa, 11) O vo* čarstvu 4 časa, 12) O povičarstvu (gradinarstvu) 4 časa, 13) O kalemlje-nju voćaka 2 časa, 14) O pčelarstvu 2 časa, 15) O tuberkulozi sa skioptikon-skim slikama 2 časa.
Prema ovome telovežbačkih časova je bilo u svemu 44, ideoloških i organizacijskih 10, privrednih 16 i higi-jenskih 4.
Predavači su bili ova brača: 1) Proste i strojevne vežbe i igre brat Džemo Arnautovič, 2) Laka atletika i tumačenje stavova prostih vežbi brat Oto Stuhli, 3) Praktični časovi vežbanja brat Bogdan Markovič, 4) Statistika (vodenje prozivnika) brat Ivo Andričevič, 5) Higijena brat Lauškin Vladimir, 6) Tuberkuloza brat Voj. Vasiljevič, 7) Ideologija i organizacija brat Voj. Vukanovič, 8) Veterinarske časove držao je brat Zaim Dedič, sr. vet. ref., 9) Vočarstvo i povrčarstvo brat Stevan Babič, sr. polj. fer.. 10) Kalemarstvo brat Vrdoljak Jakov, gradski baštovan, 11) Pčelarstvo brat prota Petar Jovanovič.
Za sve vreme tečajci su pokazali veliko interesovanje za predmete, koji su im predavani. Naročito interesovanje pokazali su za privredne predmete, a te su im 'brača Stevan Babič, src-ski polj. referent, i Zaim Dedič, sreski veterinar, na naročit način predavali. Tako je brat Babič o vočarstvu i ka-lemarstvu održao teorijske i praktične časove u vočnom rasadniku gradske opštine tuzlanske, o povrčarstvu u uzornim vrtovima Jugoslavenske Sol-vaj fabrike u Lukavcu. Brat Zaim Dedič jc svoja predavanja održao u grad-skoj klaonici, gde su tečajci mogli da vide sve ono o čemu im jc predavano. Ovaj način predavanja pored svoje praktične stranc pokazao je odlične rezultate, što se odmah moglo na tečaj-cima videti. Predavanja iz ideologij j
i	organizacije te higijene pratili su s interesovanjem. Naročit dojam je na njih učinilo predavanje s projekcijama brata dr. Vojislava Vasiljeviča o tuberkulozi. Predavanje o pčelarstvu nije limgao proto Petar Jovanovič, pretsed-nik pčelarskog društva, da održi u svom pčelinjaku, nego ga jc održao' u sokolani prikazavši im košnice kao i ostala pomagala, koja su za pčelarstvo potrebna.
Od telovežb-anih predmeta najviše smisla, volje i razumevanja su tečajci pokazali za proste i strojevne vežbe te J.tjre i laku atletiku. Uvežbanost prostih vežbi za ovogodišnje sletove njihovo skladno izvodenje zadivili su posmatrače prilikom zaključivanja tečaja tako, da se dobiva utisak da se-Ijaci s mnogo više razumevanja, ozbilj-posti i volje vežbaju ovc vežbe od va-roškog članstva.
U nedelju na 11 marta tečaj je zaključen n 16 časova, a zaključio ga je starešina župe brat Jovan Petrovič u prisustvu predavača i članova župskog < tseka za čete. Lepim govorom upo-zorio je brat Jovan tečajce na njihove nove dužnosti u četi i na važnost ovo-godišnjih pokrajinskih sletova u Sarajevu i Zagrebu.
Ispred tečajaca zahvalio se je- na-stavnieima brat Bogoljub Stjepanovič iz Bos. Petrova Sela, pa se po podeli uverenja o pohadanju tečaja pristu-pilo vežbanju prostih vežbi, koje su odredena za ovogodišnji pokrajinski slet u Sarajevu.
Ovo bi bilo u glavnim potezima opis ovog kratkog ali dobrog tečaja za sokolske čete.
LUKAVAC. — Naše društvo je održalo u sokolani 21 marta sastanak roditelja i društvenog prednjačkog zbora i prosvetnog odbora.
Odziv roditelja na ovom sastanku bio je potpuno zadovoljavajuči, jer ih je bilo oko 60% svih pozvanih.
Sastanak je otvorio društveni pro-svetar brat Milišie Miloš, koji je u kratkim potezima istakao važnost so-kolskog vaspitanja omladine kao i načina rada, kojim sc to vaspitanjc pro-vodi. Ujcdno je nešto opširnije izneo vaspitnu moč štednje, izleta i letovanja odnosno taborovanja.
Buduči da naše društvo namerava da u toku meseca jula održi letovanje na našem Jadranu, naglasio je brat prosvetar potrebu i važnost letovanja
i	pozvao roditelji' da svakako nadu načina, kako bi mogli svoju decu poslati na letovanje, a društvu dati prilike da uzgoj decc pode što boljim smerom.
Pored toga na ovom sastanku ras-pravljani su načini saradnje i sokol-skog društva i roditelja oko uzgoja omladine, te su izneseni zaključci uprave društva donošeni po ovom pitanju.
Župa Varaždin
VARAŽDIN. — Zbor prosvetara Sokolske župe. U nedelju 18 marta o. g. održan je u Varaždinu zbor društvenih i četnih prosvetara. Zboru ie prisustvovalo 38 prosvetara odnosno njihovih zamenika i to 16 iz društava (od 23) i 22 iz četa (od 50). lako je to j e dva nešto preko 52%. ipak je to bio do sada najposečeniji zbor prosvetara u našoj župi.
Posle pozdrava župskog prosvetara brata Vladimira Deduša u. kom jc istakao karakteristike razvitka naše župe i teškoče, koje smetaju njenom raz-
vitku, dali su svoje opširne referate funkcionari ŽPO, knjižničar br. A1. Kovačevič, izvestilac za sokolsku štam-pu br. M. Tadrošič, izvcstilac za narodno prosvečivanje br. dr. M. Posmodi, statističar ŽPO sestra K. Repa-lust, novinar br. M. Belčič, koji kao starešina župe pozdravlja zbor i izve-stilac za lutkarstvo br. T. Špoljar. Svi referaiti saslušani su s interesovanjem, te su izazivali diskusiju naročita referat br. dr. M. Posmodija i br. T. Špo-ljara.
Osim ovih referata pretresen je i primljen plan rada za godinu 1934 prema eetirigodišnjem planu, a br. Deduš je izvestio o odgoju naraštaja i deee i upozorio na mogučnosti, kako bi se u odgoju sokolske omladine moglo spojiti ugodno s korisnim i deci sokolske časove učiniti zanimivim i lepim do-živijajima. Ovaj jd izveštaj izazvao živu diskusiju u kojoj jc učestvovalo više brače. Zaključeno je, da se prepusti ŽPO, da odredi mesto i datum ©držanja muzičkog slcta i raspravljeno je o odgoju n ovo g članstva, posle če-ga jc zaključen zbor. — N. B.
tupa Vel. BečkercU
VELIKI BEČKEREK. — Župska skupština. U nedelju 11 marta 1934 g. održana je godišnja glavna skupština Sokolske župe u Sokolskom domu u Velikom Bečkereku. Prethodnog dana po podne od 3 do 8 časova održan je zbor društvenih prosvetara, pod pret-sedništvom župskog prosvetara br. Miloša Stanojeviča. Na zboru su proči-tani razni referati i to: »Vaspitanje naraštaja i deca«, referat brata Petra Mojsiloviča. »Sokolska pozorišta«, referat br. Miloša Stanojeviča. »Obave-štajna služba«, referat br. Save Pejiča. »Statistika«, referat br. Mihajla Dra-gosloviča. »Sokolske knjižice«, referat br. Veljka Cvejanova. »Idejne škole za novo članstvo«, referat br. Miloša Stanojeviča. »Sokolske priredbe«, re-rat br. dr. Jove Popoviča. »Sokolska akcija«, referat br. dir. Grge Bogiča. »Trezvenjaštvo u Sokolstvu«, referat br. Stevana Žeberana. Zatim su čitani j referati po raspisu Savcza SKJ i to: Referat Župskog prosvetnog odbora za prosvetne tečajeve. Izveštaj o uspehu propagandne nedelje za sokolsku štampu. Referat o vaspitnom jadu u župi. Referat o štednji i trezvenosti u župi. Referat o odnosu škole i Sokolstva u župi. O svima ovim referatima se jc raspravljalo na zboru prosvetara, kao i o društvenim prosvetnim odbo-rima i o društvenim kancelarijama i doneti su obavezni zaključci po svima ovim referatima. Izveštaj prosvetara župe za 1933 g. jc bio otšpampan
i	na vreme dostavljen svima društvi-ma i četama, te na zboru nije ni čitan. Iz izveštaja se vidi, da je Prosvetni odbor župe bio ovako konstituisan u 1933 g.: prosvetar br. Miloš Stanojevič, tajnik br. Sava Pejič, ekonom br. Miša Stankovič, načelnik župe brat Alojz Pogačnik, izvestilac za trezve-nost brat Stevan Žeberan, izvestilac
za štampu br. Zoran Piroški, izvcstilac za vaspitanjc naraštaja i zam. prets. prosv. odbora br. Petar Mojsilovič. izvestilac za lutkarstvo br. Aleks. Pavlovič, knjižničar br. Veljko Cvejanov, izvestilac za statistiku brat Mihajlo Dragojlovič, izvestilac za radio i film br. Ljubomir Rakič, okružni nadzornici brača Emil Stojadinovič (Vršac), Vladan Pavlovič (Ban. Karlovac) i Alija Čorda. Po svršetku zbora otišli su svi učesnici zbora na zajedničku večeru.
U nedelju 11 marta 1934 izjutra je održan zbor društvenih načelnika i načelnica u sokolani pod pretsedništvom načelnika župe br. Alojza Pogačnka, na kome je domet izmedu ostaloga za-ključak da se u 1934 godini ne održi župski slet zbog toga, što če biti pokrajinski sletovi u Zagrebu i Sarajevu, za koje se valja dobro pripremiti.
Posle toga u 9 i po časova je otvo-rio igodišnju skupštinu Sokolske župe starešina župe br. Nikola Bcšlič, te pošto jc pozdravio dobrodošlicom sve prisutne delegate društava i četa i pretstavnike vlasti, zaključeno je da sc upute pozdravni telegrami sa skup-štine Njegovom Veličanstvu Kralju, Nj. Vis. Prestolonasledniku Petru, starešini Savcza Sokola K. J., zatim banu Dunavske banovine i Savezu Sokola Kraljevine Jugoslavije. Po tom sc je prešlo na dnevni red, te pošto su svi izveštaji funkcionera: tajnika, načelnika, prosvetara, blagajnika, statističara, revizora računa otštampani i rastureni blagovremeno svima jedinicama u župi, nisu se oni čitali več je nastala po-duža diskusija o izveštajima, pa su najzad svi izveštaji primi jeni. Donet je zaključak, da se u 1934 god. no održi župski slet. Usvojem je proračun za 1934 godinu s prihodom od 182.000 dinara i s isto tolikim rasho-dom. Zatim su usvojeni zaključci prosvetnog zbora o pojedinim referatima, o kojima se jc raspravljalo na zboru 10 marta 1934. Zatim se raspravljalo
o	ovim referatima tehničkog odbora župe. »O letovanju« pripadnika na teritoriji župe«, »O izletu u toku meseca juna u nepoznatom pravcu peške s koncentracijom na izvesnom mestu«, »Priprcme za ovogodišnje pokrajinske sletove u Sarajevu i Zagrebu«, »Pri-prcmc za svesokolski slet u Varšavi 1935 g.«, »Župski tečajevi«, »Žensko pitanje u župi«. Dalje se jc raspravljalo o ovim referatima tajništva župe: »O socijalnom staranju na teritoriji župe«, »Izveštaj o narodno-odbranbe-nom radu u župi«, »Osnivanjc novih i likvidacija slabih jedinica«; kao i o referatu blagajnika župe: »Kako bi mogla župa da živi i radi samo za svoj novac, bez banovinske i savezne po-mači«. Po svima ovim pitanjima doneti su zaključci. Najzad se je raspravljalo i o predlozima pojedinih društva, pa se po tom izvršio izbor novo uprave, revizora računa i suda časti župe. Za starešinu je ponovno izabran aklamacijom br. Nikola Bcšlič. Zatim su na predlog kandidacionog odbora izabrani aklamacijom za zamenike sta-
rešine brača: Stojan Jakšič (V. Kikin-da), dr. Jova. Popovič (V. Bečkerek), Bogdan	Dimitrijevič (Vršac);	za	tajnika br.	dr.	Arkadije Popovič,	za	pro-
svetara	br.	Miloš Stanojevič,	za	blagajnika	br.	Borislav Cvetkov,	za	sta-
tističara br. Aleks. Pavlovič; za načelnika br. Alojz Pogačnik; za zamenike brača: Aleks. Pavlovič (V. Bečkerek), Blago jc Strajnič (V. Kikinda), Vaclav Martinek (Vršac); za načelnicu sestra Nevcna Bogdanovič (Vršac), za zame-nicc sestre: Milena Sa'iidič (V. Kikinda), Sofija Zupkovič (Kovačiča), Julka Lepič (V. Bečkerek). Za članove župske upravo brača: potpuk. Dim. Pavlovič (V. Kikinda), Toma Irovie (Bela Crkva), Vojislav Gavrilovič (Nova Kanjiža), Dejan Matejič (Jaša Tomič), Milivoj Cirilov (Vel. Kikinda), Pavic Zadtera (Srp. Crnja), dr. V. Veselinovič (Kovačiča), dr. Miša Matič (V. Bečkerek), Vuk Radovič (Novi Bečej), Emil Stojadinovič (Vršac). Za zamenike članova uprave brača/ dr. Grga Bogič (Jaša Tomič), dr. V. Šo-škič (Uljma), I. Ilijašev (Padej), Branko Konič (Orlovat), Dušan Adamov (Mokrin), Dura Petrovič (Melenci). Za revizore računa brača: Emil Nikolič, Miša Stankovič, Živa Kolarov, Miloš Nikolič i Svetozar Cvetkov, svi iz Vel. Bečkereka. Za članove suda časti su s malim izmenom izabrani isti članovi kao i prošle godine.
Pošto je izvršen izbor uprave, revizora računa i suda časti starešina je zaključio skupštinu u 14 časova.
S. Ž.
PODLOKANJ. — Sokolsko društvo Podlokanj, koje je tek navršilo godinu dana svog postanka, imalo jo več vidnih uspeha, a medu poslednjima treba spomenuti i održanje društvenog prednjačkog itečaja, koji je počco 19 febr. t. g. i trajao do 4 marta t. g. Predavanja, kako teorijska tako i praktična, držana su u veče od 5 do 8 (9) časova, jer tečajci, kao zem-Ijoradnici siromašnog stanja, nisu mogli svoje dnevne poslove napuštati. — Tečaj je organizovao i vodio do 27 fc-bruara svaki drugi dan brat Koledin Mileta, načelnik, a od 27 februara do zaključno 3 marta i brat Stevan Bu-kač, župski predniak, svaki dan tako, da jc u svemu bilo devet zadnjih dana sa po 3—4 predavanja. Predavanja su bila teorijska i praktična, a prera-dena je skoro sva propisana grada za ovc tečajeve. Vredno je napomenuti, da je svako predavanje sastušalo 20 do 30 članova stari jih ili mladih, a svakad sc pojavio i po koji građanin, koji još nije pristupio Sokolstvu iako je redovnih tečajaca — članova vežba-ča — bilo samo 6. Na završetku tečaja brat Bukač, kao delegat župe, zahvalio je bratu Koledinu, što jc organizovao ovaj fečaj. Redovni polaznici tečaja dobili su na kraju uvercnjc, kojim se potvrduje da su ga pohodili.
K.
TOMAŠEVAC, — Ovo društvo na polju razgranatog sok. rada, stavilo je sebi u zad'atak još i to, da u ovoj radnoj godini poboljša svoje društve-
no ekonomsko stanje. Tako ovih dane Uprava društva nabavila je jednu p<)t-puno novu garnituru pozorišnih kulisa sa zavesom, koja je zavesa s«ojom ži-vopisnom umetničkom izradom, dopri-nela društvu još jednu novu skupo-ccnu stvar. — Ovu zavesu izradio j,e društveni načelnik brat Aleksander Alferov, študent tehnike.
Župa Zagreb
ZAGREB H. — U nedelju 18 marta održalo jc Sokolsko društvo Zagreb 11 (Realna gimnazija) svoju tra-dicionalnu »Akadcmiju ritmičke gi°V nastikc« u velikom Narodnom kazali-štu na Trgu Kralja Aleksandra. Društvo Zagreb II ističe se več nekoliko godina doteranim radom i u ritmičkoj gimnastici. Čitav ,iiz solidnih i ozbilj; nih nastupa odlikovali su sc uvek stilom, uzornim donošenjem novih gim-nastičkih kompozicija društvenih čla-nova, i sustavnim povezanim .radonv Spominjemo samo neke od mnogih za-paženih nastupa: u Pragu 1926, u Ljubljani 1927, u Poznanju i Varšavi 1929. u Beogradu 1930, u Pragu 1932, i mnogi drugi. Intenzivni rad na spremanju takmičara, učestvovanje u svima žup-skim i saveznim utakmicama, i redo-van rad u 25 kategorija sa 1100 vežba-ča nisu eadržali, nego su još više P°-takli i na gajcnjc ritmičke gimnastike. U nedelju je akademija s 8 sastava pokazala rad poznatih i priznavih autora Josipa Kramcršcka i ing. Stjcpana Hana, a pretstavila jc i nove: Martu Koželj, Romana Škrgatiča i Branka Va-ladžiju. Krameršek jc dao tri stvari: po Mendelssohnovom borbenom maršu vežbu za 7 naraštajaca, odlikuje se arhitektonikom i ukusnim slikanjem uravnotcežnih skupina; poznati »Ri-tam« za 7 članica po pesmi V^dimira Nazora, mnogo vredan i duboko pro-čučen; po Sibclinsu tužni »Valse«, za 10 članica i 3 člana, čitav je dogadaj, virtuozno složen, vrlo težak i repre-zentativan. Stjepana Hana gimnastič-ko efektni Mcycrbccrov marš za 8 članova je vizija svežine, snage i spon-tanog ritma. »Novi« su takoder vrlo vredni: Roman Škrgatič dao je sastav za 9 dečaka, lepo osnovan, odlično izveden. Marta Koželj dve stvari, za 8 devojčica ljupku gimnastičku kompo-ziciju, a za 12 naraštajki simboličko-ritmičku študiju s muzikom ing. Stjepana Hana, i recitacijom Branka Pavloviča. Obe stvari su vrlo vredne, oz-biljne, odlično uvežbane i dokazuju ta-lenat. Branko Valadžia sastavio je za
9	članova simbolički sastav, 'živ i efek-tan, vrlo dobro. Odaje rutiniranog i iskus'nog vežbača. Svi »novi« su na do-brom putu, i več zreli za takav rad. Od njih čc vežbači i glcdaoci dočekati još mnogo vrednih stvari, a sve s odrede-nim ciljem: iskoristiti sva, pa i najteža sredstva da uspeh sokolskog rada bu-de što veči plodovi, odgojni rezultati što vredniji.
Program jc ove akademije kostur velike akademije, što če društvo.Zagreb II dati na sletu u avgustu. — (h).
<*-14
U/wfi sgiltgfeb Juuke
9/ našoj nakladi izašle su sledeče nove sokolske knjige; B o k o J o s.:
Pripovetke za sokolsku decu I naraštaj
(sa slikama). — Cena 8 Din
Milčinski Fran:
Junaštvo, priča sa slikama — srpskohrvatski. —
Cena 5 Din
Hebert G. - Trček:
Šport zoper telesno vzgojo. — Cena 10 DIn
Sajovic - Trček:
Priprave za vaditeljske izpite (sa slikama). —
Cena 18 Din______________________________
Schmidt - Pichler:
Fiziologija telesnog vežbanja (sa slikama). — Cena 35 Din	____________
Š u 1
c e:
Sokolski sustav telovežbe, drugo izdanje. —
Cena 55 Din	 ___
lf štampi: Dr. Vaniček-Drenik: Baton i bok«
Рфоббоиемкб Sokolska HutiUa
LJUBLJANA, NARODNI DOM
Telefon 25-43 Џ Račun poštanske štedionice Ljubljana 13.831
lz«Uie Save* Sokola Krailevine Jmioslavije (E. GaneO • eiavnl I odgovorni ur adnik
Nova posojila denarnih zavodov bodo poživila vse gospodarstvo, pomagala bodo delavcem do dela, kmetovalcem, trgovini, obrti in industriji do zaslužka.
Pobijajte zato vsi brezposelnost s tem, da zaupate denar
fkesltd ЈшиЉии Ци6Цам1и
(Prešernova ulica 3)
ki Vam nudi za Vaše vloge popolno varnost (zaradi jamstva Mestne občine ljubljanske), in ugodno obrestovanje ter izplačuje nove vloge (po 1. I. 1933) na vsako zahtevo.
Vloge Din 420.000-00° — Rezerve Din 12,600.000
LIDLOVI INSTRUMENTI
Usled pada češkoslovačke krune možete kod nas da kupujete vrlo jevtino.
Sada imate najveću priliku da nabavite prvorazredni Lidlov instrumenat.
Javite mi za koji se instrumenat zanimate,
i	odmah ću Vam javiti tačnu njegovu cenu u dinarima uračunavši ujedno itroškove šiljanja.
TVORNICA GLAZBENIH INSTRUMENATA
JOSIP LIDL, BRNO, ČSR
Turtkn ie 1033 godine odlikovana na svetskoj izložbi U ČIKAGU e najvijim odlikovanjem.
70-1
SoUolsKe papuče, Kao i ostale sportsRe pribore
k u P u / / e U o d
»Ne aro«
Zagreb — MUca 19
TталНе. cJ/enllc/
KEBE!!
vSe/l tnAf/lC;
аЛ
—-j,-
naj&ctidtMjk
KUiAIMAfT*DEII;
ццјЧАЈЦрАнидтеУА!*
112—1»
SIRITE SOKOLSKU !! ŠTAMPU:	!!
„SOKOLSKI GLASNIK14 „SOKO", „SOKOLIČ* i „N ASU RADOST*'
D
Vse tiskovine za sokolska društva, potrebne knjige za sokolske knjižnice, vabila, letake, lepake za sokolske prireditve Vam izdela Učiteljska tiskarna. Tiska šolske, mladinske, leposlovne in znanstvene knjige, časopise, revije, vizitke, bloke, račune, jedilne liste, posmrtnice in mladinske liste. Ilustrira knjige v eno- in večbarvnem tisku. / Lastna tvor-nica šolskih zvezkov. Knjigoveznica. Oddelek za učila z veliko zalogo slik naših velmož
KNJIGARNA V LJUBLJANI PODRUŽNICA
V MARIBORU
Tyrševa ulica štev. 44
UČITELJSKA TISKARNA
i	V LJUBLJANI, FRANČIŠKANSKA 6
I 65-13
I
treduie Redakcijski olsek • Tteka МИеЦЛа tiskarna (preletevnik France Štrukelj); svi u IJubiJanl
Stjepan Celar