KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 37 (1)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 FEBRUARA 1939
PATENTNI SPIS BR. 14625
Schaffer Max, Wien, Nemačka.
P'Ostup'ak za izradu zida ©d opeke ih sličnog.
Prijava od 17 avgusta 1937.	Važi od 1 avgusta 1938.
Poznati' su positiupoi za izradu izida od o.peke ili sliičnog itaikve vrste piri kom se horizontalna nizovi opeka sa vertikalnim-sknoznim šupljinama polažu jedan na drugi ne poliažući izmedu njdh hidraulična sredstva za vezivanje, tako. da se najmanje pojedine šupljine podudaraju d pri čemu se najmanje u pojedine od šupiljina ikoje se podudaraju uvlače čvrsta tela tako da oni vezuju medusobmo u vertikalnem pravcu dve opeke kioje leže jedrna nad drugom. Ali dosada su ovakvi zidovi jedva upotreb-Ijeni u praksi, jer su predlagana tela od armiranog betona sa armaturom ko ja ide skroz odozdo do gore rli bar kroz veliki bnoj slojeva opeka. Pri torne mast a je pri gradenju zidova taj težki nedostatak što se mora ili gvožde uvuči u prethodno sa-zidan zid u kome se šuipljlime opeka tačno podudaraju ili se opeke moraju (mučno naniizavaiti na prethodno postavljene ar-maturske šipke. Oboje je vrlo dugotrajno i nepraktično.
Naprotiv ovim se pronalaskom stva-ra postu p ak po kome se mogu izradivati talkode zidovi napred pomenute vrste i sa telima fcoje vezuju dspeke vertikalno ili ko ji dozvoljava zidanje slično kao kod uobičajnog zidanja sa medUslojevima od maltera a u komtdmialnom toku rada jed-nostavno i shodno.
Prema o vom pronalasku se u vertikalne šupljine opeka uvlače tela koja vezuju opeke a fcoje imaju itakav oblik da oni prileže uz zidove šupljima pa u mjdima leže čvrsto u dzabranom visinskom položaju po-sredstvom trenja. Uvučena tela mogu da budu presavijene gvozdene žice koje se naknadno unaokolo zalivajiu cementnim
malterom ali mogu se tabode uvlačdti i masivna čvrsta tela, na pr. od betona, 'armiranog betona, drveta, pečene lilovače ili sličnog. Dalje preimučstvene pojedinosti ovog pronalaska proizlaze iz narednog opisa nekoliko izvodenja ovog pronalaska pomoču erteža.
Sl. 1 pokazuje vertikalni presek zida po liniji 1-1 na sl. 2 koja pretstavlja odgo-varajuču osnova. Sl. 3 pokazuze jednu šup-Iju opeku sa različitim umetcima prema ovom pronalasku. Sl. 4 pokazuje u večoj srazmeri izgled odozgo drukčijeg zida, a sl. 5 preselk po1 liniji II-1I na sl. 4.
Zid prema sl. 1 i 2 sastojii se od opeka 1 normalnog ili sličnog formata u kom je uporedno sa majmanjorn površinom predvideno osam cilindričnih ili drukčijih šupiljina 2 boje su ravniomerno raspodeljte-ne po površini. Pri i/.radi normiailnog zida i to tabode i pri upotrebi Vi, V2 i Vi opebe uvek se otvori medusobmo podudaraju. Is-boiriščavanjem ove činjenice izraduje se zid prema ovom pronalasku ovako. Kada se položi na uobičajeni način najdenji sloj A, onda se na pr. u svaku drugu šupljinu 2 svakog reda položi po jedan stremenasti gvozdeni ili celični umetak 3 tako da je ovaj do polovine zavučen u opeci a za polovim gore strči (vidi desno na sl. 1). Zatim se šupljine 2 ovako snabdevene u-mecima zaliju betonom do površine opeka, kao što je to označeno na mestu 4. Potom se piolaže drugi sloj B opeki tako da umet-ci 3 ulaze u šupljine 2 ovog drugog sloja opeki. U iste šupljine 2 u koje siu ušli u-metci 3 odozdo polaže se opet novi umetci 3 do polovine tako da oni opet strče na više pa se i ove šupljine zaliju betonom i
Din. 15.—
tako dalje. Na crtežu je položena još jedna opeka trećeg sloja C a šupljina je nacrtana tako da još nije ispunjena betonom da bi se jasnije pretstavio postupak. Na ovaj način posle stvrdnjavanja betona nastaja tela od armiranog betona koja čvrsto vezuju medusobno pojedine opeke. Ovakav zid je kratko vreme posle podiza-nja ipotpuno suv jer su za izradu tela otd armiramog betona potrebne vrlo male količine vode.
Umetci mogu imati različite oblike. Vrlo su shodna stremenasta gvožda 3 sa nešto opružnim kracima i sa k raje v ima savijenim ka sipoijašnjositi; ovi se stremeni pri uvlačenju nešto zgnječe pa onda prilegnu svojim presavijenim krajevima uz zid šupljiine pa tako trenjem stoje u svakom proizvoljmom položaju. Slično dej-stvuju gvožda u vidu slova S obeležene oz-nakom 6 sa opružnim krajevima. Jedno-stavni umetci 7 naročito su shodni onda kada su šupljine male ili u vidu procepa pa se u zidu ukrštavaju tako da podudarni delovi imaju imailii ipoipirečnd presek. Mogu se upotrehiti i duži gvozdeni umetci 8 ali koji prodiru najviše kroz 3 opelke. Kod večih dužina nastaju poteškoče oko prov-lačenja gvožda kroz šupljine. Z bog toga duža gvožda ne treba da se upotrebe prema ovom pronalasku.
Pored napred opisanog načina izrade nakog zida može se ovaj pronalazak izvesti pomoču svih vrsta opeke ili kamera sa vertikalnim šupljinama na odgovarajuči prilagoden način. I pri primeni šupljih o-peki prema sl. 3 nastaju u zidu podudarne šupljine u koje se onda na siičan način po-lože umetci od gvožda ili Čelika i zaliju betonom.
Prema izvodenju po slikama 4 i 5 mogu opeke umesto okruglih šupljina 2 i-mati veči broj širokih šupljina 22 u vidu useka koje se protežu pod ugkm od 45° naspram ivica opeke pa se ukrštavaju sa odgovarajučim šupdjinama narednog niza opeki koji se polaže na taj niz pri čemu se na tim mestima ukrštavanja postavlja-ju zaglavice 25. Usekaste šupljine 22 pro-laze u vertikalnem pravcu kroz cehi o-peku pa u uzdužnoj polovi ni jedne opeke leže upravno na šupljine u uzdužnoj polovim druge opeke. U ovom izvodenju kada se naredni niz opeki polaže obrnut mora-ju se naredne šupljine uvek ukrštavati.
Zaglavice 25 sastoje se od betona, ar-miranog betona, pečene ilovače ili drveta pa su obrazovane slabo u vidu bačve. Ove se zaglavice u vlače na ukrštenjima šupljina 22 pa se pomoču meduorgaua 28, koji osloncem 29 ograničuje pravilan ko-načni položaj, uteruju posredstvom nekog
čekiča pri čemu one po jednom svojiom polovinom 'leže čvrsto posredstvom trenja u dve opeke. Izmedu nizova opeki polaže se sloj 27 od peska u koji se, ako je potrebno, umeču uložci 30 od žice ili slič-nog radi preuzimanja naprezanja na iste-zanje.
Kada treba da se postigne dobra čvr-stoča protiv bočnih sila mora če se obra-titi pažnja da je po mogučstvu svaka opeka posredstvom najmanje jednog spojnog tela vezana sa svakom opekom koja leži ispod nje i koja leži iznad nje.
U zidu prema ovom pronalasku ostaju izmedu opeki sučeljne pukotine koje su vrlo povoljne za sušenje samih opeki. Posle obostranog olepljivanja zida nastaju ovde zatvoreni šuplji prostori koji izolira-ju toplota i prigušuju zvuk.
Patentni zahtevi:
1)	Postupak za izradu zidova od kamena ili opeka pri kom se horizontalni ni-zovi opeka sa vertikalnim skroznim šuplji-nama polažu jedan na drugi ne polažuči izmedu njih hidraulična sredstva za veziva-nje tako, da se najmanje pojedine šupljine podudaraju a ipri čemu se najmanje u pojedine od šupljina, koje se podudaraju, u-vlače čvrsta tela tako, da ona vezuju u ver-tikialnom pravcu dve opeke koje leže jedna nad drugom, naznnačen time, što se uvlače tela koja vezuju a koja imaju takav oblik da ona prilegnu uz zidove tih šupljina i u njima čvrsto leže posredstvom trenja u izabranom visinskom položaju.
2)	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se kao tela koja vezuju upo-trebljavaju presavijeni gvozdeni umetci (3, 6,8) na pr. gvezdene žice presavijene u vidu slova U ili slova S koje pri uvlačenju tako prilegnu uz zidove, šupljina da one u njima leže čvrsto posredstvom trenja u svakom pro iz volj no m visinskom položaju pa se potom šupijine u kojima leže gvožda zaliju cemetnim mialterom i tako izraduju spojna tela od armiranog betona.
3)	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se kao tela koja vezuju uvlače masivne zaglavice (25) od veštačkog kamena na pr. od betona, armiranog betona, pečene ilovače ili od drveta.
4)	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se upotrebliavaju kamenovi ili opeke sa širokim šupljinama (22) koje se protežu koso na pr. pod uglom od 45° prema ivfcaima a kamenovi ilii opeke polažu se tako jedno na drugo da se šupljine ukrštavaju pri čemu se na tim ukrštenjima unose spojne zaglavice (25).