KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 21 (9)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1.Juna 1929.
PATENTNI SPIS BR. 5993
Richard Eck, inžinjer i Friedrich Adolf Richard Gabel, fabrikant,
Dresden, Nemačka.
Postupak za upravljanje vitlom dizalica sa trofazno-asinhronim pogonom.
Prijava od 13. jula 1927.	Važi od 1. maja 1928.
Trofazni-asinhroni motori uopšte su malo podesni za pogon dizalica, jer oni ne dopuštaju obimno regulisanje brzine podizanja, što je potrebno za granike u livnica-ma, montažama i t. d. Pokušano je da se ova teškoća savlada time, što bi se za pogon vitla upoirebili dva asinhrona motora u vezi sa kompenzacionim mehanizmom tako, da se prvo pusti u rad jedan motor, koji saopštava teretu izvesnu brzinu, pa se potom uključivanjem drugog motora brzina podizanja povećava do maksimalne granice. Ovaj postupak ima tu nezgodu, što se motori puštaju u rad pod opterećenjem. O-davde rezultuju veliki vučni momenti i prema tome jake početne struje kao i naponske variacije pri sprezanju, što izaziva trzaj motora i smanjuje sigurnost rada.
Pronalazak uklanja ovu nezgodu. Zadržavajući oba asinhrona motora, koji posredstvom kompenzacionog mehanizma rade na vitlu, po pronalasku se brzina podizanja re-guliše na taj način, što se oba motora istovremeno puštaju u rad ali u takvom uzajamnom smislu obrtanja, da se njihova o-brtanja dejstvom komenzacionog mehanizma uzajamno potiru. Vitao je prvo u miru i motori se okreću na prazno. Za ubrzanje tereta potom se broj obrta jednog motora smanjuje do nule i onda povećava do maksimuma ali u obrnutom smislu obrtanja.
Da bi podizanje tereta bilo lagano, što na pr. je potrebno za osetljive objekte, mo-
že se na pr. pad broja obrta regulišućeg motora, koji se pad na pr. može postići momentom struje, koja dejstvuje u suprotnom smislu obrtanja, udesiti po što ravni-joj krivoj time, što se vratilu regulišućeg motora sa strane dovodi pomoćni obrtni momenat, koji je suprotan početnom momentu, a da bi se održao prvobitni broj obrta. Za ovo može služiti na pr. mali pomoćni motor, koji je neposredno ili posredno vezan sa regulišućim motorom. Uzajamnim dejstvom pomoćnog obrtnog momenta i momenta struje može se ubrzanje tereta vrlo precizno podešavati.
Postupak je na nacrtu pokazan u dva primera izvođenja:
Sl. 1 pokazuje uređenje za izvođenje postupka bez upotrebe pomoćnog motora.
SI. 2 je presek po liniji A—B iz si. 1.
SI. 3 pokazuje drugi način izvođenja sa primenom pomoćnog motora.
U sl. 1 a je vitao dizalice sa kukom, koji dobija pogon od mehanizma sastavljenog iz zupčanika b i c. Na vratilo d dejstvuje kočnica e sa magnetom f. Vratilo d se posredstvom članova g, h i i kompenziraju-ćeg mehanizma pokreće pomoću motora k i 1. Venac h ima unutarnje i spoljne zup-ce. U spoljne zupce ulazi zupčanik i motora k, dok se na kracima dela g obrtno ležući međuzupčanici gh g2 — koji se pokreću zajednički zupčanikom l1, koji leži
Din. 20.
na vratilu motora 1 — hvataju sa unutarnjim zupcima točka h.
Jedan od motora radi u smislu podizanja a drugi u smislu spuštanja. Ako se o-ba motora obrću sa istim brojem obrta, onda se njihovo dejstvo potire i vitao stoji mirno. Ako treba da se teret diže, onda se broj obrta motora, koji spušta, smanjuje, a ako treba da se teret spusti, onda se smanjuje broj obrta motora, koji podiže. Ako jedan od motora stoji mirno, onda se teret kreće sa polovinom brzine, a ako se potom u suprotnom smislu opet ubrza, onda teret pri punom obrtu motora postiže svoju najveću brzinu. Za regulisanje broja obrta služi valjak m sa otporima r, kojim se upravlja i magnet f. Provodnici n i o vode statorima, provodnici p i q rotorima motora k i 1.
Pri stavljanju u rad vitla oba ne motora puštaju u rad a koji su prvenstveno iste jačine i broja obrta. Obrtanje,, koje bi deo g i vratilo d dobili od motora 1, kad miruje motor k, opet se ništi suprotnim kretanjem venca h, koji se obrće okretanjem točka i, tako da vratilo d i doboš a prvo miruju. Motori se dakle okreću bez opterećenja. Da bi se sprečio pad tereta kod o-vog visa, kočnica e ostaje zatvorena. Uključivanjem otpora smanjuje se broj obrta jednog motora i istovremeno otvara kočnica e. Razlika u broju obrta motora prenosi se na član g, koji sad preko delova d, c i b obrće doboš a.
Kod rasporeda no si. 3, a je dodoš za uže, b i c zupčanici posrednici; vratilo d je pod uplivom kočnice e sa magnetom f. Zupčanici i1, i2 i h1, h2 obrazuju skupa kom-penzacioni mehanizam. Oba zupčanika i1, i2 su utvrđena na zajedničkom vratilu w, koje leži obrtno u točku b. Oni se hvataju sa zupčanikom h1, h2, koji leže na vratilima oba motora k i 1. Ako se oba motora obrću u istom smislu, onda se vratilo w obrće u mestu, a točak b i s njim doboš a stanu. Ako na pr. motor k stoji, onda se točak i1 valja po obimu točka h1 i povlači točak b, koji tera vitao. Ako se motor k obrće u smislu obrtanja točka b onda on povećava njegovu brzinu.
Za promenu broja obrta služi opet krma m sa otporima r. Ona je provodnicima n i o vezana sa statorima motora, dok su provodnici p i q vezani sa rotorima. Sa motorom k vezan je pomoćni motar s; u su provodnici, koji vezuju stator, a v pak provodnici, koji vezuju rotor motora s sa krmom.
U početku rada puštaju se u rad istovremeno motori kili dovode na isti broj obrta, dok pomoćni motor s ostaje za to vreme isključen. Mehanizmi h1, i1 i h2, i2
obrću se u istom smislu, tako da se njihovo dejstvo potire. Doboš a ostaje tako-đe u miru. Kočnica pri tom je zatvorena. Sad se broj obrta jednog od motora na pr. k smanjuje spregom, koji je suprotan momentu obrtanja, u isto vreme se kočnica e otvara i pomoćni motor se spreže u smislu obrtanja motora k, usled čega se kreću posrednici b, c i doboš a. Motor 1 radi u smislu podizanja, a motor k u smislu spuštanja i to pod uticajem momenta opterećenja. Ovom momentu dejstvuju na suprot trenje u mehanizmu i momenat struje. Cim trenje i pomenuti momenat stoje u ravnoteži sa momentom opterećenja, odmah se zaustavlja motor k. Da nebi ovo stanje nastupilo suviše brzo, i teret se na mahove podizao, uključuje se pomoćni motor s. On dejstvuje suprotno momentu motora k i omogućava da se po volji uspori pad broja obrta motora k i tok krive početnog rada vitla prilagodi uslovima rada
Pri daljem porastu kontra-sprega motora k isključivanjem otpora uzima prevlast rad motora s, broj obrta motora k pada dalje, usled čega se diže teret i to u toliko^br-že, u koliko se više otpora isključe. Cim se zaustavi motor k, kreće se teret sa polovinom brzine, motor s je izvršio svoj zadatak te se isključuje. On se docnije može sa suprotnim smislom obrtanja upotre-biti kao potpora za motor k.
Pri daljem porastu momenta struje motor k se sad opet ubrzava u suprotnom smislu obrtanja i pri punom broju obrta teret dobija svoju maksimalnu brzinu.
Pri spuštanju tereta prvo se stavlja u rad jedan motor pa onda drugi, tako da oni dejstvuju kao asinhroni generatori i vraćaju struju mreži. U početku spuštanja jedan se motor okreće ispod a drugi iznad sin-hronizma, što daje malu brzinu spuštanja. Pri tom prvo jedan generator koči, a docnije oba i prema razlici u broju obrta o-beju mašina dobija se proizvoljno sporo ili brzo spuštanje.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za upravljanje vitlom dizalica, pri čem se vitao pokreće pomoću dva asinhrona motora posredstvom jednog kom-penzacionog mehanizma, naznačen time, šio se prvo oba motora dovode do punog broja obrta u takom uzajamnom smislu o-brtanja, da vitao usled dejstva kompenza-cionog mehanivma ostaje u miru, na šta se radi kretanja tereta obrtanje jednog motora usporava do nule, okrene i u suprotnom smislu obrtanja opet ubrzava.
2.	Postupak po zahtevu 1, naznačen ti-
me, što se regulišući motor usporava momentom kontra struje, za koje vreme tom motoru sa strane dovedeni pomoćni obrtni momenat dejstvuje suprotno padu broja o-brtaja.
3.	Sprava za izvođenje postupka po zahtevi! 2, naznačena jednim pomoćnim motorom, koji je vezan sa regulišućim motorom i koji dejstvuje suprotno usporavaju-ćem dejstvu obrtnog momenta kontra-struje.

Ad patent broj 5993
S'	J* :
'> ,f>o v:; ■; ' /
.

■U...

i ■
j
\ ■
; 'y '- -	• r ■ i- .


':Yr.
. -



) !


; -;
I
i
r-:- \\
• n
H:
v:;;, ; ■ , ’>•

;
' • r7..;-:!
’ v -

\ *.

i.
■	: :	i ■	/■?:*
;•	:	'■	; v ■
ji-'
■	:
---- . , . . ; ’
; j;
: *;
»- .»

v
.
A

'v., A
■■
.'■■i-;