ЉОТИЋ
KÄKO
HACTAIY
РЕВОЛУЦИЈЕ




„I B Ö M Библиотека ОТАЏБИНЕ
ДИМИТРИЈЕ в. љотић
КАКО HACTAIY РЕБОЛУЦИЈЕ
1
Библиотека ОТАЏБ1ШВ
170989

OcliobHJi закон
Отбџбкне
Највећи део југословенског народа остварио je своје политичко једкиство баш сад, кад су нзвапредпе политичке и друштвене тешкоће у свету дошле до иајоштријег израза.
Да je тај епохалнн догађај дошао у маље бурна времепз, он би, сам по себи, изазвао многе тешкоће. Уређизаље наше државие заједнице и изграђива1&е изше заједиичке културе не може и1!и без тога. И поред свег језичког н етничког једипстаа под разједиизааајућнм уткцајем земљиш-ног склопа н досадашљих гшлитичких оквира, то!£ом толиких неко1?а, израсле су друштвеио-поли^ тнчке разлике. Сад поии заједикчки политичхи жипст, сч1равда}10, желн да те разлике сиеда на што мању меру. Према ргзједиГкапајућој а-сцнјн) HSBoijeiäoj полако иекоиима, долази сад уједии>ава-јућа акција, по иужди много бржа од прве. А то изазива osönaiie проблеме, а често и мучно савлад-л^ипе TeuiKohe.
Али југословенско полмтичко јединство није МОГЛО доћи ПО ТИХОМ FlpCMEHy. Л1орали су доИи !1зузетни услови, који за тринаест векова каше историје нису нмкад до наших дзпа били ocTBa-» репи, па да до једмкстаа äoIjc. Четрдесет поколеи^а пре нас ишло je übom циљу назквају1'.и га и дру-гим именима, али само je нашем било омогућено Да га оствари,
Зато je оио дошло, и когло доћиј ^амп
после највећег н најтежег сукоба уисторији света, после Светског рата.
Овај je пак догађај створио у свету општи вртлог. И да нема других, сам по себи, овај врт-лог претставља и по државе давно постале, и по старе културе, највеће опасности. Обичаји, установе, мишљења, освећени вековима, урасли у савремеиу цивилизацију, чак и њени постулати, из темеља се љуљају: има их већ и порушених. Ко данас не види каква je несхватљива разлика настала у свима животним појавама у размаку за двадесет година пре и после Светског рата?
Кад су дакле ова два догађаја — наше политичко јединство и Светски рат — сааки за себе, морали довести до дубоких проблема и озбиљних опасности, какве су тек проблеме м опасности ова два догађаја, догодивши се у исто време, морали изазвати?
Нека нико ие мисли да овим желимо да ка< жемо да нисмо господари своје судбине, да су догађаји суђенИ) писани и неизменљиви, да су наше снаге несразмерне и неурачунљиве према стихијским силама догађаја на које не можемо утицати!
Знатно смо далекп од i'üra, Нисмо i-ö }£теЛ1ј {зећи. На против, хоћемо да кажемо: да би се у тако озбиљним тренутцима могли конци дога-ђаја размрсити, правилне и брзе одлуке донети, и донете извршити — најболге снаге ума и карак^ тера морају суделовати у општим пословима Отаџбине.
To je, на све тмасте и тучоноске облакеј Hä све буре и све трусове наш став и наш одговор! To je основни закоп Отаџбине. Сви другн њени аакони извиру и управљавају се по овом основ^ ном — и вреде, у колико његову владу OMoryhyjyj
Ht'Ma жртве која се кад je овај Закон по-•ytöHäi! не подноси. Ни опасности којој се t,v
да y cyepei* не одлази. Нема чамогиње која може да саилада одушевљење, тај урагански животни елан, што je од појединаца у стању да створи екоро једно тело, толико њиме биваЈу повезани у]едно осећаји и воља свију...
Жеља за служењем и жртвовањем потје тада заразна, као што се данас од супротне тешко цдбранити. И владање и господстоо тада добија карактер елужења и жртве.
Отаџбина тада развија неслућене снаге. За еве напоре завршни рачун увек надмашује про-рачуне. Тада чак и пропаст отаџбине постаје iheHO бујање и снажеље, и ibena набујала снага ломи и гробне плоче, као набуЈале реке у проле-h? тешку ледену кору.
А кад тога ниЈе, узамаи говорити разуђеном телу да треба да je једно, да je чак смртоносна подвојеноет. Узаман говорнти одељеним органи-ма 0 њиховој међусобпој солидарности. — Чама обвија све животне појаве. Чама и трулеж са евима појавама што трулење прате. Све мисли само 0 себи, непосредно о себи од једног тренут-ка, — чак не ни о себи идућег тренутка.
Ко да онда служи другоме, кад управо не служи ни себи? Ко да себе, или што од себе жрт-вује? Ко да сачека свесно опасност? 0 каквом TO одушевљењу може бити речи? Ко да онда по-мисли на Отаџбину?
Бестраствене, трудољубиве и чедне пчеле, којима je закон умерености и пожртвовања у са-мом телу дат, кад примете да сав труд и жртве, којима зидају кошницу, ништа не помаже, — да певидљиви непријатељ граби и разноси оно што су оне, кап по кап, накупиле, — постају неу-мерено страсне и грабљиве, и приређују Гпирове и оргије сласти, бацају се на прождирање и рас-турање онога што су дотле пожртвовано и та-ко стриљиво прикупљале... Тако и умиру, пори-чући својом смрћу цео свој живот.
Ни од пчела се не може тражити већа
Ц,1И ILMJIWHItljHMpiia'WWillll Џ
упиђанност него шго je ihHxoßa, — иначе тако аскетдка, лрирода у стању да пружи,
Неписаи je Закон О-гаџбин^, Записује се оно што се може заборавити, — што би могло бити мало друкчије, а да не буде битно друкчије. Оно што je у природн саме стпари, штр се'кемоЈке од ње одвојити, а да се сама стпар у битпости својој не измени — оно се не мора записати, јер све о томе говори,
Н и с а и к ц и ј е у з а к о н и м а з а поврсду опог Закона нема. За дпу? ге закове то мора да ее предвиди. Сан:-{ција г.а повреду овог Закона je у самим темељима Отаџбкне. Ни једна власт не утврђује и не каж» ih.iBa iheroDO пепоштовање, — али никакза по-иреда других закоца по тежини последица није му равка.
Овај закон не прави питање од облика у којима he његова суштина бити изражена, али облици владања, ако желе да успеју, iio О' вом Закону морају да се владају.
Као и други закоии ЛЈудске душе и људ. ског друштва и овај Закон се разликује од фи-ЗИЧ1СИХ закона. Ове није могуће непоштоватн. Прописани за целу пркроду, физички закони у се-би посе, у исто време, и забрану прекорачеља и сиагу да забрану па снази одрже. Закоии по ко-јима пак човек, као човек, треба да се управља, садрже са?10 забрану, норму али не и снагу да себн прибаве поштоваше. Зато je и немогуће и npeliH преко њих и на и.иховом нгпоштова11>у зи-дати. Само, л^удска попесница није до сада могла да покаже да je могуће такву грађевину одржати.
„Отаџбина" жели Отаџбини да у iboj овај основни Закон буде увек поштован.

Где год се окренемо по свету, и баш да« нас, видимо да се свака Отаџбина труди, да овај Закон утврди и по њему се управл1а. И у колико су догађаји озбиљиији, у толико je труд и ста-paniS око тога веће.
Зато je „Отаџбина" желела да у свом пр-вом броју укаже на тај Закон, према коме he ома пратити све карактеристичпе појаве нашег друш-твеиог и политичког живота,
Ланац ОАгоборности
Поводом цегатиине одлуке парламентарке ho« MUCH je у Царизу која Je нмала да утврди да ли je (inflo до органа власги кривице због крпопролинд ад 6, фебруара, у Паризу, на тргу „Слоге" крвопролнћа, у коме je мобилна гарда иролила крв хил^аде Фрапиуза што су се упутили Скупи (птнии да даду израза своме rnymaiby због поли-i ТичкО'Друштвеног смпада који je открпла Стави« скова афера — пише' Аири Бероувеликом иедељ» ном листу „Гренгоар", од 13 јула, под иропичним насловом „Палма на пушку" следеће:
„Једне кедеље, пре тачао — у часу кад ово пишем — сто четрдесет и пет година, неки Безан-вал, неодлучни и зловољни преторијаиац, дао je сабљама сећи и пз^шкарати Парижаће. Овај Безан-вал, кога je пека сплетка у влади изненадно одре-дила да осигурава ред, није ни мало познавао Париз. Као и његови господари, и он je сматрао поход од три стотине хил^ада Парижана за обичну гомилу, — и он je, као и његоаи господари, сма-трао да се једиим дахом може одузати као дим налет Париза. Показаше му да иије тако. Овај догађај, који je почео 12 јула нзмеђу Краљевске улице и КрглЈИЧииог дворишта, свршио се два дана доцнкје иа Бастилзи.
Овај je грубијан био изведен пред комисију — већ и онда — која je заседавала у Шатле-у, а његов браиилац говораше у својој одбрани: „Нико није могао знати опо што je те страшне ноћи за-поведник полиције наредио или забранио." Безан-вал je био ослобођен,

Две године доцније, исти адвокат, де Сез, брапио je за исто дело једну много вишу личност. Али ствари су се друкчије свршиле, Узалуд je бранилац доказизао да његов узвишени клијент није никад издао наређење својој стражи да пуца на народ. Судије одговорише да злочин штоватра није обустављена оправдава осуду. И Луји XVI би гиљотиниран.
Да ли je потребан велики напор маште да би се име Безаивалово заменило именом садашњег префекта полиције. Што се тиче осталих којима ће — раније или доцније — земл>а пружити црвену меницу од 6. фебруара, остављам г. Даладије-у (који као професор историје мора знати да нема ничег ноБог под сунцем) бригу да их прокађе, и вко има храбрости да их преда правди."
Ми, разуме се, ие доносимо ове редове због овог специјалног догађаја поводом кога су и иа-писани. Износимо то због наших прилика — и збоГ поуке коју треба да извуку они којима je дато да управлЈЗју земљом,
Маде да ће бити боље у многоме објашша« вају став огромног дела народа код шестојануар-ског догађаја. Примко се овај догађај с радошћу поглавито због ове наде да ће један систем пеод-гоаорности бити замењен системогл одгопорностиа Не системом одмазде — нарочито наглашу-јемо — већ системом одговорности, при коме he узи-мање на одговорност и евентуалне кривично-правне или дисциплинске мере доћи као непобитан дока^ једног режима пранде и строгости, и као такаи опомена свима колеб.гивима онима са иедовољ» HO учвршћеиим добрим особинама ~ да се добрб Чувају да се о своју дужност не orpeuiei
"Свет не може бити задовољан кад му ее еамо каже да постоје закони, да су ти закопИ објавлЈени и да се налазе отштампани по много-бројним издањима. Свет хоће да види да се ti! закоии и материјализују, Да се извршују, да су поштовани и извршнпани, бар у најгрубљим jiot^s
зима, од оних који су први и позвани да се о изврше11>има закона и поштоваљу поретка иа 1Бима заснованог старају.
Као што рекосмо, наде нису, на жалост, у овом погледу, испуљене. А ово свакако зато што они којима je извођеше било поверено, нису били npoMeibeHH.
Ко се не ceha само анкете о шумским угово-рима и дисциплинског спора пред Држ. саветом, при коме су извесни виши чииовпици Министар-ства шума и рудиика били осуђени. Зар није сва-ки очекивао да he после тога доћи до извиђаЈа противу одговорних министара, јер je и њихов рад TOM приликом у овом претресу додириван, и више него једном чинило се човеку, да није могуће да за министре долазе тако паивни људи да им je просто баш све могуће поднети на потпис. Али после тога je протекло толико времена а од ан« кете није било ништа, ~ и неће je бити.
Ко се не ceha толиких других ствари о којима te г-оворило —■ не без разлога па никад и нигде није дошло до озбиљног извиђања и истраге од стране надлежпих властИј
Зар се може веровати да he друкчије önfri у iiHTÄHjy уговора о грађењу жељезница, док ствари овако иду? Зар he ту.истину моћи да про-нађу административни чиновници — ма како иначе били савесни и ако je пронађуј зар се може беровати да he с шом бити друкчије него што je Сило са осталима за ових шеснаест година?
Чујемо да се — запрепашћени уговором cä Лозингеровом групом, која je право пријемник Групе American Con iruct Счтрату — надлежна носе мишљу да траже раскид уговора. Ми не верујемо у то. Али, еао да км ми ипак помогнемо) и ако не верујејло, као што рекосмој у стварну могућност тога. Нека потраже у Окружном суду грпд Всогрпд крипицу оног бипшсг члапа Обл^^
сног одбора пожаревачке области — што се од јуна месеца 1931 г. налази тамо на изииђајима — што je за 100.000 долара провизије потписао у име своје области тај уговор и нека ураде две ствари: нека траже најхитнији завршетак трого-дишњег извиђаиЈа ове јасне — писмеиим доказима снабдевене — кривице, а одмах нека се обавести држ. правобранилац, да се као прив. учесник при-дружи крив. поступку и тражи раскид целог посла заснованог иа превари сопственог луиомоћника.
Али зашто ми на челу ових редака исписа-смо оне редове из чланка Апрк Беро-а.
Зашто? Треба ли да кажемо?
Тамо у Фраицуској, парламентарна комисија одређена да каже има ли, и дс кога, кривице што се невина крв француских ратника просула на тргу „Слоге" 6. фебруара, изгледа да je рекла да су криви ти добри Французк што су се усу-дили да протествују због сазиања да je љиховом Отаџбином завладала мафија.
Беро им на то каже: не заборавите да неко мора бити крив за проливену невину крв. Узалуд сте ви правним формама сакрили кривце. Једиог дана he се кривци пронаћи. Ако не они, непосред-ни, који су сами дело извршили, а оно они који су могли да их у томе спрече, или бар да их после открију. И за то им износи сугестивну историју Безанвала и Луја XVI, које je, у размаку за две године, бранио за исто дело исти бранилац, де Сез, и док je првога успео ослободитн, — дру-гога баш зато није могао ослободити.
Код нас, истина, срећом, нема проливања крви. Али наше прилике и?4ају једну боју која jei по општем ocehajy, све мање подношљива. Хоћемо да идемо света и уздишута чела. Досадно кам je свкма смрад и трулеж.
Хоћемо да сваки, од наЈмашег до највећег службсника одговапа зл оно uito уради, и fo од«
14 нвмшшмшмнн
мах, и стварно. Хоћемо да млаки и слаби увиде да je савесност и честитост сасвим корисна и прак-тична прлина, кад нх већ сама врлина не привлачи.
А у томе можемо успети, без потреса, само ако се утврди да не могу сви бити некриви. Неко мора да одговара: или оиај који треба, или оии коЈи су пропустили да доведу до одговориости оног који je требао да одговара.
Треба пресећи лаиац одговорности.
С^Дбоносиа расћрсница
Што се више посматра шеснаестгодишња историја Југославије, — и из извесне перспективе, која омогућава да се види целина, а да се ни по-јединости не губе из вида, — све je јасније да се у данашше дане ближимо једиој судбоиосној рас-нрсници,
Ми смо TO Bell MHoro пута рекли досада, па и овде да поновммо: Југославија иије ни могла доћи по тихом и лепом времену. Њено оствареи>е je могло и морало доћи само после једиог изузет-ио потресног и бурног догађаја, као што je био Спетски рат.
Али у колико je Светски рат за Југославију био благодат, јер je услов шеног рађања, у толико je, сдруге страпе, — својим огромним последица-ма у свету у опште и претешким невољама које je изазвао, — Светски рат за Југославију био осо-бито тешко искушење.
Јер и да je југословепско државно уједиљење дошло по тихом времену, оно би собом донело врло тешке проблеме, које нов заједнички живот — после толиких векова разједињености — постав-ља. Овако наша нова заједничка држава имала je да решава не само ове специфично наше пробле-ме, — већ и оне, које je Светски рат широм целог
света тако непосредно поставио.
« *
*
А Југославија je имала баш у то време још и ове своје недаће.
..................................јџ
Нисмо били »рипремљени иа онај игромнн Äoraljaj. Ни за ког ЈугословиЈа није дошла оче^ киизко. И они коЈи су ј8 CDOM душом желели, сжли су само романтичари. Нико није познанао јфоблеме коЈе he уЈедињење довестн. — Зато кам Je н било суђено да спрему стичемо у скупој ц мучиој школи concTBeimx погрешака.
И, уопште говорећи, иисмо били припрем» љеии да разумемо да између 1914 и 1924 године постоји не само разлика у квантитету, вгћ и дасе квалитетно свет дубоко променио.
Зато су једни сматрали да није ни потребно нарочито трудити се да се општим једним погле-дом утврде правци савременог друштвеног живота, и отуда изведу потребни закључци за конкретну државну политику, верујући да he се све познатим парткзанским и политиканским методама успети да „воза" и тако скине с дневног реда.
Стога су други па и најбољи гледалн на др-жавне послове очима из 1881 године, верујући да партијски програми из тог времена садрже у себи лек и одговор и на данашње тешкоће.
А одатле па до гледишта да су партијски интереси огромна ствар, — да државе могу ме-њати и своје име и -своју суштину, а да странке имају да трају и да буду сачуваие, — има мање од корака.
Да не описујемо нашу невољу, што je српска, по историјској иужди водећа, страна, претрпела смену, и што су у ihoj до заглушујућег гласа и утицаја дошли толики који су за време светског окршаја — по својој себичности и кукавичлуку — били у позадиии; а ови су по рату преплавили све положаје и у шима показали оне особине, које су их за време рата и држале у позадини, — про-налазећи и удружујући се са себи сличиима из остале државе.
* «
Ко при TOM да не разуме и разочарења, и
огорчеља, и^разне покушаје полкткчке, који су ка овима ззсновани и који у основи носс и порииан>е јединства и побуну против Југославије.
Па ипак, разумети не значи и одобрити.
Нарочито TO не могу одобрити они, што с великом самилошћу гледају на тринаествековну историју целокупног нашег иарода од доласка на ово тле, — историју у којој се, код најактивнијег и најсвеснијег дела може утврдити да се састоји из пет шестина времена ропства и бесплодних ио» буна против њега и само једне шестине неког извесног градилачког и стваралачког сналажења у својој држави.
Не могу TO одобрити ни они, који су увидели да je TO зато што ниједно југословенско племе није успело да нађе довољно пространу основу за подизагБе чврсте сопствене државне грађевине, — те су зато ове и биле тако кратког века.
Не могу TO одобрити ни опи, који су уверени да та заједница политичко историјске судбине на-меће неминовни закључак: да и кад југословенско етничко јединство, кад истоветност језичиа, крвна, истоветност друштвеног склопа, не би били до-вољно снажни аргументи за југословенско поли-тичко јединство, да je сама та заједница судбине довољни аргумеиат за то, већ из простог разлога што се изван тога добру не можемо надати, као што нам тринаествековно искуство неоспорно доказује.
Не могу TO одобрити ни они, једном речју, који су уверени да je Југославија једина могућ-ност за културно и друштвено самостално развиће
свију југословенских племена.
*
.1: S
Али тим ставом се не могу разбити она ра-зочареља и огорчеља — она чама и оно осуство одушевљеша — све што данас даје нарочити из-глед нашем јавном х<ивоту.

Bell Je y пгколико махоии, разним кимбннц« цијамл покушавапо дц се то стаи^е лопрапн.
Оце ме'чутим, могу само под нарочитил» условима да успевају. И кадтих услова нијебнло, 1)нда не само да не успева — што je већдовољна штета — иего кзазива и друге, не Maite штете, међу којима свакако на прво местп долазн слаб-љење дрнсавног ауторитета.
И што je глаано, рад овакав има тунезгодну страну, да ако праи пуг не успе, онда iie други пут иматн још маље кзгледа на успех.
Отудл су се показало п код нес све рђаве последице тпх иеуспеха.
Тако иа првсбитне тешкоће долазе другс које доносе кеуснелн покугпаји.
Дакле не само да разочараиЈЗ н огорчепза нпсу ишчезла, већ она и далЈв делују у снажној мери, па се овима прикључнла иакесна резкгкација, чама, осуство одуа1евљеша.
А нема оргааизма ~ ии најпростијег, ни нај» сложенијег који би могао опстати под оштри-јим животним условима без одушезљеља, без ура-ганског животног елана, без животие радости, без воље за животом.
Како he, дакле, моћи томе закону да се оду-пре живот једног народа?
Зпамо да у сваком организму постоји стално присутна — док се може говорити о животу — тежња за оживотворењем овог животног елана, одушепљења и радости. Та тежи>а je може бити и прикривена, али она je сталио присутна. И орга-низам се пашти и бори да то оствари, по нагону, као што je iberoaa тежња за осталим животним условима нагокска.
И ако су му сви приступи одушевљењу и радости затвореии, — ако нема могућности да се зло спречи и добро оствари, — онда настаје бес разорења, управљен на све и сва, без обзира, без мерила, без граница.
Тако пчеле — кад не могу да спрече зло у
1У
својој кошиици — у оргијама pasopeiba и раси-пања растурају своју кошиицу, па н самс при том налазе смрт, пошто разорењем и pacniian>eM вре-
ђају и закон сопственог живота.
» *
*
И наша раскрсница има овај смисао:
Из садашњег стања се мора изићи само јед-ним од ова два пута: — или градилачко одушев-љеше и ствараличка радост или — рушилачки бес и разорна опијеност. Трећег пута нема.
Стари путеви су нас привели раскрсници, Сад натраг не можемо. Бирати морамо. И не дуго.
Ко не избере први, самим тим je изабрао други пут. Ту апстиненција не помаже.
И нека нико ие мисли да he иза беса рушења доћи радост грађења, па да се не губи много ако се пође и другим путем. Јер сваки организам не може издржати бес и дочекати радост.
Зато паметни тако не мисле.
Већ бирају пут грађења и стварања,
И растурекој снази свога норода, на том^ путу, трубе; 3 Б 0 Р I
ДВА ИЗЛАЗА
Ми смо у једном свом чланку „Судбоносна раскрсница" показали и доказали да из садашњих невоља и тешкоћа има само два пута и два излаза.
Многи мисле, да поред ова два, постоје и други излази.
И ту се варају, ти који тако мисле: варају се тешко и горко.
Да TO прикажемо и докажемо, пишемо ооај чланак.
Садашше невоље и тешкоће нису пи кратко-> времене, ни случајне, још мање површие или пак само везане за какву личну или партијску комби-нацију.
Ми се већ двадесет година налазимо у нај-већој светској револуцији коју je икад свет за-памтио.
Ми TO непрестано истичемо, али то чинкмо зато што TO свет ие схвата или ако схвата, а оно за час и заборави.
Тачне размере револуције, а још мање љен крајши израз сагледати данас иије могуће ником живом.
Ми можемо само утврдити да се све — оби-чаји, мишљења, закони, чак и многе каучне истине, Дарства, власти, чинови и поретци — из темеља ЛЈуља, — и да се у свету врше промене неверо-бвтно озбиљне, за изпанредно крагко време.
21 BSryrSäWiSr'teOaji
Као што не знамо, говорили смо, какав je прави смисао креташа целокупног нашег сунчаног система, за који се може само једно поуздано рећи, да се и он креће великом и познатом брзи-ном у за сад познатом правцу, — тако не знамо ни TO где he нас ова огромна и незапамћена свет-ска револуција одвести.
Али ако TO тако не знамо, ипак мора да нам буде јасно:
да такав револуциони процес, огромног, не-слућено огромног домашаја постоји;
да се његове последице јављају у свима од-носима чланова човечанске заједаице извесног сте-пена развића;
да су све те појаве рлеђу собом сличне, ма у ком односу људском, и ма у ком народу, под сличним условима, да су се десиле;
да су се као резултати тог огромног реаолу-ционог потреса јавиле у свету, па и код нас, изузетие невоље и тешкоће, за чијим решењем се вапије;
да су дакле сви данашњи горући проблеми везани не само јединством попришта, јер се све одиграва као на једној огромној позорници, већ и јединстЕОм свог узрока;
да се зато данашње невоље u тешкоће не могу на парче решавати, нити je њихово уклањање могуће познатом политиком дана и комада, поли-тиком кратке стазе;
да je опет јасно да су већ иастале појаве изазвале већ и до сада дубоке промене у свету, iia и код нас;
да je зато очигледно да оио што je у про-шлости било, или изгледало, добро и корисно, док ствари нису тако битно промешене, не мора бити добро и корисно за садашшост и будућност;
да нам зато слепо везивање за сгаре фор* муле, без испитиваи>а њихове унутраш1ће садржине, може бити тако исто од штете, као што би узи< мзље леког.а по старим рецептима од ранијих или
туђих болссти, могло бпти катастрофално по нову болест или новог болесника;
да кам зато још мап.е може помоћи везива1ие за старе политичке формацнје, које су опет саме везане за оазкве старе формуле и рецепте;
да у истраживашу праве суштине огромннх политичких, екопомских и друштвеиих проблема, као у истражипању сваке истане, могу уснетц само оии коЈ!1 су се ослободнли од сва.че готове фор-муле и од сзаке готове формацгЈЈе, и који су ре-шени да нстнпу нађу но сваку цепу у ствариости жнаотној, ма какзих нх жртаза стало то пстражи-D.iibe, и да се за љене захтеве боре, градећи при
TOM иове формације људи истог и сличног духа.
« *
Ми напред рекосмо два излаза, акако се код нас сад говори о две велике с т р а н к е, могао би неко помислити да ми баш на иве мислимо.
Међутим, не само да ми овде на њих не ми-слимо, већ оне уопште нису излаз, она-ко како су замишљене, јер ни једка, ни друга није свесна свега овога што смо напред навели.
Решеше сапремоних наших невоља може доћи само од друга два излаза, од оних који су свесни дубоких узрока нашнх даиашљих невоља и праве љихозе природе.
И једна и друга велика политичка комбина-ција почива на либералној лемократијл, парла-is?c:iTcp}53:ny и лиоералном капитализму.
А од данлшљсг разиића светске револуцнј^ лноерзлна демократијз, иарламе^таризам и капи^ faлнзsм — јасно je ush до сад — i-e могу би-М очувани. Ми смо то показали у изшем чланку .јГЗрбн.ноцима демохратије".
Такве сгранке које у тој мери не виде ствар-HÖCT, neh у снојкм начелима и програмима, на снлу Бог.1, xohe да остану при неизмењеним формуламгЈ лнбералие демократај!?, парламентаризма и либе'
раллог капитализма, самнм тим показују потпуну политнчку и друштаену неоријентисаност.
Зато ми' такпе политичке формације — ма како привремепо велики број људи могле да окупе — це можемо ни сматрати никаквим излазом.
У маогобројним покушајима да се нађе излаз има само два правца који оштрином погледа и смелошћу извођења могу да одговоре оним захте-иима, које сгло напред поставили. Једко je кому-низам, а друго je оно схваташе задружне и оргап-ске државе које ми заступамо. Трећег, правог, излаза нема. Има лаж!!пх излаза, привндних, — али прр.вих нема. Има засебних врата, али та врата воде ииак па крају .чрајева само на један од ова два сгварна излаза.
To треба да знају браииоци демократије, тре-iiHX и четвртих врата, — па унапред да се опре-деле за један или други излаз, пошто већ само тако могу изићи из садашњег ћорсокака.
Интересантпо je, на последЈвем коигресу ко-мунистичке III интернационале, да je усвојепа од-лука да се у свииа државама помогне борба демократије.
Самим тим je јасно да комуиисти који не стоје на гледишту либералне демократије и парла-ментаризма, помажу демократију, јер та врата ноде на њихов излаз.
И TO треба да се добро зна и упамти!
S:
И комуиисти и ми видимо тачно суштину савремених догађаја.
И комуннсти и мн констатујемо да je настала дубока друштвена криза, поглавито услед кризе либералао капнталистнчког система.
И комунисти и ми налазимо да je настала и криза политичког система — јер je он израз свог економског система, а и иначе, у себи носи клицу свог распадања.
Дотле се слажемо. Одатле настаје дубоко разликоваше.

ÜHH би хтели да докесу решења мехапистич-ким, а ми органским средствима. Они укидајупри-ватну својину, приватну иницијативу, породицу, своде људско друштво на велику касарну рада, Прокламују диктатуру једне класе.
Ми пак у дубокој поправци људског друш-твеног поретка с једке стране чувамо те исконске кристале људског жипота, а с друге стране огра-ничавамо иитересом целине свемоћ и господарење индивидуалног интереса у привредним, политичким и другим друштвеним односима.
"Комукисти имају рачуна да либерална демо-кратија до краја развије све недостатке спог еко-помског, политичког и друштвеног система. Што се боље TO буде рачвијало, све he маше имати изгледа да се што год од савремене друштвене зграде сачува, све he ближе ова бити своме крају, а тада je и њихова влада ту. Зато су они уЈСвима буржоаским земљама ватрени поборници "демо-кратије.
Два излаза су дакле само:
Један — задружне и органске државе — који xohe да ограпичи необуздану игру индиви-дуалиих интереса у привреди, политици и другим друштвеним одиосима интересима целине, а да при TOM сачува породицу, приватиу својину, при-ватии подухват, људску слободу, достојанствено и право.
Други je — комунизам са бољшевичком др жавом, у коме се, истина, необуздана игра инди видуалпих интереса у економији и политици ствар HO обуздава, али по"скупу цену рушења породице укидања својине, ограничења људске слободе достојанства и права.
Трећег излаза нема:
Они који TO не виде, у ствари, гурају ствари баш на други излаз.
Размишљања о 5ладама
Није довољио да људи буду постављени зв министре па да буду стнарно Влада,
Формално, они су Влада.
Али да буду с т в а р н 0 Влада, они треба да стварно владају приликама.
Отуда je и дошла реч Влада. Ова реч значи: унапред предвиђање догађаја и предузимање так-вих мера да се по целииу из њих извуку највеће могуће користи, односно најмање могуће штете, — једном речју: владати приликама.
Отуда може бити Влада формална, али да не буде зато стварна Влада.
Кад оваква влада није то стварно, онда из-међу ње и народа настаје све већи и већи расцеп, провалија, амбис.
Народ oceha да Влада не управља приликама. Ове, остављене саме себи, врло често наносе штете народу, који нема моћи, као колектив, да управл>а заједницом, ии да се брани од штетних последица недостатака управе.
С чуђељем народ посматра људе који не врше своју дужпост.
С чуђењем, велнмо, јер народ има такно природио поштовање према власти, да му треба дуже времена да види да властодршци нису оно што треба да су.
Али кад чуђеље прође, онда се јавља хладна извесност да власт није у рукама оних који су je
достојнм, и презрење, као за сваку ствар која ј^ повредпла хармонију и сразмеру.
Презире народ иесразмерну претензију вла-стодржаца који власт истина држе. али приликама не владају,	. .. , .

Тај размак, расцеп или провалија (зависи ид степеиа отуђености) нзмеђу Владе (формалие зем-ље) и парода („стварпе земље") не мсже бити ис^ пуљен ии формалним овлашћељем надлеисни.ч уставних чинилаца (владара, парламента или и са-> мог бирачког тела),
Према томе, не може се он испунити ни в(2Ц{» ч?ачким пранљељем политичких организација, па које онаква Влада треба да се наслони.
Нашавши се над овакпом провалијом, оваква Влада je у положају човека који би се нашао на разапетом конопцу испод кога зјапи провалија.
. Особнна сваке овакве Владе јесте да се од провалије уплаши. Оиа нема храбрости да не гледа на ту провалију, већ да мирно врши ду«£ност, кад се већ нашла у таквом положају.
Да je у стању да храбро врши своју пре-тешку улогу, можда би сретно пребродила опас-ност, можда би успела да пробуди дивљење и поштовање код миогобројне своје публике.
Али, кајобичније бива друкчије.
Владе овакве, тада заузи?лају комичне поло-жаје, изазивају смех и презрење, — покушавају онај огромни размак, ону провалију између парода и себе да попуне прављењем својих политичких организација.
При томе се таквим Владама дешава да ор-ганизацију и направе, али онај размак, ону прова-лију испуннти не могу. Ca све већим чуђешем, презрењем и гађењем, народ прати све оне ко-мичне акробације, и ако нам je дозвољено да се тако изразимо, жели све интензивније да се та комедија што пре сврши.
Jep иарод има известан ocehaj стварности. Кад би та игра на конопцу била игра иеких арти-ста што за малу награду показују своју вештину, онда би он желео да та игра потраје мало дуже. Али, како je љему власт потребна и како тавласт треба приликама да влада, а не да прави овакве призоре, TO он жели да;се^>гра што пре сврши, — и у томе показује праву и истиниту политичку мудрост.
Може да се деси да Влада оваква има повб' реље оних чипилаца који су je иа власт и довелн.
Може да се деси да они налазе да Влада треба да остаие на свом месту. МогУј,они да на-лазе да Влада треба да влада годинама.
Мом(е опет иарод да сматра да Влада не гложе остати ии сата.
Али оваква Влада нитн ће осгати годииама, нити ће пасти за сат,
Кад влад? не влада приликама, онда прилике као бесни кољи, обарају Владу, пи по вол.и јед-них, пи по вољи других, већ по највећем и иај^ тврђем закопу: по природи саме ствари.
Неаћт^елна тема
Више пута рекли смо да људе у држави не држи толико сила, колико заједничка мисао.
Ако су ипзк у држапи заједно, а немају за-једничке мисли, онда сваки иде за својом мишљу, а TO доводи до распада заједнице.
И чим се у заједници запазе знаци распада, лако ћете узрок утврдити: нема заједиичке мисли.
Па ипак ако сви мисле подједнако, тиме још није спречен распад заједнице.
Може и TO да буде, па ипак, и ако спи мислс једнако, то још није заједиичка мисао.
Има мисли које не постају заједничке ма и> истог тренутка мислио цео свет.
Људи личе међусобно и по својим нижим и по својим вишим особинама.
У сваком човеку има сатанских црта, па ипак сваки човек има и других којима се приближава Богу.
Сваки човек може бити себичан, па нпак сва ки човек може бити и пожртвоваи,
Сваки човек може бити кукавица, а исто тако и херој.
Човек je дакле као музички инструменат који |е способан да одзвања и најнижим и кајвишим тоновима,
Наћи заједничку мисао за једио људско дру-UitBO, значи наћи заједничку меру за то друштво.
Ако имамо мите бројева, иапример: 3, 6ј 12»
18, њихову заједничку меру кожемо наћи на два начина: или'.траже1ги онај највеНи број којим се сии бројеви^могу поделити без остатка, — или тражећи онај најмањи^број у коме се сви бројеви садрже без остатка.
Први број je највећи заједнички делитељ, а други најмањи заједнички садржитељ.
У горњем примеру број 3 je највећи зајед-нички делитељ, јер се њиме могу поделити без остатка сва четири горља броја, а 36 je најмањи заједнички садржителЈ, јер се сва четира горња броја у њему садрже без остатка.
Тако можемо наћи и двоструку заједничку меру за једно људско друштво: или ону засно-ваку на људској себичиости, или ону засновану на људској пожртвоиности.
Обема се сви људи могу измерити, јер и зато су заједничке, јер су и себичност и пожртвовиост заједничке људске црте.
У првом случају ту заједничку меру засно-ваћемо на себичним, а у другом на пожртвовним људским особинама,
И у првом и у другом случају можемо гово-рИти 0 заједничкој мери.
Па ипак огромна je разлика између њих,
Код бројева, прва заједничка мера, највећи заједнички делитељ, смањује, јер дели дате бро-јеве; друга, највећи заједнички садржитељ, увећава их.
А и код људиЈ у првом случају, заједничка мера заснована наљудској себичности, смањује не само вредност самог друштва, већ и вредност са-мих иидивидуа, које га сачињавају; у другом слу« чају, заједничка мера заснована на пожртвовним особинама људским, повећава ие само вредност једног друштва, већ и самих појединаца.
" , *
Од куд та разлика?
У сваком случају, првом или другом, Каједа
ничка мера једног друштва служи као оснобии, доминантни тон његов. И све се према љему подешава.
Постоји у људском друштву извесна тежња за благогласијем, за хармонијом, за усклађивањем посебности према датом основном, доминантном тону.
äico je дакле основни тон засиован на себич-ним, индивидуалним интересима, онда ће људско друштво као целина тежити да се усклади с тим тоном.
Обратно ће бити у другом случају кад je заједпичка мера заснована на пожртвовним људ-ским особинама: ту he људско друштво теисити, као целина, да се усклади с тим тоном.
У прпом случају, у општој хармонији себич-ности, штрчаће пожртвовни, У другом случају, у општој хармонији пожртаовности, штрчаће себични.
У првом случају појединци који сачињавају друштво хрлиће за општим тоном који истиче, изазива и преузноси себичан иитерес појединаца.
У другом случају појединци he хрлити за toHOM који истиче, изазива и преузноси ' иитересе јзишег реда, него што су интереси појединаца.
У првом случају, изузетне алтруисте неће се податн општиј трци за себичаошћу. У другомпак, изузетни себичњаци he се опирати свемоћном тоиу алтруизма.
У праом случају uMalieMo одабирање на горе, јер je владајући дух себичност, па he за овим поћи и они који би иначе могли бити пожртвовни,
У првом случају, заједничка мера друштва, мисао заснована на себичности људској, није у стању да очува Лзудско друштво од распада. На» против, она у стнари, истичући, изазивајући к преузноссћи себичне иитересе индивидуе и није шжаква заједничка мисао (иако су сви шше задо-јени), јер стварно иде против основнкх услова ваједнице.
У другом случају, кад je заједничка мера
ј^шктаттвтаашишт gj јикттвбтгветнме*!
друшгва мисао заснована на пожртвоиности инди-видуа, може битн гозора о лравој заједничкој мисли и заједннчком духу, nouiro се кроза њ ис-тичу, изазизају и преузносе пожртвовне особине индивидуе, а кроз ове стварио људско друштво може бити једино сачувгно од распада.
У првом случају, биће повређен Основни за-кон Отаџбине и земља бачеиа на пут рушилачког беса.
У другом случају, Основни закон Отаџбине владаће свом снагом и земља ће бити на путу граднлачког одушевље1ћа.
И само та два пута стоје пред свима наро-дима. И Tpeher пута иити je бнло, нити he бити.
А ко мислн да je пронашао треНи пут нека добро отвори очи: већ само то што мисли да je проншиао трећн излаз, најбољи je доказ да се управо упутно оном првом.
Лабља кожа и
магареће уши
У нашем чланку „Мерило којим се нс мери" истакли смо основну мисао коју би сваки народ морао иматн пред собом кад 6и имао да бира режим.
Ако желн да изграђује и повишава свој на-родни жиаот, онда мора зиати да такозпана демо-кратија, јесте режим, напротиа, којим се изграђи-иати и попишавати живот не може, којн je сасвим згодан за рушеше и уназа!ЈИваље народног живота.
Показали смо, а мислим и доказали, од куд je TO тако.
Радовали би смо се — зато смо чланак и писали — кад би овај чланак прочитале све до-бронамерпе демокрарске главе. Јер нма и злона-мерних, оних који у души нису демократи који су свесии, као и ми, демократске заблуде, — који су чак у души за грубу и најгрубљу диктатуру, али из опортунитета гуде на демократским жицама.
А овог пута да укажемо да наше гледиште о потреби и оправдању стварне и потпуне власти, не значи гаже1Бе и укидање сваке слободе. На-против.
Само стварна и потпуна власт с једне стране, може себичне и рушилачке склоности јединке огра-ничити, — а с друге стране, њихове градилачке способности истицати, изазивати и усклађивати.
........."II"...................................33 ............... iiwimniiu]
Али таквз, стварна и потпуна власт морд битн чечана за потпуиу и стзарну одговориост.
И TO евију претставиика љеиих, а само Крал? je неприкосновен. '
И краљеви иису иеодговорни. И оии одгоаа» рају, — само je њихопа одговорност друге врсте,
И баш се радн о томе да се нађе такав рв' жнм, који није демократски у обичном смислу у коие се та реч до даиас употребл.авала,. који дз» кле нема његопе недостатке (pacunaihe, снижавање живота народног, с једне, — а неодговорност с друге сграие), који дакле мора датн успон на. родног Јкивота, зпспопан на стварној и потпуној власти и ксто таквој одговорпости.
ТражеИн такав режим, 'ЗБОР ннје могао поћи за демократским паролама, „што су као прапорци што знече", — али исто тако није могпо поћи ни за оним „ауторитатпвпим" режимиЈла, у којима нити се осетио силап замах народиог успона, нитн je власт била везана за стварну и потпуну одго-вориост,
Отуда je ЗБОР и дошао, тралсећи баш такав режим, до сталежа, природие, оргаиске категорије друштвене, — (ке нештачке, лабилне, као што су полктичке странкс) — па je непрестапо истицао и указивао какна би, с једие стране. та власт пот-пуна и стварка у лржави могла баш на сталежима да се заснује, — а како би, с друге стране, пред овим истим чврстнм, органским, природним дру-штвеним организацијама, та иста власт морала
имати потпуну и стварну одгоиорност.
« «
*
Али овом приликом, ми указујемо на другу јелну природну пезу између режима и његових посилаца.
Потпуна и сгвариа власт (јер само такпа, као што С.МО видели, може дати режнм грађен>а и ус-поиа народног) je у тесној вези са карактером и менталитетом њених носилаца.
tm'mvmamtBaBmasmn ä4 ii«trirt>irwniTiii»iwrnwi
Само ОНИ који потпуну и стоарну власт не ИСКоришћују за себе и своје, могу ову да носе.
Сваки други je мора испустити.
Могу je понети, али je не могу донети, већ je МОрају упустити.
Само пред таквим носиоцима људи с љубављу и вером сагишу главе. Радују се таквој власти и таквим носиоцима. Трпе с љубављу и оно што кадгод и тешко пада и чему се одмах не види разлог, Верује се да и то мора бити за нешто добро.
Отуда je 3 б о р одмах у почетку свог рада, опазивши то, узвикнуо громко против ши-ћарџија и кукавица на власти.
Други су Бикали на корупцнју, будећи у на-)Оду завист за „покрађеним милионима", — ЗБОР е увек истицао не ту материјалну штету, колико ону огромну, једино важну, моралну: губитак угле-
да власти, без кога иема власти, праве и стварне.
* «
*
Често се чује: „сад he тај и тај да притегне дизгине, у тој и тој земљи.
Не може овако даље".
И многи људи мисле да je то лако. Један исти човек, по њима, изгледа да може да носи и демократске и ауторитативне режиме.
А ми мислимо да није тако.
Демократске режиме може да носи свако, само he бити мање штете, ако и ове не носе ку-кавице и шићарџије.
Али ауторитативне режиме, режиме потпуне и стварне власти и исто такве одговорности могу да носе само јунаци и мученици, а не кукавице и шићарџије.
А TO се заборавља. Сматра се да власт може сваком да се да. Обично се мисли да je власт као какав чаробни плашт којим се могу свака плећа огрнути и он од најнедостојнијих може^^да направи достојне.
■■■■■....................."II""" 35 ша^ашттшк^штт
Али није тако. И под лављом кожом могу се сагледати магареће уши.
Плашт власти ие само да никакав лични ма-њак носилаца не заклања, већ, напротив, још и више истиче.
И зато дође ли ауторитативни режим у руке кукавица и шићарџија, он постаје режим без ауторитета, без угледа — а то je за такав режим бол>ка без пребола, бољка од које се мора умрети,
Зашто?
Зато што je ауторитативни режим потребан да попуче и нагна појединце грађане на напор, на труд и муку ради општег грађења и уздизања.
А не може људе натерати да себе и своје личне интересе забораве, онај који себе и своје интересе не заборавља, онај коме власт треба да заклоии своје кукавиштво и задовољи своје шићарџиство.
Отуд, и опет, порука наших старнх и драгих Дубровчана, у камену уклесана над улазом у кнежевски двор:
„Они што јавне послове брину, приватне (своје) нека забораве".
И кад су ово од својих управљача Дубровчапи тражили, они нису имали у виду већу или мању материјалну штету што би несавесни могли да ре* публици Дубровачкој нанесу.
Већ су исписујући ове речи имали у виду ону другу огромну (штету општу) коју би зајед-ница претрпела.
Бојали су се да ће власт у рукама оваквих управљача срж своју изгубити, јер he носиоци љени остати без угледа, без ауторитета.
А ауторктет je управо унутрашња садржина вла« CTU, срж њеиа. Латини су једном речи „auctoritas" зва< ли и оно што ми зовемо власт и оно што зовемо углед.
Другнм речима, кад носнлац убије углед, пласт остаие у његовим рукама као празна л>уштура.
Другим pe4!iaia, власт без угледа и није права власт,
А TO оиет зиачи, ауторитативни режим не може AüliH у сиачије руке.
СЛАБОСТ ДУХА
Кад нам предају историју народа, причају нам 0 царевима и краљевима, 6 ратоиима и бит-кама, 0 култури и економији.
На тај начии мисле да су нас научили исто-рији људској.
Али и цареви и краљеви, и ратови и битке, и култура и економија — само су спољашне лице историје.
To знати значи много знати, али много знати не значм још и много разумети.
Отуда je вал>да и било одувек људи који су се спрдали мудрој речи старих „нсторија je учнте-љица живота". Њихов потсмех био je засиован на чињеници да многи уче, а многи и знају oiio спољашње лнце историје, али je мииималаи број оиих које je историја чему научила.
Јер знати цареие и краљеве, ративе и борбу, културу н економију то je, да тако кажемо, знати историју у две димеизије, посматрати догађаје у дулсину и ширину.
И најбол)ем испитивачу смисла њеног не би» кад тако историју посматра, бнло јасно зашто je и како ксторија дала оно баш шго je дала»
Потребно je посматраги историју, да тако кажемо, у три днмензије: у дужииу, у ширину и у дубнну. To тск може дати кл^уч одгонетке исто-ријског :чбвваи.а, то иам тек може п мора опфити итиуда и за;;гго су сгвзрп у прошлосш биде она-Кче какзе су бале.
Исторнјски матсријализам je покушао да ис-торију сведе на једну димекзију, jtp je тврдио да je само једаи фактор у повесинци меридаваи и нресудан: људска економшса.
А такио тулЈачсње које je собом па свет до-нео јеврејски дух марксизма, није могло ништа објасиити. Наиротиа, оно и није иишта друго веИ тврђеље да цела људска историја и нема пнкаквог смнсла, да je „случајна парница у бескрајиом мраку". А caÄiHM тим ие може објасиити узроке и смисао исгориЈСког збивбља.
Као н цео снстем магернјализма, у свима сбо-јим делозима, тако je и историЈСкн, осиромашавзње, умаљеше, одузкмаше леноте и снаге људској прошлисти.
Али како би и могло бнти друкчкје? Сама методика тога система, начки љеговог ствараша и разанћа није иишта друго него покушај свођеша целог људскиг рода на оау малу заједничку меру, коЈу смо опнсали у чланку „Неактуелна тена" —• исмејавањем свгга узвишеног, почевши од Бога па завршавајући људском сузом.
Рекосмо треба посматрати људску историју у три димензије.
А та трећа занемарана дкмензија, јесте људ-ски дух.
Иричају нам о царевима и краљевима, о рп-товима и биткама, о култури и екоЈШмији. И добро je што нас томе уче. Али ако нал! не кажу каква je била духопна агмосфера тога времена, ако иам не открију cxaibe владајућег духа, — неће нам догађаји, у макако јасиом излага11>у, бити јасии.
Као што je перспектива омогућила да се дубље, изразитије нретстаии у сликарству ствар-1ШСТ, тако, на овај иачии, схваиена историЈа једнно моЈке да да праиу и јасау слаку исторнјског зОл-ваља, iiou'TO he иа.м откриш ону духоииу атмос-фсру кија je najMüliunjii факгор исгорије.
■MMMMüMH 38 шшткт^вшштт/тт
И кад о овој атмосфери говоримо, онда не мислимо на философију, на науку, па чак ни на уметност.
Има једна духовна атмосфера дубља од ин-телекта, па чак и од уметиичког изражавања. To je она која je од пресудног утицаја и на сам ин-телекат и ма само уметиичко стварање и изра-жаваше.
To je она што je у стању од малог, uejaKor и сиротог народа да направи пресудног истори ског чиниоца, — да га узвитла и да^га јчини снажним као олују, — да га баци с једног контииента на други, — да га учинн неодољивим освајачем вели-ких царстава, рушиоцем неосвојивих беде.ма, по-седником неоцењивих блага, наследником префи-љених култура, које он и гази и не разуме, али на крају одбацивајући оно сасвим супротно њего-вом духу, узима оно што му годи.
To je ово шго je у стању велики, силни и богати народ да скмне с историјске позорнице и да га да поробити, осиромашити, растурити иуни-штити, — TO je OHO што чини да од једног иарода што je живео и владао једшш крајем остане само успомена у понеком називу места, планина и река као острво од пропалог континента у океану, или порушене зидине давно напуштене тврђаве или насеља.
To je oho, не што се могло читати, слушати и гледати од разних еманација иителекта, мли чак и духа, — већ што je стиарио психа дотичног народа обухватила, и ouu у њиј живело.
Helle вам то открити одлнчио познаваље фи-лософске мисли, културе, уметиости .једиог времена.
Hebe вам ово бити од штете, али вам неће дати OHU познаваше за којим тежимо.
}|цје мам сшде међутим задатак дЛ износимг!
ово расматрање о томе каква би нам историја требала.
Сасвим иевољно почетна речеиица нас je, као по концу, одвела расматрањима врло интересант* ним, али за наш чланак сувишним.
Хтели смо само да укажемо да има пешто што садашња историЈа преиебрегава, прећуткује, а што je од огромне и пресудне важиости.
Како су, например, Турци испали велики историјски фактор, данашша историја, у две ди-мепзије, неће нам објаснити, јер ће о развоју оне огромне моралко-духовие енергије, што je уро-дила ураганском динамиком у прошлих шест ве-кова светске историје, ћутати, а без тога се ништа разумети не може.
Као UITO се. рецимо, о слабљењу те исте духовне енергије код Римљана, дводимеизијална данашња повесница неће сматратн за потребио да изјашњава, — а без тога се опет не мол(е схватити скидаље првог Рима с позорнице.
На ту духовну енергију, творца материјалног господства и богатства, мислили смо кад смо от-почели писати овај чланак.
Односно, мислили смо на све веће осуство њеио међу нама.
Знајући шта je она у народном животу, без радости посматрамо економске дијаграме, као и све друге манифестације материјалног.
Нигита смо без снаге духа.
И баш кад сам писао овај чланак, наиђе један пријатељ и испрнча ми случај једног комсомолца (члапа комунистичке омладиие), који je пребегао из Совјетије у Пољску и тамо говорио са омла-дином руском која je у Пољској одрасла. Гово-рили му они 0 разним новим правцима политичко-друштвеним руске изванграничне омладине, а он слушао пажљиво, па рекао на крају: „Да1 наћи мисао за коју би било лако умрети".
0 дизне ли и дубоке речи!
ГТобегао кз земље фтпичке н луховне гллли, 01! oceha ла љегог.о лчпло млпдо трлп није плтта и ппшта неће бити, рл'о чо иађе нешто ткзд себе, зашто he живетп, чему he служити.
„А како ће" — мисли ои — „кпко iie исш!-тати и утврдити дл ли je на прапом путЈ'? Кпко познати да та мисзо није заблула?"
„Тзко" — продз'жуј8 да мисли у себи — „која мисао буде тако спеобухратиа, тако припчачна, тако спетла, — да ми тпда пред љом п за н.у буле било лако жртвовати свој млади жипот.лако умретл".
Па онла гласио рече: „Да! наћи мнсао за коЈу би било лако умрети".
Не — умретн самоубилачки, ио умрети у жртви ради остваретћа те мисли, борећи се за №у и шеио остварење.

А сад слабост духа завладала. Па нема оду-шевљеља, не лети се иа крилима заноса и вере. Смрзли се соколопп једног народа жарког, па сваки, изглела, једва счаге да има о себи, о вели-ком себи да мисли.
Ко да мисли 0 лругиглд? Ко да се жртвује :ча друге? Ко да осети целину? Ко да себе потчини интересима љепи\5?
Само 0 себи сваки мисли.
Велика п очајна слабост дз'ха.
« * *
А ja знам да тако бити и остати не може.
Мора се слфзнута кр.ч раскрапити. Не може иарод једзн с толиким обећагпеи у себи, не може ово бити ».егов сумрак н iberoüa пропаст.
Извори запечаћепи невиђене сиаге духовне морају бити распечаћеии.
Мерило којим се не мери
Свако грађење, успињање je тешко, теже од рушеша и силажења.
Та истина je сваком морала пасти у очи. Па ипак je сви, па чак и сасвим паметни људи, не виде, нарочито кад се она има да примени на дру-штвени живот.
Сви знају да племенити усев не расте сам од себе, већ тражи труд и то систематски труд. На-против, коров расте и ђика чим човечија рука није ту да се против њега бори.
Човек по правилу избегава труд. Прима га као нужду, као невољу.
Човек по правилу избегава и опасност. Прима je исто тако као и труд.
Цела природа — и мртва, и жива — влада се исто тако као просечни човек: иде линијом мањег и најмањег отпора.
Само свеци и јунаци побеђују закон инерције у себи, излазе испод његове власти. Зато су само изузетци.
Просечни човек, дакле, грађеше и успиљање прима само као оно што се, избећи не може, као нужду, као принуду. Иначе га избегава.
У појединачном животу, у животу индивидуе, као бич над главом индивидуе, стоји интерес њен, који јој непосредно и одмах на делу покаже не-воље које je сустигну ако известан напор избегне.
тџтмт.ти,^ ■ .гч.«!... 42 ..... rmi ш ■ г ппгц
Ако кућу своју не покрије, падаће му за вра« TOM, капаће му у постељу вода. To га принуђујв да се потруди и намучи, али да кућу покриЈе.
Очигледне меповољне последице његове ле-њости стоје дакле као принуда и нагоне га да се потруди и помучи.
Али ко he у заједници аршити ту улогу? Заједнички интерес je далеко од јединке. А с друге стране, и кад га je свесна, она обично очекује да друге јединке тај труд преузму на себе, а она да избегне труд и муку.
„Насип од водоплава пре свега", може је-динка да мисли, „не штити ме од тако велике опасности; вода може да дође у петнаест година једанпут, па и тада може да ме не потопи".
„А затим", у истом примеру, „има и др]^гих, па нека они запну, иеће се ни приметити ако ja будем на послу".
Има људи који сматрају да Je једна људска заједница само због оних јединки људских што je састављају извесног тренутка.
Има других који сматрају да je људска за-једница једно ново биће друштвено, које није само збир јединки што га сачињавају.
Они први сматрају да збир интереса јединки, чланова заједнице, сачињава општи, заједнички интерес.
Они други мисле да заједнички интерес није прост збир конкретних интереса чланова дотичне заједнице, већ сама заједница има свој интерес који може бити и супротан конкретном интересу једног или више чланова заједнице.
Они први сматраЈу: само треба јединке пус-тити да кажу шта xohe, — пошто je збир љихо-вих интереса општи интерес, то и онај збир њихо-вих гласова показује општи интерес.
Они други мисле: и кад друге јединке кажу шта би хтеле, то још није општи интерес, јер je-
динке могу својим приватним интересом бити за-ведене да буду против општег интереса.
Прии мисле да се сви органи заједнице морају приклонити пред гласањем јединки дотичне за-једнице.
А други сматрају да мора бити органа у за-једници који суделују у одређивању општег инте-реса, а који нису зависни од жеља јединки, изра-жених гласањем.
Први систем назива себе демократским,
Други систем може добити разно име, према својим разним особеностима, али у главном није демократски.
И сад кад знамо да индивидуа прима труд и муку само по нужди, -- кад знамо да je свако грађење и ус11И1Бање везано за труд и муку, — онда треба да се обазремо на ово друго питање које свака заједница л>удска мора себи дапостави и консеквентно да реши.
Какве задатке заједница пред собом има? Има ли нешто да гради или да руши, да скупља или да растура, да се успиње или да силази?
Ако je за рушење, за растурање, за сила-жење — TO je много лакше. Ту толико труда и муке не треба. Ту ствари могу да иду лако и глатко.
Ако je за грађење и успињање, — тозахтева труд и муку.
Прво (ако би се нашла нека заједница која би имала себи такав задатак да постави) не зах* тева велики труд око избора режима, система управе. Што гора управа, то лакше испунити задатак.
Али друго (грађење и успишање) захтева на-рочити труд око избора режима, јер под сваким режн.мом 1шје Moryhe rpaljeibe и успипзаше.
Режими којн се ослањају на иидивидуеЈ н«

једиике, — режими који заједницу цепају на je-динке, — режими демократски онемогућавају гра-ђење и успињање.
Зашто?
Јер јединке, видели смо, гледају да избегну напор, труд и муку — или да пребаце на другога оно што би они требали да поднесу.
Па и режим заснован на гласовима јединки мора такав бити.
Kafeo настају реболуције
Има три врста историје.
Једна, што историју људску излаже у живо-тима царева и краљева, ратовима и биткама, кул-тури и економији — историју у две димензије, како смо je назввли.
Друга, што би историју људску хтела да из-ложи само кроз људску економику — историја материјалистичка, историја у једној димензији.
Tpeha, што историју људску xohe и мора да прикаже, не само као оно прва, већ и нарочито, кроз приказивање стања људског духа.
А у овом чланку да одемо корак даље и да кажемо, у најмање речи, како настају револуције.
Питање врло драматично — и врло актуелно.
Драмитично, јер развој догађаја који настају у револуцијама тако je живо испреплетен драмама, а сам je собом једна огромна драма.
Актуелно, јер, као што je познато нашим чи-таоцима, Отаџбина и Збор од свог по» станка трубе да се човечанство налази од пре двадесет и три године у највећој, најдраматичнијој револуцији коју je икад досад запамтило.
Пре неки дан позвали ме пријатељи на један вечерњи састанак једне руске друштвено^политичке оргапизације — на којој he омладина руска др« жати кратка предавања с дискусијом.
Сео сам тако у кутак и пратим, пре почетка| улазак. Све тако типично руско: и стара господа и поштовапе госпође и млади лгудк и жепе.
Ма позорници млади људи, свакако првипут. Енергично указују, с пуно уверења, да у Совјетији пуца, да се зграда маркснстичке тираиије из те-меља љуља, да се процеси нижу, саботажа и па-сивна резистенција народа све већа, глад понова почиње да се јавља у сразмерама које су само међу Русима могуће. Мора се Русија пробудити, нова, национална Русија. — „Али, с чим ћемо се ми тамо вратити" — питају се. „Да ли смо што научили?" Шта младићи мисле да je емигрантска омладина имала да научи? — Социални смисао на-ционалног живота! Ако то не схвате, ништа нису схватили, ништа нису научили, немају ништа да одиесу у Русију!
Али, после њих, долазе „уважаемие апоненти". Шта je с монархијом? Што њу не помињу? Зар не схватају да Русија национална не иде без монар-хије? Зар не знају да су несреће почеле кад je Монарх сишао с престода?
А како у одговору један младић рече: да се у Русију губернатори неће вратити, дође на позор« ницу стари, енергичпи и доброћудии господин, — па оштро рече: „Нема земље без полиције!" —• гледајући притом с очигледиим самодопадањем на публику.
А на завршетку један од вођа рећи ће с гор-чииом: „одлазимо одавде с разочарењем, јер нисмо нашли додирне тачке".
0 томе сам мислио после.
Једни говоре само о социјалном моменту« други само 0 монархији,
И кажу да нису нашли додирне тачке.
А ja сам оставио и монархију и социјално питање, прешао сам двадесет и тридесет година уназад, видео Русију, Свету Русију, Господара Императора, светлу њену христососност, сјај ше-ниг високог друштва, богатство и^ених богатих синоиа, високу љену умепшст^ огромност iiieiior
безбројног народа и земље, — и питао се: како je TO револуција настала.
Како TO, уопште, један поредак попусти? Точ-кови друштвено-политичке машине застаиу?
^рло драматичнр и врло актуелно питања. % *
Једном сам читао, давно, у једној доброј књизи коју више не могу да нађем.
У очи пада Рима у руке Гота, на неколико дана такорећи пре пропасти западног римског Цар< ства, неки префињени патриције и сенатор пише своме приЈатељу у јужне провинције Италије и моли да му овај пошаље оног дивног вина што му je раније слао, од кога и сад има слаткууспо-мену, али веИ ни капи у споме подруму.
Писмо je тако ведро, као небо без облака, Заборавио сам име тог патриција и сенатора. И жао ми je због тога. Али нисам заборавио тувед-рину којом цело ово писмо одише.
„Вииа слатког оног да ми пошаљеш, прија-тељу. Чекам га с нестрпљењем. Тако je то дивно вино. Никад ону слатку успомену заборавити не могу. Али штета, ни капи више немам у хладним судовима својим. А ти сн крив, што си ми и пре слао. Зато ми мораш послати опет. Што пре". — Тако je, колико се сећам, писао патриције и сенатор.
Нисам, међутим, запамтио ово писмо због вина, ни само због љегове ведрине, већ зато што je сутрадан, по овоме писму, тринаестовековна ис-торија Рима, као седиште велике Римске империје, била завршеиа. Варвари су упали у његове зидине и освојили га. На Forum Romaaum-y седели су можда опет сенатори као кипови, у својим каменим столицама, иепомичии. Међу њима je ваљда био и патриције чије je писмо сачувамо до данас. Али љихове су очи с грозом виделе: нове људе, нову историју, како се одједном појавила и суровогази и прелама стару.
А iiaui сеиатор, уочи тог дана писао je при-
'Ч111'|----|[||1 1Г II 48 ...................................
]атељу 0 слатком вину. За њега ]е тога дана небо било без облака. Долазили су са сепера гласови 0 надирању варварске војске, сирове, снажне. Ко 6и од нас могао да схвати притом ту ведрину, и рекао бнх, ту безазлену мирноћу овог сенатора? У његовои писму нема трага од мрачне боре на челу, — нема чак ни бојазни, ии слутње, ни сете. А TO писмо он Je писао, замислите, уочи пропасти западне римске државе, — утувите, у велико вече којим се завршила не само тринаестовековпа исто-рија Старог Рима, већ и вешетисућна античка историја човечанства.
И ако сад, кроз овај догађај, промотримо питање: како се десило та огромна промеиа лица историје. како je стари Рим пао, како су на Капи* толу и Форуму место префињене римске господе, заселе готске сурове и снажне војсковође, онда нам одгонетку неће дати никакав економски диа< грам, статистика војски, — већ друго нешто: оно што се измерити не може, па ипак оио чиме се све мери: стање духа.
Погледајте ви тог патриција римског кроз TO његово писмо писано уочи пада старог Рима. Уверен сам да тога дана није заборавио ииједну бригу да укаже својој однегованој личности. Пре-мазали су му косу мирисима, вешти робови истр-љали су његово господско тело, и усред тога, сетио се финог укуса оног дивног вина што му пријатељ посла... И док му настојник имања ње-гових јављаше да су дошли весници са његових поседа из горњег тока Тибра и јављају да je варварска коњица опет дошла, направила велике штете и ишчезла као олуј, он рече: „пиши", па робу писару с очитим смешком, сладећи речи,
издиктира писмо по коме смо га запамтили.
• , *
Други he вам грмити против племства, против латифундија, — други he указивати да je отуда дошла та револуција, која je довела до завршетка античке и до почетка историје старог века.
vmmsp« 4i)
Али племство
a hy одмах да вам укажем: па гле, ^ е постојало м међу варварима што су Рим оборил» с дотадашљег постоља! Нуто чуда| Па и тамо, међу нарварима, племство je имало далеко већа имовинска праиа него остали чланови Езрварског народа.
Није значи племство, као племстао, било уз-рок пропасти, — па чак пи саме латифудније, ма-како чудоиишне биле, јер je и на другој, Риму протизној странн, бкло племства н ово ј? иадало далеко веИпх праза но остали.
Други je узрок морао бнти.
Сиаки поредак, ма код ког народа и макакаи био, претставља нзвесиу равнотежу.
Ии у једном порстку дужиости и права не могу бити подједиако на све члапове распоређени.
Неко може имати више права, u зато и више части, али зато мора нмати и више дужности.
Макакаа био поредак, ако они што кмају права, части, власт, испуњују дужност потпуно, — нема нити може бити револуције. Та зграда дру-штвено-политичка je чврста, постојаиа.
Деси ли се обрнуто. Деси ли се да они што држе власт, имају праиа, обасутн су почастнма, уживају сласти, а забораве иа оно главно, због чега je управо та власт у љиховим рукама, од куда им и због чега су им та права, почастн и сласти, — забораве на дужиости, — онда се рав-нотежа поквари, зграда друштоено-полптичка се љуља и мора, мора да се сруши.
Ето тако иастаје револуција.
Забораве они у чијим je рукама власт, части и сласти, на бремена тешка н горчине и бриге што су, по природи сгвари, с правима скопчане.
Као деца одвајају слатке од горких, лаке од тешких ствари, па слатке и лаке узимају, уживају, ките се, шепуре, — а горке и тешке одбацују.
јгдиој од најоећнх држава овога света —-јАОнархцја, а на пресголу млад u пољен краљ.
Велики углед он има. Његова власт je ман>а од üeroBor угледа, а овај му даје огромку моћ.
Ал1! тај Бладар се заљуби. Незгода je у томе што опу коју би он хтео за лсепу, народ не би могао да ирими за крал^ииу.
Али млади краљ je одлучап и вглн: „Као што сваки човек има права на личну cpehy, тако и ja" — и многи људи у глас за њим.
Кад сам прочитао зграиуо сам се иад стра-ховитом слабошћу луха, над провалијом коју je испод свог престола открио младн краљ.
„Као сваки чоиек" — вели краљ.
А да ли краљ може бити „сваки човек"?
Зар он Hnje изузетан човек? Зар он није оба-сут влашћу, чашћу и слашћу? Од куд то да сад тај млади краљ xöhe одједном, у једној прло важ-ној ствари, да буде као и „свакп човек"?
Само тако што je заборавио потпуно на гор-ње дужности и тешка бремена због којнх je власт и права добио.
Иа стражн под његовкм прозорима стоји сасвим млад човек, једва je престао да буде дечак. Бече je и поред љега пролазе парови младиНа и девојака. И његова верепица пролазн, осмејкује се сетно на шега, диви му се у iberoBoj сјајној униформи, у којој je сто пута ленши него у обич-iioj радничкој блузи с качкетом на глани. Али тај младић стоји као кпп, једва очмма показује да je девојку видео и да јој се обрадавзо.
Ни тпј младић пе мјјсли да има право да каже „као сваки човек", јер он je добио једпо изузетно и пуно части место у друштву, ма и за један тре-нутак само. И зато не може да .чини оио^што раде његоБи вршњаци.
А горе, више шега, краљ, кога он чува, из-јављује: „Као сваки човек".
Ето ти раслаблЈености духа, — ето ти одва-
LaaasBt-^jiMfBtSMa«
јаша iipaua од бремена, одвајаи-а сластн од гор-чиие, ето тн револуције што у даљини тутњи,
Како да монархнја нздржи тај удар?
Лко моиарси, цареан ii краљеви, — акоплем-ство, — ако властодршци забораве да им у жн-воту мора праао с бременом бити скопчано, — ако xohe да одвоје, протионо прнроди ствари, оно што се одвојитн без огромне и кепосредие и иеминовне üiiacHOCTH не може, — онда долази револуција, ~ онда мора доћи револуција, — онда се морл и пебо и земља устремнти на такав поредак,
„а да друга настане судија".
Пре скоро сто годнна путоиао je јед.чн страки путипк кроз малу Србију. И о tümc записе оста-вио. Слушао je много о Кнезу Милошу, али кад je дошао у нашу земљу, видео je Кшегшћу Љу-бицу и њене синове. Kues Милош je ueh био >1.1 земље отишао. Жао путнику што га нијц пидео па додаје:
„lie знам због чега се то десило, али нико није престо изгубио без своје погрешке".
Нико. Апсолутно нико.
Престоли су тако чврсти, по природи својој, да се могу нзгубити само ако се грешке, и то не тако мале почине.
А те грешке чине цареви и краљеви, племиИи II власто«ршц!1, хотећи да посисају сласт из својих iipaua, а да горчину својих бремена од себе одбаце«
Истинска ређол^ција
Замерају нам многи, чак и паметни л>уди, што нисмо „реалии" и „практични". Мисле да смо су-више „доктринарни", „идеолози", несавитљиви и крути.
Ми најбоље знамо како су тешка н преопасиа времена, како нема времена за губљење, како треба радити брзо.
Лли, исто тако, и овде je оиа народна тачиа: „преко je прече, ~ наоколо блнже".
Није саака прека пречица и ближи пут. Често je само наоколо ближе.
Само прави fiyr, народна мудрост каже, јесте и најкраћи пут. На сваком друго.ч, човек мора изгубити г,шого више времена.
Питање брзог изласка из даиаш1це невоље јесте, у ствари пита11>е правилког решаваља, јесте дакле пнташе правог пута.
А TO опет значн, практична господо крити-чари, да je питање правог пута не само питање идеолошко, питаше начелно, већ и питаље врло практично: како he се'иајбрже и најкраће решити основии, природни и државни проблеми.
Невол.е саиременог друштва потнчу из инди-бидуалистичког начела, на којеи je, пре сто педе» сет годииа, дефинитизно, француском револуцнјом, друштво људско постављено,
To начело je узело јединку људску као су-Верено мерило свију пр?дности, заборав№,1јуНи при
TOM њен одиос према Васељени, народу и поро-дици, заборављајући при том, да без породице и без народа јединка не би могла опстати, губећи из вида да само постављена у правилан одпос према Васељени, јединка људска може бити схваћена.
Окренувши тако наопачке поредак, овај ин-дивидуалисти'1ки принцип породпо je материјализам, капитализам и полктичку демократију, па je тако дошло до садашшег материјалистнчко-демократско-капиталистичког друштва.
Невоље садашњег друштва траже решеље. И мпсгн мисле да he то решеше дати марксизам или још бол>е, бољшевизам. To им се чини аека особита значајна и дубока револуција, као иека дубока реакција иа садашше нсправдо и невоље.
За те, а и за миоге-друге, биће право и ве-лико изиенађење, кад чују од пас, то je, уствзри, и ако je велика пустош и рушење није нг.каква револуција. To je управо издаја револуције.
Није марксизам реаолуција, из простог раз-лога, јер потнче из истог индивидуалистичког иа-чела. Ма како чудцо то изгледало, марксизам je не само непосредни историјски, ueh природни ло* гички и морални иаставак данашшег друштва.
Револуција je прекид једиог природног раз-витка. А марксизам иије то. Напротив, он je нај-природнији разнитак индивидуалистичке победе у оса.\1наестом веку. Он излази из досадашњег по-ретка као пиле из јајега. Он се разликује од дакашљег материјалистичко-кааиталистичко-демо-кратског друштва, не по суштини, већ по обиму.
ДанашиЈв друштао je материјалистичко. Л1арк-систичко ће бнти материјалистичко без стида, по-што je држава једини капиталиста, једими посло-давац, једики господар — сае опет у рукама јед-не партије.
Данаш1Бе друштво почиаа у политици ка де« мократским начелима да су људи сви једиаки и да je народ, као парод, суверс!!. Маркспзам ће s?g
тих истих начела, гвозденом логиком, укинути све слободе и сиа права.
Остане лн се, на силу бога, при данас вла-дајућим друштвеиим односима, онда je природнн излаз марксизам.
Добронамерне поправке којима би поједине буржоаске политнчке странке хтеле решити са-дашље тешкоће, не дирајући при томе у матери-јалистичко-капиталистичко-демократске основе дру-штвене, не само да садашње друштво не могу ослободити садашње створеног несносног стања, већ га сигурно, и брзо, гурају марксизму, односни његовој практичној форали, бољшевпзму.
Има само једаи начии да се не оде тамо. To je oiiaj други пут, онај други излаз, за који се бори ЗБОР.
Тај излаз je права, и велика, и истинита ре-волуција. Ова револуција не тражи, на силу бога, рушење и крв, као оољшевнзам, али ипак јц једнна истинита револуција, јер оаа у осцови, и из оснииа, мења садашши поредак.
Она удара у материјалистичко схвата1ће света.
Она напада на капиталистички иоредак друштва.
Она обара демократску заблуду политике.
А све TO постиже великом револуцијом, по^ стављајући људску јединку iia шено право, при-родним развићем идређеио место, према »ородпци и нацнји, успостављају11и надмоћност интергса на-
Ци, ђУ,
е и породице над иитересима јединке, и одре-ући њен прави, духонии однос, према Басел1еии,

Што смо знали TO, пошли смо у ауторитативни режим, верујући да je он та, морална, политичка и економска револуција што мора доћи.
Изишли смо из тог режима кад смо пидели какао му накарадни смисао дају „практични" и „реални" политичари.
Показало сс да смо мн, које су смаЈралн, у
надменој својој „реалнссти'* нереалним, заиста и једино били реални, са онима који су тако мислили као ми.
Шго смо TO знали, нисмо пошли ни у све доцније „практичне" и „реалне" комбинације од 3 септембра 1931 до 19 децембра 1934 године.
Показало се да су врло нереалки и непрак* тнчпи сви они који су за овим „практичним" и „реалним" комбннацијама пошли.
Што смо TO знали, нисмо пошли ни за ком-бинацијом Б. Јептића, и ако je мначе врло великн број људи који су дотле, као и ми, мислили, били повучени.
Псказало се да ми „крути доктринари" много стварније процењујемо ситуацију него они други.
Што смо TO знали, писмо могли поћи ни за бсзглавом комбинацијом Удружене опозиције, од које данас постоји још само име, а и за малу децу je јасно да су ти матори л>уди у ствари заи-ста политичка деца.
И ту се нећемо и не можемо преварити.
Све комбинације, макаквом се пословно-практичном способношћу дичиле, морају пасти »а овом испиту, које заборавл>ају дубоку и истиниту, ни мало теоријом надахнуту, народну мудрост „преко прече, — наоколо ближе".
Али нека се при овом не заборави једна нео-бично важна, трагично важна, истина.
Кад човек погледа овај лепи низ „практичне" комбннације од 3 септембра 1931 г. до данас, могло би се десити да помнсли: па нека се тако мељају, ваљда he се у том мењању наићи и на нешто добро,
Таквом оптимизму овде нема места.
Народ није мртва стварност, преко које се разне комбинације могу тако, без штете ређати, па he MohH дочекати и праву.

Народ je животни и жпви оргпиизам, који под утнцајем сзих ових комбннпција, трг.и и мепит се, на своју рођену, и вечиту, штету,
Једна за другом, те „практнчне реалне" ком-бннације убијале су жипу духовну, отпорну сиагу народну. Убијале му наду, веру и љубаз.
Свака претходиа комбинација нашла je боље стаље него што je оставкла својој наследници.
Најгори и најтежи грех, раван најтежем греху, ономе којн се опростити неће, греху против Духа Светог, починила je свака од тих „практичних и реалних" комбикација: умањпЕала je народни мо-рални капитал. Прааила га je горим него што je.
Зато су и последице сваке доцније теже од последица наслеђених од њене претходнице. Зато ]е и грех сваке доцније према вечитим народним иитересима већи од греха њене претходнице. Зато има све маше времена, спе мање снаге, све Maihe сретстапа за ноае, исто тако „реалпе" и „прак-тнчне" политике.
И сувише мало je остало неутрошеног пре-дива за нове шаре политичке. Мало je клубе на коме je резерва времена и снаге народне намотапа.
Све ближе смо оној судбоносној раскрсници, 0 којој смо скоро две годиие писали, да се пред сваким народом налази.
Нека се не харчи време и снага у јалове, толико пута утврђене за ових неколико година, „комбинације".
Нска се схвати и разуме права стварност, преко које се жмурећи прелази.
Нека се не прелази преко гвоздене логике два излаза, од којих само, једипо, иут ЗБОРА чува вредност љз'дске вредности, решава проблеме и невоље садашшице.
Ни фашизам, ни хитлеризам!
„Отаџбини" и"осталим листовима који засту-нају политичко-друштвену идеологију Југословен-ског народног покрета Збор, пребацује се да при-падају фашистичко^хитлеровској идеологији.
И ако смо ми на овакве приговоре, узгред, већ више пута одговарали, налазимо за потребно, р а д и и с т и н е, да се на то у овом чланку наоочито осврнемо,
Фашизам и хитлеризам су добро познати по-крети, који су у поратним временима — у Италији и Немачкој — рођени, а које су створили Мусо-лини и Хитлер.
У својим земљама они су успели да окупе око себе велике масе људи. Сигурно je да су тако својим земљама велике услуге учинили, — и да рм и данас чине.
Па ипак, наш покрет — изузев извесне при-видне сличности — нема никакве везе са овим покретима.
Привидна сличност долази из истоветног не-гативног става према либералној демократији и парламентаризму, и позитивног става према зами-сли сталешког уређења друштва и већег ослонца политичких форми на друштвене стварности.
Као и многи идеолошки покрети, и ми смо увидели да je либерална демократија и парламен-таризам празна л.уштура, — да се je живот далеко из њих извио, одвојио и развио, а да они, и ако
треба, iiü CBüjoJ намени, да и.нм — јкивотом управљају, ннсу у сташу ни д'а гн достигну, ни да га уоче.
Али TüKiäü х-ледиште Heaiajy само фашизам и хитлернзам, већ и бољшевизам и рузвелтизам и миоги други покрети, који се иначе међу собом много разлпкују.
И наше je гледиште: да природна подела рада у друштву, која људе дели на разна зани-Aiaiba, мора да буде — у иитересу заштнте инте-)еса поједнних група, као и у ннтересу обезбе-Јења општег интереса зпједнице — предмет нарО' чите пажње од стркне др'л«аве не само удруштве-но-економс!<ом, већ и политичком погледу. Али то гледиште наЈе орипшално ни искључиво гледиште фашизма и хитлеризма, већ има и других покрета, који се битно, 5сао н мк, од ших рааликују, а који су далеко пре појзве фашизг^а и хитлеризма на тим основама били н остали.
Из свега овога се пиди, да кад би се по оваквој прБВДној сличности судило, да би човек — на своју рођеку штету — у исти ред сврставао потпуно разне покрете.
На супрот томе стоје дубоке, корените раз-лике идеолошке природе и позитивно-коиструктив-ног програма.
*
0
1.) Пре свега, наш покрет je поникао спон-тано, на нашим друштвеко-полптичким невољама.
И иија поникао у глаип једмог или другог човека, — нли ка једном одређепом месту. Beh су људи добре волЈе, па разним местима, и не позиавајући се међу собом, мислећи о недаћама и невољама свпга »арода, дошли у исто преме, на исту мисао: Ие може се седетн скрштених руку; мора се прво заузети један одлучан став према свима неправдама и тешкоћама иа које сенаилази; мора се тај став као застава, затим, објавити, — морају се потом иод ту заставу купити и остати људи добре иол>е.
MTOBBmisassaiis-SLÄisiÄSj gg
И кад снага тако скупЈћена буде била до-вољно јака — бројем или самогл снагом — пашће тешкоће и неправде саме од себе.
„Колумбија из пучине ниче,
Кад одваншик науми je наћи".
Наш покрет je иотекао из жиаих осећања наших тешкоћа и иаших иеправди; нз свести да се TO не може трпети, већ да се против тога мора борити; из увереља, да je иаш народ довољно здрав и снажан, дз има довољно сикова који he ту борбу до нстребе прихваткти.
И да не постоји у свегу фашиз<1м и хитле-ризам — од којих нас одваја дубока кдеолошка разлика — наш покрет би се у иашој земљи мо-рао родити.
Најмање je пак могао тако рођеи покрет бити присталица готозих решења, туђих метода и ту-ђег искустпа.
2.) И фашизам и хнтлеризам почивају на чисто пагансиим коицепцијама старог Рима и ста-рих Германа.
Фашизам je деификација — обожеше ~ др» жаве. Хитлеризам je деификација — обожеше — расе.
А гледатк у држази или раси бои(анство, значи не видети Га тамо где оно само и може бити, значи, стеарно, примити једно атеистичко-нехришћапско схватаље света.
Ми пак, као Словени и хишћани, на таквом схватању не можемо да стојимо.
Над државом н иад расом по пашем схвата-њу постоје бескрајно веће вредностн. И дрнсава и раса — по нашем скватању — вреде толико ко-лико људе тим већим вредностима приближују.
По супротном схватаљу: држава или раса су апсолутна меркла у овом релативном свету; над њииа иена ни начела, ни суда, пи осуде.
Отуда je и могућа да фашизам прогласи за Светињу своју — себичвост, а хитлеркзам — трп-tGHCKH 6ecj
нвшмммпвгап 60 авшшшшшттштвт
Разуме се, да из овог дубоког корена избија читав низ схватања, која нас — Словене и хриш-ћане — морају делити од фашизма и хитлеризма.
3.)	Фашизам и хитлеризам, полазећи из так-вог корена, и сматрајући себе за једина и непо-грешна оруђа тако обожене државе или расе, сма-трају себе апсолутним мерилом у својим државама, искључују све противности, не дозвољавају стварни надзор над својим радом чак ни сопственим прис-талицана.
Ми пак свој рад не сматрамо непогрешним, — па и поред тога, што имамо и чврсту вољу, и дубоку веру, налазимо да он, као сваки јаван рад, управо захтева објективан надзор.
4.)	Фашизам и хитлеризам имају тежњу да трају. У својој концепцији државе, фашизам и хитлеризам сматрају да држава, и кад буде добила оно уређење које мисле да јој даду, не може без њих. Да je управо интерес државе да се то тра-јање омогући и продужи, — и да оног дама, кад фашизма и хитлеризма не буде било, да he др-жава пасти у оне тешкоће из којих су je извели фашизам и хитлеризам.
На супрот томе, наш покрет сматра себе про-лазним. Ои треба да помогне држави и народу да се реше извесне тешкоће и ишчезну извесне неправде.
Његов je задатак да се оствари такво др-жавно и друштвеио уређеше, које ће, већ само собом, бити сасБим довол>иа одбрана државе и народа од данашњих невоља.
Зато ни фашизам ни хитлеризам не журе да даду дефинитниан облик својим државама — чак ни да га оцртају.
Међутим, ми сасвим јавно, у колико нам je TO Moryhe, јасно изјављујемо, да другог циља осим решења данашших народиих тешкоћа и не-правди, и обезбеђења од истих, немамо и не мо-жемо имати,
5.)	Ми смо против парламентаризма, али ни-
i?
e—	шшштт^^тшш^т
смо против парламента, — нисмо против пуног стварног учешћа иародних претставника у законо-давству и надзору над радом владе, већ смо, на против, за прави и стварни парламенат.
И TO смо у таквој мери за парламенат, да су нам аутентични и заиста искушани парламен-тарци пребацили, да je у нашем плану скупштина исувише јака, јер je у њеном делокругу самостал-на и потпуна, а нарочито веће стварне просечне вредности него што je данас.
Досадашњи парламентаризам уопште у свету е систем збрке власти и потпуне неодговорности. 'а супрот томе, ми и стављамо начело: потпуна II стварна власт и исто таква и одговорност.
Фашизам и хитлеризам — као што смо то напред показали — ни у својим нацртима не желе да створе такву установу, која ће њихову власт ставити под озбиљно ограничење и озбиљан надзор.
6.) Ми смо за признање сталежа — као велике друштвене стварности — и за њихов стварни ути* цај на државни живот.
Али за разлику од фашизма и хитлеризма, ми их желимо истински снажним и слободним, — под једшш условом: да се признају и да делају као делови целиие народне, под надзором својих глав-них оргаиизација и државе.
Фашизам и хитлеризам због свог гледишта на државу сталешке организације увршћују у своје ре-дове и намећу им своју страначку дисциплину.
Једном речју, фашизам и хитлеризам сматрају себе апсолутним органима државе, односно расе, и искључују слободу владара, претставништва, стале* жа, судства, војске и штампе.
На супрот томе, ми стојимо на гледишту, да свака оправдана функција у друштву мора бити пот-пуна и стварна, са исто таквом одговориошћу,
Ето зашто ми не можемо личити на фашизам и хитлеризам.
ШТАМПАРИЈА
ПОПМИЈАТОВ БРАНИСЛАВА -ј ПЕТРОВГРАД ј-
(ЦЕНА 10--"дИН.