SLAVJAN.
Časnik slovstven i uzajemen za Slavjane književne i
prosvštljene.
Vreduje iu na svetlo-dava Matija Majar v Celovce (Klagenfurt).
/ I , tf Izhadja desetput v lete po jednoj cšloj listinč i
1Л»1и	velja s poštniuoj 3 florinte ali 2 rublja.	lolO.
Gospodi prijatelji i podporniki slovstvene uzajemnosti slav-janske se tšm učtivo povabe, da blagovolje predplatiti na časnik „Slavjan".
Cšlolčtna predplata iznese 3 florinte ali dva rublja, i molimo uljudno, da napisu g. g. predplatniki razgovetno svoje ime i ime prebivališča i posMnje pošte i pošlju listič zajedno s penezi, s denganii, poštnine prosto (franco) podpisanomu vredničtvu.
Gospodi predplatniki, kteri nisu 1. čisla Slavjana sprijeli, blagovoljite v predplatnom liste to spomenuti i zabilježiti, da se jim i 1. čislo časnika pošlje.1
Vredničtvo „Slavjana"
v Celovce (Klagenfurt, Kreutzberg).
Djaiiska uzajemnost slovstvena.
Književni i prosvčtljeni Slavjani raznih plemen su uže od davHa prepričani i su uže o tom mnogo govorili i pisavali, da tak velik narod, kako je slavjanski, neobhodno potrebuje književnoga jezika, v kterom bi se spisovale knjige naučne i časniki namenjeni vsem književnim i pros vetij enim Slavjanam. Uže lžta 1836. je izdal slavni Slavjan J. Kolar svoju knjigu: o slovstvenoj uzajemnosti slavjanskoj; obče znani Ceh, Venceslav Hanka se je cčlo svoje živ-lenje trudil, da bi Slavjani razna svoja narečja točnčje upoznali i je toga radi izdal kratku izverstnu mluvnicu, slovnicu, česku, pa
takže poljsku sostavljenu točno po onom istom sustavu, po kojem je sostavil česku, i je to učinil toga radi, da bi se jasneje prikazalo, kako jako sta si podobne češčina i poljščina; krome toga izdal je i slovnicu rusku; učeču se mladinu je opomžnjal, učiti i vaditi se cirilice, toga alfabeta upravo slavjanskoga. — Uže od nekoliko let se odlična visokoučena gospoda ruska zanima slovstvom ne samo ruskom, nego i slovstvom ostalih slavjanskih plemen, to je, zanima se naukoj obče-slavjanskoj.
Isto tako se projevuje i pri Serbah blaga želja, da bi se oživela djanska slovstvena uzajemnost med Serbami, Horvatami, Slo-vencami i Bolgarami. Slavno učeno društvo serbsko v Bšlomgrade namerava izdajati jugoslavjanski obči naučni rečnik (slovar), kte-roga bi uzajemno spisovali učeni Serbi, Horvati, Bolgari i Slovenci.
V prijateljskom liste je pisal pred ne davnom jeden slavno znani spisovatelj slovenski (Slovak) o tom, kako je Slavjanam obči književni jezik potreben takole: „My Slovaci boli bysme prvi, ktori by sa podrobili takemu vseslavjanskemu jazyku, lebo vieme, že sme slabi k utvoreniu vyznamnej literatury. . . . Oblahčila by sa vec ešte viac prijatim kyrilice ..."
Iz teh slov plamti taka iskrena uzajemnost i taka blaga težnja do obče-slavjanskoga jezika, da bi ugorsko-slovenski jezik hotel se i podrobiti književnomu jeziku slavjanskomu, ako bi to tršbalo. Pa ni treba nijednomu slavjanskomu narečju ali jeziku podrobo-vati se nikomu, nego: ako se piše samo za jedno pleme, se piše čisto v njegovom narečji — onda, ako se namerava pisati po slav-jansku se piše opet v svojem narečji, i narečje se nikomu ne po-drobuje, nego naprotiv se jednom povzdviguje, se zdokonali, ople-meni, polepša, tako rekuč, se samo nekoliko poslavjani, da ga, koliko moguče, lehko ponima i razumi vse slavjanstvo. I to ni težko, nego lehko, samo da počnemo Slavjani do sada latinice se služeči pisati knjige i sostavke književnim i prosvčtljenim Slavjanam namenjene, cirilicoj gradjanskoj.
Takže Cehove se usiluju razprostraniti uzajemnost slavjansku. Tu bi se moglo navesti mnogo lepih primerov, ovde stoj pak samo jeden primer. — V Praze se izdaja od novoga leta časopis v čes-kom i zajedno i v ruskom jeziku pod naslovom: СлавлнскШ шрт. ali: Slovansky svet. On podporuje i razširuje uzajemnost slavjansku i izvžstjuje svoje čitatelje o tom, čto se dela v vedah, v slovstvč i v umčnji na slavjanskom severe i juge, na iztoke i zapade.
Ko se v raznih stranah prostranoga slavjanstva spisovatelj i tako hvalevredno trude i oznanjaju potrebnost slovstvene uzajemno-sti slavjanske: se je toga radi podal take naš časnik „Slavjan" v beli svet, dokazovat, da slovstvenu uzajemnost dokažemo djansko, dejstviteljno tem, da se trudimo pred vsem upeljati cirilici! za občeslavjanski alfabet i si prizadevamo pisati po uzajemnu, to
je, koliko moguče, razumljivo vsem književnim i prostvžtljenim Slavjanam.
Daleko po široširokom svčtš slavjanskom se je razposlalo pervo čislo Slavjaua. Iz mnogih pokrajin ni došlo ješče odgovora, kako su sprejemali časnik naš; od nčkterih krajev imamo pak prijateljske dopise, da su Slavjana sprejemali s slavjanskoj prijaznostju klicaje: „Dobro došel! — Бог дај сречо! — Bog daj najboljši uspeh, obilno i vsestransko podporo od vseh korenitih Slavjanov!" Dopisi nčkteri su cirilicoj, nčkteri latinicoj spisani. Jeden dopis iz Kranjske glasi takole:
„Serčno sem se oveselil čitavši, da počnete izdajati list zastopajo nam tako potrebno slavsko uzajemnost. Treba nam moči družiti i unitis viribus (sdruženimi močmi) prihodnost si pripraviti. Fisično i duševno razcepljeni smo pritljikovci (zakerneli terpasliki, patuljci). Voščim zato podvzetju naj boljši vspeh!"
Neki blagorodni Slovenec iz Štajerske piše vredničtvu takole: „Гледајмо веч на то, что нас спојује, него на то, что нас разлучује !" (Novice 1857.)
„Пречестни и велеучени господине! То ме је же дуго занимало, знадем јербо, да неслога тлачи a слога јачи, те увидвам да, једно од најважнбјших оправил учених списователјев југославјанских је сада: подпомагати марлБиво, да се наша наречја по малу сближају."
„ДлБа тога радоствим сердцем поздравлБам започето дЈло, јер озирати се на все славјанске брате, „то је что нас спојује," все друго нас разлучује, не води до никакве слоге!"
„Подиисани дакле улвудно моли, да му благоволите поши-ЛБати „Славјана," којему жели сретен yciif>x, да се чим берже постигне цилб свет и једнак bcžm правим Славјаном, — искрена ..братскал лгобовБ" и слога в bcžm." —
Jeden učen Slovenec razlagavši svoje prijateljske nasvete glede upravljanja „Slavjana" piše:
„Kar iz lastne skušnje vem, Vam rad pripoznavam, da ima Vaše pisanje veliko dobro praktično stran, ker po Vaše se raz-umčmo Slovani ali Sloveni sploh (v obče) vsi . . . Želim da bi imeli srečo pri svojem prizadevanji i da bi pospeševali slovansko vzajemnost, za ktero i jaz gorim, i dobivali le več i več podpirateljev." Iz Galicije je došlo vredničtvu „Slavjana" ovako glaseče pismo: „Ж.елал иособствоватБ Вашему оченв хорошему пред1цилтш посБшда a зд^сб три гулденовт. и прошу Вае заплачену чаеописв ..Slavjan" 1Љ1еБ1латБ даромт. одному у читслени, которому по розсуж-ден1М Вашему усмБгслите. Да живетт. Славннвств народг!
М. Гулла, приходннкг.
Da se vidi, kako lehko ponima i razumi Jugoslavjan ruščinu, postavimo semo to pismo po jugoslovensku:
*
Želeč podpomagati Vašemu jako lčpomu preduzetiji pošljem ovdč tri forinte i prosim zaplačeni časopis „Slavjan" pošiljati v dar jednomu učitelju, kteromu po Vašemu razsodjenji umislite.
Da živi Slavjanski narod!	jj Gulla
župnik.
Po čestnom prikazč blagorodnoga. darovatelja je sklenilo vred-ničtvo „Slavjana" pošiljati zaplačeni časnik darom — budučim uči-teljam naroda, dijakam (učnikam) v Narodno m Domč v Lvovč. —
Iz Slovenskega (Slovakej) pišu o časniku „Slavjanu":
Blahorody Pane Bedaktor! Vaš časopis „Slavian" otvorenym naručim bol prijaty od všetkych, tu študujucich Slovakov. Idea ta, kteru ste Vy prvj do života uviedol i v srdciah našich od davna imala sidlo svoje, len окатусћ (miglej oka) čakali sme, o ktorom prvy krok urobeny bude k vyvedeniu epochalneho diela všeslovan-skej reči. Vd'aka Vam za to, že ste tejto idei venoval sily svoje; Boh daj aby tato zora pekne zrodila rano vo svete slovanstva."
ВопросЂ обх об1це-славднскои азбук!
(Од г. Нила Александровича Попова.)
Попмтки ввести обшее иравописаше у гожнмх-б Славлнт. не 6б1ли уже новостбго. Вт> сербскоА газетм Седмица которуго издавалг тогда вгб Новомг Сад$ г. Медаковичг, бБ1ла помЗацена статевка подт> заглавЈемт.: „Естб ли возможностб сближешл длл к>жно-славлнскихт. литератург и лзбисовт. ?" темон) длл котороЛ послужи-ла мбклб, что различнБШ писБмена значителБно содМствовали вт> разлучда славлнскихг литературх. По поводу зтоА статви, г. Малрг ном^стилт) вт> газетб Novice (Nr. Nr. 43 и 45 за 1857 годт.) статеАку, подх заглагпемг: Наша Литература, вт> котороА онт> подвергг подробному разбору вопросг o томх, отчего гожно-слав-лнскјд литературБ1 вообше и словенскал вг особенности отличаготсл относителБного бЈдностш. Главнок причиноА зтоб б-бдности, какт> вт> упомлнутоб статб® г. Медаковича, такт. и b-б статв® г. Малра, ВБ1ставлена, бвиа литературнал разЈрозненноств к»жш.1хт> Славлнт>. ЧетБ1ре писБменности: сербскал, болгарскал, хорватскал и словин-скал дЈлили умственнБ1л силб1 гожнбпгб Славлнг, имбли каждал своихх немногочислешп>1хт> читателећ и оставалисв другг другу чуждими. Почти ни одна книга, написаннал на каком-в-либо изт> к>жно-славлнскихт> нар£чШ, не находила ce6ž достаточнаго числа читателев, которое могло 6бг покрБ1ТБ расходм на ел печатате. Прежде издатл каждоб новоК книги авторт> ел обв1кновенно соби-налг предварителБно подпигциковт,, которБ1е хотл сколбко - нибудБ могли бм покрБТТБ издержки печататл. Единстветшмт. средствоит.
длл усп£шнаго развитш гожно-славлнскихг литератург иредставлл-лосб сближеше ихг между co6oft. Оба автора, поднлвцпе вопрост, обт> зтомт. сближенш, Медаковичг и Малрг, залвили однакожг, что сближеше можетт. 6б1тб совершаемо толбко постепе1шо, начавгв св уничтоженм главтлхт, грамматическихгв pas.uniift и нритомг болбе удобннхт. ктб соглашенда. При такомг сближеши необхо-димо бллло также отказатБсл отт> вслкихг нововведенШ и слишкомх / поспбштлхг реФормг. Г. Малр-в предложилт. вт, своеЛ статв® даже примбрн tžxt> уступокг, которнл могли бм 6б1тб сд$ланБ1 Словенцами длл сближешл ихт> лзБ1ка и литературБ1 ст> серфко-хорватского писБменностш. Равшлмг образомт. предлагалг онг ст> своеЛ сторонн и БолгарамБ, вт> видахг сближешл ихт> ст> Сер-бами, писатБ такт. какг писалг Болгаринт. 1ордант> X. Константи-новт. (вт. газет^ ЦареградсшА ВЈстникг за 1855 годт>). Но глав-шмт> и первшгв средствомг кт. сближешго между ншно-славлн-скими литературами г. Малрг считалг принлтае Хорватами и Словенцами кириллицБ1 вмбсто латинскоЛ азбуки. „Изучете кирил-ШЦБ1, говорилч, онг Словенцамт., не представллетг болвшихт. трудностеА длл наст>. ЧетБ1ре или плтб буквг, лишнихг противт. латинскоА и греческоА азбуки, легко заномнитв. Болтбсл нхт> намт> нечего ; в£дб зто не турецгае лничарБ1. ПускаД наши СловенцБ1 иопро-буготт) прочестБ такимт. образомг два, три нумера Сербскаго Дневника или СедмицБ1. Словарл при зтомт. не надо: если и встрјбтитсл слово ма-лопонлтное или невразумителБное, то сл-бдуетг толбко продолжатв чте-ше, и изг обцаго хода р£чи легко уже будетг понлтб смбгслт. зага-дочнаго слова. Такое чтеше должно 6б1тб нред1гринимаемо ц^лбг-ми кружками. При взаимнов помогци легче будутт., даватБса и самБМ обглснешл неупотребителБЈШхг у наст. словг. Зат£мт> пустБ каждвдВ изт> научившихсл читатБ по-сербски напишетг самт> кириллицев что-нибудБ на словенскомг нар§чт. Наша облзанностБ должна 6б1тб отнбшЗ; дволкаго рода: Mri>i должнБ1, ст> одноА сторонБ1, приближатБсл кт> сербско-хорватскому литературному лзкшу, a сг другоВ, принлтБ кириллицу. Но и то и другое мо-жетг 6итб достигнуто толбко современемг, мало-помалу: кто хо-четг написатБ что-либо кириллицеИ, пустБ гшшетг на первБ1хт> порахг на обше-доступномг у наст> словенскомт. нар^чш.... Но во вслкомт. случаЈ. достижеше указанноА мнок> ц^ли 6б1ло 6б1 вели-чаАшимг счаспемг длл к>жнб1хт> Славлнг: число писателев ввели-чилосб 6б1, число читателев еше болбе; книги нисалисБ 6бг и рас-купалисБ 6б1 охотн^е, и литература одбласБ 6б1 оилБн^е и обширнЈе . . . Не дадимт. же ни вђљг, ни м4ста предуббжденјлмгв лмдеА враждебнБГхт, кт. зтому д!лу, которБЈе, кто по злоб$, a кто и но невЈжеству, старамтсл посЈлтб сбмена раздора между братскими племенами. Будемг обрашатБ болбе внимашл на то что наст. соедис нлетг, нежели на то, что насх разлучаетт.." Изт> зтихт. словг читатели наши могутБ вид-бтБ, какое важное значете длл вс^хг Славлнг им^етг спорт. o латинскоА и кириллБсков азбукахг. (Се надалвује.)
I
Pitanje o obče-slavjanskom alfabete.
Skušnje upeljati obče pravopisanje pri .Tugoslavjanah nisu bile več novostju .... V serbskom časniku Седмица (v čislama 9. i 10. za leto 1857.), kteroga je izdajal tada v Novem Sadž g. Meda-kovič je bil namestjen sostavek pod nadpisom: .Te-li moguče, da bi se sbližale jugoslavjanske literature i jeziki? Predmet toga sostavka je izviral iz misli, da različna pismena jako povečavaju različnost slavjanskih literatur. Vsled toga sostavka je postavil g. Majar v časniku Novice (v čislama 43. i 46. za lčto 1857.) sostav-kič pod nadpisom: Naša literatura, v kterom je podrobno razbiral pričinu, po kteroj jugoslavjanske literature v obče i slovenska posebno su tako bedne. Glavnoj pričinoj te bednosti se je kazala, kako v napomenutom sostavku g. Medakoviča, tako i v sostavku g. Majarja literarna razdrobljenost Jugoslavjan. Cetire pismenosti: serbska, bolgarska, horvatska i slovenska su delile umstvene sile južnih Slavjan. su imele vsaka svojih nemnogih čitateljev i su ostavale jedna drugoj tudjimi. Skoro nijedna knjiga napisana na kteromkoli iz južnoslavjanskih narečij ni dobila potrebnoga čisla čitateljev, da bi mogla se doplačati tiskarina. Pred izdanjem vsake nove knjige je njeni spisovatelj obično sbiral oprezno pred-brojnike, da bi se vsaj za potrebu namirili stroški tiskanja. Tver-dilo se je, da jedino sredstvo za procvčtanje literatur jugoslavjan-skih je, da se sbližaju med seboj. Oba spisovatelja govoreča o tom sbližanji Medakovič i Majar sta izjavila jednako, da se to sbližanje može izverševati toliko polagano, po čase, da se od po-četka slože glavne slovnične razlike i se zamčne prikladnejšimi. Pri takom sbliževanji bi se imelo i čuvati vseh nevotarij i preber-zih popravkov. G. Majar je predložil takže primere, v kterih slučaj ah bi se Slovenci lehko sbližali jeziku i slovstvu horvatsko-serbskomu. Isto tako je on predlagal od svoje strane i Bolgaram, glede njih sbliževanja s Serbami, pisati tako. kako je pisal Bolga-rin Jordan X. Konstantinov^ v novinah ЦареградсгаЛ ВЂстнитљ za lčto "TS35)T Pa glavnim' i pervim sredstvom, da bi se južno-slav-janska slovstva sbližala med seboj, sceni g. Majar to, da bi Horvati i Slovenci sprijeli cirilicu mčste latinice.*)
Naučiti se cirilice, je govoril Sloveneam, nam bi ne bilo težko. Oetire ali pet pismen, ktera se razlikuju od latinskih i gerčkih je lehko si upamtiti. Bati se jih ni potreba, saj nisu turški janičarji. Naj skuse naši Slovenci tako pročitati dva ali tri čisle Сербскога Дневника ali Седмице. Slovarja pri tom ni potreba: ako se i naleti neko neznano ali nerazumljivo slovo, se ima samo prodolžati
*) V knjigah ispisah naučnih namenjenih književnim i prosvetljenim Slavjanam.
)	/) /O /)	(Primečanje vredničtva.)
* / ./ ' ш? ^У- у 7/., Л Z. '
т a-
'Ллп? luŽV&Jtf	v<
/
čitanje, i iz obsega reči se uže lehko pogodi pomžn neznanoga slova. Dobro bi bilo da bi tako čitalo se v cčlih družtvah. Pri uzajemnoj pomoči se ložeje razjasnuju slova pri nas neznana. Za-tžm vsaki, kto se je uže naučil čitati ciril icu, naj skusi sam napisati nečto, budi čto budi, v slovenskom narečji pismenami ciril-skimi .... Naša težnja ima biti od sada dvojverstna, da se iz jedne strani približavamo serbsko-horvatskomu (slavjanskomu) lite-rarnomu jeziku i iz druge strani, da sprijememo cirilicu. Pa i jedno i drugo se može doseči jednom po čase, malo po malu ; kto hoče napisati čiokoli cirilicoj, naj piše v početku v obče znanom nam narečji.
Pa to je gotovo, da, ako bi te od mene imenovani cil dosegli, bi bila to naj večja sreča za Jugoslavjane; čislo pisateljev bi se pomnožilo, čislo čitateljev ješče več ; knjige bi se spisovale i kupovale ohotnčje, slovstvo bi se povečalo i okrepilo ... Ne dajmo ni vere ni mesta obsenam ljudi suprotivnih našemu delu, kteri stranoj iz zlobe, stranoj iz neznanstva gledaju posejati seme prepira i nesloge med bratskimi plemenami. Gledajmo več na to, čto nas spo-juje, nego na to, čto nas razlučuje."
Iz teh slov čitatelji naši lehko uvide kako važno značenje ima za vse Slavjane razpravljanje o latinskom i cirilskom alfabetč . . ."
(Se nadaljuje.)
CtO nam je sada riniti ?
V sadajnih obstojateljstvah se očakuje od Slavjana prosvet-ljenoga sledeče:
1.	Da zna čitati slavjanske knjige, budite tiskane cirilicoj ali latinoj. Književni Rusi, Serblji in Bolgari to uže v obče znaju, ako bi pa kteri Slavjan ne znal cirilice, se lehko, skoro ne vedeč kada, nauči, samo naj čita časopis Slavjan.
2.	Da latinice do sada se služeči Slavjan se nauči pisati svoje narečje cirilicoj. Pisma cirilskoga se lehko nauči iz knjižice slovenske : Predpisi latinsko in cirilslzo slavenslci. Предгпс! ла-тшеко i шрјлско елавенгаа, na svčtlo izdal Matija Majar i se dobi pri vredniku Slavjana za 50 kr. avstr. vrednote. Vežbati in vaditi se cirilice se može lehko tčm, da pošlje nekada kak kratek sostav-kič v kteromkoli narečji slavjanskom cirilskimi pismenami spisani v časnik Slavjan. Dolge učene razprave (Abhandlungen) se v te časnik sprijemati ne mogu, se prostora nedostava, kratki sostavkiči obsegajuči možebiti samo nekih 10 ali 12 redek, so za naše sada-nje okolnosti neverjetno važni i poljezni po tomu, čto se jih lehko nčkoliko sprijeme v jedno čislo Slavjana po kterih se lehko v vsa-
kom čislč prijateljsko oglasimo jeden drugomu mi Slavjani raznih narečij, — čto je j ako važno.
3.	Da si prisvoji kratek obzor slovstva slavjavskoga na naj menje onoga predmeta, kteroga študira, ali o kterom spisuje. — Rusi izdavaju osobiti časopis, kterom se oznanjaju knjige tiskom izdane. — Cehi imaju: „ Vestnih Ubliografichy, časopis pro litera-turu, hudbu a umžni," kteroga izdava i ureduje obče znani spi-sovatelj Fr. A. Urbanek; majetnik a nakladatelj je knjižara J. L. Kobra v Praze. — Po takih knjigopisnih časnikah si vsaki lehko prisvoji potreben obzor slovstva ruskoga i českoga. Težje se zvč o novo izdanih knjigah jugoslavjanskih; koliko moguče bude se trudil Slavjan jih oznaniti čitateljam svojim.
4.	Da si prisvoji kratek zemljepisni (geografički) obzor slavjan-stva, to je, da se seznani zemljami, v kterih stanuju Slavjani. To učini jednoduho tčm, da si nabavi, kupi, knjigu: Narodopis slovanski^, od J. P. Šafarika, v kteroj je krasni zemljovid siovanskv (Landkarte) na kterom se jednim pogledom vidi cčla zemlja ob-ljudjena Slavjanami v Evropč s medjami do kterih sega jezik slav-janski. Buduč pako da blizo tretjina Asije spada k deržave ruskoj, bi imel Slavjan i o Asiji si pribaviti potrebno zemljopisno znanje; k tomu posluži zemljovid Asije izdan v naj novejšem vre-menč, čto se na zemljovide pozna iz tega, ako je mesto Taškend za-bilježeno uže kako k Rusiji spadajuče.
5.	Da se soznani poslednič s zgodovinoj starih Slavjan. To može doseči tem, ako bude rad čital časopis „Slavjan." Vredničtvo toga časopisa vseserdno želi čitateljam svojim donašati sostavke
0	takih predmetah, kteri bi zanimali vse čitatelje zajedno, budite iz kteregakoli plemena slavjanskoga: k tomu pa ni priličnž-jega i sposobnčjega predmeta, nego upravo stara zgodovina slav-janska: zato bude Slavjan donašal redom sostavke o staroj zgodovine Slavjan. Ti sostavki se budu pisali cirilicoj, ktere se služi daleko večja čast Slavjan, to je njih več od 62,000.000 osob, se budu pisali uzajemnim jezikom slavjanskim, koliko po sadajnih okolnostih moguče, književnim Slavjanam kterogakoli narečja lehko ponjatnim i razumljivim.
Naj radejše bi, to se ve, Slavjan pisal jezikom obče slavjanskim, kteroga pa do sada točno ustanovljenoga neimamo, kteri nam izraste jednom po uzajemnosti slavjanskoj : sada budimo zadovoljni
1	Boga zahvalimo, ako tako pisati možemo, da se Slavjani raznih narečij vsaj za potrčbu i za silu, razumimo; po malu se budeta nam lepše ugladila i sveršila pravopis i književni jezik slavjanski.
0 СЛВДАХ ПРАСЛАВЈАН. Знанје згодовше јако важно.
Уже нбка 1змшш>ена иршовбдка i праздна басенв (novela roman) може 6iTi н£када доста зашилв1ва, много затЈшлвбја, i важ-Hija je пак пршовЈ>дка ибке важне штМте прггодбе. Праздна ба-сенБ, буд1 ce6is зашмлмвЈјша, остане однако подобна једном ж1во-пшаному огш>у, ж1вошеаној rocTiji ал1 ж1вотсаној деревЈШ, статку, лехко да jix заволву ж1вотсне л^поте рад1 ногледамо, але upi ж1-вотсаному опљу се не можемо загрета, к ж1вотсаној rocriji се не можемо всест1, в жгвотсаној дерев]њ1 не можемо преб1ват1. Веч вреден je icriiii огенБ, дбјствггелБна гостуа i скутечна деревнва од ж!вотсатх: што тако је веч вр£дна, је полвезнЈја i подучлБ1-Bija пршовбдка icTini-re пр1годбе од праздне басшл.
Нај важнбјша i нај подучлБ1в$јша је иак згодовша народна: она објема нај важн^јше веселе i жалоотне, сречне i несречне прјгодбе, ктере су народ задевале.
Уже o прглбтном i пожиом муж4 се нербдко рече: то је умен i скушен муж, кер је в долгом својем ж1влБенј1 много. вцџл, чул, многа нреливјл i скушл. Славјан 4iTajy4i згодовшу овојега народа се ностав! пак на тако в1соко станшче, да i3 нвега MOTpi не само на важне прггодбе само једнога једшога чловека, него на много важн^је прјгодбе ц-блога много мшјонов особ обсегајучега варода, нр1годбе, које су ое случјле не в BpeMeiii једнога чловеч-скога века, него в н1жолжо сет i в нбколшо тшуч л$т.
Славјан знајуч1 пршчно згодовшу својега народа ц£ло народно змвлБенје Morpi од праве стране i га јасно потма, он спозна, како су се развјле разм^ре, в KTepix народ сада аивк ол зна потрЈбе народне, ув1д1 lipaBi пом£н поједшх нр1годеб народа се т1чуч1х, спозна i3Bop ирггодеб i нбјх вброподобне послЈдоце i зна своју родолБубву д^лавност всбгда благополучно удест i вредт в полБзу народа. ОснователБно спознава i3 мшулосп пр1томност i спревда својој ученостју в далеку будучност. Згодовша га про-св1тлБује.
Он позна значај својега народа, НБегове об1чаје, наваде, в4 одкуда i3Bipa велша множша народн1х jirep, п§сенБ, пословјц i разн1х лвубошттх. згодовше невјипчему чудшх i неразумлБЈвЈх народтх пршовЈдек; он се нмховој мшној насладБује, нмхову иро-св^тлБеност i благонравје обд1вује, i се jix радвује в$деч, да су то краст останш стародавне подовогодно в1соке просв:&те на-рода славјанскога.
Како н$как аромак стој! ведл^ такога згодовшој својега на-рода просвЈтлБенога Славјана, згодовше невбпт чловек. — Значај
иарода i размбре, в KTepix aaBi нербдко кр1во потма: он тумара. како в нЈжој мегл^. Народш o6i4aji, jirpe, nicm, пршов£дке i по-слошцс славјанске, в обче цбло народно ж1влвенје је нвему зага-дочно i Неразузптелвно. Нербдко ci мкш,. да ri upaoTapi драгоцбш останга стародавне державне составе i Bicoice просвбте славјанске i3Bipajy i3 utae народне Фантасце i санјарце, да су то саме праз-дне в£ре, праздне Јзмшлвотше. да су то мт_ј саге. да су то саме ббсовске i сатаншске гердобе, несподобноств Н1када ci ушсл1, " да су те прастаре npicHO i чјсто славјанске драгоцбносп iipiiH.ie мед наш народ i3 тудвшства, буд1 од Скандшавцов, будд од Ла-тшов, будо од Геленов. — Ако се му насгатне hžko старо затем-нело слово, на npiMip: Кунало, Коледа, Japi.io . . . се му Ч1ш, да су то iMeHa н§гах богов ал! па богшв, ал1 na iMeHa б£сов i худачов.
Народ незнајуч1 своје згодовше је мед народаки на божјем cbštž ирава cipoTa, која је заблудига од CBojix 6oraTix i знаментх род1тслјси i нозабиа Htix ime i згубка родствет лјст. Сам шсш, да је ирота i cbžt га почгга таке cipoToj, i остане cipoTa незнана, хотва (премда, буд да) i дојде в деревнву i в статек CBojix богатЈх i знамет-пх родателвев.
3 н а°н је згодовјне својега народа је јако важно i полвезно.
0 Љопочет^.
Згодовша оипва се на л-Етопочст^. Закладно лбто, на ктером се ша осшват! ц-бл лТ;тоиочет згодовше, должно 6ixi од ученога свбта точно долучено i за стално cnpijeTO, јшаче се вес лЈтопочет лаја i колеба.
Лбтопочет почетј од л'£та стварвенја св£та Hi сгодно по тому, что CTapi учеквага се грсттанско оддалвују једен од друго-га npi установлвеир лЈта од стварвенја свЈта; на пршЗф, Ддодор niine: ..EriiiTCKi духовнш псгатају од времена владе солнчнога бога до похода Александра Велшога в Acijy около 23.000 л£т." Бабш>н-CKi велхв1 ал1 калдјгр су твердоп, да je cbžt стар уже сто -псуче л-1',т. i Kiтајш' бајају, да CToji уже шлгјоне лбт.
Свето nicMO старога завбта Јмамо в разшх језтах стсано. на npijiip в самарјтанском. геленском i латшском, i тамо се почгга по старосп CTapix очаков; иа в H'&KTepix cnicax светога тсма се мед 04a.Tca>ii најде i АрФаксад. в jimx се га недостава, i i3 тога i3Bipajy неједнакоси в л^топочет^.
Много учешх муж се је уже труддло псшвугодној прјл-бжностју i ученостју налСжЈто вредт л^топочет Ttx npacTapix времен. па иредмет се је скоро јешче веч помбшал.
') Diodor I. 26.
Mi ce в все те чудно учене разправе нечемо упушчатп него Mi спрцемемо једнодухо за основну точку лбтопочета д-бто родвства XpicTOBa. To лбто je од ученога свбта точно опред^лвено i в обче за стално cnpijeTO i од тога л£та будемо назначовалј лбтопочет пргродеб в згодовпгћ славјанској опред4лвујуч1, ксшко л£т ce је то ал! оно случГло пред алј по родвств^ XpicTOBOM.
В нај давЈГ&јппх временах чловечанства до времена царва Шна около лбта 2.000 пред XpicTOM ce не може шкага лбтоиочет навестч, него ту се згодбе само пом4рно једна к другој могу ста-Biri в ред, да се рече, то i ово ce је пред згодко, него icTO i оно.
Од времена Нша до иочетка војне тројанске лбта 1193. иред XpicTOM ce може т£топочет навесп само на толшО, да се в обче vcTaHOBi, в ктером столетр ce је ибчто ирггодко i алј ce je npi-годко в почетку ал1 в ср^дб алЈ на конц® тога a.ri онога стол^тја.
Точно установлвено i доказаип потвердвено од CTapix i HOBix ученјаков je л£то, в ктером ce је почела тројанска војна. i л£то разоренја славнога мбста Liija. Зв^здословно, на шнуту точен је л£топочет бабвггонстх велхвов звбздословов Ј.чсноваш: добој (аега) Набонацарвевој, ктера сч1та i 6poji точно од полдна 26. Фебруарва лг£та 747. пред XpicTOM: Koji л^топочет je тако на мшуту точен, да ce га i днепнш ден служе звездослов1 в CBojix звбздословтх јзтраж^ванјах i затсках. В осталом се пр1годбам в т^х стародав-Hix временах може об1чно лбто само нр{бл1з1телвно назначт, да се npicTaBi, то ал! оно ce је случ1ло около тога aai онога лбта.
0 ел1дах Славјан в 1ндд.
0	нај давн^јипх временах чловечанства од л!ћта ? до времсна владе
царва Hina около л4та 2.000 пред Хрттом.
Нај перва bžct в згодовшб славјанској недвојбено icrimTa гласа:
Славјанск1 народ спада к задругб, к дружб£, к родо-BiHi народов шдоевропс1их.
K задруг! шдоевропскгх народов спадају ел£деч1 народ! i то:
В Aciji:
1. Народ шдјчга. Људа тога велтога народа шенују ca>ii себс Хшдук> i npe6iBajy в садајном 1ндостан16 i в Гшжјшх нвсму iiOKpaji-нах; су раздблвет на многе лвуднате роде; поч!та ce jix веч од сто
1	десет мшјонов душ. Oni говоре i поднес једшм јшм o64iM језжом, ако равно разд^лветм на нИжолшо наречу. CTapi Hhix језж mirt ужс BiMep.ii 6Lt je oni isBipni, стародавш. 6oraTi i вкоко 13ображет језш 1менем санскр1тсм. Садајна наречја iiwenyjy ce пракрггшам1.
Семо npi4iTajy ce i н£ктера мало познана плсмена, на npiinip так i iiaeHOBani Ciaxnyxi i I\a<t>ipi no ropoBji Хшдукушу, o KTepix језшу o
iioboaš ce мало в£; онда Цшаш, јако то HŽKoji Micje, потомк1 CTapix шдкгах CiriiioB; чшло лђјјџ tžx малјх племен се точно не може ка-зат1, веч од шест мшјонов особ ce jix не спсшта,
2.	Народ афгансга од стародавна велш i мочен нребЈва на за-пад4 1зходне 1ндце. Ilapci jix iMcnyjy Афган, caMi себе пак Пуштун, в множном чк;л4: Пуштане, в 1ндф jix зову: Штан a.ii Патан. Jix je бл1зо осем мшјонов особ.
3.	Народ персга; caMi isieHyjy ce Фарсам1, в CTapix временах славт народ под 1меном Партов знат. Hbix језш се уже од давна дЗш на двб наречј1, једно ce iMenyje Дерј, i ce roBopi об1чно на двор£ царвев персгах i в землвама Хорасан i Фарс, друго пак на јужном npiMopji i в крајшЗ; Cycijanž. Сада ce поч1та Лћуд1 народа перскога бл1зо 12 мшјонов.
Говор тако звашх Бухаров ал1 об1вателБев mžct велше i мале Eyxapije до медве гатајске, је властн£ новоперсга. Чшло Бухаров се точно не може пов^даи, HŽKoji jix начггају блгзо два мшјона.
4.	Народ курдсга. Курд! npe6iBajy в Курдштан£ i в Hfccojix крајах западне i северне Ilepcije i кром^ тога i разтрешено i no Me-conoTajiiji i Cipiji. CaMi ce 1менују: Курд ал1 Курманджје. Курд je слово перско i nosiim: јуначга, je подобно славјанскому 1'орд. Курдов је једном бл1зо полдруп мшјон.
5.	Народ арменсга. Армет шенују caMi себе Гајкан i преб!вају в цблој горнатој ApMeniji, подЈлвеш под владе иерску, турску i руску.
HiHtjuri нмх говор ce од старога јако разлшује. Народа тога се ночгга около десет мшјонов особ.
6.	Народ Аланов ал1 Асетшцов no ropoBji Кавкаском. CaMi зову се 1рон i покрајшу своју 1ротстан, су iiotomiu crapix Медов, нсгата ce jix само около 32.000 особ.
В Европ^:
7.	Народ словансга ал1 славјанст, једен од нај вечј1х наро-дов на CBŽTi, он поседује скоро двј; третвшб Европе i скоро шестшу ц^ле землБе. Oni иреб1вају ал1 caMi ал1 заједно с jiHiMi народа>п пом^-uiaHi в Pyciji, в Полбској, в Познанр, в 13ходној i западној IXpyciji, в Лужадах, в Шлезгр. в Ческој, в Mopaež, в Галпцј1, в Угорској ; в југославјансгах покрај1нах, то je: в Крајнској, в Штајерској, в Ко-рушкој,вГор1ц$,в Терстјанском пред4л£, в1стр£, в Хорватској, в Сла-BOHiji, в Далмацф, на островах далматшсмх, в Cep6iji, в Болгарц1, в Македонф, в Eochž, в Херцоговшб i в ЧернојгорЗ;; нЗжтере осаде се најду i в Геладб, в Арнаутској i в долнвеј Авс-rpiji. Славјаш говоре славјанст језш в неколшо наречјах. Памб-пгодно i затмлј1во је, да су та наречја ио говорб пршростога народа ci много подобнђа i бл1жја, него наречја кнј1жевна, ктера се не мало i непотр£бно pa3.ii-кују служеч се разл1чтм1 шсменам1, латшсгам1 i lupLicram, i разл1чнШ upaBonicaMi. Всега славјанскога народа се спочгга около 80,000.000 особ.
8.	Народ геленсга в сгародавнб преславен рад1 своје просв^те,
roBopi i mine сада no новогеленеку i обсеже само блпо 4 ал1 5 мш-јонов особ.
9.	Народ латшси, ал1 како се сада об1чн$је рече: народ1 роман-CKi. Семо спадају Ггалјаш, Шпанјол!, Португал1 i Француа. Также Англеж1 6i се могл! ту семо спочггатч по тому, что je Htix језш слу-чен i3 латшскога i н^мечкога.
10.	Народ германсм, јако лвуднат народ. K нвему се спочтју кромб власттх Тмцев i Холандчат, Дат i Швед1, i ако 6i се к нмм iipi4iTa.ti i Англеж!, 6i те народ обсегел над 60 мшјонов особ.
11.	Народ келтччш. CaMi се isienyjy Галавп. K тому народу спа-дају Каледот, горал1 скотск1 i Ipi, су потомт cTapix EpiTOB. Поч1та се jix бл1зо 8 мшјонов особ.
12.	Народ' KiM6picKi. Келта су jix звал1 Белгамв Htix потоми преб1вају в северо-западној Францф в тако названој EpeTamji, онда в Англгр Epejeapi i Валппчат в садајној землв1 Валкжој i КорнвалЈЈ. Hiix се сиоч1та бл1зо два мшјона особ.
13.	Народ Јптевсга. Oco6iTo знаметт длве тога, да је нвегов језп< мед шдоевропсгаап језшам1 језшу санскршжому нај иодобн£јцп i CToji рад1 те подобносп в ср£д$ мед језшама санскрггсгам i славјан-ск1м. Лггват »цву дјјлом под владој руској, дЗЈлом иод пруској, спспта се jix блјзо два мшјона.2)
Да спада славјансга народ в задругу ал1 сродство шдоевропсгах народов то доказује недвојбено подобност језша славјанскога с оста-лш језжаш шдоевропскпп; рад! тога се i нај старејпп сл$д1 Славјан 1мају тражт i jicKari в 1ндцј. Зато будемо jioKaje нај старејше сл^де Славјан промотрш землву 1ндоју, народе шд1чке в нај давн^јппх вре-менах i будемо прегледалј нај старејше н4ст! чловечанства, ал1 се најде в Hjix слЈ;д Славјан — все само кратко, само натолнсо, колшо то задева згодовшу славјанску. Послбдшч хочемо nonpamaTi (заш-Tari) i сада жјвече пршросто лвудство славјаноах племен чеса? се оно јешче спомЂнја o OHix прадавшх добах в 1ндц1.
(Се надалјује.)
Dvč Ičpč misli uzajemnč.
Jednu iz tčh dveh misel je izgovorilo slavno serbsko učeno družtvo v Bšlograde serbskom, drugu slovensko spisovateljsko družtvo. „Slavjan" si počita za svoju čestnu dolžnost od vsake tčh dveh misel nekoliko slov pogovoriti.
Na soslanku (shode) slavnoga učenoga družtva serbskoga 2. marca 1871 je čital g. Stojan Boškovič redovni član družtva svoj
a) J. П. ШаФарш. Starožitnosti slovanske, стр. 28,
predlog, da bi Jugoslavjani sestavili jugoslavjanski obči naučni rečnik, to je: slovar. — Ta misel zadeva jednako Serbe i Horvate, Bolgare i Slovence i zato budi nam dovoljeno iz onoga predloga nčktera osobito važna slova uvesti i onda pristaviti i svoje skromno mnenje. G. Boškovič govori naudušeno med ostalim: „ . . . nužno je naročito, da se na književnom i naučnom polji živo nje-guje uzajemnost i bratska sveža izmed nas (Serbov) i srodnoga nam naroda horvatskoga, slovenskoga i bolgarskoga, jednoj besedoj: izmed jugoslavjanskih plemen (izverstno i krasno! Vred.).. . ako hočemo uže jednom ozbiljno da pogledamo: kako bi se naše jugo-slavjansko pleme . . . preporoditi moglo, je potreba pred vsčm, da jasno označimo cil (namčru) i da izmerimo vsu svoju umstvenu i gmotnu snagu (materialnu moč) svoju, kteroj bi mogli razpolagati v tom velikom historičkom delč, ktero bi činilo epohu. Pojedine prosvetljeneje glave su pri vsčh četirčh srodnih jugoslavjanskih plemenah budili dremajuču sovest v svojem narode. No sada je prišlo vreme, da se sjedinjenim trudom vseh glav, ktere v jugo-slavjanstvč uvide razmere i potrčbe svojega naroda, pristupi složno k velikomu poslu i delu, sjedinjenja književnosti jugoslavjanske . . .!
V tom smisle se meni čini, zdi, da se naj pred sovčst širi pa dčjansko se pokaže, da je zajednička jugoslavjanska književnost moguča i moguč i put i način (sposob) k tomu cilu, da se sdru-ženoj suagoj vsčh južnoslavjanskih družtev počne širiti i obnarodo-vati nauka pri vsčh četireh plemenah. Pervi pak ozbiljnčji početek v tom svetovnovažnom poslč čini i zdi se mi, da bi se uspešno učinil i storil: ako se serbsko učeno družtvo stavi v dogovor s serbskoj Maticoj v Novom Sadč, s jugoslavjanskoj akademijoj nauka v Zagrebč, s slovenskoj Maticoj v Ljublanč i s bolgarskim književnim družtvom v Brailč i v Bukureštč — i da se sdruženim trudom i sdruženimi sredstvami izda obči rečnik (slovar) znanja i nauka za ser bsko-horvatski, slovenski i bolgarski narod."
To je krasna uzajemna misel tičuča se vsčh plemen jugoslavjanskih, vrčdna da se promotri od vsčh strani. Tukaj stoj mnenje iz Slovenije, Vse poskusite i čto je boljega izberite i zahranite. Več oči, več vidi.
Namčrava se izdati naučni rečnik sdruženimi močmi za serb-sko-horvatski, slovenski i bolgarski narod.
Najpred bi se imelo točno ustanoviti:
Ali bude uaučni rečnik namenjen osobljivo priprostomu ljudstvu serbsko-horvatskomu, slovenskomu i bolgarskemu, koje čita obično samo knjige v svojem narečji tiskane; ali bude namenjen književnim i naučnim Jugoslavjanam serbsko-horvatskim, slovenskim i bolgarskim ?
To bi imelo se točno ustanoviti i dolučiti, da spisovatelj vč, kako ima svoje sostavke udesiti v narečji i pravopisč.
Ako bi M naučni rečniknamčnjenosobljivo priprostomu ljudstvu serbsko-horvatskomu, slovenskemu i bolgarskomu, onda bi trčbalo ga izdajati za Serbe v čisto serbsko-horvatskom jeziku cirilicoj, za Horvate opet v čisto serbsko-horvatskom jeziku latinoj, za Slovence v čisto slovenskom jeziku latinoj i za Bolgare v čisto bol-garskom jeziku opet cirilicoj. To bi se izdal naučni rečnik v če-tiršh narečjah — i ako bi se izdal samo v serbsko-horvatskom narečji, onda bi ne bil uzajemni jugoslavjanski, nego samo serbsko-horvatski naučni rečnik. Ako bi se izdal v vsčh četiršh narečjah bi se tem ne kazala pred svčtom naša uzajemnost, nego naša razdrobljenost. I to bilo bi proti našej namere i ne bilo bi dobro. — Izdajati tekst serbsko-horvatski dvaput poleg sebe, jedenput cirilicoj, drugiput ono isto latinoj, se čini nepotrebno, izgledalo bi to tako, kako da bi mi Slavjani niti čitati ne znali v občh alfabetah. Onda ako bi se izdajal v četireh ali v dvčh narečjah bi teksti se ali zravno sebe tiskali, da bi se silil človek one iste članke kupiti, i v svojem i v drugih narečjah — sila nije nigda mila, ali pak bi se članki po raznih narečjah v posebne svezke vezali; tu bi se opet kazala razdrobljenost naša.
To vse ne kaže dobro.
Nam se zdi, da bi sverhi našej naj bolje odgovarjalo: da bi izdal se naučni rečnik za vse Jugoslavjane v jednom j e-dinom tekstu v narečji serbsko-horvatskom — samo cirilicoj i jezikom uzajemnim, takim, da bi vsi Jugoslav-jani razumeli.
Književno uzajemnost bi Slovenci lehko v slčdečem djansko skazali spisovaje v naučni rečnik:
1.	Pisali bi cirilicoj, ker daleko večja strana Slavjanov se cirilice služi.
2.	Bi mesto slovenskega o, na primer: dob, zob, mož; si vidil mojo mlado sestro; oni nesejo, bi jejo, metnejo, pišejo, kupujejo sprijeli m na primšr: dub, zub, muz; si vidil mojumladu sestru; oni nesu, biju, metnu, pišu, kupuju.
3.	Bi sklanjali pridavna imena imajuča pred koncovkoj ž, š, č, j, kako do sada na: ega, emu, em, vručega, vručemu, pri vru-eem; vsa ostala pridavna pak na: oga, omu, om, velikoga, velikomu, pri velikom.
Dual bi Slovenci v svojih sostavkih zaderžali i na konci slov oni slavjanski l: orel, dal, nesel, volk, polk, mesto: orao, dao, neso, vuk, puk; ostalim jugoslavjanskim plemenom ostalo bi svobodno pisati v teh slučajih l ali o. Budimo posebno sada v početku svobodomiselni glede jezika i pravopisanja: neka se pozna uže na jeziku i pravopisanji, koji sostavek je spisal čestit Horvato-Serb, koji marljiv Bolgar i koji uzajemen Slovenec, samo da je spisan cirilicoj i uzajemno, to je približevavno.
Tako bi mi Slovenci gledali pisati uzajemno i približevavno; potem bi slovenski postavki izgledali blizo tako po slavjansko, kako v pritomnom čislč Slavjana sostavek: „O слЂдах праславјан."
Kako bi možebiti serbsko-horvatsko narečje se uzajemno približalo v nekojih slučajah južno-slavjanskomu govoru, o tom bi se posvetovali Horvati, Serbi i Bolgari.
Budi kako budi, ali se počne izdavati uže sada naučni rečnik jugoslavjanski ali ne — samo njegujmo tv krasni uzajemnu misel — i ako bi se ne dalo spisovati na mah naučni rečnik, skažujmo svoju uzajemnost slovstvenu pri vsakoj danoj priliki i priložnosti, da, na priračr, ako nič jinoga, vsaj napišemo nč-kada kak kratek sostavkič v serbsko-horvatskom ali bolgarskom ali slovenskom narečji cirilicoj i po uzajemnu v časnik „Slavjan'. Samo počnimo: Dobro početo, je uže na polo dodelano.
(Se nadaljuje.)
Književne včsti.
V	obče se može reči, da smo Slavjani, osobito Jugoslavjani, v slaboj književnoj i slovstvenoj svezč med seboj. Težko zvč Slovenec o izišavših knjigah horvatskih i serbskih, ješče težje o bolgarskih i ruskih. A v tom obstoji upravo slavjanska uzajemnost, da gledamo se bližje upoznati i medjusobno se koristiti knjigami izdanimi v raznih narečjah slavjanskih. Radi toga bude Slavjan po prilikč donašal i popis knjig, kako ravno jih bude zvčdel.
A r k i v za povčstnicu jugoslavensku. Knjiga IX. Uredio Ivan Kukuljevic Sakcinski. Izdan troškom družtva za jugoslavensku po-vjestnicu i starine. U Zagrebu. Obseg: I. Politička povjestnica. II. Cerkvena povjestnica. III. Književna povjestnica: 1. Bogoslovci. 2. Jezikoslovci. 3. Pjesnici. 4. Povjestnici.
V	toj knjigč su ponamčščeni prav po uzajemnu sostavki tiskani nčkteri latinoj nčkteri cirilicoj i v jednom sostavku se najde i glagolitica.
A r k i v. Knjiga X. Nastavljenje iz knjige IX. Književnici u Hervatah s ove strane Velebita, živivši u prvoj polovini 17. vieka od Ivana Kukuljeviča Saksinskoga. Zanimivo velma ne samo za Horvate nego i za Slovence i v obče za Jugoslavjane.
Nastavljenje k knjigi IX. Arkiva dalje: 5. Zemljo- i mjesto-pisci. 6. Socialno-politički pisci. 7. Pravoslovni pisci. 8. Hrvatsko-magjarski pisci. 9. Sumnjivi pisci. II. Politička povjestnica III. Običaji.
Osobito zanimljivo se čitata: životopis Jurja Križaniča Nebljuš-koga i Nikola grofa Zrinskoga; onda: Zapisci Barona Baltazara Patačiča i grofa Adama Oršiča od godine 1691 do 1814.
Natisnila tiskarnica družbe sv. Mohora v Celovcš.