PoŠtarina plačena u gotovu
Cena Din 7-*
SOKOLSKI GLASNIK
GLAS I 1C S^VEZA $ C K O LA KRALJ EViNf JUGOSLAVIJE
MESEČIMI P RILO C SOKOLSKO SELO
■[i/Ф\ '	V■	.
IJUBL JAN A,
j4 SEPTEMEAR 1934
Izlazi svakog petka — Godišnja pretplata 50 Din Uredništvo i uprava nalazi se u Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica broj 6, telefon broj 2177 — Račun poštanske štedionice broj 12.943 — Oglasi po ceniku — Rukopisi se ne vraćaju
GOD. V
BROJ 38
sna
®ušna pošla, senžma iszginulii) fieroja
Velike nacionalne svečanosti u Prokuplju u počasi topličkim herojima .
Govor Njegovog Veličanstva Kralja
Junačko Prokuplje, u srcu slavne i Ponosne Toplice, bilo je u nedelju 9 „■ m. središte velikih nacionalnih svečanosti, s kojima je zahvalno pokole-Je oslobodenog i ujedinjeno.J našeg aroda odalo dostojnu poštu i duboku a valnost div-junacima proslavljenog v°g kraja, koji su nadčovečjim naporna i patnjama, nezapamćenom hrab-oscu, požrtvovanjem i ljubavi, polo-11 svoje živote za slobodu i veličinu ,v°Je domovine: i svog plemena, za . bodu i ujedinjenje čitavog našeg li ovenskog naroda. Na desetke hi-jacia zahvalnog sveta sjatilo se je tog ana u dično naše Prokuplje da se iz ubinc svog srca zahvali neimarima ??e slobode i ujedinjenja, i da im kao m ч zna^ *e zahvalnosti otkrije spo-žjC, ’ ^oji če poznijim rodovima bi’ti j ' svedok kako se živi i kako se gine -a krst časni i slobodu zlatnu«. Ova
v	CcaiJ°st bila jc povezana i s prosla-D J11 100-godišnjice obnovljene proku-l atskc crkve sv. Prokopija, koja u na-J narodnoj istoriji zauzima vrlo vid-n° mesto.
Na ove svečanosti došli su, uz i-.mno mnoštvo naroda, Njegovo Ve* canstvo Kralj Aleksandar, Nj. Sv. tnjarh Varnava, pretsednik Vlade, etsednici Senata i Narodne skupšti-
ne, brojni ministri, se nato ri, narodni poslanici, pretstavnici našeg javnog i kulturnog života, kao i velik broj Sokola i oko 2.500 jumačkih četnika, koji su učestvovali u oslobodilačkim ratovima, sa svojim slavnim kuršumima iz-rešetanim ratnim zastavama. Sa svima se je Nj. Vel. Kralj rukovao i propit-kivao o životu i živo'tnim prilikama ta-mošnjeg naroda. Sa Sokolima, kao uvefc i na svakom mestu, bio je Nj. Vel. Kralj naročito ljubazan, i kad je čuo da su prokupatski Sokoli pali u mate-rijalnu stisku baš pri dovršivanju svog sokolskog doma, Njegovo Veličanstvo Kralj darovao im je svoj Kraljevski oboi od 20.000 Din, da podignu i do-vrše svoje sokolsko gnezdo. Još jedan dokaz, u nizu tolikih, da Nj. Vel. Kralj prvi naš Soko, vidi u Sokolstvu velik i jak zalog bolje i srečnije budučnosti našega naroda.
Pri otkrivanju samog spomenika izginulim borcima izreklo je Njegovo Veličanstvo, u pobožnoj tišini koja je vladala za čitavo vreme Njegova govora, Velike i značajne reči, koje su bile na koncu pozdravljene oduševlje-nim dugotrajnim poklicima Njegovom Veličanstvu Kralju, Kraljevskom Domu i velikoj i močnoj Jugoslaviji.
GOVOR NJ. VEL. KRALJA
Toplicam,
Ovaj spomenik, podignut u slavu palima, izraz je zahvalnosti pre-1118 njihovim delima i njihovom požrtvovanju.
U isto vreme on je povest o svima vojevanjima i svima pregnu-c'ma- od oslobođenja Toplice do topličke pobune i solunskog fronta, ^n nas potseča na to da su drugi padali da bi vi postali slobodni, ali da ste vi i braća vaša padali ne samo u odbrani svoga doma, nego i da
L* -
1 drugima doneli slobodu. Pod ovim spomenikom nece se odmarati kosti svih mučenika junaka, i nikada ih neće Sveta Crkva sve prekaditi, ali on ih ipak sve povezuje duhovno, spajajuči čitave generacije, v°jne i podvige.
Šumadiska Srbija, niknuvši iz plamena Karadordevog ustanka, stvorila je svojom krvlju slobodu Toplici. A nova Toplica, dostojna Postojbina Toplice Milana i Kosančića Ivana, starog Jug Bogdana i ^■legovih devet Jugoviča osvetlala je obraz i sebi i svojoj zemlji kada Je kucnuo sudeni čas da se i druga neoslobodena brača oslobodavaju: nJen II pUk( legendarni i gvozdeni, proneo je njeno ime daleko i blitvo, to i ovom prilikom ističem kao vaš Vrhovni Komandant.
Sve de to pokolenjiiha pričati ovaj spomenik. A strancima reći če l0s i to, da protiv svakog zavojevanja koje ide preko nacionalnih i j^nografskih granica, duša narodna daje otpor vazda i u svima prili-^ ma. Iz ovog otpora planula je protiv tudina i njegove najezde po-na u Toplici i Jablanici, koja je pokosila tolike žrtve, ali svojom Lunačkom, iako neravnom, borbom, večnom slavom ovenčala čitav °Vaj kra j.
Ta narodna oslobodilačka i slobodarska težnja, bez koje nema ni ^ravog požrtvovanja ni istinskog junaštva, i kojoj se posvečuje i ova anaŠnja rodoljubiva svečanost, sjedinila je prvo novu i staru Srbiju, zatim i celu Jugoslaviju, u istu sudbinu i istu nacionalnu državu.
Ovakvi spomenici i kosturnice, rastu širom cele zemlje, neka nam Vlnia budu stalna opomena: koliko je to skupa i krvava tekovina acionalna, j koliko smo je svi dužni budno i surevnjivo čuvati. '
Vi čete i tu biti medu najboljima, uveren sam, jer se na muci РОг1*Н junači.
S tim uverenjem ctkrivam ovaj spomenik i predajem njega i
Značajni sokolski dani u Pelrovaradinu
Podizanje spomenika streljanim rodolfublma — Otvorenje Sokolskog doma i posveta sokolskog barjaka, dara Njegovog Veličanstva Kralja — BIskup dr. Akšamovič
govori Sokolima
Petrovaradin. rodno mesto bana Jelačiča, mesto u kojem je vladika Štrosmajer počeo svoj dušobrižnički život, a Ilija Okrugič pevao jedinstvu i slozi, mesto na domaku Novog Sada — Srpske Atine i Karlovaca patrijarha Rajačiča, ali i mesto u kojem su, za vreme rata, položili svoje živote za Oslobodcnje i Ujedinjenje mnogi i mnogi narodni mučenici dva dana —
8	i 9 septembra — živelo je punim so-
Tužna svečanost je započela u šan-cu petrovaradinske tvrdave na mestu na kojem su streljani Beščani i drugi
12	septembra 1914. Tu je Sokolsko društvo podiglo spomen-ploču. Tisuče naroda ispunilo je šanac kad je Nj. pre-osvešt. episkop Tihon započeo svečani obred. Kraj njega tiho je molio biskup.
Svima svečanostima i prvog i dru-gog dana prisustvovao je izaslanik Nj. V. Kralja, ministar br. dr. Grga Ande-
; ■■■
Biskup i kraljev izaslanik u povorci iz crkve u Sokolski dom
v amanet vama i vašim mladima. Sla'a palima! živeli Topličani! živela Jugoslavija!
kolskim životom. Tu se je Sokolstvo odužilo narodnim mučenicima, tu je Sokolstvo udarilo čvrste temelje i tu je, što je od neizmernog značaja, Sokolstvo za svoj rad i za svoja plemenita nastojanja dobilo blagoslov od Štrosmajerova naslednika biskupa Ak-šamoviča.
Petrovaradinsko Sokolstvo, kao deo velikog jugoslovenskog sokolskog bratstva manifestovalo je pred mnogim tisučama da Sokolstvo u svom radu, da bi postiglo najuzvišenije ciljeve, crpe svoju snagu iz čiste etike i čistog morala i da za to gaji i razvija u svom članstvu sve plemenite osečaje koji čo-veka približavaju Bogu. Osečaj ljubavi, zahvalnosti, priznanja i poštovanja u Sokolstvu se kultiviše religioznom pobožnošču. a zahvalnost za prikazane žrtve se ceni i odaje priznanje iskrena srca.
Odužiti se mučenicima i postaviti spomenike na njihovu uspomenu, podi-či sokolski dom i dobiti od prvog Sokola, Nj. V. Kralja zastavu bili su Ciljevi koji je sebi postavilo Sokolsko društvo Petrovaradin. Da bi za svoja nastojanja dobilo blagoslov zamolilo je svoga biskupa Preuzvišenog gospodina dra Antuna Akšamoviča da blagoslovi grob narodnog mučenika katolika, da posveti dom i blagoslovi društvenu zastavu. dar Nj. V. Kralja, a Nj. Sv. patrijarha da blagoslovi pravoslavne spomenike.
Spomenica, koju je Sokolsko društvo Petrovaradin izdalo, govori o so-kolskoj misli, o radu društva kroz 21 godinu, mučenicima koji su svoje ži-votc položili za domovinu. Slike sokolskog doma, spomen-ploče u šancu gde su mučenici streljani, velikog spomenika gde su Batajničani desetkovani po-dižu vrednost Spomenice.
I savezno starešftistvo i župska uprava i cela Sokolska župa Novi Sad, a najviše Sokolsko društvo Petrovaradin osetili su da če ova proslava dobiti naročito obeležje. To ie osetilo i gra-danstvo Novoga Sada. I zaista proslava je dobila naročito obeležje zaslugo m Preuzvišenoga biskupa dra Antuna Akšamoviča. Svaka njegova reč, svaki njegov pokret odavao je da u sokolsko j manifestaciji učestvuje naslednik Štros-majera, učestvuje radostan i veseo, uče-stvuje iskreno. Dirljiva je slika bila, koja je na tisuče prisutnih Sokola i građana osobito delovala, kad su vide-
li	i čuli da pomen mučenicima zajedni-čki drže dakovački biskup i karlovački episkop. 1 biskup i episkop stalno su podvlačili veličinu momenta.
linovič, potstarešina br. Dura Paunko-vič, zastupnici Vlade, Senata, Skupšti-ne, Banske uprave. Vojske, društava i udruženja, pretstavnik beogradske, os-ječke opštine i susednih opština i t. d. Prisustvovala ie cela župska uprava na čelu sa starešinom i izaslanstvo sviju društava župc Novi Sad.
U ime Sokolstva govorio je brat Preprek.
U povorci su svi krcnuli na vojni-čko groblje gde leže zakopani narodni mučenici i Čeh i Soko br. Giter, streljan god. 1915. Njegov grob osvetio je biskup dr. Akšamovič, a ostale grobove vladika Tihon.
U ime Sokolstva govorio je br. Malin, a u ime češkoslovaekog poslanstva savetni.k Šola.
1	opet se je uputila svečana povorka pred spomenik streljanim Batajniča-nima, koji su streljani i sahranjeini na ledinama petrovaradinskim. Posle ope-la održao je dirljiv govor episkop Tihon velieajuči mučenike i odajuči pu-no priznanje Sokolstvu, njegovom radu i njegovim nastojanjima i težnjama.
U ime Sokolstva govorio je br. dr. Borata, u ime Beograda br. Bogdanovič.
Na sva tri mesta jedna četa vojni-ka odala jo paljbom počast.
Svi prisutni bili su duboko potreseni ovom tužnom svečanosti, u mnogim očima videla se suza, a oba crkve-na velikodostojanstvenika zahvalila su se društvenoj upravi na svemu što su učinili da bi se odala počast narodnim
mučenicima i što je svoj dom podigla njima u počast.
Oproštaj biskupa i episkopa, opko-ljenih sa sviju strana sa Sokolima bio jc prizor simbolički.
Drugi dan sa sletišta krenula je sokolska povorka, u pratnji ostalih mesnih društava, pred crkvu gde je pod vedrim nebom biskup dr. Akšamovič otslužio svečanu službu božju. Posle otslužene službe krenula je povorka u novi Sokolski dom. Na čelu iza zastava stupali su izaslanik Nj. V. Kralja general Jankovič i biskup dr. Akšamovič, opkoljani sa Sokolima, a uz klicanje naroda.
Prvi je u Sokolanu ušao biskup dr. Akšamovič dočekan Sokolskim pozdravom. Posle posvete doma, obavijene uz veliku asistenciju s puno svečanosti održao je Preuzvišeni gosp. biskup dr. Akšamovič govor koji jc bio izlev topline, ljubavi i iskrenosti. Govor jc bio stalno prekidan burnim i dugotrajnim odobravanjem, a na biskupovom licu videlo se da je srečan, zadovoljan i veseo, što je docnije stalno ponavljao.
Donosimo govor radi njegove važnosti, vrednosti i velikog značaja u ce^ lini:
Gospodo! Gospode!
U našoj ujedinjenoj otadžbini drago j Jugoslaviji organizovana su mnoga društva, koja neguju viteški značaj i dižu ponos našega naroda u tom kolu odlično mesto za-
-	uzima Sokol Kraljevine Jugoslavije, Na čelu su ove viteške organizacije svetli umovi naše sadašnjice. Vrhovni starešina je Njegovo Vi-sočanstvo naš Prestolonaslednik, dragi Kraljevič Petar. Viteški duh, ko ji je našem narodu prirodeni dar od Boga privlači našu mladost u sokolske redove, te Sokol Kraljevine Jugoslavije stoji danas kao jsdia organizacija. Bogati gradovi i siromašna sela jednako se takmiče da podignu domove za organizatornj uspešni rad pojedinih sokolskih jedi-nica.
Naš dragi Petrovaradin stvara danas i posveču je sokolski dom da u tom domu razvije predivnu zastavu, dragoceni dar Nj. V. Kralja Aleksandra I. —
Sokoli! Sokolice! Kada danas svečano ulazite u svoj dom, neka vam bude zavet svet i trajan: čuvati, negovati i do heroizma usavr-šavati duh državnoga i narodnoga jedinstva pod visokom egidom Nj. V. Kralja Aleksandra, a pod vodstvom Njegovog Visočanstva Prestolonaslednika Petra. Ka0 što sun-ce za vedroga jutra najpre osvetljuje bregove i vrhunce gora naših, a tek se kasni je spusta i silazi u doline, gejeve i poljane naše, tako eto genij roda našega u prostrano j Jugoslaviji treba da osvetljuje i duševno osvoji vrhove društva našega t. j. inteligenciju našu. Prosveten naši, pretstavnici naši svih kru-gova, koji su pozvani da neguju na-rodnu prosveti' neka pronašaiu taj dobri duh u široke krugove drago-ga nam naroda. Genij roda našega nije promenljiv. on ne posrče. on ne ide stranputicom. U presudno doba svetskoga rata bratska ljubav je povezala, & svršetkom rata uje-dinila Srbe, Hrvate i Slovence u jednu državu, svima nam dragu Jugoslaviju. U povesti našega naroda eto plejade naših heroja i velikana koji su to stvorili što mi danas imamo. Ali svi veliki sinovi roda našega svojim delima zadužiče nas
Г
Biskup Akšamovič govori u Sokolskem domu posle osvećeaja
LOVENSKO
OO ICC LSTVO
RezijJiafi lakoailetskih lakmičenja članica ČOS
Več smo izvestili, da če se u nedelj u 3 septembra vršiti lakoatletska takmičenja ČOS. Sada, kada su izvršena ta takmičenja objavljujemo nekolika rezultata. Od prijavljenih 178 tak-mičarki takmičilo ih je 127. Samo takmičenje delilo se je u dva dela: takmi-čenje vrsta u peteroboju j takmičenje pojedinki u 14 raznih lakoatletskih gra-na. Takmičenje je vodila načelnica ČOS s. Provaznikova uz pomoč članica ženskog načelništva i čitavog niza sudkinja, tako da je ceo raspored izvršen u najlepšem redu, bez ikakvog zakašnjavanja.
U peteroboju učestvovale su 53 takmičarke, gde je bila najbolja sestra Halupova iz župe Vanjičkove, koja je postigla 225 točaka, dočim je u petero-bojnom takmičenju vrsta, gde ih je takmičilo šestero, osvojila prvo mesto isto tako župa Vanjičkova u Brnu sa 646 točaka. Drugo mesto osvojila je župa Švecova sa 501 točkom, treče žu-Pa Podbelogorska. U penjanju po uže-tu na visinu od 5 m bila je prva sestra Havlikova iz Vanjičkove župe, s vremenom od 11.7 sek. Popodnevno takmičenje obuhvatalo je takmičenje pojedinki u ostalim lakoatletskim grana-ma i pokazalo je sledeče uspehe: trča-lo je 29 takmičarki na 60 m, a prva je bila s. Ha j kova iz Praga III s vremenom od 8.3 sek. Na 100 m ogledalo je svoje snage 16 takmičarki; prva je bila s. Halupova iz Brna sa 13.2 sek. Nato je bilo trčanje na 80 m preko prepona, na kojem je pobedila s. Doležalova sa 15 sek. U bacanju teške železne kugle od 4 kg jednoručno prijavilo se je 38 sestara, a najbolja medu njima bila je s. Vitmajereva iz Husovica, koja je bacila kuglu 10.19 m. U oboručnom bacanju učestvovale su 24 takmičarke, a najbolja medu njima bila je s. Halupova iz Husovica sa 19.11 m. Pri bacanju diska oberučno učestvovalo je 7 sestara, a najbolji rezultat postigla je s. Hlavačova iz Zlina sa 54.97 m; pri jednoručnom takmičenju bacila je ista sestra disk na 31.29 m. Iza toga bilo je još takmičenje u bacanju lopte s om-čom, gde je između 17 takmičarki postigla S. Brejsova 32.30 m pri jednoručnom bacanju, pri dvoručnom pak izmedu 24 takmičarke pobedila je ista sestra vsa 60.05 m. Sestre su takoder pokazale da se zanimaju i za bacanje kopija te je najbolja takmičarka bacila na 29.82 m. Nato su sledili skokovi: u da-liinu skočila je najbolje s. Meznikova 484 cm, u visinu s. Lackova 138 cm. Takmičenje se je završilo s izmeničnim trčanjem 4X100, gde je između četi-riju vrsta bila prva župa Svecova sa 57.4 sek.
Zahvala s. Renate Tirš odboru ČOS
Na čestitku odbora ČOS prilikom 80-godišnjice rodenja s. Renate Tirš, zahvalila se je s. Tirš odboru ČOS sa sledečim pismom:
»Setili ste me se, draga bračo i sestre, prilikom moje 80-godišnjicc s krasnim darom. Zamisao i majstorski rad čini ga nada sve dragocenim. Naro-čito pak velik značaj ima u mojim mislima, jer je on poklon iz naše sokolske sredine. Pridružiču taj vaš krasni dar k ostalim spomenima, koje čuvam, u arhiv Praškog Sokola. Buduča poko-lenja imače ovde priliku da upoznaju uspomene na moj rad, koji je bio tako usko povezan s našim nacionalnim životom. Iz sokolskih župa i društava primila sam na stotine čestitaka, čija me je srdačnost naročito obradovala. Ovih dana izreči ču svima svoju najis-krcniju zahvalu, svima, koji su se setili i u dnevnim listovima. 80-godišnji-cu nišam mogla da slavim u punom zdravlju; još uvek trpim od posledica teške nezgode, stoga se moram ogra-ničiti u ovom svojem pismu na tako kratke izraze svoje najsrdačnije zahvale na Vaše čestitke, želje i prekrasni tiar. Vaša Renata Tirševa«.
Izmena članskog krofa na vidiku?
Čini se, da če najskorija budučnost doneti izmenu ženskog svečanog kroja eeškoslovaekih Sokolica. Ali i u Jugoslaviji sve se više čuju glasovi da se sadanji kroj odbaci i zameni s drugim ili s narodnom nošnjom. Ovim glaso-vima pak pridružili su se u zadnjim mesečima i oni, koji zahtevaju reformu muškog svečanog kroja iz praktičkih razloga. Kod nas u Jugoslaviji vec se je pozahavilo s tim pitanjem načehii-štvo i zbor župskih načelnika, u Če-škoslovačkoj pak, izgleda, to je pitanje tek u povojima. Kod toga naročito se naglašava u jednom izmedu župskih vesnika, da sadanji svečani kroj češkoslovaških Sokola u mnogočemu nije više sličan onome, koji je nosio Tirš u svoje vreme. Prcdbaeaju mu, da je suvise tesan i neudoban, dok je Sokolstvo u prvim godinama svoga po-
stojanja pod Tirševim vodstvom imalo. doduše, po vanjštini sličan kroj, ali koji je bio mnogo praktičniji i udob-niji. U redovima češkoslovačkog Sokolstva pojavilo se je pitanje o izmeni kroja več pred više godina, ali do izmene nije došlo, valjda, zbog preveli-kog broja članskih krojeva.
Državni lečaj za rilmiku u Nimburku
Nimburški Soko ima jedno od najlepših vežbališta u ČOS. Tamo se več čitave godine prireduju državni tečajevi za telovežbu, ritmiku i t. d. Vodstvo tih tečajeva nije, doduše, u neposrednoj vezi sa Sokolstvom, ali ih ipak ponajvečma vode sokolski prednjači i prednjakinje, a tečajevima ravna poznati sokolski stručnjak br. Oče-našek, državni stručni savetnik za telovežbu u Ministarstvu za narodno zdravlje. Ovogodišnji tečaj trajao je
4	dana t. j. od 26 do 29 avgusta, i' na njemu je učestvovalo 77 slušatelja, ve-činom žena. Vodio ga je pomenuti brat, sudelovali su pak: podnačelnica ČOS s. Matjejovčeva, njen suprug, poznati skladatelj Matjejovec i članica ženskog načelništva ČOS s. Vahtlova.
Sud načelnika poijskog Sokolstva o slelu u Poznanju
Poznanjski jubilarni slet triju za-padnih poljskih župa bio je dokazom napretka u poljskom Sokolstvu, koje se sprema da naredne godine u Varšavi u celini pokaže da se je u zadnjim godinama veoma približilo radu ostalog slovenskog Sokolstva. Nastup u Poznanju možemo kazati da je bio neke vrsti glavni pokus u tehničkom pogledu za savezno stručno vodstvo, stoga ne smemo da se čudimo, da je ovo poslednje obratilo telovežbenoj strani priredbe svu svoju pažnju. Savezni načelnik poijskog Sokolstva br. Frančišek Klapalka lično je nadgledavao sav slet te je svoje odnosno utiske obja-vio u zadnjem broju »Tehničkog dodatka« poijskog centralnog lista »Soko«. U tom je-prikazu podvrgao čita-vu priredbu strogoj kritici, kojoj je svrha da upozori sve vodnike društava, okružja i župa na razne nedostatke, koji če se moči večinom da otstrane ili barem umanje do varšavskog sleta. Več iz organizacijskog i iz stručnog gledišta moramo da pozdravimo takvu kritiku, naročito ako je podaje tehni-čki voda čitave organizacije.
Brat načelnik uvodno naglašava, da je poznanjski slet generalni pokus zrelosti poijskog Sokolstva, što mu služi kao ishodište čitave ostale kritike. Pre svega potertava, da se po društvi-ma telovežba na spravama nije još pot-puno udomačila i da se ne izvodi tako sistematski da bi mogla da zadovolji stručnjaka pri takmičenjima, gde mo-raju vežbači da pokažu plodove sustav-nog vežbanja prvina u takmičarskim vežbama. Isto je tako potrebno da se priuči vežbače na takmičarsko odelo, nastup i otstup k spravama i sa sprava, na najstrožu jednakost i disciplinu. Takmičarske vrste ne sme da se sastavlja »na slepo«, več iz vežbača koji savladuju sve prvine, koje su sa-držane u takmičarskim vežbama, jer če samo u tom primeru takmičenje po-stiči svoju svrhu. U Poznanju se je pak videlo, da u mnogim društvima još ne znaju što je to sitan i sustavan rad. Mnogo pohvalnije izražava se savezni načelnik o saveznim takmičenjima u prostoj telovežbi, na kojima je nastu-pilo 230 dobro spremnih takmičara iz sviju župa, koji su pokazali visoku uvežbanost i uspešno če nastupiti takoder i na varšavskom slovenskom sletu. — Naročitu pozornost obratio je nadalje br. Klapalka telovežbačkom kroju takmičara, koji nije bio jedno-obrazan, kako je to uobičajcno pri sokolskim takmičenjima, več su bili vežbači gotovo iz svakog društva drukčije obučeni. U tom pogledu nagoveštava radikalno iskorenjivanjc te navike. pa-če, pod pretnjom isključenja s takmičenja. — U daljnjim svojim izvadanji-ma dotaknuo se je i pokuša za proste vežbe, koji su započeli mnogo kasnije i, pače, s jednosatnim zakašnjcnjem, što je obzirom na vrlo vruče vreme vr-
lo	neugodno uplivalo na raspoloženjc vežbača i nepotrebno ih umorilo. Same vežbe bile su slabo uvežbane, delomič-no bile su za nastup večcg broja vežbača preteške. Uzgredice kori i slabo pokrivanje, ravnanje, stupanje i t. d. i poziva načelnike, da u tom pogledu napnu sve svoje snage da budu buduči nastupi bolj i.
Naveli smo nekoliko između glavnih momenata načelnikove kritike, koji pak, razume se, na drugoj strani nije štedio ni s pohvalom gdc^ je ta bila umesna. Svakako smo mišljenja. da su slične kritike vrlo umesne i da mnogo doprinašaju poboljšanju rada.
Slovenske igre u odboje! u Osijeku
Kako saznajemo učestvovače u saveznim takmičenjima za prvenstvo u igrama, koje če biti ove godine u Osijeku uz pokrajinske vrste jugosloven-skog Sokolstva i najbolje vrste češkoslovačkog, poijskog i bugarskog Sokolstva odnosno Junaka. Jugoslovenske vrste biče sastavljene iz članova, članica, naraštaja i naraštajki; Čehoslova-cj dolaze s dve vrste, članovi i članice, isto tako i bugarski Junači. Poljaci i Rusi do sada još nisu se sasvim odlu-čili, dočim Bugari i Čehoslovaci definitivno su prijavili svoje učešče.
Prvi javni naslup Sokola u Vinierslagu u Belgiji
Pred nekoliko meseci osnovalo se je u Vinterslagu u Belgiji prvo češko-slovačko Sokolsko društvo, koje če ove godine na 23 tek. m. prirediti svoj prvi javni nastup.
(Nastavak sa 1 strane)
da ih visoko poštujemo, i u svemu nasledujemo. Junači su na delu i oružju. Velikani su to u epohalnim programima i mecenackim ustanovama za izgradnju velike Jugoslavije, Ispred svih mi se danas kao neko posebno nebeško viden je javlja duh velikog Oslobodioca Petra Kralja i Heroja u pratnji velikoga ideoioga jugoslavenske misli bisku-pa ŠtroSmajera. To su prvi največi vitezovi u službi genija roda na-šeg. Njihove istoriske pojave neka budu naš svetli uzor. Njihov rad neka bude naša škola.
Gospodo! Gospode!
Svi znademo kako je za nacionalni naš život važna viteška sokolska organizacija.
Naš narod je pre svoga ujedi-njenja i pre utemeljenja naše države bio pocepan i podložen pod četiri državna režima. Njegovo Veličanstvo naš Kralj Aleksandar I. je državničkom herojskom jako-šču stvorio ustavnu monarhiju. Novim savremenim zakonodavstvom želi i uvetuje jednaki boljitak i napredak svima državljanima. Celome svome ujedinjenome narodu. Misao narodnoga jedinstva koja provejava zakonima naše države treba preneti i u dušu naroda svih pokrajina Kraljevine Jugoslavije.
Eto, gospodo i gospode, u tom je važnost ove visoke patriotičke misije. Sokol Kraljevine Jugoslavije u toj misiji imade da izvrši veliki posao. Zadatak je ove viteške organizacije da odgaji generacije nacije naše s onim vrlinama koje narod povezuje punim poverenjem, s onim vrlinama, koje izgraduju nacionalno ujedmjenje u bratskoj ravnopravnosti i jskrenom pravom narodnom zanosu.
Mi pretstavnici katoličke er-kve se radujemo kad vidimo, da nam je omlađina oduševljena za svete ideale svoga naroda j svoje drage otadžbine. Baš za to skreče-mo pažnju svih odgojitelja da dra-goi nam mladosti preporuče one vrline, koje narod dižu do veličine i slave.
Naš narod je bio vazda viteški narod. Več grčki pisac Proko-pije u 6 veku o nama Slovenima na jugu kaže: »Slaveni su vrlo hrabri. Nada sve ljube svoju slobodu«. Naš narod je svoju slobodu vezao u svoju religiju, Poznata nam je sekularna deviza roda našega: Za krst časti i slobodu zlatnu. Religija je osobita vrlina našega naroda.
Važna je u tom predmetu reč velikoga ŠtroSmajera: več naravni zakon utvrduje dužnostj čoveka. Ali povest svedoči da su propisi naravnoga zakona onemogučili izgradnji! političke zgrade trajne i dostojne naroda samo onda, gde su se gradani uz ove zakone vezali verskom obavezom.
Na tom psihološkom principu zasnovana je svaka zavetna misao za korist domovine. Na tom istori-skj utvrdenom principu temelji se svaka prisega vernosti Kralju i otadžbini.
Bračo i sestre! Iz povesti svoga naroda j duše svojih otaca uzi-majmo program patriotskoga rada
i znajte, da je budučnost naša. U našo j zemlii i našem narodu ve-Uovno če vladati ostvarena proro-čka reč umnoga pesnika Prerado-viča koji ovako p'eva: O silno slav-.janstvo, pučina kako no more — savite ruke božanske zemlji u krilo, i premda zaljev mnogi mnogi nakrnji tebi tudinstvo — ipak još-te imade toliko da kad se udom makneš sem« ikojim sva se zeml ja zatrese. Stoji tudin izbuljenih očiju skrštenih ruku — tvojih na obalama i u nehvalj tebi se divi. _
Nacionalna svest pesnikova neka bude naša vrlina i naša pe-sma. и tom domu da vlada geslo: »Sve za Kralja i Otadžbinu!« Odušcvljenje posle biskupova govora bilo je veliko, pogotovo kad je, čim se je malo aplaus slišao, doviknuo Sokolima: Kao što ste videli, ovo nisu bile nikakve fraze, več istorijske činje-nice i današnja istina.
Sokolska
. teetOdnttAiaSifi
RADIO STANIČA BEOGRAD
Na dan 20 septembra o. g. otpoče-če jesenji ciklus radio-predavanja preko Beogradske radio-stanice, koja prire-duje Prosvetni odbor Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije.
Predavanja če se držati i ove godine svakoga četvrtka od 19.10 do 19.30 časova i svake 1 i 3 nedelje u mesecu, od 15.15 do 15.30 časova.
Prvi deo ovogodišnjeg jesenjeg ciklusa sokolskih predavanja je sledeči:
Dne 20 septembra govoriče brat dr. Toma Jovanovič — Novi Sad o temi: Srpski Soko u Sremskim Karlovcima (Predavanje je prigodno prilikom ovo-godišnje proslave 30 - godišnjice od osnivanja Karlov, društva, koja če se održati 23 o. m. u Sremskim Karlovcima i manastiru Ravanici.) (Ve-černje.)
Posle govora br. starešine Vlade Višoševiča koji je u svom govoru po-zdravio prisutne, zahvalio svima koji su zadužili društvo, naročito bratu Duri Paunkoviču, održao je u ime savezne uprave br. Dura Paunkovič ovaj govor:
—	Retko je koja sok. svečanost ostavila u mojoj duši tako duboka tra-ga, kao ova koju je juče i danas priredilo Sokolsko društvo u Petrovaradinu. Vi čete ovo moje duševno raspoloženje lako razumeti: kao zameniku starešine naše snažne organizacije, Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, meni je srce puno radosti što se u ovom tvrdom
istorijskom gradu Petrovaradinu podi-gla još jedna vrsta kula nebojša— naš lepi sokolski dom — koja se, u ovom vremenu i u ovim prilikama, tako lepo uklapa u bedeme ovoga stojnoga grada. Kao što ovaj tvrdi i ponosni grad, sam po sebi. pretstavlja u malom moč i snagu naše oružane sile koja budno bdi nad bezbednošču naše otadžbine, tako če i ova novo-sazidana naša sokolska kula u njemu snažno bdeti nad bezbednošču naše sokolske svesti i na-šeg micionalnog poleta. I nigde, čini mi se, nisu se mogla ta dva idejna pojma: snage i svesti naše, slikovitije da izraze
Dne 27 septembra govoriče brat Ivanko Bendiš — Kotor, o temi: Sokolstvo u službi naroda. (Večernje.)
Dne 4 oktobra govoriče brat Filip Tošovič — Beograd III o temi: Sokolstvo i narodna škola. (Večernje.)
Ostala predavanja objavičemo bla-govremeno.
*
Što se tiče radio-časova poljskoga jezika, javlja se brači i sestrama, da če se s istima nastaviti i ove godine po-četkom meseca novembra i da če se do odlaska u Varšavu održati još oko 30 časova, tako da če svaki moči, koji iole pokaže interesovanje za bratski poljski jezik, da nauči toliko, kako bi se mogao svojim znanjem i praktično koristiti prilikom I sveslovenskog sleta 1935 god.
Jesam li poslao pretplalu O za sokolske iisiove »
nego baš na terenu gde se uzdižu mrke zidine ovoga prirodom i ljudskom umešnošču utvrdenoga grada. Nigde, čini mi se, neče se lepše vioriti sokolska zastava nego ova ovde, razvijena na sokolskom domu, uz zastavu pobodenu na beuemima jednoga tvrdog i teško osvojivoga grada. Šta više, ja bih išao tako daleko da rečem, da ova krilata reč: Sokolski dom u tvrdome gradu Pe-tvovaradinu! treba da postane pro-gramna tačka celog našeg budučeg rada: od svakoga našeg svesnog, pa ma kako malenog mesta stvoriti idejno
tvrdi jugoslovenski Pctrovaradin sa sokolskim domom u njemu!
Ali to moje duševno uzbudenje kao Sokola i sokolskog starešine ne bi, čini mi se, u ovoj priliei bilo toliko snažno i tako izrazito, da ovoj vedroj svečanosti otvaranja sokolskog doma i posvete zastave, krasnog dara našeg pr; vog Sokola-Kralja. nije prethodio onaj tužni ali ipak viteško-svesni pomen žr; tvama koje su, za jedan viši narodn* cilj, svojom krvlju poprskale zidine ovoga tvrdoga grada. Vi ste, braoo 1 sestre, videli ovo: na tome pomenu sto-
jali smo svi bez suda, hrabri i, mogu
Pretstavnici vlasti, crkava i Saveza SKJ sa ministrom fiz. vaspitanla
bratom dr. Andelinovićem u sredini
Franjo Malin, episkop Tihon, biskup, Anđelinović, Paunković,
kanonik Bertić
Osvećenje zastave Sokolskog društva Petrovaradin
reci. ponosni...la sam lično gord što ,i*a) P01111-11! priredilo petrovaradinsko sokolsko društvo, j er visoki kult žrtve za naciju vrlina je i postulat visoko raz-'ijene viteške svesti, a to če reči i syesti sokolske. U zemlji gde je, u danima herojstva naše nacije, kosa smrti fosila tako bogate otkose kao retko Sue, ovaj kult žrtve postao je postepe-ВД sastavni i nerazdvojni deo naših uusa ; našeg saoseeanja. Koliko ima po "asoj zemlji ovakvih potresno-svetlih fiubilišta, kao što je ovo petrovaradin-. pa kojima stojimo bez suza i gordi,
J koja su danas naš nacionalni ponos ' visoka vrednosna cena naše neustra-sivosti, naše svesti i naše težnje za slo-’ ujedinjenjem! Kao sokolskem ^areširii meni je milo što je i ovaj sokolski dom podignut u znaku toga viso-kulta žrtve za naciju, jer sam du-•oko uveren da če se taj lepi kult, uz-v'sen i svet, predavati sokolskom članstvu i prenositi se s kolena na koleno, uoklc^god hude trajao ovaj tvrdi i ne-fazrušivi grad. Jer, da nije bilo onakvih k°]i su znali »bez golema mrijet jada«, j?e bi bil0 ni ovoga svega što je danas. ,a nije bilo onakvih, ne bi bilo danas ovoga sokolskog doma u tvrdome Sfadu Petrovaradinu!
Neka je slava žrtvama pretrovara-oinskim, palima sa slobodu Jugoslavije! ,j®ka je čast i hvala Sokolskom dru-tyu u Petrovaradinu, koje tu Jugosla-'4u nosi u svom toplom sokolskom srcu!
Zdravo!
,Na banketu, posle obavljemja po-У^сепја doma, biskupa Akšamoviča E^dravio je starešina župe br. dr. j'avlas. Na ovu zdravicu je biskup dr. ftksamovič odgovorio mladenačkim ža-i opet podvukao vrednost sokol-kog rada. i zasluge Sokolstva. Na kralje rekao: »Pozdravljam Vas lepim asitn sokolskim pozdravom: Zdravo!«
p Lepom govoru ministra br. dr.
Hie Andelinoviča koji je obuhvatio i. i i &ku ideologij u, sokolski rad i so-oiske težnje biskup dr. Akšamovič k n° je odobravat). Učesnici banketa, °Ji se je pretvorio u velike manife-tim više što je na banketu bio Pfisutan i br. Ščepanski, potstarešina ,°S Sokolstva, delegacija ruskog j_ šolstva br. Čeh. brat streljanog So-°la Gitera u največem oduševljenju POsl> su na sletište.
če .^rvi čin na slctištu bilo je osve-, aJe društveno zastave koju je po-ano društvu N j. Vel. Kralj. Posle vcčenja održao je biskup ovaj zano-an govor.
Ugledni gospodine starešino!
Vaša zastava je posvečena i Posvetom trajno vezana za viteške idteale Vašega društva. Preda-Vajuči Vam ovu dragu zastavu moram da naglasim ove misli: Sokolsko društvo u Petrovaradinu je Naročito odlikovano pažnjom i lju-“avlju Uzvišenoga Vladara, Kralja Aleksandra. Ova zastava je dragocen dar Njegovog Veličan-*jva. Svi dobro znademo. koju je 3*varalačku snagu razvio naš Uz-
višeni Vladar, Prernilostivi Kralj Aleksandar, da u ujedinjenoj nam domovini utare puteve i stvori u-vete neslomivome narodnom je-dinstvu. Francuski ugledni list »Re-
vi	de de Mond« pravo imade kada pod vlači naše zajedničko uveren je: Kralj Aleksandar I postao je svo-me narodu simbol narodnega je-dinstva.
Sokoli! Sokolice! Vi čete se svome uzvišenom i 1 j u b 1 j e n o m Vladar u Kralju Aleksandru najbolje od užiti za ovo veli ko o d-1 i k o v a n j e, a k o s o k o 1 s k u misao gajite verno i po-žrtvovano, te ako taj viteški rad vežete uz visoke ideale Njegovoga Veličanstva Kralja, koji narodu u p u n o j slobodi ga-rantuje svaki napredak, a državi veličinu i slavu.
Neka Bog živi i blagoslovi Njegovo Veličanstvo Kralja Aleksandra!
Da živi Uzvišeni Kraljevski Dom Karadordeviča!
Da živi Njegovo Visočanstvo, starešina Sokola Prestolonaslednik Petar!
Da nam živi draga Jugoslavija!
Celo sletište se prolamalo od odu-ševljenih usklika: Živeo biskup! Ziveo Štrosmajerov naslednik!
Na sletištu je vladalo veliko odu-ševljenje povečeno još time, što je javni čas osobito uspeo. Kraljev iza-slanik, biskup s pratnjom i drugi predstavnici vrlo su pažljivo pratili vežbe, a biskup očito z a do voljan: izjavljivao svoje dopadanje i stalno odobravao.
Na kraju vežbe Sokoli sviju kategorija načinili su špalir kroz koji je biskup prošao oduševljeno pozdravljan, i sam je, deleči blagoslov, klicao Zdravo!
Pod Kraljevem zastavom Sokoli su pošli na letnje vežbalište, gde su du-boko u noč jedan drugome iznosili impresije i izricali nadu u još lepša vremena za naše Sokolstvo. Veruje se, da ovaj dan znači početak nečeg novoga i lepšega.
Još uvek stojim pod dubokom im-presijom ove velike svečanosti; osetio sam odmah da je ona od prvog svog početka izgubila lokalan karakter i o-buhvatila celo naše Sokolstvo več i radi toga što biskup Akšamovič nije govorio samo petrovaradinskim Soko-lima, nego svima jugoslovenskim So-kolima. Nadam se i verujem, da če z a početi jedan novi period novog sokolskog rada u kome če dominirati ljubav i harmonija prenesena i van sokolskih redova. Tada če da s neba dode blagoslov za sve pa i za one koji se još tude od Sokolstva kao što je u Petrovaradinu blagoslovio celo Sokolstvo i sav sokolski rad naslednik ne-umrlog vladike Štrosmajera, biskup dr. Akšamovič.
Franjo Malin
Velike sokolske svečanosti
u Srem. Karlovdma
Povodom Mdeselogodišitijice Sokolskog društva
ie po ,®nos>ino raspored svečanosti, ko-lovci ^	°-	111 ■ U Sremskim Kar-
јаПј ma Povodom 30 godišnjice posto-tja j. Pryog srpskog sokolskog društva narhr °.riii bivše Austro-Ugarske Mo-Ulo,(,1Je ■ u Srpstvu uopšte. Značaj i stvo	društva za srpsko Sokol-
ka« -U 3’všim porobljenim krajevima, del0'1la; ce;loku pan naš narod, njegovo Ја§!1јеП:,е ’ naročito značenje za pri-na|,Ul današnje Sokolstvo i nacio-HVo ul°gu, koju je vršilo ovo dru-redn,	narodu donečemo u na-
m hroju našeg lista.
*AsPORED SOKOLSKIH I OSTALIH SVEČANOSTI:
Sui>ota 22 IX 1934:
Sastanak maturanata
D	I
VaukihS\«V.aK * dogovor starih karlo-
.	—	»	uu^uvUl	.
oaka i maturanata.
Raspored:
^1(>^eso'rimaSOVa’ ^omcn drugovima i
9—J7 -
cas?Va- Sednica u svečanoj
-	iskog dvorani.
15—-
2(1 v. casova- Nastavak sednice. casova. Zajednička večera.
>SČki*okolskih delegata, članstva 11)1 a.	’	(),i dolaze večernim vozo-
Izložbe
^noi'^ .sokolske svečanosti u d»?. a Pot! ^,ilnnazV!e biče otvorena Л ^aciis ; Д ivom:	su	Karlovci
S	kul ' > °tadžbini<<, koja če prika-a n°-nacionalni razvoj Karlo-
II
U istoj sali Podružnica društva »Fruška Gora« u Karlovcima prirediče svoju Foto-izložbu u kojoj če prikazati narodno bogatstvo fruškogorskih ma-nastira i prirodnu lepotu Fruške Gore.
U svečanoj gradskoj sali Društvo vinogradara i vočara, prirediče vočar-sko-vinarsku i pčelarsku izložbu.
Ulaz na sve tri izložbe besplatan.
Nedelja 23 IX 1934.
PROGRAM SOKOLSKE SVEČANOSTI
Pre podne:
Dolazak izaslanika i sokolskih re-prezentaeija, članova i gostiju.
7'A—10 časova: 1’robe na igralištu Nogomctncg sportskog kluba »Straži-lovo« za javnu župsku vežbu.
10X> časova: Odlazak u povorci svih Sokola i učesnika na trg pred gradsku kuču.
a) Pozdrav župskog starešine brata dr. 1. Pavlasa.
b) Otpozdrav gradskog načelnika brata dr. Laze Sekuliča.
c) Reč brata dr. Laze Popoviča.
II'A časova: Svečana sedniea Sokolskog društva Srem. Karlovci u sa-bornoj dvorani Narodnog doma, s o-vim programom:
1) Paščan-Kojanov: »Sokolski pozdrav«, peva gimnazijski hor.
2) Otvaranje sodnice.
3) Pozdravna reč br. dr. Stevana Simeonoviča - Čokica, starešine karlovačkog Sokola.
4) Brotan A.—Gradojevič: »Oj, leti, sivi sokole!«, izvodi gimnazijski hor.
5) Pozdrav pojedinih izaslanika.
6) Zatvaranje sednice.
7) * * * »Malena je Fruška Gora«,
peva gimnazijski hor.
12V> časova: Svečani banket Sokolske župe u restoraciji »Šaranovič«.
Posle podne:
Župska javna vežba.
Početak tačno u 15.30 časova.
Raspored:
1) Starija brača: proste vežbe s I sleta u Ravanici.
2) Muska i ženska deca: proste vežbe.
3) Muški naraštaj: proste vežbe.
4) Vežbanje odeljenja na spravama.
5) Članice: proste vežbe.
6) Članovi: proste vežbe.
7) Članice Sokolskog društva Novi Sad: vežbe na gredama.
8) Članstvo- Sokolskog društva Subotica izvodi scenu »Na straži«.
Deca, naraštaj i članstvo vežbače vežbe sa sarajevskog i zagrebaekog sleta.
Sve vežbe pratiče Sokolska muzika iz Novoga Sada i Subotice—Sombor.
Ulazna cena za javan čas: Sedište na tribini 20 Din; sedište ispred tribine 15 Din; sedište na zapadnoj strani I red 15 Din; II red 10 Din; III red 7 Din; sedište na južno i, istočnoj i se-vernoj strani I red 10 Din; II red 7 Din; III red 5 Din; stajanje 3 Din.
20.30 časova: Narodno veselje uz svirku sokolskih muzika na trgu.
Svi učesnici na proslavi ima ju 50% popusta na državnim železnicama i brodovima. Povlastice važe od 20 do 27 IX o. g.
II TELCVEŽBAtkOd SVFTA
TAKMIČENJA SREDNJIH ŠKOLA MALE ANTANTE
Več godine 1923 pokrenuli su ru-munjski profesori telovežbe u svojem udruženju, da bi bilo korisno kad bi se započelo s priredivanjem takmičenja medu srednjoškolcima država Male Antante i Poljske i to svake druge godine. Takmičilo bi se u lakoj atletici i telovežbi. Izgleda, da tada još nije bio teren ugodan za priredivanje sličnih velikih priredaba. Čini se pak, da se sad to pitanje primiče ostvarenju. Ru-munjsko udraženje saopštilo je svoju namisao udruženju eeškoslovačkih, poljskih i jugoslovenskih telovežbačkih učitelja i profesora, i bila je primljena sa simpatijama. Razume se, da je to pitanje još u povojima, ali prvi su korači poduzeti i moguče je, da če za nekoliko godina započeti pomenute utak-mice medu daštvom prijateljskih država, kojima bi trebalo da se pridruži i bugarsko daštvo.
SVETSKI REKORDI NA ZADNJIM ŽENSKIM IGRAMA
Pred kratko vreme bile su u Londonu medu narodne svetske ženske igre, gde je, kako je poznato, jugoslovenska vrsta u hazeni osvojila svetsko prvenstvo. Izmedu ostalih grana napominje-mo sve one najbolje rezultate, koji su bili priznati od komisije.
Koubkova iz Praga protrčala je stažu od 800 m u najboljem vremenu, koje je do sada postignuto t. j. 2 min. 16'4 sek. Nadalje osvojila je štafeta praških visokoškolki Bažantova, Doksanska, Kučerova i Koubkova prvenstvo u iz-meničnom trčanju na 100 : 100 : 200 : 800 m u vremenu od 3: 14'4 min. Poljska takmičarka Valasjevičovna postigla je najbolje rezultate u trčanjima i to na 60 m u 7.3 sek., na 80 m u 9.8 sek., na 100 m 11.8 sek. i na 1000 m u 3 min. 02.8 sek. Preko prepona protrčala je stažu od 80 m nemaeka takmičarka En-gclhartova za 11.6 sek., dok je osvojila prvenstvo u skoku u visinu Gotlibova iz Austrije, koja je skočila 132 cm. Pri skakanju s mesta u daljinu pobedila je Američanka Lajfor sa 262 9 cm.
NEKOLIKO BROJEVA O III OLIMPIJADI U PRAGU
Radničke telovežbačke jedinice DTJ, koje su ove godine u julu mesecu priredile svoju III radničku olimpi-jadu na Strahovskom stadionu u Pragu, mogu biti zadovoljne sa svojom pri-redbom. Ta može da se smatra DTJ, uz Sokolstvo, za jedinu telesnouzgojnu organizaciju u ('eškoslovačkoj Repu-blici, koja zaista teži za čirn večom po-pularizacijom telesnog uzgoja. Razume se, da je Sokolstvo mnogo jače od DTJ, koja ima najjači teren svojega rada medu pristašama češkoslovačke socija-lističke stranke, dok Sokolstvo obuhva-ta mnogo širi krug pripadnika češko-slovačkog naroda. Ali brojevi. koliko je bilo učestvovanje vežbača na do-sadnjim olimpijadama, vrlo su poučni. Na I radniekoj olimpijadi vežbalo je g. 1921 svega 22.154 vežbača sviju kategorija; druga slična priredba god. 1927 beleži več 30.668 vežbača, dočim je na ovogodišnjoj III olimpijadi nastupilo 41.306 osoba, koji se dele po kategorijama ovako: najmanje dece d_o 9 godina vežbalo je 1200, dečaka 7700, de-vojčica 7800, muškog naraštaja 3856, ženskog pak 4200. Izmedu članstva nastupilo je vi prostim vežbama <116 članica, 6764 člana i 2040 starijih članova.
VELIKI STADION U NORIM-BERGU
Sto se tiče gradnje velikih, svim telesnouzgojnim i sportskim propisima ■odgovarajučih stadiona, prednjači u torne sigurno Nemačka i po kakvoči i po njihovoj veličini. Svojevremeno opisali smo na ovom mestu veliki grad-ski stadion u Stutgartu, gde se je prošte godine priredio zadnji kongres ne-mačkih turnera. Nizu gradova s velikim stadionima pripojilo se je i mesto Norimberg u Bavarskoj, gde su u toku jedne godine nikli na bivšim moevar-nim tlima telovežbački i igrači prosto-
ri, kojima je na sredini veliko vežbalište s površinom od 70.000 m2 i s okruglo 100.000 mesta za glcdaoce. Ostali delovi stadiona čine zapravo posebna odeljenja, gde je dana moguč-nost da se gaje sve vrste športa i gimnastike. Medu ostalim podignuto je 12 velikih igrališta za tenis. Nadalje po-stoji posebno trkalište za konjske i motorne utakmice, odar za plesne nastupe, plivački bazen u veličini 100 X 30 m i t. d. Konačno moramo da spomenemo, da su sve ove prostorije snabdevene sa svim potrebnim ostalim prostorijama, prodavaonicama, svlačionicama i ostalim nuzprostorijama, tako da imaju igrači i vežbači svu udobnost pri izvo-denju telesnih vežaba.
Ш
KUCNIK^
50 gcdišnjica rodenja pesnika Milana Vrbaniča. Ovc godine meseca avgusta setili smo se 50 godišnjice rodenja nadarenog pesnika liričara Milana Vrbaniča, koji je umro u ranoj mladosti tek u svojoj 29 godini života. Pokojnik spada u red pesnika, koji su na raekrsnici starog smera pošli novim putem i več njegovi prvenci po-kazuju profinjenu dušu i neosporan ta-lenat. Roden u Karlovcu, tamo je po-lazio osnovnu školu i završio igimnazi-ju, a nakon zavrženih filosofskih študija postao je suplent na istoj gimnaziji, gde je pre bio učenik. Več kao sred-njoškolae počeo je pisati pesme, koje su izlazile u raznim revijama. Osobito je voleo svoj rodni Karlovac i opevao ga u raznim svojim pesmama. Kao mlad siromašen suplent zaljubio se u mladu preparandistkinju, e kojom se je venčao i započeo život pun materi-jalnih briga i ne vol j a, što je veoma uticalo na njegovo narušeno zdravlje. Aktivno je saradivao i kod Prosvet-nog društva u Karlovcu, koje je da-valo odlične pretstave, pa je jednom zgodom preuzeo u Ibsenovoj »Nori«, koju je igrala odlično njegova supru-ga, ulogu Norinog muža iako nije imao naročiti glumački talenat. Ali je baš iz tog razloga tim veči uspeh postigla njegova supruga, koja je danas jedna od najuvaženijih glumica beogradekog pozorišta.
100 godišnjiea rodenja Franja Erjavca. U nedelj u 9 o. m. navršilo se je 100 godina od rodenja po zrnato g slo-venačkog pisca starijeg doba Franje Erjavca. Gimnaziju je dovršio u rod-nom mestu Ljubljani, gde su bili njegovi kolege pesnik Simon Jenko i pi-sac Stritar. Več kao študent gimnazije pod uticajem profesora Šmida i Dežmana pokazivao je naročito intere-sovanje za prirodne nauke, pa se je nakon mature posvetio študiju zoologije, botanike, mineralogije i kemije na bečkom univerzitetu. Kao profesor bio je namešten. u Zagrebu i u Gorici, gde je umro 12 januara 1887 god. Zbog njegovog naročitog znanja i popularnosti, koju je stekao izdanjem raznih knjiga na nemačkom, a uglavnom na slovenačkom jeziku, bio je izabran 1875 godine za redovnog profesora za-grebačkog univerziteta, ali je rade ostao običan profesor u Gorici, koju je toliko zavoleo. Večina njegovih spisa je prirodoslovnog značaja i on je prvi Slovenac, koji je pisao takove vrste literature na slovenačkom jeziku. Od njegovih dela ove vrste treba spomenuti: »Domače in tuje živali v slikah«, »Naše škodljive živali«, »Rastlinske svadbe«, »Mravlja«. »Rak« itd. Pisao je i čisto beletrističke stvari, od kojih su se najviše čitali njegovi »Hu-zarji na Polici« i »Ni vse zlato, kar se sveti«. Bio je u ono vreme jedan od najodličnijih putopisaca, pa je napi-sao niz putopisa. Prof. dr. Slodnjak redigovao je sve njegove spise, koji če početi da izlaze još ove godine prili-kom 100 godišnjice.
Festival slovenskih narodnih ple-sova u Ljubljani. U okviru ovogodiš-njeg jesenjeg velesajma, a pod pokroviteljstvom Nj. Vel. Kraljice Marije, prireden je u danima 7, 8 i 9 septembra festival slovenskih narodnih ple-sova, koji su prikazani na letnjem vež-balištu Ljubljanskog Sokola. Na festi-
val st igli su pored grupa iz svih pre dela naše otadžbine od Triglava do Devdelije, još i brača i sestre Bugari, Čehoslovaci i Poljaci, koji su pokazali brojnoj publici, medu kojom je bilo i mnogo stranaca, lepotu i raznolikost slovenskih plesova. Pošto su svi učes nici došli u svojim originalnim, bogatim i lepim narodnim nošnjama, pri-redena je u subotu velika povorka narodnih nošnja, u kojoj su bile xastu pane narodne nošnje iz Istre, Goriške, Koruške, Bele Krajine i okoline Ljub Ijane, pored tih u povorci išle su grupe Bugara i Bugarkinja, Čehoslovaci, Poljaci, Južnosrbijanci iz Devdelije i Skopske Crne Gore, Šumadinci, Slavonci, Bunjevci, Dalmatinci, Istrani iz Istre i s otoka Krka, Baranjei i Lepo-glavci. Povorka je pobudila zbog svoje šarenosti veliko interesovanje brojnih gledalaca, koji su naročito stranu bra-ču i sestre te one iz južnih krajeva toplo pozdravili. Ovaj festival nije imao samo jedan jak propagandistički karakter, nego se je pretvorio i u ma-nifestaciju za medusobno upoznava-nje, u manifestaciju za gajenje narodnih plesova, običaja i pesama te napo-kon i u veliku, jaku manifestaciju slovenske uzajamnosti te još posebno u manifestaciju jugoslovensko-bugarskog bratstva.
f Dr. Dušan Subotič. U sredo 5 o. m. uveče umro je iznenada udaren od kapi dr. Dušan Subotič, pretsednik Ka-sacionog suda u Beogradu te jedan od naših najodličnijih pravnika i zakono-davaca. Pozlilo mu je na povratku ku-či s banketa, koji je bio prireden u hotelu Srpski kralj na čast bugarskim pravnicima, koji su pod vodstvom dr. Fadenhehta i Nikole Georgijeva puto-vali na pravnički kongres u Zagrebu. Pokojnik, koji je uživao neosporan ugled ne samo u našoj zemlji, nego i na strani, bio je sin prote Milutina Ni-količa-Subotiča i rodio se 1877 godine u selu Ramači kod Kragujevca. Osnovnu školu je posečivao u rodnom selu, a gimnaziju u Kragujevcu, dok je pravni fakultet završio 1900 godine u Beo gradu. Nakon svršenih pravnih študija otišao je još u Lajpcig, gde je i doktorirao. Nakon povratka iz Nema-čke stupa u sudsku službu i to najpre kao pisar suda u Jagodini, odakle je premešten u Beograd, gde je onda ostao sve do svoje prerane i tragične smrti. Godine 1913 postao je pretsednik Trgovačkog suda, 1920 kasacioni sudija, a 1925 pretsednik Kasacionog suda. Godine 1928 bio je u kabinetu pokojnog Velje Vukičeviča neko vreme kao ministar Pravde. Po štruci on spada medu najodličnije naše pravnike kriminaliste, i kao takav bio je pri-stalica klasične škole. Kao priznat stručnjak saradivao je u komisiji za izradu novog krivičnog zakona i zakona o krivičnom postupku te je bio vladin poverenik u Narodnoj skupšti-ni za ove zakonike. Saradivao je nadalje u mnogim pravnim časopisima i napisao velik broj rasprava.
Razne kulturne vesti. Ove godine
slavi »Brnske zemske divadlo« (pozo-rište) svoju 50 godišnjicu, koju če naročito svečano proslaviti. Od sviju ka-zališta u Češkoslovačkoj, najviše gaji baš brnsko pozorište i naš repertoar i to s uspehom. Od naših umetnika tamo rade redatelj dr. Branko Gavela i pevač inž. Nikola Cvejič, dok su ravnatelj Milan Saks i dirigent Balatka dugi niz godina radili kod nas i to prvi u Zagrebu, a drugi u Ljubljani. Tako-der i neki od glumača i pevača bili su po neku godinu na našim pozornicama-
U Varšavi umro je 4 o. m. v 67 godini čuveni poljski grafičar i veliki umetnik Frančišek Siedeeki, koji je oio rodom iz Krakova, gde se rodio 1867 godine. Nakon svršenih študija na umetničkim akademijama u Minhemi i u Parizu, naselio se u Varšavi, gde je ostao sve do svoje smrti. Od najpo-znatijih njegovih radova valja spomenuti album motiva iz Varšave, portreta poljskih pesnika i umetnika Žerom-skoga, Slovackoga, Krasinskog, Norvi-da i maršala Pilsudekog. Izdao je i mnogo grafičkih ciklusa. Saradivao je pri mesečniku »Stuka i prača« te kod časopisa »Grafika«.
Italija se priprema de proslavi sto-godišnjicu čuvenog italijanskog kom-
ROSIJA-FONSIER • drušivo жо osiguranfe i reo&iguranfe m Beogrod
poniste starijeg doba Vinčenca Belima, koji je cenjen još i danas u čita-vom svetu kao odličan operni komponista. Izdaee se od Strane Italijanske kraljevske akademije nauka i umetnosti monografija o životu i radu Belima, a u svim mestima đavaće se ciklusi njegovih opera. Pored toga ođržaće se predavanja preko radia i prenositi koncerti, kod kojih če saradivati naj-ugledniji italijanski umetnici.
Ovih dana održavao se je u Zagrebu kongres jugoslovenskih pravnika, koji je zadobio još naročito zna-čenje zbog velikog učestvovanja bu-garskih pravnika te delegata iz Češko-slovačke i Poljske. Kongresisti pose-tili su nakon završenog rada Hrvatsko Zagorje i Varaždin, a otišli su nakon toga i na naše more, gde im je osobito Split spremio veoma srdačan i svečan doček.
II K1ASIH 21)PA
DiiUSTAVAitETA
Žuj»a Cetinje
BAR. — Proslava Prestolonaslednikova rođendana. — Rodendan Nj. Kr. V. Prestolonaslednika Petra, starešine Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, proslavljen je u Baru na svečan način. Sve privatne i javne zgrade bile su iskičene s državnim zastavama, a na veče svečano osvetljene. U 9 časova održalo se je svečano blagodarenje u svim bogomoljama, kome su prisustvo-valj pretstavnici vlasti, korporacije, Sokoli, škole i gradanstvo. Posle blago-darenja formirala se- je povorka na čelu sa Sokolom, koja je s pesmom pro-defilovala kroz varoš. U veče je Sokolsko društvo priredilo svečanu akademi-ju s odabranim programom, koja je po svojoj priredbi uspela, kako s moralne tako i s materijalne strane. Nakon završenog programa nastala je igranka uz pratnju tamburaškog zbora Željeznič-kog udruženja.
S proslave je starešina društva br. Duro Čejovič poslao pozdravni telegram Nj. Kr. V. Prestolonasledniku, koji je propračen s državnom himnom i sokolskim uzvicima »Zdravo« i »2i-veo«.
Ž.upa Kragujevac
SENJ. RUDNIK. — Na dan 23 septembra 1934 g. prirediče naše društvo svoj javni sokolski čas. Tome če javnom času prisustvovati sva okolna sokolska društva, koja če svojim pri-sustvom uveličati ovu našu priredbu. Na ovome javnome času svirače^prili-kom vežbe i u meduvremenu naša sokolska glazba. Nakon vežbe. odnosno javnoga časa, biče narodno veselje. — Ovim se pozivaju svi prijatelji Sokola, da posete naš javni čas 23 septembra. Svi prihodi od ovoga javnoga časa idu u korist gradnje Sokolskog doma u Senj. Rudniku.
Pripremni radovi (planiranje terena) za sokolski Dom več su otpočeli.
tuna Mostar
KONJIC. — Razvijanje zastave Sokolske čete u Donjem Selu. Dne 2 septembra o. g. izvršena je na svečani način posveta i razvijanje četne zastave u Donjem Selu.
Darovalac zastave bio je brat Mirko čečez, starešina čete, a kumovao je brat dr. Bogdan Vidovič, advokat i narodni poslanik iz Sarajeva. Ispred Sokolske župe Mostar prisustvovao je župski starosta, brat Čedo Milič. Proslavi su još sudelovale obližnje čete I.isičiči i Podorašac, te članovi matič-nog društva Konjic sa svojim pevačkim zborom.
Nakon verskog obreda, koji su obavili brat Jovan Slomovič, pravosl. sveštenik iz Konjiča, i brat Agan Hodžič, imam џ Jablanice, kum brat dr. Vidovič istakao je lepim i zanosnim govorom značaj ove svečanosti i pre-
IZGUBILA SE LEGITIMACIJA
Bosanac Duro, načelnik Sokolskog društva Miokovičevo, župa Bjelovar, izgubio je svoju sokolsku legitimacij u na sokolsko m sltftu u Zagrebu, izdanu mu po Sokolskem društvu u Daruvaru godine 1927. Ista se proglašuje ništefcnom.
Sokolsko društvo Miokovičevo
'aUhtil nuji
КШАШ& ff*DE II/
ЦЦа11ДМ»РАИИАТ1К0УА1а
dao zastavu starešini čete bratu Mirku Čečezu. koji je opet predaje barjaktaru bratu Mati Kovačeviču, a ovaj zajedno s još 2 naraštajca polaže zakletvu na vernost.
Iza toga starosta župe brat Čedo Milič u patriotskom govoru ističe značaj sokolskih četa i njihovu ulogu za dobro Kralja, otadžbine i našeg naroda.
Konačno čestita četi ispred matič-nog društva zamenik starešine brat Svetozar Mužijevič.
Svi govori saslušani su najpažlji-vije, često prekidani odobravanjem i klicanjem Kralju, Jugoslaviji i Sokolstvu.
U meduvremenu otpevao je mešo-viti zbor Sokolskog društva državnu i sveslovensku himnu.
Nakon svečanog čina i posvete održala sc je javna vežba sa sledečim rasporedom: 1) Članovi i članice čete Donje Selo izveli su posebnu zajed-ničku simboličnu vežbu. — 2) Starija braća nastupili su u vežbama s pali^ cama. — 3) Čete Donje Selo, Lisičiči i Podorašac zajedno su izvele proste vežbe i 4) Nastup skupine čete Donje Selo, koja je završena simboličnom fi-gurom »A« (Aleksandar).
Sve su vežbe izvedene vrlo dobro, a naročito še istakla četa Donje Selo i njezine članice, koje su privukle na se osobitu pažnju svih posetilaca, tim više, jer one nastupiše prvi put javno.
Nakon vežbe razvilo se narodno veselje uz igranku, koju je pratila glazba Vatrogasnog društva iz Konjiča.
tupa Novi Sađ
SUBOTICA. — Proslava Prestolonaslednikova rodendana. Naše društvo je i ove godine svečano proslavilo dan rodenja našeg milog starešine, Nj. Vis. Prestolonaslednika Petra. Svečanost sc obavila u ve-likoj večnici gradske kuče, uz učešče svili kategorija našeg društva, članova gradske uprave, vojnih pretstavnika, svih društava i korporacija iz Suboticer Svečanost je otvorena sa »Sokolskim pozdravom«, koji je izvela naša glazba. Zatim je starešina brat Ante Tadič razvio s prigodnim govorom dve zastave naših sokolskih odeljenja iz osnovnih škola »Vašarište« i »Čara Jovana Nenada«. Zastave su dar br. Mije Novakoviča, uglednog zanatlije iz Subotice. Velik broj naših malih Sokoliča uzbuden je i netremice gledao u dve lepe i nove zastave, čije su se boje sa
zlatnini natpisima prelevale. Dečija ga-nutost je bila velika, a možda još veča roditeljska, kad su videli radosna i svetla dečija lica. Ovaj lep i redak momenat bio je najtoplije pozdravljen od prisutnih kada je jedan mali Sokolie odrecitovao: »Pozdrav sokolskoj zastavi«. Brat Pera Budanovič, tajnik našeg društva, održao je svečanu reč. Govo-rio je o ulozi Sokolstva u oplemenji-vanju ljudskog duha, o poboljšanju društvenih i političkih uslova života, jednom rečju o ulozi Sokolstva u Sio-vena u njihovom kulturnom napretku. Sokolstvo je doprlo u naj dalj e i naj-zabačenije krajeve naše domovine. Ideja Sokolstva ucepljena je u najzdra-viji elemenat našeg naroda — u selja-štvo. Selo i sokolske čete po selima, to su najzdraviji temelji našeg sokolskog lirama, na čijem če oltaru uvek goreti večita vatra Jugoslovenstva i ljubavi prema Vladaru Jugoslavije. Sokolstvo če uspeti, sokolski ideali če se ostva-riti, a da če se 'to zbiti, najbolja nam je garancija visoka pažnja našeg uzvi-šenog Vladara. Govor je završen burnim ovacijama, a muzika je intonirala himnu.
Posle govora sledila je recitacija: »Unuku Petra Mrkonjiča« od D. J. Fi-lipovaea, koju je recitovao Josip Sarič, učenik m. grad. škole. Muzika je ot-svirala »Večer na Savi« od I. pl. Zajca, a Milan Beljanski, uč. m. grad. škole, recitovao je od J. Udickog: »Šesti sep-tembar«. Kao osmu tačku sokolska muzika je otsvirala od J. Urbana »Zvuci ispod Medevenika« i time požnjela veliki aplauz. Poslednja tačka je bila »Oj Sloveni..« koju su svi stoječi saslu-šali.
Uvek čemo ljubiti Jugoslaviju i njen Vladarski dom. I na* dan rođenja našeg budučeg Vladara kličemo ono, što je po celoj domovini osetilo četvrt miliona sokolskih srdaca: »Brate starešino. potomče viteškog roda Karador-deviča, sine Vladara naše lepe Jugoslavije, Tebi šaljemo danas, kada pada 11 godišnjica Tvoga rodenja, naš pri-prosti ali odani sokolski pozdrav.«
J. M.
tupa Osijek.
BELO BRDO. — Javna vežba. U
nedelju 2 septembra priredila je agilna Sokolska četa u Belom Brdu svoju pr-vu javnu vežbu spojenu s razvitkom četne zastave. Proslavi su prisustvova-le brojne delegacije okolnih Sokolskih društava Osijek gornji grad, Osijek dolnji grad, Dalj i Ternija.
Razvijanje zastave izvršilo se je na vežbalištu vatrogasne čete.^ Zastavi je kumovao komandant Osječke divizijske oblasti i zastupao ga je pukov-nik g. Vrkljan. Posvetu zastave obavio je sveštenik g. Simič. Pre javne vežbe sastavljena je sokolska povorka, koja je prošla glavnom ulicom sela. U po-vorci je bilo 213 Sokola.
Posle podne održana je javna ve|-ba na kojoj je nastupilo ukupno 219 sokolskih vežbača. Naročito su se is-takli članovi domačeg društva, njih 15 na broju, s odlično izvedenim prostim vežbama sokolskih četa.	B. R.
Ž.upa Sušak - Rijeka
VRATA. — Naše društvo svečano je proslavilo rodeadan Nj. Visoč. Prestolonaslednika Petra, starešine Sokola Kraljevine Jugoslavije.
Celo mesto, na poziv društva, bilo je iskičeno zastavama, a veliki broj
232—3«
Vse tiskovine za sokolska društva, potrebne knjige za sokolske knjižnice, vabila, letake, lepake za sokolske prireditve Vam izdela Učiteljska tiskarna. Tiska šolske, mladinske, leposlovne in znanstvene knjige, časopise, revije, vizitke, bloke, račune, jedilne liste, posmrtnice in mladinske liste. Ilustrira knjige v eno- in večbarvnem tisku. / Lastna tvor-nica šolskih zvezkov. Knjigoveznica. Oddelek za učila z veliko zalogo slik naših velmož
K N J IGAR N A
V LJUBLJANI PODRUŽNICA
V MARIBORU
Tyrševa ulica štev. 44
UČITELJSKA
ШШМ1
V LJUBLJANI, FRANČIŠKANSKA 6
I
%
S
% s o X o * v'3
v *4
* 3?
•4 a
a s
(0 o 9 S
0>a
44 3
X X « (0 1*4 (5
o o o o
2
•»<
l '■§ s
a
•‘S
oj a
e v
V) *4 l-Ц КЧ
o o XX o o
A Л
SIK S	
X	R
в	g
©	0
©	>«
J)	S
meštana, brače i sestara bio je prisutan svečanom blagodarenju.
Na večer je bila akademija, koja je bila brojno posečena.
Uz burne ovacije priredene Nj. Vel. Kralju, visokom evečaru i Sokolstvu, održao je brat prosvetar govor
0 značenju dana. Sve točke izveli su naši najmladi s puno ljubavi i ponosa. Na koncu se je brat starešina zahvalio prisutnima na brojnom posetu, želeči da i u buduče Vratarci ostanu kao i do sada verni sokolskoj ideji.
Ž.upa Šibenik - Zadar
ROGOZNICA. — Sokolsko društvo u Rogoznici dana 6 sep'tembra proslavilo je na vanredno lep način rodendan svog sokolskog starešine Prestolonaslednika Petra. U 5 sati u-jutro bila je budnica. Jutrom u 8.30 sati formirala se povorka svih kategorija pred sokolanom; učestvovala je
1 Osnovna škola. Povorka je u 9 sati krenula do crkve na blagodarenje.
Iza blagodarenja povorka je krenula na čelu sa Sokol, glazbom kroz mesto. Nakon toga skupili su se učes-nici povorke u sokolani, koja je bila dupkom puna, tako da su mnogi stajah na hodniku sve do ulaznih vratiju.
Sakupljene je pozdravio društveni starešina održavši ujedno kratak govor o značaju dana. Govor je bio po-pračen burnim poklicima Nj. Vel. Kralju, starešini Sokola Prestolonasledniku Petru i Veliko j Jugoslaviji. Iza toga održao je predavanje o značenju dana brat J. Sekso, učitelj. Ovaj govor bio je primljen s oduševljenim poklicima Kralju, Prestolonasledniku i Jugoslaviji. Nakon ovih govora izvele su naše vežbače kategorije nekoliko uspelih točaka na opšte zadovoljstvo.
Ž.upa Tuzla
PORJEČINA. — Razvijanje zastave. Svake godine skuplja se kraj ma-nastira Ozrena starodnevne Nema-ničke zadužbine na prav. Vel. Gospoji-nu 28 avgusta silan seljački svet iz bližih i daljnjih krajeva. Od osnivanja Sokolskih četa Bos. Petrovo Selo, Kak-muž, Porječina i Sižje, koje leže u bližini manastira, svake še godine na taj dan održava javni čas ovih četa i time povezuje ovaj crkveni zbor uz sokolski rad na selu.
Ove godine je ova sokolska svečanost nadmašila sve dosadanje, jer je tog dana raz vi j ena i osveštana zastava Sokolske čete Porječina, koju joj je darovala s. Katinka Miloševič iz Lu-kavca.
Nakon kise, koja je padala celu noč. osvanuo je tmuran dan, čiji su prvi početci pretskazivali da če ee oblači rasturiti i sunce obasjati dične se-oske Sokole, koji su se tog dana u le-pom broju iskupili na Ozrenu.
Čin razvijanja i osveštanja zastave obavljen je kraj samog manastira od-mah nakon bogosluženja. Zastavu je osveštao lično Preosveštenstvo gospo-
din dr. Nektarije, vladika zvormčko-tuzlanski, s brojnim sveštenstvom koje je tog dana bilo na Ozrenu.
Po osveštanju zastave je održao Sokolima i sakupljenom narodu vr lep govor, kojim je ubedljivo prikaza pos'tanak Sokolstva, njegov rad pre r#; ta i njegovu današnju ulogu. velieajU sokolsku misao i hvaleči so^°'e..-^s ganizaciju, kojoj na čelu stoji Nj. V1. Naslednik Prestola Petar. Na koncu J vladika pozvao narod da pristupa . sokolske redove, jer da če tamo do i zdravo telo u kome če biti zdrav du . a naročito da če tamo seljaci ,naC1,e naučiti ono, što če im pokazati nov i bolje puteve u životu. Dalje jc n glasio da sc u Sokolima ne pita ru, nego se tamo izvršava ona: »»r je mio koje vere bio«.
Ovc lepe reči narod je saslušao skrušenom pobožnošču i ceo dan PJ pričavao ’ oduševljavao se sokolsk' pokretom.
Nakon vladičinih reči kum zasta'e sin darodavke s. Miloševič brat Miloš privezao je na zastavu kumo sku traku uz vrlo lepe reči i Pre |0 zastavu starešini čete uz nekoliko vr značajnih sokolskih reči.
Poljubivši se sa starešinom če® bratom Vasom Stefanovičem brat J4" loš Miloševič predao mu je ovaj opet načelniku čete, a načel11 zastavniku.
Ispred župe i matičnog drustv Kreka čestitao je četi ovo retko ° likovanje brat Vojislav Vukanovi, pretsednik župskog otseka za čete starešina društva Kreka, zahvalio darodavki s. katinki, kumu bratu ^ lošu, Nj. Preosvešt. dr. Nektariju osveštenju zastave i ‘lepim rečima Sokolstvu i za Sokolstvo, te konacn^ pozvao članove čete Porječina, da £ pod ovo sveto znamenje okupe istins brača, koja če čestitim i predanim r dom zadobiti ljubav svih seijaka se . Porječine i tako ih sve okupi'ti P°q sokolsku zastavu. Nakon ovog sc je javni čas na kom je nastupilo *' članova sokolskih četa. Javni čas P setio je vladika sa sveštenstvom i cC iskupljeni narod, a pratila ga je s kolska muzika iz Kreke.
Iza javnog časa četa Porječina P^| redila je za učesnike obilan ručak, ^ me je prisustvovalo preko 100 ZN'an]c„' Prilikom ručka došlo je do oduševl) , nih pozdrava izmedu četa Husina Porječina, što je dalo povoda ovaj ručak pretvori u veliku mani;e' taciju Sokolstvu, Jugoslovenstvu, K-ra' lju i narodu. Na ručku izgovorili s značajne govore brača Miloš Mil°s.c, vič, Stjepan Maksimovič, nar. poslal’ i starešina čete Bos. Petrovo Selo, * j_ tar Pavič, učitelj iz Porječine i eok° ski radnik. Dimitrije Mitič, sreski čelnik i starešina Sokolskog ^,rUy \. Gračanica, i Vojislav Vukanovič. Kajo položenje, koje je tom prilikom vlada medu bračom dveju vera sigurno nije nikad videlo u ovim krajevin?‘’ niti je ovo ikad bilo veče. Hvala koletvu na ovom trudu i uspehu!
II. B. Bajić
JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA
u Ljubljani
regislrovana zadruga s ograničenim Jamstvom
254-37
opskrbljuje u smislu čl. 2 svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje programa i za postignuće ciljeva našega Sokolstva. Izdaje i raspa-čava tiskanice, knjige i brošure sokolsko-programatskog, uzgojnog i propagandističkog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimaci-cije i muzikalije
Prodaja odora sviju kategorija
Naslov: Jugoslovenska sokolska malica, Ljubljana, Narodni dom Pošlansko čekovni račun Ljubljana: 13.831 Telelon broj 25-43
Zahtevajte cenik!
Izdale Savez Sokola Krallevine Jugoslavije (E. Gangl}
— odgovorni urednik SIJepan Celar • treduje Redakcijski olsek • Tiska Lčileljska tiskarna (prelslavnik Francć ŠlrukeiJ); svi u