KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 23 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Avgusta 1926.
PATENTNI SPIS BR. 3734
BENZONAFTENE - SOCIETĆ ITALIENNE, MILANO.
Postupak za ulja i masna tela, kojim se dobija gas za gorivo i tečni proizvodi,
slični petroleumu ili nafti.
Prijava od 12. februara 1925.	Važi od 1. aprila 1925.
Traženo pravo prvenstva od 24 marta 1924 (Francuska).
Predmet ovog pronalaska je jedan opšti način postupanja mazuta i drugih teških ulja kao i svakog drugog masnog tela, mineralnog, biljnog ili životinjskog bilo tečnog bilo čvrstog, da bi se dobio s jedne strane gas za gorivo a s druge tečnost slična petroleumu ili nafti.
Postupak sadrži sledeče radnje:
1.	radnja: ako se sirovina (mazut, teško ulje, masno telo) stavi u dodir sa smešom cerium-oksida i redukovanog bakra zagreja-nog na temperaturu od 450 do 600° C, stvara se kidanje razgranatih veza, koje odgovaraju sadržatim ugljovodonicima u toj sirovini, praćeno izdvajanjem jednog niza normalnih u-gljovodonika. Ako se ovi ovako izdvojeni u-gljovodonici izlože dejstvu redukovanog nikla torium-oksida, zagrejanog na istoj temperaturi od 450° do 500° C, oni se delimično raspadaju i daju pri oslobađanju vodonika, s jedne strane gasovite ugljovodonike sa trostrukom vezom i manjim sadržajem u vodo-niku, a s druge strane ugljovodonike, koji pripadaju prvim članovima parafinske i ole-finske serije i čije se tačke ključanja nalaze između 50 i 300°.
Kad je sirovina oslobođena ovih normalnih ugljovodonika gore opisanim dejstvom smeše cerium-oksida i redukovanog bakra, ostaju alki-lične grupe, čiji se jedan deo polimerizuje stvarajući istovremeno nove stabilne ugljovodonike, koji ključaju na oko 30° do 50°. O-statak alkilične grupe može da pređe u tečno stanje samo na mnogo nižoj temperaturi i to je tako i sa ugljovodonicima s strostru-
kom vezom o kojima je gore govoreno, kao i sa oslobođenim vodonikom.
2.	radnja: Gasovita masa, koja sadrži pet gore opisanih kategorija izlaže se u jednom kondenzatoru dejstvu temperature od oko 30°C, što čini da dve kategorije, ugljovodonika t. j. parafinske i ofelinske serije i polimerizo-vane alkilične grupe pređu u tečno stanje. Ova se tečnost skuplja.
3.	radnja: Gasovita masa, koja sadrži tri kategorije, koje se nisu zgusnule u kondenzatoru, izlažu se zatim dejstvu oksida gvožđa i redukovanog nikla zagrejanih na 200°C, promena koja se dešava usled ovog dejstva daje sledeče rezultate:
Trojne veze se polimerizuju dajući aromatična jedinjenja sa zatvorenim vezama; vodo-nik u dodiru sa ugljovodonicima pri stanju stvaranja utvrđuje se i pretvara ih u ciklo-parafine koji ključaju između 25 i 150° C od prilike.
Alifatične grupe pod dejstvom gvožđa oksida na 200° C i jedan deo još slobodnog vodonika pretrpljuju hidrogenaciju, koja daje druge ugljovodonike lako pretvorljive u tečno stanje ili gasovite, koji većim delom pripadaju parafinskom redu.
4.	radnja: Ovako stvoreni gasovi izlažu se temperaturi od oko 15°C što prouzrokuje prelaz u tečno stanje ciklo-parafina i hidro-genisanih ugljovodonika; dobivena tečnost se skuplja.
5.	radnja: Gasovi, koji nisu prešli u tečno stanje, izlažu se dejstvu gvožđa-oksida i redukovanog gvožđa zagrejanim na 250° do
Din 5.
300° G. Oni se rashidrogenišu i daju olefinske i acetilenske ugljovodonike i vo-donik. Jedan se deo ovih ugljovodonika dejstvom redukovanog gvožda polimerizuje dajući ugljovodonike lako pretvorljive u tečno stanje, koji ključaju između 15 do 120° C, kao i oletinske, acetilenske i parafinske ugljovodonike, koji pripadaju prvim članovima odgovarajućih serija.
6.	radnja: Svi se ovi gasovi izlažu temperaturi od 10°C od prilike, što pretvara u tečno stanje polimerizovane ugljovodonike. Ova se tečnost skuplja.
Svi oni gasovi, koji nisu prešli u tečno stanje, skupljaju se u gazometar i obrazuju gasovitu smešu, koja može biti direktno u-potrebljena za gorivo ili osvetljenje.
Skupljene tečnosti mogu imati iste pri-mene kao i sirovi petroleumi.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za dobijanje tečnih i gasovitih proizvoda za gorivo iz teških ulja i svakog masnog tela, tečnog ili čvrstog stanja, naznačen time, što se sirovina stavlja u dodir sa
cerium-oksidom, redukovanim bakrom, tori-um-oksidom i redukovanim niklom, zagreja-nim na temperaturu između 450 i 600* C od prilike.
2.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što gasovi stvoreni u prvoj radnji pod 1, prolaze u kondenzator, čija je temperatura oko 30°C.
3.	Postupak prema zahtevu 1 i 2, naznačen time, što gasovi koji u kondenzatoru nisu prešli u tečno stanje dolaze u dodir sa gvož-đa-oksidom i redukovanim niklom, zagreja-nimnaoko 200° C a posle dolaze u kondenzator održavan na temperaturi od 15° C.
4.	Postupak prema zahtevima 1—4, naznačen time, što gasovi, koji u ranijim procesima nisu prešli u tečno stanje dolaze u dodir sa gvožđa-oksidom i redukovanim gvož-đem na temperaturi između 250 i 300° C.
5.	Postupak prema zahtevima 1—5, naznačen time, što gasovi prolaze u kondenzator održavani na temperaturi od 10° od prilike i što se ostatak gasa za gorivo skuplja u gazome-tru, dok su tečni proizvodi skupljani posle svake kondenzacije.