KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
INDUSTRISKE SVOJINE
Klasa 10 (2)
Izdan 15 maja 1933.
PATENTNI SPIS BR. 10001
Dipl. Ing. Merkel Georg, München, Nemačka.
Postupak za proizvodnju bezdimnog goriva u komadima od goriva koja se ne sapeku
ili se slabo zapeku.
Prijava od 26 aprila 1932.	Važi od 1 oktobra 1932.
Traženo pravo prvenstva od 1 maja 1931 (Nemačka).
Poznato je da se goriva svake vrste koja se ne sapeku briketišu pomoću smole kao sredstva za1 slepljivanje (vezivanje) pa da se tako dobijeni sirovi briketi prže bez prisustva vazduha (kokiraju). Slepljivanje briketa vrši pri tome i posle kokiranja sama smola, koja se mora dodati u tolikim količinama da postupak postaje suviše skup; osim toga briketi slepljeni smolom imaju naklonost da se za vreme prženja bez prisustva vazduha međusobno slepe, pa je i njihova čvrstoća posle kokiranja manja nego prethodno. Isti nedostatci postoje pri kokiranju drugih sredstava za slepljivanje na pr. sulfitne lužine, melase i t. d.
Prema ovom pronalasku postiže se bez-dimno gorivo u komadima od goriva koja se ne sapeku ili se slabo sapeku izbega-vajući napred pomenute nedostatke. To se postiže time, što se goriva koja se ne sapeku ili se slabo sapeku na pr. antracit, pomeša sa vrlo sitnim gorivom koje se sapete, pa se tiska u brikete i kokira ili suvo destilira pri takvoj temperaturi, da gorivo koje se sapeče, koje je više ili manje ko-kirano, preuzima u briketu ulogu sredstva za sleplj:vanje. Kokiranje ili suvo de-stiliranje briketa može se izvesti pri temperaturi na pr. od 600 do 1000° C.
Pri kokiranju ili suvoj destilaciji obrazuje se u gorivnoi masi čvrst skelet ko-
kiranih ili suvo-destiliranih delića goriva koji izazivaju povezanost celog briketa, pri čemu nije potrebna nikakvo uobičajno sredstvo za slepljivanje, kao na pr. smola. Dok je dosad bio potreban normalno dodatak u sredstvu za slepljivanje od 8 do 12% pa i više, na pr. smole, to je prema postupku po ovom, pronalasku jedva potreban dodatak od nekih 1 do 2% pa se odatle lako uviđa ekonomija u proizvodnji : poboljšanje kakvoće gotovog briketa.
U slučaju da se pri izvođenju postupka prema ovom pronalasku upotrebi gorivo koje se sapeče a koje obzirom na njegovu veličinu zrna, ili s obzirom na njegova ostala svojsvta nije podesno da još pre kokiranja služi kao sredstvo za slepljivanje, onda se mešavini goriva pre briketiranja dodaje tolika količina poznatih sredstva za slepljivanje, na pr. smole, da su sirovi briketi taman dovoljno otporni za mehaničko naprezanje pri narednom tretiranju.
Odnosno stepena sitnoće goriva koje se sapeče ne mogu se navesti brojke koje uopšte važe. Ali može da važi kao pravilo, da se gorivo koje se sapeče samelje tako sitno, da briketi suvom destilacijom ili ko-kiranjem ne pretrpe nikakve promene oblika, nabujanje ili pucanje. Utvrđivanje potrebnog stepena sitnoće mora u svakom pojedinom slučaju da se izvede nizom o-pita. Pri izradi briketa od antracita dovoljno je na pr. da se gorivo koje se sa-
Din. 5.
peče samelje tako da ono na situ od 500 rupica na cm2 ne ostavlja znatni ostatak.
Naročito je shodno da se sredstvo za slepljivanje na pr. smola samelje zajedno sa gorivom koje se sapeče pa da se ovi pomešani dodaju gorivu koje treba da se briketira. Zbog ravnomerne mešavine o-baju sastojaka još se poboljšava kakvoća krajnjeg proizvoda; takođe ne postoje tehničke poteškoće, koje se inače pojavljuju pri mlevenju smole i sličnog, kad se smola melje zajedno sa višestrukom količinom uglja. Na ovaj se nač.n može postići znatno veći stepen sitnoće smole, nego mle-venjem smole zasebno a time se opet štedi u smoli, jer dejstvo slepljivanja u smole raste znatno sa stepenom sitnoće smole.
Još jedna mogućnost uštede u sredstvima za slepljivanje sastoji se, prema ovom pronalasku, u tome što se sredstvo za slep-Ij.vanje, na pr. smola, pretvori u tečnost pa se u obliku magle ravnomerno pomeša sa sitno samlevenim gorivom koje se sapeče. Pojedini delići goriva koje se sapeče prevuku se ovako tankom kožicom od smole koja se odmah stvrdne. Ovako tretirano gorivo koje se sapeče može se bez ikakve poteškoće mešati sa gorivom koje treba da se briketira, a da ne postoji o-pasnost odvajanja za vreme obrade, pošto je specifična težina delića goriva prevučenih smolom otprilike ravna spec. težini goriva koje treba da se briketira, dok sama smola ima znatno manju specifičnu težinu.
Shodno će se upotrebiti kao gorivo koje se sapeče gasn; ugalj ili gasno-plameni ugalj. Utvrđeno je da je pri briketiranju mršavih goriva često dovoljan već dodatek od nekih 10% gasnog uglja da bi se proizveli briketi koji posle suve destilacije ili kokiranja imaju zvečeću čvrstoću. Međutim goriva sa velikom sadržinom volatil-nih sastojaka iziskuju dodatak od 20 do 25% i više uglja koji se sapeče.
Pokazalo se kao preimućstveno da se briketi za vreme kokiranja ukopaju u neku indiferentnu robu postojanu na visokoj temperaturi na pr. u prašinu od koksa ili sličnu robu. Na taj se način izbegava o-brazovanje pukotina u briketnoj masi; o-sim toga se briketi dobro zaštićuju od me-
haničkih uticaja a time se opet može smanjiti dodatak u sredstvima za slepljivanje pošto su sredstva za slepljivanje inače potrebna samo za vreme tretiranja briketa i do kokiranja sastojaka koji se sapeku. O-vako dobljeni briketi imaju posle suve destilacije potpuno očuvan oblik i zvečeću čvrstoću.
Veličina zrna goriva koja se ne sapeku ili se slabo sapeku može radi primera da iznosi 3 do 5 mm.
Patentni zahtevi'
1.	Postupak za proizvodnju bezdimnog goriva u komadima od goriva koja se ne sapeku ili se slabo sapeku kao od sitnog uglja, sitnog koksa ili sličnog, naznačen time, što se gorivo koje se ne sapeče ili slabo sapeče u zrnima normalne veličine pomeša sa vrlo usitnjenim gorivom koje se sapeče, tiska i brikete pa se kokira ili suvo destiliše pri takvoj temperaturi da gorivo, koje se sapeče a koje je više ili manje kokirano, preuzima ulogu sredstva za slepljivanje u briketu.
2.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se mešavini goriva pre njenog briketiranja dodaje takva količina poznatih sredstava za slepljivanje, na pr. smole, da su sirovi briketi taman još dovoljno otporni za mehaničko naprezanje pri narednom tretiranju.
3.	Postupak prema zahtevima 1 i 2, naznačen time, što se sredstvo za slepljivanje, na pr. smola, samelje zajedno sa gorivom koje se sapeče pa se ovi pomešani dodaju gorivu koje treba da se briketira.
4.	Postupak prema zahtevima 1 i 2, naznačen time, što se sredstvo za slepljivanje, na pr. smola, pretvori u tečnost pa se u obliku magle ravnomerno pomeša sa gorivom koje se sapeče.
5.	Postupak prema zahtevima 1 do 4, naznačen time, što se kao gorivo koje se sapeče upotrebljava gasni ugalj ili gasno-plameni ugalj.
6.	Postupak prema zahtevima 1 do 5, naznačen time, što su sirovi briketi za vreme njihovog kokiranja odn. suve destilacije ukopani u indiferentnoj sitnoj robi postojanoj u vatri.