Poštarina plaćena u gotovu
Cena Din. 1.-
tulil
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
čuvajte Jugosiaviju!
Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 din. • Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 • Adresa za pošiljke: Poštanski fah 342 • Telefon uredništva 30-866 i 26-105, uprave 30-866 • Račun Poštanske štedionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku •
Beograd, 10 m a rt 1939 God. X • Broj 10.
Ni jedan Jugosloven u Jugo* slavi ji ne sme da se odnarodi!
Pisanje »SIawonischer Volksbote«, organa nemačkih manji-n3 u Slavoniji, sili nas da se ponovo vrati mo na predmet našeg Prcšlog uvod nog članka. Taj nemački list, u poslednjem broju, u članku Hansa Bert rama, gotovo sa indignacijom odbija moguč-nost, da bi mogla da pošto ji zajed nica interesa Nemaca ko ji žive u Hrvatskoj, sa Hrvat ima, »jer zajed nica interesa može da pošto ji samo izmedu ljudi iste kulture i jednakog gledanja na svet«;
podvlačeči dalje da u osječkom kotaru ima samo 79% Hrvata (što nije istinal), na osnovu čega se taj kotar svojata za Nemce (ka o da nisu tu i Srbi, ko ji su isto što i Hrvati!); — z ati m upučuje neke vrste ultimatum dr. Mačeku, po kome bi, ako ne žele da slavonski Nemci rade protiv njih, Hrvati morali »iz osnove promeniti sv°je spoljnopolitičke poglede i rešiti se svojih saveznika, ko ji PrJPadaju demokratskim grupama« 7 konačno se, ni više ni ma-nJe. zahteva da se Nemcima u Slavoniji dade potpuna sloboda za *Ruckvolkungsprozess«, t. j. za reasimilaciju onih Hrvata i ostalih Jugoslovena u našim krajevima, ko ji imaju ne-mačko ime, što stvarno znači' denacionalizaciju Jugoslovena u jugoslovenskoj državi 1
Kao što se vidi, ovo se ne razlikuje baš tako mnogo od rečnika, koga u potrebijava g. Kundt u današnjem Pragu, — ma da, u to isto vreme, voda koruških Slovenaca, dr. Tišler, biva otpušten iz službe; i ma da -»H r v at s k e N o v i ne«, organ uvek lojalnih Hrvata u Gradištu, kuka ju nad nasto jan jima ne-rnačkih vlasti u tom kraju, da spreče svaki kulturni rad Hrvata.
Mi smo več u prošlom broju podvukli, da smo pristalice najbol jih odnosa sa sv ima susedima i da svakoj manjini kod nas, Pa i nemačkoj, želimo najširu slobodu. Ali to što piše »SIawoni-sc her Volksbote« nije više manjinsko pravo. To je ton. ko jim su nekadašnjr »gospodujuči narodi« u Habsburško j monarhiji govorili sa onima, ko je su smatrali svojim manjinama. A protiv toga mi najodlučnije protestiramo 1
Ni dr. Mačeku ni ikojem pripadniku državnog naroda u 1l'goslaviji »Slawonischer Volksbote« nema prava da postavlja uslove, ni sa ko jim če saveznicima saradivati, ni ko je če spol j no političke poglede imati; jer je politika bilo koje hrvatske, srp-ske Ш slovenačke grupe u ovoj državi isključivo naša stvar, za ko ju su nacionalne manjine najmanje pozvane, da diktira ju uslove, — pogotovo kad se zna da niči ja politika kod nas nije vperena protiv Nemačke (što naravno, ne znači da bi za vol ju *Volksbote«, morala da bude protivna drugim zemljama, a na-ročito ne starim našim saveznicima i prijateljima!)
Drugo : Ako gospoda oko »Volksbote« na hrvatskoj i srp-skoj teritoriji odbija ju zajed nicu interesa izmed u domačeg sta-novništva i sebe, onda to znači da se oni sami izdvajaju iz interesa ko ji su u prvom redu mer od a v ni u tom kraju. A što se »iste kulture« i »istih pogleda na svet« tiče. trebalo bi da uvaže, da još ipak nije tako daleko došlo, da bi strani kolonisti u našo j zemlji trebali da nam izda ju svedočbe o kulturi; niti da nas tek onda milostivo prime u krug zajedničkih interesa, kad prihvatimo njihove poglede na svet.
I konačno, gospoda se grdno varaju ako m/s/e da ima i jed nog čestitog Srbina, ko ji če, za vol ju ovog ili onog izbornog glasanja, dopustiti da oni po miloj volji »reasimiluju« hrvatsko Pučanstvo; kao što nema čestitog Hrvata (sem možda nekoliko frankovaca) ko jr bi im to dozvolio na račun Srba. Čak ni tog naj-goreg frankovca, sa kojim čemo se uvek boriti, mi ne damo da se »reasimiluje«; jer je i najfrankovačkiji Hrvat ipak član na-$eg naroda, čiji sin može sutra da mrsli kao i mi; dok nam je onda kada se ponemči, za uvek izgubljen. A kamo li da mirne duše gledamo, kako se na hrvatska naselja i porodice sa nemač-kim pretimenima sprema čitav aparat propagande za »Riickvol-kungsprozess«, — pogotovo kad se zna da ta vrstai propagande ^eć zadire i u pučanstvo našeg porekla, pa da ima čak Bosanaca ' Hercegovaca, ko ji su za vreme rata, kao siromašna deca došli u Hrvatsku i Slavoniju, pa se, pod uticajem takve propagande, danas oseča ju — Nemcima 1...
Ako ima nekog opravdanog »Ruckvolkungsprozessa«, to 7e jedino taj, i na njemu treba odlučno poraditi. A svakom dru-g°m »Ruckvolkungsprozessu« jugoslovenskog (svejedno, da li vatskog, slovenačkog ili srpskog) elementa, u jugoslovenskoj državi, treba i zvanično i nezvanično stati na put. Jer ako je do toga, onda se našeg sveta daleko više utopilo u tudem moru, dego li tudeg u našem.
ZBOR 2UPSKIH
Zbor župskih prosvetara zakazan 'e za 21 i 22 april sa dnevnim redom *°ii sadrži 15 tačaka, od kojih spo-^'fijemo: Praktična organizacija na-r®Štajskih škola u prirodi; Realizova-prosvetnoga piana u SPP; Akcija °ko!stva u savremenim svetskim pri-
PROSVETARA
likama; Idejne škole; Saradnja jugoslovenskog i ruskog Sokolstva; Slovenska solidarnost; Svesokolski slet; Organizacija okružnih prosvetnih te-čajeva; Sokolska štampa; Predloži župskih prosvetnih odbora; Predlog zbora za izbor pretsednika SPO.
Naša sudska i zakonodavna vlast
Mi sokoli verujemo u etičku sna-gu humanizma, poštujemo svako versko uverenje i svaku težnju za slo-bodom. Naš socijalni osečaj je i-skren i otvoren, on traži mogučnosti da se pokaže u delu, makar i na štetu onoga, koji daje, samo ako je od koristi za onoga, koji prima. Naša deviza: sve za svakoga! Nema tajne i privilegija! Braća i sestre smo!
Ako bi hteli i smeli da govorimo u političko-partijskom žargonu, mi bi mogli kazati, da smo stranka srednjeg — ili još tačnije, stranka malog čoveka od levice do desnice, koji živi takoreći iz ruke do ustiju — stranka onog čoveka, koji veruje u Boga, koji veruje u naše ideale, koji je patriota, koji je u devedeset-postotnoj večini našega naroda, a koji može i mora da živi od svog rada, znoja, napora, od muka svojih, od svojih suza i vapaja. Od toga mora da živi; drugo je pitanje, da li i može. Ako ne može i unatoč svemu trpljenju i krvavim žuljevima, i unatoč svemu odricanju i stopro-centnoj skromnosti, da) mu, brate, što možeš; pomozi pjega, koji je gladniji, bolesniji, ž-dniji, počepa-niji od tebe! Siromaštvo nije sramota, sramota može više puta da bude način života, zbog kojeg padneš na kraju u klešte siromaštva. Bilo kako bilo, — ipak je tebi i njemu početak jedan te isti: rodenje, kao što je njemu i tebi jedan te isti kraj: smrt. Ali svaki neka ispuni ovaj kratki put od početka do kraja života deli-ma bratske ljubavi: tako ti posuda tvoga života dobiva sadržinu dostoj-nu brata i čoveka, sestre i žene.
U takvu socijalnu svest, ako je ona živa u tebi i ako se ona harmo-nički uleva i spaja u karakter tvoje ličnosti, bacam svoje pitanje: K o je, brate, bogatiji od tebe? Ko je, sestro, lepši od tebe? Niko! Jer pojedinac vredi toliko, koliko sam proceni vrednost svoje duše bez ulepšavanja i preterivanja, bez umanjivanja i ponizivanja. Dostojanstvo ne daje čoveku njegov položaj u društvu, nego mu ga daje vlastita svest i dobro ime, da nije ničim nikada uprljao svoju čast i svoje poštenje, da nije nikada zlo-upotrebio svoj položaj. Bolje i lepše je biti u službi časti i poštenja, nego stajati ne-gde na vrhu u pozi vlasto-dršca, kojeg drži na vlasti strah i gramzivost rulje, koja ovisi o njemu. Sokolska snaga raste od temelja k a vrhu.
Ne naredivati nego raditil Ne o-duzimati nego davati! Ne preklinjati nego blagoslivljati! Ne rušiti nego graditi! Ne »ja sam«, —. nego ti si, sa mnom zajedno! To su gesla, koja sačinjavaju izvor sudske vlasti, koju neka vrši svaki naš pripadnik sam nad sobom. A naša zakonodavna vlast sadržana je u sokolskoj misli, od koje lepše i bitno potpuni-je za slovenskog čoveka nema na ovom realnom i materijalizovanom svetu. Nema je, jer ništa nije lepše od lepote, ništa nije bolje od dobrote, ništa nije istinitije od istine. Ali tvoja sudska vlast mora da bude u permanentnoj službi: noč i dan pazi
i gledaj na sebe! Ne diži se iznad vlastite cene, vrednosti i snage, nego dođi ti k meni dole, ja k tebi gore, da se duša sa dušom slije u jednu razinu, koja talasa i koja se preliva u beskonačnost, od brata do brata, od sestre do sestre kao naša zajednička, mukom, požrtvovanjem i neprestanim vaspitnim radom ste-rena svojina: duša našega naroda je to, oličena i ka veličini dignuta u lepoj lepoti, dobroj dobroti, istini-toj istini slovenske sokolske misli, slovenskog sokolskog bratstva i slovenske sokolske jednakosti. T a m o na dalekom horizontu i o v-de medu nama je sloboda! Ako je nema tamo i ovde, nema je nigde.
Mi Sokoli nikoga ne mrzimo. Oni, koji neprestance mu-njom i gromom pucaju na nas, pro-uzrokuju u nama samo samilostan posmeh, jer od podlih i lažnih duša ne možeš očekivati, da osečaju i govore istinu. Gde su, naime, dominantna svojstva laž, licemerstvo, himba, zlonamernost i podlost, tamo ne traži mirisnog cveča kulture i civilizacije, a još manje nekakvog razlaganja u ime vere i crkve. Odgrni zavesu vanjske politure, odbaci joj krinku — eto ti kreature u punoj golotinji!
Ova činjenica je dokaz; da su se porušili čvrsti temelji morala u našem društvenem životu, zato je i prestala pristojnost u našem medu-sobnom saobračaju. Opet dolazi do izraža ja izreka: čovek čoveku vuk! Ova žalosna činjenica toliko nas više nagoni da budemo svesni svoje vlasti i da svaki čas što dublje pro-diremo u našu zakonodavnu vlast. A ovaj samilostan potsmeh pretva-ra se u diktat čovečjeg dostojanstva, u diktat individualne i kolektivne vrednosti sokolskog karaktera, da i-mamo odvažnosti pokazati na ovu otvorenu ranu našeg društvenog života, da zatvaramo i stražimo mlada srca, da u njih ne ude otrovna zmi-ja, da lečimo gde možemo, da diže-mo moral, jer je i onaj, koji nas mrzi i kleveta naš brat, a mi bi hteli, da i njega privučemo u naše bratsko kolo. Naše oružje nije mržnja, nego ljubav.
Nijedan naš čovek ne sme da se uspava u mišljenju, da je njegovo vaspitanje završeno i savršeno. O-vakvo uspavanje je put u letargiju i lenost, a od njih nije daleko do propasti. Zametak onoga što danas ne valja u našem narodu, nije mi seme ni plod naše njive, nego je od nekuda van nas importirana, ukri-jumčarena roba tudih dubiišta, koja nikako ne spadaju u sklop našeg narodnog žiča. Naši psiholozi imaju široko otvoreno polje za proučevanje takvih zaraznih obolenja. A bili njihovi pronalasci kakvi mu drago, jedno če svaki objektivan psiholog morati da naglasi: sokolski vaspitni rad je svojski, potreban i zaslužan po napredak našega naroda.
Kažem: napredak. A morao bi da kažem: povratak. Da, povratak u čistoču narodne duše, u stare narodne tradicije, povratak do izvora naše sudske vlasti, u dubinu
sokolske zakonodavne v la-sti, tako da bi izbila svoda nova i mlada, za život sposobna biljka iz domače plodne njive, to jest iz sokolske vežbaonice. T ako bi zdrav koren iz prostosti narodnog života bio danas i sutra jaka veza sa tom prošlošču, preko sadašnjico, sa budučnošču otadžbine. Buduč-nost pak neče doči sama po sebi, onakva, kakvu mi svi želimo i za nju radimo, nego če doči samo novim izdanjem Dušanovog Zakonika, koji če kako je to nekada bilo — i kmetovima i otrocima današnjice dati pravdu i slobodu. A i hleba!
Kada dode to vreme, nestače sve što boli, vreda i što ne valja.
E. L. G angl
Važno reženje Državnog Saveta
U vezi naše vesti, u broju 7 »Sokolskog Glasnika«, o poništenju ka-zne protiv brata dr. Gorišeka, starešine Sokolske župe u Mariboru, smatramo da je od interesa za naše članstvo i za uprave naših jedinica ako saopštimo i tekst rešenja Državnog saveta po tom predmetu, a koji, pod br. 32533/38, od 3 fe-bruara 1939, kaže:
»Prema izloženome, Soko je zajednica javnog prava. Okol-nost što članstvo u ovoj zaje linici nije obavezno več fakultativno, nije s obzirom na napred izleženo od odlučne važnosti za njegovo svojstvo napred po-menute zajednice, pošto posto-janje obaveznosti zavisi od volje zakonodavca. Toga radi so, po tač. 3 § 20 Zakona o udru-ženjima, zborovima i dogovori-ma, ne mogu na Soko primenji-vati propisi njegove glave I o udruženjima, pa ni st. 2 § 7 pomenutog Zakona o pismenoj prijavi opštoj upravnoj vlasti prvog stepena održavanja skup-štine župe. Ovakvo stanje stvari, medutim, još ne znači, da sa sokolska društva inače izuzeta od nadzora policijskih vlasti po postoječim ostalim policijskim pravnim propisima«.
Na osnovu tih razloga je Državni Savet poništio presudu upravnog su-da u Celju, od 15. novembra 1938 A. br. 302/7, kojom je odbačena tužba dr. Gorišeka protiv odluke Banske uprave dravske banovine, od 11. augusta 1938 (11/12 br. 4844-1), donete po predmetu kazne, zbog prekršaja § 7 Zakona o udruženjima, zborovima i dogovorima.
Pedesettodišnjica č. 0. S.
Poslednji broj »Sokola«, revije koju izdaje ČOS u Pragu, posvečuje uvodni članak 50-godišnjici po-stojanja Češke Obce Sokolske. Kao što je poznato, Sokolstvo je osnova-
lo	u Českoj več godine 1862, pa je nekoliko godina nakon toga več po-stojalo više sokolskih župa. Ali au-strijska policija je odbijala da dade dozvolu za stvaranje opšteg Saveza svih sokolskih društava, pa je tu dozvolu dala tek 5 novembra 1888 godine. Na taj način se tek 24 marta 1889, osnovala Češka obec sokolska, čiji je prvi starešina bio Dr. Podlipni, a prvi sekretar Dr. Josip Šajner.
0 zvanično primljenim dužnostima
Godišnja tkupština župe Zagreb
Godišnje skupštine jedinica zavržene su. Na njima su, izborom novih uprava pojedine i opšte dužnosti primila nova lica ili takva koja su te dužnosti već imala. Ali nije dovoljno dužnost primiti, več treba da se savesno, ispravno i požrtvovno izvršuje. Klasificirati sokolske dužnosti ne treba. Sve su jednako vredne i značajne, svaka u svome obimu i ni jedna od njih ne sme se pot-cenjivati. Svaka, zajedno sa o-stalima, čini opštu, skladnu i od-govornu dužnost u korist celine.
Za savesno vršenje dužnosti, ma kakve vrste, treba i pretho-dne spreme, a pre svega razumevanja, dobre volje i ljubači. A pošto dužnosti vrše poj edinci, to u pogledu uspešnog ili neuspe-šnog rezultata treba prvenstveno poči od same ličnosti i od toga, kako ona sama shvaća tu dužnost.
Najviše se uspeva u dužnostima, koje se primaju dobrovolj-no i bez prisiljavanja, ali nije dovolj na samo dobra volja sa lju-bavlju, ako.su otsutne sposobnosti i razumevanje. Kao ni o-bratno. . Nedogledna je greška, kad a se opšte osposobljenje za dužnost poči nje tek onda kad a smo dužnost več primili, naroči-to ako se radi o vodečem mestu upravnog, tehničkog ili prosvet-nog karaktera. Istovremeno je čudnovata zabluda nas samih što na te dužnosti dovodimo počet-nike, koji su od sokolstva uda-ljeni, ma koliko da su možda dobri pomažuči članovi i ugledne ličnosti, — ali što ipak još nije kvalifikacija da im se poveri odgovorna dužnost u sokolstvu. Najviše pak se greši, kad se na najistaknutije dužnosti u jedini-cama dovode oni koji su se tek upisali za člana, — pošto im je ponudeno nešto kao prijatelji-ma ili uglednim ličnostima. To se, nažalost, još uvek dešava, ia-ko je protivno propisima organizacije. 1 čim takav najmladi »soko-član-prvak« progovori u krugu svojih starijih sokola, od-mah se opaža kako je otsutan i kako se gubi, što nije korisno ni za njega ni za jedinicu. U ta-kvim slučajevima mora se doči do nesuglasica, razmimoilaženja ili nepravilnosti; ali to nije njihova krivica, več onih koji su ih na ta mesta doveli.
Pojmljivo je da se od takvih funkcionera i ne može očekiva-ti uspešno vodenje dužnosti ili
U bližini granice izmedu Srbije i Bosne, u bosanskoj varošici Foči, još pre četrdeset i nekoliko godina, Srbi su hteli da osnuju »Srpski So-ko«. Austrijske vlasti, medutim, nisu to odobrile, jer su bile svesne da to znači pojačavanje nacionalnog budenja u narodu. Dr. Rista Jere-mič, tada još študent medecine, predloži da se to izvede na način, što če se u pravilima društva uneti i borba protiv alkohola. Gradani se složiše, i umesto »Srpskog Sokola« osnuje se trezvenjačko društvo »Pobratimstvo«. Pored sokolskih vežbi program je sadržavao i borbu protiv alkohola, zatim rad na širenju pismenosti, prosvete i uopšte na kul-turnom podizanju naroda u Bosni i Hercegovini. Cilj »Pobratimstva« bio je ultranacionalan, zato su se u njemu i okupili svi nacionalisti. Odavde, malo docnije, 1905 god. pojavljuje se »Pobratimstvo« i u Sarajevu, a odatle se prenosi u Kraji-nu, gde nalazi veoma pogodno polje. Pred početak svetskog rata bilo jc oko 90 tih društava, koja su pri-ređivala i javne vežbe, kao sokolska društva. Sudba je htela, da na sam Vidovdan 1914 god. u Banjaluci bude zakazan i slet koji se nije o-dižao, jer su vlasti sve sakupljene
jedinice. Ne znaju se snači u so-kolskoj sredini a pritom neho-tično koče i rad drugih. Pa kako bi i mogli voditi, vaspitati podmladak i zreli je članove, kao sokole, kad sami to nisu, kad Sokolstvo tek uče? A Sokolstvo nije organizacija koja bi se mogla temeljito proučiti za mesec ili godinu dana, kako mnogi po-grešno misle. Zato treba stalne saradnje decenijama. I što se dublje u Sokolstvo ulazi, u toliko se više pojavljuju pitanja koja nisu još sasvim ni proučena ni rešena. Njih nosi večito mlada sokolska ideja, a mi, iz-vršioci, smo prolazni.
Još manje se uspeva u vršenju dužnosti, kada su te dužnosti »naturene« i primljene samo zato da se udovolji želji »prijatelja«, pošto tu nema ni lič-nog zainteresovanja ni volje.
Sve ovo, izneto u pogledu primljenih dužnosti, lako je kazati, ali mnogo teže provesti. Večina jedinica, usled nestalnosti članstva, zaista i nema po-godnih ličnosti, sa uslovnim o-sobinama, za različite dužnosti, kojih ima i suviše u sokolskim jedinicama. Kvantitet ostaje do-duše približno isti, ali sa opada-njein kvaliteta, pošto redovno gubimo starije, donekle iskusne i oprobane članove, a to je naj-osetljivija šteta od ulaska »no-vajlija« u vočstvo. Pov5d za to treba tražiti u statistički doka-zanoj neistrajnosti, kojom smo i suviše več obeleženi.
No, bez obzira na to, ko i kako je dužnost primio, svaki je dužan da nju besprekorno vrši. Ako je početnik, a dužnost mu je nepoznata, neka je uči, kad ju je več preuzeo. Kome je duž-
Clansivu ui tunu Uuck iuu
»Pobratime« razjurile, pošto je Principov pucanj odjeknuo celom Bo-snom.
Tako je postala, sama po sebi, veza između Sokolstva i pokreta trezvenosti. Ali nije samo to dokaz, da sokolska ideja ima dodirmh ta-čaka sa borbom protiv alkoholizma. Sama zamisao i cilj Sokolstva je sl varanje zdravog, slobodnog, duševno čvrstog, moralno jakog čove-ka sa novom snagom i novom du-šom, a što se u svojoj osnovi ni naj-manje ne razlikuje od onoga čemu ttži pokret trezvenosti, odvračajuči svakog koji je sposoban da to shva-ti od alkohola. Pa ipak, svaki Soko nije trezvenjak, a ni svaki trezve-njak nije Soko. Čak postoje sluča-jevi da se medu Sokolima alkoholizem ne smatra kao zlo koje upro-paščuje telo i dušu, naročito medu vežbačima, svejedno da li ga u večoj ili manjoj meri piju. To oni prav-daju time, što se fizička iznurenost, kako oni misle, nadoknaduje alkoholom, i što drugarski i bratski odnosi izmedu pojedinaca koji piju, uliču i na one što ne piju.
Ne treba se bojati istine, i ovde čemo je izneti. Veliki broj Sokola podaje se alkoholu, bilo umereno, bilo bez mere. To rade i Česi, to ra-
nost data, i pored toga što mu nije po volji, ne sme se iz-vlačiti, jer je sam kriv što se dao nagovoriti. Svako izvlače-nje od dužnosti znači slabost ili komoditet, a ni jedan soko ne bi smeo dozvoliti da se o njemu tako misli.
Nikad i nikako ne treba pre-kidati dužnost davanjem ostavke tokom radne godine, ma iz kakvih razloga. To svesnog so-kolskog borca nije dostojno. Treba izdržati u vršenju dužnosti, časno, do završetka radne godine. Izgovori ma kakvi bili, sem teške bolesti, ne mogu biti opravdani. Nije ni ukusno ope-risati ostavkama u obliku pret-nje. Ima ličnosti koje ostavkama svaki čas plaše ali otiči ne misle. Pored toga podnesene, a naročito več uvažene ostavke tokom godine i u nevreme, ne čine nikad dobro jedinici, izazi-vaju potrese i ne rešavaju probleme. Tek onda kad nastupi vreme, i na istom mestu na kome je dužnost primio i na kome jedino sme da je stavi na raspoloženje — može se soko mirne duše povlačiti, pošto je sokolski istrajao do poslednjeg trenutka. Jedino ovaj način po-vlačenja je opravdan, — razume se po prethodnom, žrelom ispi-tivanju samoga sebe, da li zbi-lja poverenu dužnost više nikako ne može voditi. Napuštati ispravno i uspešno Vršenu dužnost, zbog ličnih pitanja, — to je tek največa greška, naj nepravilni ja i po jedinicu na j štet ni j a!
U opštem interesu je da svaka ličnost u poverenu dužnost daje od sebe što više! Preko potrebno je u sv ako j, savesno i uspešno vodeno j i vršenoj dužnosti, is-trajati do kraja i što duže!
Miroslav Voi«nov’ć
ui/iii u Aineiiiuu (.vlui str. 4J.
de i Poljaci i Rusi. I kod drugih gi-mnastičkih i sportskih zajednica, alkohol je u dosta znatnoj meri zastu-pljen, iz iste zablude kao i kod Sokola.
Da, zabluda je, da alkohol može nadoknaditi utrošenu energiju bilo u športu bilo u radu. T o je naučno dokazano. Postoje i odvojena mišljenja, to je tačno; ali ona su dale-ko u manjini i daleko manje argu-mentovana, jer se danas bez malo svi fiziolozi slažu u tome, da ni fi-zički ni duševni rad u pijanom stanju ne nadmašuje radnje trezvenog. Izmedu ostalih, francuski naučnik Sovo kaže, da upotrebom alkohola: 1	— apsolutna vrednost mišičnog
rada opada; 2. — telesna energija se pri radu troši nesrazmerno sa rezultatom. Za manji rad se utroši više energije nego što bi se utrošilo bez alkohola.
U prilog toga da čovek ne treba da pije, govori sve što je svesno, sve što je zdravo, sve napredno, sve što je trezveno. Kad bi se nekako čovek mogao da izmeri na terazijama u pijanom i trezvenom stanju, i to se prikazalo grafički, onda bi čovek pijanica izgledao kao puž, prema tiezvenom čoveku, sa uzrastom Me-štrovičevog Pobednika. Nema ničeg u zdravome čoveku, što bi od njega tražilo da pije. Sve što ga na to nateruje, nezdravo je ili lažno.
26 februara održana je godišnj3 glavna skupština Sokolske Zupe Zagreb, čije brojčano stanje koncem g. 1938 je bilo ovakovo: a) u dru-štvima 3.554 članova, 891 članica, 480 naraštajaca, 297 naraštajki, 668 mu-ške dece, 683 ženske dece; svega 6.573; b) u četama 2.931 član, 184 članice, 380 naraštajaca, 16 naraštajki, 230 muške dece,, 172 ženske dece, svega 3.913. Ukupno 10.486 pripadnika.
Rad muškog i ženskog stručnog odbora vršio se u ovim otsjecima: u-pravni, streljački, zimske grane, pli-vački, igre, takmičenja, proste grane, konjički, liječnički, muzički, djeca, naraštaj, putovanje naraštaja. Po je-ctinicama održano je 8 tečajeva i posebni tečajevi za odbrambenost i strijeljanje. Pripadnici Župe učestvo-vali su na tečaju za sudije u Osijeku, za vojnike-sokole u Beogradu i na saveznom tečaju za sutkinje. Župske utakmice naraštaja održane su u Zagrebu, kao i utakmice članstva. Župske utakmice četa održane su u No-voj Gradišči, uz učešče 8 četa. Me-dužupske utakmice u prostim granatna održane su, na Kraljev rodendan, u Zagrebu, uz sudjelovanje 8 župa. Na utakmicama u Pragu, u saveznoj štafeti 4 X 100 m, koja je osvojila ! mesto, a time i slovensko prvenstvo, sudjelovala su 2 pripadnika naše župe. Zagrebačko okružje održalo je kroskontri utakmice, utakmice u prostim granama, plivačke utakmice i utakmice u odbojci i košarci. Na sletu u Pragu učestvovalo je 406 pripadnika župe. Održani su nadalje o-kružni sletovi u Dubici i u Zagrebu. Jedinice održale su veči broj javnih vježbi, akademija, itd.
Iz izveštaja Prosvetnog odbora razabiremo takoder vrlo intenzivan rad. a prosvetni tečaj je u svakom pogledu uspeo.
Tajnički izvještaj je prikazao zaista obimni opšti, a napose administrativni rad, a blagajnički izvještaj je u-tvrdio porast župske imovine od Din.
11.838.25., dok proračun za 1939 g. u prihodima iskazuje iznos od Din.
160.113.50., a u rashodima od Din 158.440,— Prihvačeni su, dalje, izvje-štaji referenta socijalnog otseka, referenta za rad na selu (higijenski rad podizanje domova, vočnjaka, pčeli-njaka itd.), referenta za Petrovu pe-t.oletnicu (zborovanja, dosele izvršene obaveze, uzoran rad sokolskih četa Kinjačka. i Medari Trnava, nasto-janja Zupe oko gradnje doma i več i/vršena obaveza: osnutak Sokolske štedionice), referat o narodnood-brambenom radu itd.
Pa zašto ljudi piju? Teško je na to odgovoriti, a možda najteže nama. Kod nas se ne pije samo radi razveseljavanja, nego smo za tu kap alkohola vezali svoju veru. U narodu vlada običaj, da kad se sastanu ljudi i piju, da se pre nego se pije, nazdravi, Prve reči su kod toga: »Pomoz, Bože« ili »U ime Božje«, »U ime Boga i Svete Trojice« itd.
Zdravica je često vrlo duga, i u njoj je sažet ceo rodbinski, bratski ili drugi izliv želja jednoga prema drugome. Ni jedna se čaša alkohola ne popije, u takvim prilikama, a da se ne spomene Bog i Božji sveči. I sada, ko sme u narodu reči, da je alkohol zlo, da to čini jezgru da-našnjeg društva trulom i koruptiv-liom, — kako se izrazio profesor Dr. Avgust Forel? Ko sme? Kad bili rekao »niko«, demantovali bi me oni retki, smeli, radnici, koji su ipak digli ruku i ukazali na toga nepri-jatelja duše i tela. Ima ih, samo se njihov glas ne čuje. Ni sve zlo, ni sva prolivena krv, ni onaj žalosni \risak žena i dece, koje je pijanstvo izbacilo na ulicu, ni one nagri-žene duše samih pijanica, nisu u stanju da narod uvere, da je Bog jedno, a alkohol drugo.
Dokazivati da je alkohol zbilja opšte socijalno zlo, i strašan nepri-jatelj; da on, kako kaže Viljem Džems, sužava polje svesti, moglo bi se dan i noč, i da se opet sve ne
Skupštinu, na kojoj je bilo za-stupano 35 jedinica, je otvorio starešina, Dr. Oton Gavrančič, odavajuči poštu uspomeni Viteškog Kralja U-jedinitelja i pozdravom Prvom starešini Sokola, Nj. V. Kralju Petru U-
Zatim se starešina u govoru osvrnuo na nedavno izbačenu kri-laticu o »oertnoj frazi o narod-nom i državnom jedinstvu«. I ako je Sokolstvo nepolitičko i ne meša se u dnevnu politiku, ipak ne može da-ostane hladnokrvno, kad se na taj način govori o velikim mislima, koje su svete svakom gradaninu. Govornik citira prvoborce narodnog jedin-stva te ističe važnost stvarne opstoj-nosti jedinstva za zaključke mirovne konferencije. I ako je ta ideja tokom stoleča' i napredovala i nazadovala, ona je takve naravi, da se bez nje-nog priznavanja ne može voditi trajno državna politika. 1 oni iz sokolskih redova, koji su, ispred vremena i ispred okoline pomalo sustali, i oni ce, kad se odmore sa veseljem i lju-bavi opet stupiti u naše borbene redove. Veliki amanet velikog neimara Jugoslavije mi smo primili i mi čemo ga izvršiti: Čuvačemo Jugoslaviju.
Oduševljeno klicanje popratilo je govor starešine, koji je na prisutne t;;ko delovao, da je starešina seljačke čete Medari—Trnava, uz opšte odobravanje, predložio, da se govor štampa i razašalje svim jedinicama-
Pod dobnim pretsedanjem majo-ra Mrvoša, izvršen je izbor nove u-prave, u koju su, uz male iznimke, ušli svi dosadanji članovi uprave. Starešinom izabran je opet Dr. Oton Gavrančič, njegovim zamenicima general Dragutin Zivanovič (Sisak) > Josip Rišlavi.
U oduljem, snažnom govoru je delegat Saveza SKJ, brat Jože Smert-nik izjavio da je ponosan što je stekao uverenje, da u ovoj Zupi rade očeličeni Sokoli, koji ne prigibaju ši-je ni pred kakvim terorom. Nije gla-dak put, kojim Sokoli snažno marši-laju, ali po takovim kirvuljama stu-pa i naša država,, a samo u potpunoj svijesti svoje snage i moralne jakosti uspeti čemo da stignemo na že-1 jenu metu. Zato neka hvala bude Bogu, da naša država ima Sokolsku organizaciju, koja neče prestati da se bori za taj ideal. Mi smo nepolitička organizacija, pa ako bi dnevna poli* tika išla i protiv nas, veru u sokolsku pobedu niko neče izbrisati iz naših srdaca.
U zadnjoj tačei dnevnog reda, pri* mljen je zaključak, kojim se predla* že Savezu, da se »Sokolski Glasnik* pretvori u dnevni list.
iserpe. Ti dokazi se vide na svakom mestu, u svakod doba, i skoro na svakome čoveku. Jer alkohol ne u-ništava samo pijanice, nego truje i sve one generacije koje iza njega dolaze. Pokojni Jovan Danic, redak predratni borac protiv alkohola, iz-neo je u jednoj svojoj študiji ovaj primer Pelmanovog ispitivanja o porodu jedne pijane i propale žene: znalo se za 709 njenih potomaka, u \remenu od 75 god. od kojih je 106 bilo vanbračno rodeno, 142 bili su prosjači, 181 prostitutke, 76 zločinaca medu kojima 7 ubica. Dr* žavu je stala ova žalosna porodica za 75 god. 5 miliona maraka. To je jedan primer, koji ne samo da nije rc-dak, nego vrlo čest.
Kod nas u kaznenom zavodu u Sremskoj Mitroviči, proučavali su zločine i utvrdilo se, da ih je naj* veči deo izvršen u subotu ili nedelju. u pijanom stanju. Od 100 ubistava. 74 učinjeno je u piču. Ili da vam i>avedem primer Dr. Bezona, koji Je prema statistici Švajcarske utvrdio-da je od 8190 idiota, koliko ih je u vreme popisa stanovništva utvrd«' no, bilo u pretežnom delu začeto 11 vreme berbe i mesojeda, tj. kad *e r.ajviše alkohol upotrebljava. *K°“ nas je Dr. Teodor Mikič izradi0 interesantne podatke o alkoholu kod naše omladine, i utvrdio, kod srednjoškolske omladine v Dravskoj banovini, njih svega 21^"
Sokole, ne podaji se alkoholu!
(Prilikom »Sokolske Nedelje trezvenosti i štednje«)
Godišnja skupština župe Kragujevac
IDEJNE ŠKOLE
Po tradiciji ove župe da se svake Kodine skupština održava u drugom mestu, 4 i 5 marta održana je u Kra-Ijevu osanmaesta godišnja skupština Sokolske župe Kragujevac.
Iz izveštaja funkcionera o redov-nom tehničkom, prosvetnom, soci-jalnom, zdravstvenom, statističkom i Privrednom radu, razabiru se pojedi-nosti opsežne aktivnosti u dvadeset društava i devedeset i pet četa župe Kragujevac. Taj rad bio je intenzi-v'an, kao i u ranijnm godinama. za opšte dobro, za fizičko jačanje i kulturno podizanje našeg naroda, za izgradnju boljeg i potpunog čoveka > u pogledu nacionalnog vaspitanja, te narodnog i državnog jedinstva.
I ove godine je kod sokolskih četa naročit napredak postignut u Iiigijenskom i poljoprivrednom radu. Tako je na poboljšanju higijenskih Prilika u selu u g. 1938 na teritoriji župe podignuto više česama i pojila za stoku. Izradeno je 18 dubri-?ta, 71 nužnik, 130 pljuvačnica. a o-krečeno je 1000 kuća. U četi Donji Katun (matično društvo Kruševac) Priredena je vrlo uspela higijenska izložba, koja je trajala 11 dana. Izleženo je bilo 180 predmeta. Izložbu ie posetilo preko četiri hiljade lica.
Radilo se zatim mnogo na podiranju vočarstva i pošumljavanju go-'eti, i na pčelarstvu. Vočnjaci su polizani na školskom ili opštinskom Ztmljištu, ili su članovi, blagodareči savetima i knjigama koje su dobili, radili na unapredenju svojih vočnja-ka. U toku 1938 godine posadeno je 8717 vočnih sadnica, okalemljeno 2500 vočaka i posadeno oko 5000 šumskog drveča. Izredeno je na stotine modernih košnica, nekoliko mostova na rekama i potocima, a vršena je i opravka puteva.
Ne manje uspeha pokazano je i u >adu prosvetnom i tehničkom, u selu. Skoro sve čete imaju svoje knjižnice i drže časopise sokolskog i diugog sadržaja. Tehnički rad u četama vodilo je 86 prednjaka: 34 sa Zveznim (vojničkim) tečajem, 37 sa župskim i 15 sa društvenim. Javnih >:asova održano je 40, a akademija ■8, sa više hiljada vežbača svih kategorija. Zensko vežbače članstvo svih kategorija dobro je zastupljeno u o-'Oj župi, što je svakako jedinstven primer na teritoriji našeg Sokolstva.
Osim ovog redovnog rada, sve je-dinice u župi uložile su i ulažu o-groman napor u sprovodenju Petrove Petiletke. Podižu se sokolski domovi, spomenici Kralju Aleksandru.
ne pije nikakva alkoholna pica, a da organizovanih apstinenata ima svega 9%. Karakteristično je kod njegove statistike, što je utvrdeno, di ne piju najviše deca radnika 33,5%, dalje činovnika 32,3%, a najmanje deca samostalnik gradana i to 26,9%. Znači, da je cesto i bolje materijal-no stanje uzrok da čovek radi ono šlo nije dobro.
Ali svi dokazi nisu u stanju da 'okrenu čoveka, ako je on u duši ruo, ako nije sposoban da sam sebe veri da piti znači lagati samoga se-■e i ubjati dušu u živome telu. Jer >naj pije koji nije u stanju da ži-ctu gleda otvoreno u oči, koji se >oji istine; jer se za istinu treba bo-iti, Odbaciti od sebe smrad alkoho-a, mogu samo oni retki, čvrsti, du-bom slobodni ljudi, koji pred životom stoje i/dignute glave, i sa o-smehoin na licu prolaze kroz sve gudure, sve pukotine koje je ljudska ruka u društvu stvorila. Život Je borba, to zna svako. Oni koji žive bez bure, koje voda izbacuje na Površinu bez njihovog truda i muke, treba da računaju na to da ih prva bujica može ponovno preplaviti i zaneti daleko od onoga što danas imaju. Dok čovek, koji je svoj život izgradio svojim sopstvenim snaga-ma, koji se probio kroz ljudsku tru-lež svojom dušom i svojim telom, /a toga više ne postoji nikakva opaznost da može u životu pokleknuti, da ga može društvo obezglaviti, o-
ih palim borcima i narodnim žrtvama za vreme rata, — izdržavaju se siromašna sokolska deca itd. Dalje je u okviru Petoletke u različitim četama zasadeno 3299 komada raznog voča, a 30 ari jabukama i kajsijama; okalemljeno je voča 8697 i 200.000 kom. loze za' izvoz; pošumljeno je 8 hektara goleti sa 30.000 bagremovih sadnica i 3000 orahovih; nabavljeno je 100 komada košnica. Izradena su 4 ktnja vežbališta, osvečeno je 6 sokolskih zastava, podignuta su 3 mosta itd.
Starešina M Hoje Pavlovič
Kod ovakvog rada u selu, razumljivo je što su na skupštini pretstav-nici sokolskih četa bili dobro zastup-ljeni i .što se preko njihovih delegata čuo glas naroda iz ovih istoriskih krajeva, šumadije i Sedmovratne Žiče, Iz njihovih usta čulo se je, da s-.1 najbolje putem sokolskh četa mo-ži selo unapredti i prosvetiti. Oni su najbolje osetili naše sokolsko načelo, da je Sokolstvo narodna organizacija, i da za to ona ide u narod.
Drugog dana je održan najpre zbor društvenih i četnih prosvetara, na kome je izložio plan prosvetnog rada brat Miloš Stanojevič, pretsed-nik Saveznog prosvetnog odbora. Pre početka svečanog dela skupštine, delegati su prisustvovali arhijerejskoj liturgiji, koju je služio g. Dr. Nikolaj, episkop Žički.
U 10.30 časova je starešina župe, brat Miloje Pavlovič, direktor učiteljske škole, otvorio skupštinu u sali Sokolskog doma, Upučen je pozdravni telegram Nj. V.Kralju Petru II i
sramotiti, ili osiromašiti. A čovek kroz ceo taj dugi mračni i blatnjavi put života, sa alkoholom če se naj-češče sretati, jer mu se on, »kao spasilac bola i tuge« javlja na sva-kome zavijutku. Pobediti njega znači izneti pobedu nad največom ne-mani društva.
Da li je Soko sposoban da se u-vrsti u red tih retkih ljudi? Ma koliko da Sokolstvo traži od svojih članova da zbace sa sebe sve što sputava njihovu slobodu duha i te-la. što koči zdrav napredak našega naroda, svaki Soko u tu borbu nije ubrajao i alkoholna piča, te pije i dalje. Možda to čini nesvesno kao i svi ostali koji su daleko od toga da bar jedno sokolsko načelo ispu-ne. Možda, ali samo to ne može da ga opravda; jer Soko može biti samo onaj čist, kristalan, nekompro-misan i snažan čovek, koji borbu za boljim i još boljim shvata u punoj meri i tako je i izvršuje. Nema i ne može biti polusokola, oni koji se pridržavaju jednog načela a drugo odbacuju. Soko je ceo čovek, ili nista. Zato, treba da se primi kod svih Sokola i borba protiv alkohola. Mi se moramo pustiti u borbu, jer je Sokolstvo za to najpozvanije; o-no uživa u narodu največe povere-nje.
Sokole, eto razloga, radi kojih te odlučno pozivamo, da se ne podaješ alkoholu!
Dr. Relja Aranitović
Savezu, što je skupština pozdravila dugim aplauzom. U to je u salu ušao episkop žički g. Dr. Nikolaj, koga su prisutni toplo pozdravili. Kad su se manifestacije stišale starešina je toplo pozdravio episkopa Dr. Nikolaja, delegate Saveza, braču M. Stanojeviča i Dr. T. Protiča, kao i druge iza-slanike, a potom je održao vrlo lep prigcdan govor. Pošto je naglasio radost što su se Sokoli iskupili u o-vim mutnim vremenima, da se dogovore i posavetuju kako da najbolje ispune sokolsku dužnost, brat Pavlovič je govorio o ciljevima i zada-cima Sokolstva i sokolske župe, na-ročito u vezi sa župskim sletom, koji če se održati o Duhovima u Kru-ševcu. Ova sokolska priredba pada u 550 godini od Kosovske bitke, pa tim sletom želimo da potsetimo na k dane kada je sa teritorije župe Kragujevac pošla vojska pod Knezom Lazarom i pala na Kosovu, boreči se »za krst časni i slobodu zlatnu«. Zatim je istakao značaj Petrove Peto-godišnjice i svesokolskog sleta u Beogradu, 1941.
U ime Saveza SKJ skupštinu je pozdravio brat Miloš Stanojevič, pretsednik SPO. U svom toplom govoru, koji je često puta bio prekidan oduševljenim klicanjem, brat Stanojevič je sugerirao vedar optimizam, veru u budučnost Sokolstva, naroda i države. Naglašujuči da je Sokolstvo niklo u teškim prilikama, izaz-vano neophodnim potrebama spasa-vanja što je narodno i slovensko, ono je imalo svoje svetle dane i trnovit put u prošlosti. Pa kako je neophod-nost iziskivala da se Sokolstvo rodi, tako iziskuje da ono danas i postoji i da radi, zbog sadašnjosti i zbog budučnosti. Jer Sokolstvo je najjača spona izmedu pojedinih delova našeg naroda.
Govorilo je još nekoliko delegata, onda su aklamacijom usvojeni svi iz-veštaji i odredeno je da se iduča župska skupština održi u čačku. A-klamacijom je izabrana nova uprava, na čijem čelu sa ponovo — več 13 godina — nalazi brat Miloje Pavlovič, poznati pedagoški i sokolski rsdnik.
Skupština je protekla u takvom sokolskom dahu da če svima prisut-r.ima ostati u trajnoj uspomeni.
ROK NATEČAJA ZA SLETSKE VEŽBE
Meseca novembra prošle godine smo raspisali natečaj za sastav prostih vežbi i vežbi sa spravama za članice, ženski naraštaj i decu, za II svesokolski slet Saveza SKJ u Beogradu. Rok natečaja je 1 maj o. g.
Rad velosipedskog otseka Saveza Sokola K. J.
Pročelnik i izvestilac Velosipedskog otseka Saveza SKJ, brat pukovnik Dimitrije Pavlovič pod-r.eo je na sednici Izvrinog odbora SSKJ, referat o tom otseku, iz koga vadimo ove zanimljive podatke.
U prošloj godini Sokolstvo je pod svoje okrilje uzelo velosiped kao spravu do sada neiskoriščenu za telesno vežbanje sokola. Velosiped je i do sada iskoriščavan kod nekih sokolskih jedinica, naročito onih u severnim krajevima naše države, ali to nije bilo sistematski organizo-vano.
Pošto je stručni odbor načelništva S. S. K. J. rešio da se u sokolskim jedinicama osnuju velosipedski otse-ci, pristupljeno je radu na osnivanju ovih otseka. Odziv bratskih sokolskih jedinica u prošloj godini bio je vrlo dobar.
Osnovano je svega 61 velosipedski otsek. Najviše ih je osnovano u župi Maribor (16 na broju). Zupa Beograd ih ima 12, župa Novo Mesto
5,	župe Niš i Sarajevo po 4; župa Skoplje 3; zatim župe Cetinje, Kragujevac, Novi Sad i Osijek po 2; i konačno župe Celje, Karlovac, Ljubljana, Mostar, Petrovgrad, Sušak-Rijeka, Šibenik-Zadar, Tuzla i Varaždin po jedan. Jedino u župama Banja Luka, Bjelovar, Kranj, Split,
Pošto se sada održavaju po župama zborovi društvenih prosvetara, neče biti na odmet ako se nešto pro-govori i o »Idejnim školama za novo članstvo«, po društvima. Ovo pitanje se zadnjih godina pretresa na zborovima prosvetara, a po neg-de je bilo i pokušaja, ali još se ni-kako nije došlo do sigurnog, siste-matskog i jedinstvenog sprovođenja idejnih škola u svima jednicama, i ako br. S. P. O. radi na tome i že-
li	da u tom radu učestvuje celo Sokolstvo.
Idejne škole su nam neophodne, a naročito sada u vremenu »Petrove petoletke«, jer se još uvek i medu starim članstvom nalazi veliki broj onih, koji ne poznaju osnovne stvari naše sokolske organizacije. I danas ima takvih koji ne znaju ili vrlo malo znaju o Tiršu; o putevi-ma i ciljevima sokolstva; o sokolskom pozdravu; o bratstvu i sokolskom »ti« itd. Iz toga neznanja i nepoznavanja naše ideologije i organizacije, razvijaju se mestimično i si kobi ili nesuglasice, koje u poje-dinim jedinicama sputavaju pravilan rad. A što je najgore, takvih ima i medu samim funkcionerima, koji su, bilo kojim putem to mesto zauzeli i možda potisli one prave sokolske radnike, kojima te funkcije u stvari pripadaju. Stoga se i dešava, da se takvi ogluše na nekoliko poziva od Strane br. župe ili Saveza u pogledu kakvoga izveštaja. (Na pr. da od celokupnog broja jedinica župi pošalju god. izveštaj tek 30%). Pa kad su takvi na čelu, kako če oni naučiti i vaspitati novopridošle članove?
I u svojim planovima za Petro-
Užice i Zagreb, ni jedna jedinica nema velosipedskog otseka.
Nadanio se da če u ovoj godini osnivanje novih otseka i rad po sokolskim jedinicama biti plodan. Velosiped u Sokolstvu treba smatrati kao spravu, koja se zbog svoje pokret-ljivosti i jeftinoče, kao prevozno sredstvo, sve više vida u javnom, vojničkom i sportskom životu.
U vojničkom životu njegova je primena velika. Za vreme svetskog rata, a i posle, vidi se njegovo isko-riščavanje do maksimuma. Upotreb-ljava se kao sredstvo za vezu, a naročito pri upotrebi brzih jedinica. U svim vojskama organizovane su ve-losipedske jedinice i na njih se po-laže velika nada.
Velosiped če Sokolstvu poslužiti u ovim slučajevima: Pri brzom pre-nošenju svih potrebnih izveštaja i pošte; pri obilasku sokolskih jedinica; prilikom izleta i utakmica; pri-likom javnih časova; pri sokolskim povorkama i svim javnim manifestacijama, u kojima uzimaju učešče i sokolske jedinice. Koristi od svega ovoga nesumnjive su, ne samo za Sokolstvo, več i za našu vojsku.
U velosipedskom otseku S. S. K. J. privode se kraju pravila, pravilni-ct, upustva itd. koji če se uskoro izdati bratskim sokolskim jedinicama. Na ovaj način velosipedski otseci ra-diče po sistemu koji je več ustaljen kod naše vojske, te če prestavljati solidnu i smišljenu organizaciju.
pogledu, a to nam nameče potrebu idejnih škola, kako za novo, tako i za staro članstvo. Stoga ču pokušati da ovde nabacim plan i uput-stva za te idejne škole:
1. Da se u toku 1939 godine o-diže idejne škole za sve članstvo (novo i staro).
2. Da se u buduče ima održati svake godine idejna škola za novo članstvo, bez obzira na broj.
3. Da onaj koji nije prošao kroz idejnu školu ne bude primljen za stalnog člana.
4. Najpogodnije doba za održa-vanje škole je, od oktobra do decembra svake godine, jer tada pre-staju poljski radovi.
5. Idejna škola imala bi ove predmete i broj časova:
a). Istorija sokolstva, 2—3 časa
b). Ideologija sokolstva, 1—2 časa
v). Putevi i ciljevi, 1—2 časa
g). Organizacija i administracija, 1—2 časa
d). Dobrovoljna sokolska disciplina, 1 čas
e). Uticaj telovežbe na duhovno i telesno vaspitanje, 1—2 časa
d). Štednja i trezvenost 1—2 časa.
Prema gornjem rasporedu škola bi trajala 8 ili 12 časova, prema mesnim prilikama; ali ne bi smela da traje duže od 4 ili 6 dana, tj. svaki dan po 2 časa. Svakako, za sve jedinice moraju važiti svi predmeti. Materijal za predavanja lako se može nači u sokolskim knjigama, koje treba da imaju sve jedinice, a predavače treba uzeti iz samog društva, ili iz jače susedne jedinice.
Naš plan rada je: 1) Nastojanje da se kod svih bratskih sokolskih jedinica organizuju velosipedski otseci; — 2) Sprovodenje nastave po predmetu — kao što je to kod vojske predvideno; — 3) Organizovanje utakmica, društvenih - četnih, žup-skih i saveznih. Ove utakmice biče podeljene na utakmice u vožnji (na krače i duže staže i Strojeve radnje) i utakmice u vožnji u vezi sa gada-njem iz pušaka i pištolja.
Na kraju želja je, da Sokoli na Svesokolskom sletu u Beogradu, 1941, učestvuju na velosipedima i da sa njima prikažu radnje koje če se za taj slučaj naknadno propisati.
ZBOR PROČELNIKA
ZA SPP ŽUPE ŠIBENIK ZADAR
U prostorijama sokolskog doma u Šibeniku održan je 4 februara zbor društvenih i četnih pročelnika za SPP.
Zboru je prisustvovalo 35 delegata. a otvorio ga je prosvetar Sokolske župe, brat Bogič Dr. Grga, koji je vrlo biranim rečima prikazao potrebu održanja ovakovih zborova u sokolskim jedinicama i zaželeo da ova plemenita akcija bude u našoj župi u punoj meri izvedena.
Pročelnik za SPP, br. Kramarič Ivo je prikazao delegatima histori-jat SPP, a zatim prešao na organi-zatornu i izvršnu stranu SPP na teritoriji župe.
Iz izveštaja pojedinih delegata se videlo kakove su zavete dale i izvršile pojedine jedinice u župi, pa je tom prilikom konstatovano da se zavetne obaveze provode sa velikim razumevanjem i marom.
vu petoletku stavili smo zadatak da Mokrin.	Dušan	Adamov,
svoje članstvo unapredimo u svakom	prosvetar
Tečaj za vode seoskih sokol, četa u župi Skoplje. (Vidi str. 5.)
Strana 4
SOKOLSKI GLASNIK
GOd. X — brojlO
Klerikalci prete „prahom i pepelom!“
Kampanja protiv Sokolstva u jed-nom delu reakcionarne štampe, a naročito u nekim listovima dravske banovine, nastavlja se intenzivno i sa istim metodama, izvrtanjem isti-ne i nelojalnošču. Glavni organ za tu kampanju je list klerikalnih stu-denata, »Straža v viharju«, čije metode u prikazivanju Sokolstva smo očrtali u jednom od prošlih broje-va a čije članke redovito prenosi »Domoljub«, sa ciljem da u sto ši-le narodne slojeve ubaci što više ne-istina o Sokolstvu i o svim velikim, nacionalnim i moralnim idealima ko-ji su u vezi sa Sokolstvom.
Posle napisa u kome je dokazi-vao da je Sokolstvo največi protiv-nik Boga i vere, »Straža v viharju« objavljuje u br. od 23. februara čla-nak pod naslovom »Ideologija narodne propasti« u kome dokazuje, da sokolska gesla »Jedan narod, je-dna država i jedno Sokolstvo«, kao i to da narod treba da se okuplja, bez obzira na veru i na stalež, pret-stavljaju ideologiju narodne propasti
i	poniženja. I sada zamislite na ka-kvoj je višini moral tog lista koji ideologiju o narodnom jedinstvu o-glašuje za ideologiju narodne propasti, a u isto vreme njegova skupina zvanično pripada partiji, koja u svom programu na prvom mestu ima tu istu ideologiju? I kakav je n. pr. moral »Slovenca«, koji u broju od 2 marta harangira protiv brata Gan-gla, zato što piše i u srpskohrvat-skom jeziku, kad se zna da se i njegovi šefovi svuda u Beogradu služe takoder tim jezikom i da u njemu ureduju?!. Kao da je bratu Ganglu potreba da dokazuje ljubav za slo-venački jezik, u kome je toliko lepa napisao, još u vreme dok su se njegovi protivnici u Beču, u interesu vlasti, i tekako služili nemačkim jezikom?!
U istom tom članku »Straža v viharju« pokušava da Sokolstvo dovede u vezu čak sa nemačkim nacionalsocializmom, ma da je opšte po-znato sa kolikom požrtvovnošču se baš Sokolstvo suprotstavlja opasno-stima za našu severnu granicu i sa kolikom doslednošču je Sokolstvo istrajalo na demokratskim i slovenskim principima, u isto vreme dok su se u klerikalnom taboru cule reči udivijenja za fašizam, nacionalsoci-jalizam i za totalitarne režime. Zar nije,	u	ostalom,	infamno da	se iz
istih	krugova, iz	kojih se je	u po-
tajnim okružnicama Sokolstvo de-nunciralo da je zatrovano komunizmom, sada oglašava kao da je u vezi	sa	nacionalsocializmom?	I zar
nije	još	gore od	toga, kada	se za
Sokole u Jugoslaviji, a naročito u Sloveniji tvrdi, da su »preko noči postali Jugosloveni«, kada se znade, da je Sokolstvo u Sloveniji pod Au-strijom moralo da izdrži najteže progone baš zato što se borilo za lugoslovenstvo, a protiv služničkih austrijskih tendencija Šušteršičeve stranke, čiji su pitomci današnji gospodari »Straže v viharju«.
Sve to vrlo dobro znaju u klerikalnom taboru, ali su u tolikoj meri uspeli, da zatruju svoje čitaoce, da su ubedeni, da če ti čitaoci po-verovati i najgoroj njihovoj neistini.
1	o u toliko pre, što je njihovim či-taocima, pod pretnjom najtežeg greha, zabranjeno da povire u druge listove, i što je tim drugim listovima u dravskoj banovini onemogu-ceno, da niti najutvrdenijim činje-nicama odgovore na lažne napadaje klerikalne štampe. Tako je n. pr. »Slovenec« objavio nedavno članak, pod naslovom »Lažni mučenici«, u kome je tvrdio —, ako je neki So-ko bio premešten, da to nije bilo ni-kako zato, što je pripadao Sokolstvu, več za to što je radio protiv vlade. Ali kad su mu spremljeni dokazi da su pojedini učitelji bili pre-mešteni, baš zato što su »zadrti Sokoli«, onda taj odgovor ni u jednom slovenačkom listu nije uspeo da u-gleda svetlo! Zar to nije privelego-/anost najmračnijeg srednjeg veka, po kojoj je njima dozvoljeno da iz-vrču sve što žele. a drugima nije do-
pušteno niti činjenice da navedu u svoju odbranu?
Ko, medutim gaji fašističke, totalitarne i terorostičke želje, koje idu za poipunom privilegovanošču i za ukidanjem svake demokratije?! —
Na to nam najbolje odgovara sama »Straža v viharju«, koja u broju od
2	marta, posvečenom opet napada-jima na Sokolstvo, priznaje otvore-
iio	da su priču o »privilegovanosti« Sokola izmislili samo za to da mogu zahtevati svoju, ali ne više izmišlje-nu, več istinsku privilegovanosti
U članku »Mi gremo naprej« oni bez ikakvog uvijanja, —- kao što bi to kazao neki šef jurišnih odreda, ili neki Šanjo Mah, — kažu i nagove-štaju: »Mi zahtevamo da se na srednjo] školi uvede potpuna priviiego-vanost »Slovenske dijaške zveze« i da u buduče jedino naša organizacija ima monopol na vaspitanje omla-dine.« I onda nastavljaju: »Dolazi nova garda, garda slovenačke kato-ličke omladine, koja če bili kao i Hlinkina garda. Slovenska dijaška omladina ustaje i njeni zahtevi su jasni i odlučni. Ona zahteva privilegovanost, jer ona je-dina ima pravo na to!« — Šta veli »Slovenec« na ovaj, otvoreni i sto-procentni fašizam i totalitarizam svoje uzdanice?!. .
Medutim, reakcionarni janičari u-napred najavljuju i kako bi taj to-tr.litarizam izgledao, kada bi im narod dopustio da mu zasednu na gr-baču ... U istom tom članku oni, bez ikakva stida, poručuju: »Tirševa garda mora nestati iz slovenačkog naroda!« i »na mestu Tirševih legija ostaće samo prah i p e p e o !«
Kao što se, dakle vidi, obožava-telji inkvizicije i duhovni sledbeni-ci onih, koji su protiv slobode misli
operisali lomačama, vračaju se omi-Ijenom oružju, — pretvaranju u prah i pepeo . . . Ignis sanat! Loma-če za ljude i domove, a »auto da fe« za knjige i za misli! Potpuni i sto-procentni srednji vek, daleko gori, nego li je u Slovačkoj! . . .
Razume se samo od sebe, da nas to reakcionarstvo janičarstvo Šušter-šičevih gojenaca ostavlja potpuno mirne, kao što nas je ostavljalo mirne i onda, kada je, skupa sa njima, isto takvim »prahom i pepelom« protiv nas nastupala austrijska policija. Mi čemo se i dalje nepokoleb-ljivo boriti protiv njih, ali ne prahom i pepelom, več slobodom i i-stinom! Ma koliko da to »Slovenec« ne shvača (a i ne može da shvati, jer klerikalizam nema uopšte osečaja za pojam istine!), mi možemo mirne duše da raspravljamo i o nedostaci-ma u svojoj organizaciji, baš zato što smo jaki! Nismo mi obožavatelji načela, da je istina samo za one, koji su na vrhovima, a pred po-kornom rajom da treba skrivati i najkrupnije grehe visoke hijerarhije. 1 zato je potpuno promašen »Slovenčev« napadaj, u broju od 2 marta, kojim bi, iz članaka brače Gan-gla, Brzakoviča i Tadiča, objavljenih u »Sokolskom Glasniku«, hteo da iskonstruiše novu laž, kao da »sokolska društva propadaju« i kao da nas »članstvo ostavlja«.
Ne, gospodo, Sokolstvo napreduje svuda, pa je čak i u dravskoj banovini, koja je več nekoliko godina prepuštena na milost i nemilost kampanji protiv Sokolstva i protežira-nju fantovske omladine, — dvaput jača nego li je ta omladina! A jasno je i zašto: Sokole okuplja svest, a fantovsku omladinu nesvest. I čim im se jednoga dana izmakne nada, da če šilom vlasti svoje protivnike moči da pretvaraju »u prah i pepeo«, razbežače se sami od sebe, kao da ih nikada nije ni bilo. A, dotle, — malo mrzle vode na usijane glave!..
Kratke vesti iz našeg Sokolstva
Tečaj za Načelnike Sokolskih četa u Sarajevu
Načelništvo Sokolske Župe Sarajevo održalo je troanevni tečaj za načelnike Sokolskih četa od 19—21 februar.a. Ovom tečaju prisustvovali su uglavnom načelnici četa, ili njihovi
kolskom domu društva Matice, a pre-nočište u dačkoj menzi o trošku Župe, dok su čete same snosile putne troškove za tečajce.
Vredno je istači požrtvovnost po-jedinih polaznika koji su morali pešačiti po 20 sati da bi taj tečaj po-hadali. Tečaj je u nekoliko mahova
$
zamenici, a bilo ih je u svemu 34 iz
28	četa; i to: iz čete Alipašin Most 1, Podviteza 2, Metaljke 1, Seljani 1, Miljevine 1, Reljeva 1, Raskršča 1, Čekrčića 1, Kralupa 1, Ozrena 1, I-lidže 1, Stupa 1, Gornjeg Vakufa 1, Podromai..je 1, Zaborka 1, Kraljevca
2,	Radovlja 2, Vojkoviča 1, Raspotoč-ja 1, Dovliča 2, Kakanj Doboja 2, Ri-čica 1, Vrača kJS 1, Pazariča 1, Se-mizovca 1, Rakovice 1, Trnova 1, i Buloga 2.
Tečajci su za ova tri dana savla-dali, pored prostih vježbi za sletove u 1939, i sve potrebno gradivo za ovu ,godinu. Postignuti uspeh je odličan, a disciplina za vreme tečaja bila je uzorna.
Ovaj trodnevni tečaj pokazao je Načelništvu Župe da če kratki teča-jevi za čete hiti uvek posečeniji, nego li tečajevi na više dana, jer na višednevnim tečajevima za čete, odr-žanim zadnjih godina, nikad nije bi-
lo	ovoliko tečajaca.
Radilo se je 8 časova dnevno, a tečaj je vodio brat Salem Jajatovič, župski prednjak. Pored toga je na tečaju predavao i brat načelnik župe, Ružička. Prehrana ie bila u So-
posetio i brat starešina Župe, dr. Be-sarovič, koji je i zaključio tečaj.
+T
Tačno tako!
»Sokolska volja«, koja izlazi u Ljubljani, objavljuje u poslednjem broju ovu belešku:
U Pragu je ustanovljen nov nemač-ki kulturni centar. Prilikom otvore-
ii	ja govorio je nemački poslanik Kundt, koji je naglasio, da su Nemci u češkoslovačkoj u svemu jedno sa Nemcima u Rajhu. G. Kundt je kazao: »Mi svom dušom pripadamo nemačkom Rajhu, nacional-socijali-stičkoj Stranci i njenoj ideologiji. I zato se držimo načela koja je posta-vio Hitler, voda Rajha«. — Prema logici te izjave, .bilo bi opravdano, kada bi svaki Jugosloven, ma u kojoj državi živeo, smeo da kaže: »Mi pripadamo dušom Jugoslaviji, pripadamo jugoslovenskoj nacionalnoj i-deologiji. I zato se držimo načela, koja je postavio Viteški Kralj Alek-sandar 1, Ujedinitelj .Jugoslavije«.
Sokolstvo u Jugoslaviji če takoder biti zastupano na velikoj medunarod-noj izložbi u Nju Jorku, preko zbirke fotografija iz sokolskog rada i života, koju če direkcija »Putnika« izložiti u našem paviljonu.
*
Zamenik starešine Saveza SKJ. brat dr. Vladimir Belajčič unapreden je poslednjih dana za sudiju II grupe 1 spetena kasacionog suda, B. ode-ljenja, u Novom Sadu. Bratu dr. Be-lajčiču naša najsrdačnija čestitanja!
*
Pod pokroviteljsktvom brata En-gelberta Gangla, sokolsko društvo Beograd I, održalo je svoju tradicio-nalnu slovensku kostimiranu zabavu,
4 marta t. g. Posle pozdravnog govora starešine društva, br. Dr. M. Feliksa, koji je izneo značaj ove priredbe, izveden je kratak program uz sudelovanje jugoslovenskog akadem-skog pevačkog društva iz Zemuna.
Tom prilikom prosvetar društva, profesor dr. T. Ilič, govorio je o značaju Sokolstva kod slovenskih naroda. Ženski naraštaj izveo je nekoliko motiva naših narodnih igara, a članovi i članice lepo su gostima prikazali »Moravsku besedu«.
Zabava je bila odlično posečena, a bilo je i lepih narodnih kostima, naših i drugih slovenskih naroda.
*
•sokolsko društvo Dock Sud Boca,
u Argentini, u Južnoj Americi, održalo je 22. januara, u sokolskim pro-storijama glavnu godišnju skuštinu, kojoj je prisustvovalo do 150 člano-Vj i simpatizera. Skupštinu je otvorio starešina, brat Joso Šarlija, pozvavši prisutne da u prvom redu upute pozdrave našem Starešini, Nj. V. Kralju Petru II. što je od prisutnih prihva-čeno spontanim klicanjem Kralju, Kraljevskom Domu, Jugoslaviji i Sokolstvu. Rad društva u minuloj go-dini je zadovoljavajuči.
Izabrana je nova Uprava, u ko-ju su ušli sa izvesnim promenama, skoro svi članovi prošlogodišnje Lipi ave. Ona se sastoji : Starešina: Milosavljevič Bjanislav, Prvi zamenik Starešine, Sarlija Josip, drugi zamenik Pravdica Ivan, Tajnik Veža Mate; za-tim Zonič Ante, Tomič Mile, Marija Blažina, Kjuder Dr. Viktor, Klaič Veseliti, Vukovič Jožo, Frano Markov, Sulčič Arh. Viktor, Mile Bižič, Lje-šar Nikola, Jašin Doka, Popovič Pavle, Vujačič Stevan i Rade Paunovič. Časni Sud: Defrančeški Joso, Danijel Lovrič, Stevan Reider, Mijo Ilič i Ante Filipi. Pregledači računa: Petar Lov rič, Viskovič Ante i Bajaševič Svetozar.
Sokolsko društvo Dock Sud Boca
ima odličan prednjački zbor, sa svim kategorijama vežbača i vežbačica, koji uživaju naročit ugled u američkom gimnastičkom i sportskom svetu.
*
Sokolsko društvo Mokrin je, 25
februara, održalo prvo debatno veče, sa temom »Idejne škole«. U debati Su uzeli učešča mnogi članovi, pa če društvo takvim priredbama nastaviti. Sem toga, društvo je priredilo pred-njački tečaj, koji je trajao četiri dana i koji je pokazao lep uspeh. Društvo je, zbog ostavke starešine Popova i načelnika Stančiča, održalo van-rednu skupštinu te izabralo za starešinu Uroša Badrljicu, a za načelnika Uroša Malenčiča. U okviru Petrove Petoletke društvo je odredilo da zasadi jednu šumu, koje do sada u Mo-krinu nije uopšte bilo.
*
Sokolsko društvo Trbovlje je, u sokolskom domu, priredilo oproštajno veče podstarešini Rudolfu Pleskoviču, bivšem narodnom poslaniku, koji od-lazi iz Trbovlja. Brat Pleskovič je poznati nacionalni borac, koji je za vreme rata stupio u dobrovoljce, boleči se protiv Austrije, a u trbovljan-skom Sokolu je dugo godina bio je-dan od najmarljivijih saradnika. Veliki broj članova se oprostio od br. Pleskoviča, a starešina Jesih ga je pozdravio srdačnim govorom.
*
Sokolsko društvo Vinkove) je održalo dva vrlo uspela predavanja i to
br. Aleksandra Nikoliča »U čemu je naša snaga« i br. Dure Mrvaljevića »Lična sloboda i društvena pravda su sokolski ideali«. Društvo namerava da svake nedelje priredi po jedno predavanje, u čemu nailazi na vrlo lep prijem kod brače. Osim toga, društvo je uzelo u program i zidanje sokolskog doma.
Sokolsko društvo Gospič je priredilo, 4 marta, uspelo pozorišno veče, na kome se davao komad »Hej Sloveni« i niz manjih patriotskih i umet-ničkih tačaka. Zabava je bila vrlo lepe posečena. Sem toga je društvo or-ganizovalo prednjački tečaj, koga vodi prednjak br. Milan Orel i koji če trajati mesec dana. Tečaj po-sečuju jedno veče brača, a drugo sestre. U poslednje vreme su nabavlje- j ne nove sprave pa tako tečaj ima naročitu privlačnost.
*
Sokolsko društvo Varaždin je izabralo ponovo za starešinu br. Vladu Pongračiča i ustanovilo da za grad-nju novog doma ima u gotovini i u nekretninama 400.000 dinara.
*
Sokolska četa Donji Krčili je, u
okviru Petrove petoletke, osnovala knjižnicu i čitaonicu, kao i pozoriš-ni otsek koji putuje po okolnim se-lima. Četa je zasadila preko 10.000 sadnica i pribire novčana sredstva za zidanje doma.
*	»
Sokolsko društvo Berane je ponovo izabralo za starešinu Jovana Ivo-viča i odlučilo da na proleče počne sa zidanjem sokolskog doma. Društvena imovina iznosi oko 200.000 dinara, a broj članstva se povisio na 150.
*
Sokolsko društvo Doboj je priredilo 26 februara predavanje br. Vojislava Nikoliča o ulozi sokolske štani-pe; dok je pre toga isto tako uspelo predavanje o značaju Štrosmajera za narodno jedinstvo održao brat Kosta MatijaŠevič. Društvo nameraval staviti sa predavan jima, samo bi bilo 1'otrebno da ih članovi u večem bro-,iu posečuju.
*
Sokolska četa Sokolac održala je 19 februara zabavu u korist nabav-ke sprava i knjiga za sokolsku knjižnicu, u okviru Petrove Petoletke. Prvi zavet, izgradnju doma četa je več izvršila, u zajednici sa Zadrugarima, a dom je tako lep, da može da se zaista ponosi njime. Zasadila je 750 vočaka, ima pozorišnu sekciju, pevač-k' hor i tamburaški orkestar, a sada se. sprema da izgradi i trotoar u selu. Za sav taj rad naročito je zaslu-žan starešina, brat Radoje Đukanović, koji je nedavno nažalost premešten iz našeg sela.
*
Sokolsko društvo Plevlja je za
starešinu izabralo direktora gimnazije, Bruna Marčiča i utvrdilo da je u-speli društva u prošloj godini bio lep, a vežbanje se održavalo redovito. Sve su priredbe 'bile odlično spremljene.
*
Socijalni otsek sokolske župe Celje daje na znanje brači sokolima u čitavoj zemlji, da kod berze rada sokolske župe Celje, traže zaposlenje: jedan muškarac, sa 4 razreda realke i trgovačkom školom i sa prak-soni opštinskog tajnika, jedan muškarac, sa trgovačkom školom i praksom u fabrici, jedna ženska sila, sa gradanskom i trgovačkom školom i praksom bla-gajnice i advokatske činovnice, jedan automehaničar, sa vojničkim šoferskim ispitom i četiri razreda gradanske škole.
»IZVEŠTAJ SOKOLSKE ŽUPE MARIBOR«
Sokolska župa Maribor je u uku-snoj knjižici, koja zaprema preko вО strana, objavila izveštaj za godinu 1938, koji je vrlo lepo ilustrovan i koji sadrži sve podatke o veoma plo-dnom i pohvalnom radu te sokolske župe.
Iz NačdniStva SKJ
VESTI IZ NAČELNIŠTVA ZA ČLANICE I ŽENSKI NARAŠTAJ
Prema zaključku sednice Zbora župskih načelnika-ca od 27-1 o. g. o-držače sj opšte savezne utakinice za članice i ženski naraštaj u višem i “ižem odeljenju, 28 i 29 juna o. g. u Ljubljani.
Ove godine če se u Beogradu o-držati I. ženske balkanske igre u septembru mesecu. Na ovim utakmicama če učestvovati i vrsta žena Saveza S. K-J- Propisane vežhe čemo objaviti č>m budu primljene od nadležnih fak-tora. Težina sastava biče od prilike kao za prošle medunarodne utakmice u Pragu 1938 g. Vrsta če biti sa-stavljena od 6 (4 i 2 zamenice) vež-bačica.
Meseca novembra ili decembra o. 6 učestvovaćemo sa 1 vrstom članica utakmicama SSS u Varšavi, i to: u
slobodnim sastavima na spravama i Prostoj vežbi.
Prema propisu Načelništva Saveza, uačelništva župa treba da održe op-^te utakmice za članice i ženski na-staj, koje su ujedno izbirne za op-^te savezne u višem i nižem odelje-nJu- (Za više odeljenje je potrebno da Pojedinka postigne 60%, za niže od svih mogučih bodova).
Savezne utakmice u višem odelje-nlu biče pregledne utakmice za Balkanijada Izbirne za Balkanijadu odreče se 6 augusta o. g.
One sestre koje su postigle na tim utakmicama najmanje 75%, osta-ju nakon toga na zajedničkom treningu.
»ODBRANBENO VASPITANJE SOKOLSKIH ŽENA«
Štampanje knjige »Odbranbeno ■vaspitanje Sokolskih žena« nije mo-Slo biti završeno u januaru iz teh-ničkih razloga. Knjiga se štampa i biče gotova u toku ovoga meseca.
Jedna uzorna četa
Sokolska četa Elez, jedna od naj-Tadinijih u župi Skoplje, izabrala je o°vu upravu sa vrlo malim izmenama, na Čelu s& br. Ilijom Preradovi-čem, učiteljem, četa Elez je vrlo lepe uspehe postigla na privrednom i prosvetnom polju, naročito u okviru Petrove petoletke. Iz izveštaja sazna-jemo o hiljadama vočnih sadnica, koje su okalemljene i posadene; o hiljadama metara žive ograde podignu-te od bagrema i trnja ili. popravljene; o hiljadama čokota vinove loze, koju su brača nabavili i posadili; o pljuvačnicama, koje se zavode po kugama; o upotrebi kreveta i čaršava;
o	nepismenosti koju su uspeli da i-stisnu iz svoje sredine; o novonabav-Ijenim poljoprivrednim spravama sa kojima obraduju zemlju na racional-r-iji način, o desetinama novopodig-nutih poljoprivrednih zcrada i obje-kata; o stotinama pročitanih knjiga i mnogim tečajevima održanim u četi; ° mostovima, koje su sami sagradili ' drugom mnogo koječemu, što su °vi vredni sokoli-naseljenici ovde lizinih i ostvarili. Četa ima svoju ure-denu knjižnicu sa preko 600 knjiga; mali muzej; kinematografski aparat, a izdaje i svoj mali litografski listič *Soko sa Lepenca«. Ovako redak i Požrtvovan rad ovih sokola Herce-Sovaca, koji prenesoše i na ove neplodne i mukotrpne zemlje svoju u-rodenu vrednoču i radinost, zaslužuje Svaku pohvalu.
Zahtevi naših Nemaca
Nemački listovi izveštavaju, da je pretsednika glade, g. Cvetkoviča, posetila deputacija Nemaca, koji žive ir Jugoslaviji, pod vodstvom sena-tora Grassla. Deputacija je izmedu ostaloga, predala spomenicu sa glavnim željama nemačke manjine. U spomenici zahtevaju Nemci medu o-stalim, ukinuče zakona o zabrani ku-povine zemljišta, u zoni 50 km od granice, imenovanje nemačkih banskih savetnika, koji če biti u nepo-srednom dodiru sa pokrajinskim pre-stavnicima oblasti, i koji če ih redovno obaveštavati o željama i pritožbama nemačke manjine; dalje o-si-ivanje zasebnih nemačkih srednjih škola i popunjenje nemačke nastave u osnovnim nemačkim školama.
MISIJA NEMACA U INOZEMSTVU
Na jednoj priredbi društva za svetsku trgovinu u Berlinu, govorio je i ministar saobračaja dr. ing. Dorfmuller o Nemcima u tudini. On je rekao da ti Nemci nisu samo pret-stavnici nemačke privrede, nego i nemačke ekspanzije. Ovi Nemci, ka-zao je dalje ministar, vodeni od svojih poslanika i -konzula, vrše vrednu službu Nemačkoj. Stoga i uprkos pomanjkanja radne snage u Nemačkoj, nije u nemačkom interesu da se oni vrate u domovinu. Ko radi vani za Nerpačku, mora vani ostati. Nemačke spoljne naseobine i pozicije ne smeju se nikako oslabiti, nego na-protiv, pojačati.
*
U Zagrebu je počeo izlaziti organ nemačkih studenata u Jugoslaviji »Študent im Volk«. Izdavač je lista Wi!ly Badl, pretsednik društva ne-, mačkih akademičara u Jugoslaviji.
Telesno vaspitanje u svetu
PRED LINGIJADU U ŠVEDSKOJ
Švedski gimnastički savez je obja-vio svoj godišnjak za godinu 1939, koji je u prvom redu posvečen jubileju čuvenog švedskog gimnasti-čara Liga, kao i Lingijadi koja se za ovu godinu sprema u Štokholmu. Codišnjak, u različitim evropskim je zicima prikazuje uticaj Lingove gim nastike u 44 evropske i vanevropsk' zemlje.
Dosada su se za Lingijadu u Štok holmu prijavile ove zemlje: Danska Norveška, Finska, Island, Nemačka Engleska, Holandija, Belgija. Portu gal, Rumunija i Estonska. Pošto rok za prijavu ističe tek 1. aprila, računa se da če se prijaviti još izvestan broj zemalja.
' Inostrani učesnici na Lingijadi mo či če da uzmu učešča u kursevima za Lingovu gimnastiku. Održače se dva kursa na engleskom jeziku u no voj gimnastičkoj visokoj školi, na ostrvu Varmdolm, sat i po udalje nom od Štokholma.
TAKMIČENJA ITALIJANSKIH VEŽBAČA
Italijanski Kraljevski gimnastički Savez odlučio je da učestvuje na ve likom medunarodnom takmičenju u Arnhajmu u Holandiji, izmedu 27
29	maja, te na internacionalnoj gimnastičkoj svečanosti u Ženevi 15 avgusta; kao i na gimnastičkim takmi čenjima u Kjaso, u Švajcarskoj, u drugoj polovini avgusta.
GIMNASTIKA U DANSKOJ
Savez gimnastičara u Danskpj bro-ji ove godine 127.000 aktivnih i 107 hiljada pasivnih članova; a poseduje 1.600 gimnastičkih vežbaonica.
Slet župe Sušak-Rijeka Iz slovenskog sveta
10-dnevni prednjački tečaj župe Bjelovar
Pišu nam iz Bjelovara:
Naša župa, kojoj su zloguki pro-roci otpojali več opelo, nakon jednog neobično teškog perioda kritičnog vegetiranja, opet pomalo ulazi u red aktivnih sokolskih jedinica. u kojoj se sokolski život i rad razbudio na nov život, otvarajuči najlepše perspektive za budučnost. Ovo je utoliko vrednije, što se područje delovanja župe Bjelovar nalazi na našo.i sever-noj mrtvo j straži i u kraju, gde na-žalost još uvek mnogi i premnogi, bilo iz zluradosti ili neznanja, najbe-zobzirnije ometaju svaku napredniju i aktivniju sokolsku akciju.
tečaja jeste naročit interes, kojirn su svi polaznici pratili svako pojedino predavanje. A taj rad nije bio ni ma len ni lak. Dnevno se radilo po 8—10 časova, a konačni rezultat i uspeh tečaja očitovao se več prigodom sa-moga svršetka, kad su tečajci na razne načine imali prilike dokumento-vati što su naučili.
Pored samoga župskoga načelni ka, u tečaju sq predavali: br. župski starešina dr. Mihajlo Vukobratovič, zatim brača Slavko Kalman, ing. Božo Najhold, kap. Milomir Vo.iinovič, dr. Vasilije Tatalovič, dr. Franjo Rajski i Mirko Dragaševič. Predavanja su
SLOVACKI SOKO U AMERICI
Slovački telovežbački savez »So-ko« u Severo-Američkoj Uniji je raširen po celoj zemlji i ima nekoliko župa: župu Hodžovu u Njujorku, župu Matuš Trenčianski u Pitsburgu, кирц Jan Holi; zatim župu Jan Kolar u Landsvordu, župu Pavel Mudron u Jesupu, župu Danerovu u Džonsta-г|пи, pa onda župu Njitra itd.
$9
4
итмг,1;:-
Zato je u toliko veče naše zadovoljstvo da možemo bez preteri-vanja pisati najpovoljnije o uspeš-nom 10-dnevnom župskom predn.jač-kom tečaju, koji je, pod vočstvom župskog načelnika, br. Nikole Teta-loviča, održan u Bjelovaru,’ od 20 H do 2 III. Najstvarnija i veoma poučna brojka bila bi ova: župa imade 36 jedinica, a u tečaju se takoder nalazi 36 redovnih polaznika, manje-više samih društvenih i četnih načelnika ili njihovih zamenika. Znači: u tečaju su zastupane sve područne jedini-ce! U ovoj brojci nije uračunato 10 vanrednih slušača iz samog Bjelovara, tako da ovaj tečaj pretstavlja do danas največi uspeh bjelovarske župe. Naročito je hvale vredno što je večina polaznika bila sa sela, koji če slečena znanja znati najbolje prime-niti i zasejati tamo, gde je sokolski rad najpotrebniji. Opžta pak osebina bila stvarna, praktična i prožeta is-
pravnim tumačenjem sokolske' misli. Takav metod je učinio da je izmedu predavača i slušača vazda bio živ i srdačan kontakt.
Organizacija tečaja bila je prevedena na internatskoj bazi, što je takoder pripomoglo medusobnom upo-' znavanju. Izvršen je i izlet do vojnog strelišta, gde su tečajci imali .prilike aktivno se upoznati sa oštrim gada-njem. Na završetku tečaja su bili pri-sutni i župski starešina, br. Vukobratovič, i župski prosvetar br. Blaško-vič, koji su tom prigomo održali vrlo lepe govore.
L. M.
BRflĆO, Č1TBJTE
I	PRETPLBĆUJTE SE Hfl
tt
SOKO”
Pišu nam iz Sušaka:
Ovoga če se leta sleteti na Sušak, u naš granični grad na Gornjem Jadranu, svi Sokolovi iz naših primorskih župa, a i iz drugih, bližih i uda-ljenijih, naše drage domovine Jugoslavije, jer se 15 i 16 jula održava u Sušaku župski slet.
Nakon izmene misli sa bratskom ljubljanskom župom, koja na Vidov-dan proslavlja 75-godišnjicu osnutka Prvoga južnog Sokola u Ljubljani, sokolska župa »Sušak—Rijeka« naj-pripravnije je odustala od toga svo-ga, več mnogo pre odredenoga datuma — Vidovdana 1939 — i za svoj župski slet fiksirala datum, 15 i 16 jula, o čemu se obaveštavaju sve sokolske župe, kako bi prema tome datumu udesile svoje priprave, da nam tako pruže sokolsku desnicu, ju-nački i iskreno, koja nam je sada više nego ikada od potrebe.
U župskoj se kancelariji preduzi-maju več sada potrebne predpripre-me kako bi taj naš slet što veličan-stvenije uspeo i podigao duhove. Da-te su u štampu odnosne sletske note za javni nastup članova, uz pratnju limene glazbe, pa se te note mogu dobiti kod župske uprave na Sušaku kompletno, uz otštetu od din. 50.
Gore srca, sestre i brado! Ne klonimo ni telom ni duhom, več idi-mo neustrašivo i junački napred u borbi za naše uzvišene sokolske ideale. Spremimo se potpunoma, kako bismo dne 15 i 16 jula o. g. pokazali na lepom sušačkom stadionu svoju sokolsku, moralnu i fizičku snagu, složno, bratski i junački.
Tečaj za vode Sokolskih četa u župi Skoplje
Od 13 do 26 februara održan je pri načelništvu župe Skoplje petna-estdnevni tečaj za vode sokolskih četa. Učesnika je bilo 19, iz raznih seoskih jedinica, na području župe. Tečajcima je predavano 26 sokolskih piedmeta, od 14 vršnih i poznatih sokolskih radnika. Na kraju tečaja je prireden ispit kojom su prilikom tečajci pokazali vanredno znanje. Presečna ocena tečajaca, od mogučih 10 bodova za pojedinca, iznosi 9.53
Tečaj je bio organizovan na internatskoj osnovi: stan i ishrana u župskom domu. Tečajci su za vreme odmora vodeni u Narodno pozorište gde su gledali komad »Na ledi-ma ježa«, zatim su u društvu Skoplje II gledali tri manja pozorišna komada, izvodena od diletanskog ot-seka. U dva maha su im prikazani tilmovi Saveza, sa potrebnim preda-vanjima i objašnjenjima od strane br. Mirka Jovanoviča, vode tečaja br. Panče Pajtondžijeviča i predavača, br. Milana Sefkiča. Tečajcima su podeljeni razni korisni spisi i knjige. Na kraju tečaja je prireden oproštajni ručak kome su prisustvovali starešina župg, prosvetar, referent za čete, načelništvo župe i mnogi predavači. Od strane tečajaca, upravi župe i na-stavnicima zahvalili su se na preda-vanjima br. Petar Milojevič iz Struge. Tečaj je u svakom pogledu u-speo.
IZMEDU CEHA I SLOVAKA
Poslednjih dana je izgledalo da su se odnosi izmedu Čeha i Slovaka u tolikoj meri pogoršali, da se govorilo čak o tome, da bi moglo da do-de do potpunog razlaza i do stva-ranja zasebne slovačke države. Me-dutim čini se, da su razboriti krugo-vi izmedu Slovaka uvideli, da sve to pretstavlja vodu na mlin neprijatelja Slovaka, pa zato poslednje vesti iz Bratislave javljaju da je veče slovač-kih ministara odlučilo, da Slovačka ostaje trajno u Češkoslovačkoj državi, i da če se pregovori sa Pragom nastaviti. Karakteristično je kod toga, da je sama slovačka vlada bila prisiljena, da ustane protiv intriga bečke radio stanice, koja daje vesti na slovačkoin jeziku i koja je ha-rangirala Slovake protiv Čeha i širila lažne vesti o pobunama u Slovač-koj. Sem toga, poznati protivnik sa-radnje sa Česima i prijatelj Madara, profesor Tuka, nesmetano rovari po Slovačkoj, čemu bi trebalo, u interesu dobrog glasa same Slovačke, stati na kraj. Treba se setiti, da je još 24 maja pr. g„ dakle pred svoju smrt, Hlinka kazao, da Slovaci treba da kažu otvoreno, da neče sa Ma-darima i da su za češkoslovačku dr-žavu.
REORGANIZACIJA VOJSKE U ČEŠKOSLOVAČKOJ
Češkoslovačka je pristupila reorganizaciji svoje vojske, na taj način, da če od sada imati samo dve ili tri generalne komande. Dalje če imati sedam do osam pešačkih divizija, od kojih nekoliko motorizovanih, jednu
ili	dve planiiiske brigade, te dve do tri konjičke brigade, što u mirno vreme iznosi najviše 100.000 ljudi, a u slučaju rata može da dade oko milijon vojnika. U aviaciji če ostati, po svoj prilici, oko 800 aparata prve li,-nije, koji su prvorazrednog kvaliteta, kao i čitavo oružje čehoslovačke vojske. Pitanje je još, šta če biti sa dosadašnjom podunavskom flotilom.
SLOVACI U AMERICI
»Slovenski Sokol«, organ Slovač-kog Sokolskog Saveza u Severo-A-meričkoj Uniji, objavljuje u broju od 16 februara, na uvodnom mestu, proglas pretsedništva saveza, u kome poziva sve američke Slovake, da pristupe organizaciji »Slovenske a-mericke združenije«, koja ima za cilj da brani demokratiju i nezavisnost u Slovačkoj, te da zagovara najin-timniju saradnju sa bračom Česima. Ta organizacija prekida sve odnose sa »Slovenskom ligom u Americi«, koja, po instrukcijama slovačke vla-ae, radi protiv demokratije i protiv” sokolstva.
ČASOVNIČAR i JUVELIR
M. MITROVIČ
TERAZIJE 22 (do Moskve)
ima: švajcarskih ča-sovnika za ruku i džep, zlatnog nakita, kristala, srebra, pehara i plaketa.
Braći i sestrama popust
Cene vrlo solidne. Striičan rod
TraSIte cene za Izradu klinaca I z n a C a k a.
Iz slovenskog Sokolstva
U SLOVAČKOJ SE APSE SOKOLI
Javljaju iz Bratislave da su se tamo pre nekoliko dana raširile vesti, da članovi Sokola, koji je, kao što je poznato, bio raspušten u Slovačkoj, sabiru potpise za protest koji bi se uputio slovačkoj vladi protiv tog ra-spuštanja. Na osnovu tih glasina je slovačka policija uhapsila veči broj članova bivših sokolskih društava. Tvrdi se dalje, da je slovačka vlada zahtevala od centralne vlade u Pragu, da pristane na to da češki sokoli, a u prvom redu onih 213 sokolskih pripadnika koji su do sada potpisali taj protest, budu pregnani iz Slovačke.
AMERIKA I SOKOLSTVO
G. Norman V. Frad, direktor te-lesnog vaspitanja na Havarđskom U-niverzitetu, u Severoameričkoj Uniji, putuje Evropom u cilju upoznavanja metoda za telesno vaspitanje u različitim zemljama. G. Frad se naročito zanima sokolskim radom, pa je pose-tio Prag, gde je nekoliko dana pro-veo u krugu raznih sokolskih društava i starešinstva COS.
Strana 6
SOKOLSKI GLASNIK
GOd. X — broj 10
Zanimljivosti iz doma i sveta
»Hrvatska Straža«, poznati kato-lički list iz Zagreba, piše u jednom od poslednjih brojeva protiv toga, ito su neki trgovi i ulice u Zagrebu »nazvani imenima ljudi, koji za Hrvate nemaju nikakvoga značenja i koji su radili protiv hrvatskih interesa«. Medu ta imena spominje Ma-sarika, Bartua i Vašingtona, pa tra-ži da te ulice nose imena hrvatskih biskupa.
*
Praški »Narodni listi« javljaju, da bugarska štampa ne pokazuje zadovoljstvo sa rezultatima balkanske konferencije u Bukureštu.
Češki list ističe, da se u poslednje doba podvlače zahtevi Bugarske prema Grčkoj, naročito u pogledu izlaza na Egejsko more. Profesor univerziteta Genov održao je nedavno u Sofiji predavanje, »Bugarska i Egejsko more«, koje je imalo širok odjek u javnosti.
List »Katimerini«, čije veze sa pret-sedništvom grčke vlade su poznate, piše o bugarskim zahtevima za izla-zak na more, pa izjavljuje da je Gr-čka pripravna da Bugarskoj dade e-konomski pristup na Egejsko more, ali da odlučno odbija svako terito-rijalno otstupanje. List kaže da če pitanje bugarskog izlaza doči na dnevni red na idučoj balkanskoj kon-ferenciji, u mesecu martu, i to u vezi sa novom željezničkom prugom koja bi olakšala vezu Bugarske sa morem.
*
Vojnlčki proračun Velike Britanije za godinu 1939. predvida izdatke u višini od 160,000.000 funti; što zna-č’ 46,000.000 funti više nego lane. Od toga de se 66,000.000 funti dobiti iz zajma, a 82,000.000 iz fiskalnih prihoda. Proračun predvida nabavku vojnog materijala u iznosu od 55 mi-liona funti, dok je lane ta stavka iz-nosila 38,000.000, a preklane samo
9.000.000.
*
Francuski listovi javljaju, da su lokalni šefovi nacional-socijalističkih institucija u Nemačkoj dobili pover-ljivu okružnicu, u kojoj im ministar Hes daje uputstva kako da se drže prema katoličkoj 1 protestantskoj cr-kvi. Prema tim uputstvima članovi stranke ne smeju, kada du u crkvu, da nose nikakvog partijskog obeležja, a vodečim funkcionerima partije preporuča se da uopšte ne posečuju cikve. Zabranjuje im se članstvo u svim crkvenim i pobožnim ustanovama. a državnim nastavnicima zabra-njeno je da u crkvama sviraju or-gulje.
*
Agencija Domej javlja, da če japan-ska vlada emitirati zajam od šest milijardi jena u bonovima, da bi pokrila deficit izazvan ratnim troškovima u Kini. Ukupni izdaci Japana od po-četka rata porast če u januaru iduče godine na 11.990,000.000 jena (oko
159.885.000.000 dinara).
PROTIV ŽENSKOG NOGOMETA
Ministarsivo fizičkog vaspitanja naroda je, na osnovu mišljenja struč-nih zdravstvenih referenata, odbilo da odobri osnivanje Jugoslovenskog žen-skog nogometnog saveza, i odlučilo je da sprečava akciju za negovanje nogometa kod žena, pošto smatra da je taj šport štetan za žene.
VEŽBE NA OLIMPIJADI
Olimpijski odbor u Helsinski javlja, da su obavezne vežbe za Olimpi-jadu več objavljene, pa da gimna-stčari imaju sada mogučnosti da ot-počnu sa vežbanjima.
Sadržina sokolskih listova
»NAŠA RADOST«
Broj za februar ovog organa Saveza SKJ, za sokolsku decu, ima veo-ma obilan sadržaj. U njemu se nala-ze članci i pesme, koje nose naslove: Pre vremena, — Zašto Jugosloven-stvo, — Bojan, — Divno je na selu, — Povest o Janezu, Coprežu in kraljici Palčkov; — 70-godišnjica Kata-liniča-Jeretova; — Zečja dobrota; — Največi brod porinut u more; — Pe-semce o polžu; — Škola u mom selu; — Pavlina, — Februarski dani na selu itd. Osim toga, list ima i prilog, pod naslovom »Našim mališanima«, u kome se nalazi mnogo lepih pesa-ma i pripovetki za decu, te ilustracija i stripova.
»SOKO NA JADRANU«
Broj za mesec februar ove ugled-ne sokolske revije za župe Split, Zadar—Šibenik i Sušak—Rijeka, ima opet vrlo zanimljiv i raznolik sadržaj ilustrovan lepim slikama. Treba naročito podvuči članke »O jugosloven-stvu« od R. Paviča, »Jugoslovenski šport u službi države« od H. Maca-noviča, »Sokolsko pismo iz Beograda« od Č. Mileusniča, »Čehoslovačko Sokolstvo« od P. M., pa razne sokolske vesti iz primorskih župa itd.
»SOKOLSKI LUTKAR«
Poslednji broj donosi čitav niz članska, beležaka i slika o lutkarskim pozorištima i njihovoj organizaciji, zatim jedan lutkarski komad itd. List se naručuje u Ljubljani, Ilirska ulica 17, kod urednika Jože Šorn.
»VESNIK SOKOLSKE ŽUPE CELJE«
U broju za februar donosi vrlo zanimljiv sadržaj, izmedu koga treba naglasiti članke »Naša severna in se-verozapadna narodnostna neja«; »O-sebna zaobljuba v Petrovi Petletnici« od Tore Zorko; »Jugoslovensko Sokolstvo državna organizacija?«, od M. Kocmura; »Sokolstvo in žena« od M. Grudnove, itd. U tehničkom delu objavljene su župne proste vežbe za mušku i žensku decu. Na koncu list objavljuje mnoge vesti iz svoje župe i Sokolstva uopšte.
»GORENJSKI SOKOL«
U prvom broju za godinu 1939 ovog organa Sokolske župe Kranj, nalaze se članci i izveštaji u vezi sa glavnom godišnjom skupštinom župe
Kranj, koji pokazuju odličnu delat-nost te župe.
SOKOU
sve vrsti tambura i ostalih giaz-bSla dobijete hod
D. BANIČA
SiSAK, Gajeva ul. 32.
Društvima znatan popust. Tražite besplatne cenike.
fywme Hjoibe цшјјмј*!
(D
4332Д—Ш
Ципелнце ua luuup од ла-
коване гуме. ca чврств.ч ђоиом n тоилом фланел-i'kom попавом. Не ирону
-МО 2425-4*36	»425-Ш2!
у 0BIIM ЦИ11Рлама удоОног Укусве циаелнцс аа швир од кроЈа Ваша нога ocehahc фввог врвш бовеа, са кожввм се слободио. Израђеве су ђопом в вилуввсоком вответи од црног дввтива. са цом. Првлежу добро уз ногу, а апартним украсом оа лака. могу се посити уа сваки капут II костпк.
&
ДечиЈе иолуципеле од ја-кога бокса, са неполери iiiim гумеинм ђовом. За 'шшжну децу нема боље ни трајније обуће.
292»—§4в4К
Практичнс женске ципеле пшир, израђене од финог црпог или браон бокса, сц кожннм ђо-iiOM н кожном иотиетицон.
1931
Ево ел.гантинх цииела које су
прнступачие сваком чгпотжлку« гркшцу н аанатлијп. Веона иа-држљиве. Иарађене су од бокса, са кожиом пбаницом н немоде 1>ивим ђововнма. Продајемо их црне ■ жуте, uo встоЈ спиженоЈ 1РНИ ол Дин 7*
1893—«4 843 ■ lene дечнЈе иолудшклиш |>д лака. са украсвим Јрзи i;om пргко ригта. Вр. 23-21; 1ив 49.—. бр. 27—30 Дин К»—. бр. 31—34 Дви 79.
18
Ш2—44Ш
Укусве и јаке дечвЈр цввелвцр взрађеве од Јакиг бовса, ra ко-жвви ђопом н кожпом пответи-иом. l;p. 35—38 Чив 71__.
M7i—4lil*7
Жгвске цввеле са шнри-ком iBiianroM вреко риета, кожним ђовоч и вискои иотиетнцом. Уиибан облик ■»Vba воге.
1874—##Ш
Удобиг иввелвце взрађе-ве од лоброг лака. Нв jui-иу украшрцп укусвни у-»стком o.i аивЈскр коже. Полувигока вошртица вру-жа возв удобвост в од-
мор
31Иј JliHe
Елргавтве н Јаке мушке нолуци-врлр, са аотвуво вовни украсом, ол браов коже в са кожпим ђо-вом.
ДевоЈачке иииеле од ]акр коже, са шваигон в кожшш ђоном. НаЈврпклалввЈе за штраиаи.
MSS5—ui i
Жевске нолушшелс од даковавс гуме. ra гумрнвм ђовои в нвгкои оотиетпаом. Непроночппг а ва-Д|жл,ивг. Maiy да аамрцр кожву овпрлу а стаЈу саио Двн '!»■-
Пре 4», сада
<6
Удобвн гуирви лаковавв овавов, са појачаинм ђовом в украшеиич лнпси. Иалржл.иан и неиромочи-ва. Мушкв стаЈу саио Див И.'—. жецскв Двв 25.—. чрчнјн Двв 1»^-.
танка као паучина
Ш5 UJUU
УдоОве в елргаитве вукаг шлпе-jc, са Buckom uotaeTBuoM а ва-ргЈамим кроЈрм. НамНУјсмо bi У влавоЈ, upupuoj в браоа воЈа в •d шмревог ечмота.
i«27-МШ
Елегавше в уаоОв* мувшс пт-велр од бокса, тубастм абамка, са кожвнм ђововвма в важаам
ПОТВРТИВОМ
47Н7—H8SU2
Улобвр оаканџр аа свакв штра-вац. шмроког облака, взрађсве од маснр вравивг са кожвнм л>-бом м кожиом габаивиом n са Јакн« гумрцвм ^оиивима. iienpe* чочиввм ■ вгааЈгрвмнм. СтаЈу w* СНИЖРИО] ВРПН само Двв 7».—
SREČKE DRŽAVNE KLASNE LUTRIJE BRAĆE A. VASIĆ
Kupujte i pornfujte u prroj, najeefol l najsrećniloj KoltKlurl tmm _ сгаш m _ VIIĆEHJE, RL. 38 ш н ш 1939 G.
Izdaje Savez Sokola Kr. Jugoslavije (arh. M. Smiljanič, Alekse Nenadovića 6) — Uređuje redakcioni odbor (Pretsednik Dr. Vlad. Belajčić) — Odgovorni urednik Dr. Tihomir Protić,
Beograd, Prestolonaslednikov Trg 34 — Stamparija »Zora«, Kosmajska 24 — Telefon 29-920 — Beograd.