SLAVJAN. Časnik slovstven i uzajemen za Slavjane književne i prosvetljene. Vreduje i na svetlo dava Matija Majal- v Celovce (Klagenfurt). (i Izhadja desetput v lete po jednoj cšloj listinž i ЛИПЛ l velja s poštninoj 3 tiorinte ali 2 rublja. Баеен, згодовшека пов^ст, мггос. (Докончанје.) Когда Шлиманв докопалсн до основанк ctžhbi, iiMtBiiieft 8 — 9 метровг вв ввшигау и окружавшеА городт., подв здатемх, преврашеннвшв вв пепелв силвнвшв пожаромв, бв1вшимгв во дворцЈ; IIpiaMa, онв нашелв массу драгоцЗш-шлхв предметовв, сложешшхв вмЗјстЗ;, которвш назвалв сокровшцемв IIpiana. Сначала онгб увид^лв болвшоА мЗзд-hbift предметв, подв которвшв ему казалосв бвмо золото. Чтоб-в спасти зту находку отв жадности рабочихт., онв удалилг ихђ , началв рв1тв землго собственноручно, болв-шимв ножомв, сб опасностБГО жизни, потому что ст^на вкрЗшленш, воздвигнутан надв зтои мјјстнотбго позднМ-шим-б населетемв, подритан у основата, грозила обру-шитвсл на антикварјл. Наконецт, ему удалосв добвггв кладт, сђ п0м01цбн) своеА жени. Находка зта оченв важна длн исторш. ДМствителвно, зтотв кладв принадлежалв 11р1аму. Подв шитомв св ручками, находилосв множество вазв и разнои посудв1 изт, м4ди, серебра, золота и злек-трона (смЗјсб серебра и золота). Шеств кусковв чистаго серебра, вв Форм^ бодвшихв клинвевв, в$ронтно „талан-tli" гомеричесте, зат^мт, 17 пикт, и 7 кинжаловв изђ м4ди. Bet наиденнв1е предметв1, изображеннвге и пере-численнвге на нашемч. рисунк^, бв1ли сложенв1 вв четве-роуголвнуго кучу, и очевидно находилисв вв деревднномв нш,ик4, KOTOpBifl, при nocntiiiHOMB б4гств4 бвтлв оставлен-в и подвергсн дМствио пожара; подтверждешем-в зтому пред-положетм служитг находивнпЛсн между обгор^лвиш ве-хцами мЈднви! замокх. Самаи болвшаа серебранал ваза, изображеннан подгв Нр. 23-мгв, заклгочала великол$тшб золотои женскк уборх, дв^ золотвм д1адемв1, повнзку, че-TBipe сервги изашноА работвг, потомх 56 превосходнаго Фасона серегх, 6 золотб1Хгб браслетх, 8750 маленвкихг 30Л0ТБ1ХТ. колецЂ, проколотвгхЂ призм-в ИГраЛВНБ1ХгВ косте£1, золотб1Хђ пуговшр. и т. п. 06i д1адемв1 сб ниспадаклцими на затБиокг 7 или 8 длиннбши ц^почками, на концахг которв1Х'Б прикр4пленБ1 древеснв1е листки изђ золота. На-конецг нашли еше н4сколвко кусковг золота. Зти дорогк наиденнвш веши бвми ФотограФически chhtbi Шлиманомг и изданв1 в'б вид^ атласа. Изображенш инструментовг, посудв1 и оруж1н, набденнв1хг вх нижнихб слонхх разва-лин-б, оченв похожи ФормоИ на гшдибнме предметБ1 тоа же зпохи, наАденнв1е вгб Германш и Скандинавш. Шли-мангб считает-в ихђ насл^дствомг, оставленнвогБ apiiicKirarB племенемх. Дорого стоннцш раскопки, произведеннвш сгб такими усЈШлми и самопожертвовашнми ГенрихомгБ Шли-маномгБ, в'Б негостепршмноА стран^, посреди вснческих-в неудобствх н опасностеА, имЉготв несомнЗ>нно важное зна-чеше длн археологш, но не Bet археологи согласнв1 сгб мн^шемЂ Шлимана. HtKOToptie н^мецкле ученв1е счита-јотх Гомера позтомг незаслуживашцим-в AOBtpia, какг п^вца историческихх Фактовгв. Они говорнтв, что зпосв Гомера имЉетт. в-в основј, миволопческпг злементх н что HCTopia троанско® воинм ' не бол£е как-в ВБшвгселв, про-тотипомб котораго взнтв1 разнвш boAhbi, веденнвш зллин-скими поселенцами противг не греческихг племен-в. Bet зти битвв1, которвшг позт-в иридалт, такое значеше, онт, будто 6bi сконцентрировалгб по вол4 своеи Фантазш вб рамк^ осадв1 Трои. ВпрочемЂ и зто предположете н^-мецкихг ученвхх-в, разбирашцихв по косточкамв своего собрата, может-в 6bitb отнесено до далвнМших-б пид-твержденп!, кг тоА же категорш. Противники Шлимана говорлгв, что, по сказашнмг Гомера, Трон бвиа обшир-нбшгб городомв, KGToptifl не могб ум^етнтвсн на маленвкоЛ плогцадк^ ropbi Гисарликг, имЗжнцеА 64.500 квадр. ме-тровг, гд£, по словамт, самога Шлимана, могт, помФститбси городЂ сб населетем-Б не болЗзе 5000 человЗзкг. Они предполагаштБ, что лаиденшли развалинБ1 на ropi Гисар-ликђ, остатки городка, гд£ бвтлг храмт, Аеинвт Палладм. /КрецБ1 охраннлн приношенш молвшихсн богин4, которвш нашелБ Шлиманг. Много разт. 6бцгб храмг и городх разорнем-б сосбдними разбоиничБими племенами, и снова ВБгстраивалсн на прежнихч. развалинахч.. Шлиманх, сгб своеи сторонБ1, воодушекленнБш находкон , восклицаетх: наконецгБ лвхцу себн надеждоА, что вг награду за мои громаднвш затратБ1 и непосилвнБШ трудвг, полнвге борвби и препнтствш, вг дикои пуствш^, за мои открБтн, ци-вилизованнвш мирг признаетх за .мнои право назватв зтотт, свнгценнмв городгБ его настонгцимБ безсмертшлмт, именем-Б, которое наполннетБ сердце каждаго просв^иценнаго чело-в^ка радоствн) и восторгомЂ, именемв Трои и Илиона." 1зкопана г. 1Шманом множша предметов старипх, красн1х i драгоцЗних буде недвојбено немало појасшла стародавну згодовшу, старшословје i народословје, когда ce Ti иредметч ио в^дечта нроуче i иресуде. Шсмо iiu-L/ii пркожносп прочггатч облирну кшлгу г. Шлшана i HicMO јешче в^цЗш множшу св^тлотсашх слга нмм i3Konanix нредметов, па уже недолг составек в часошсЈ; „Иллк>-стрированан Недблн" с дв^ма образама је подуч1вен; л!дL ce 13 нвега, на npiniip, да врата скаКска су д^ствјтелвно скална, скалшка, то је, каменна, како шлх iMe каже; пу-гсдаце (гумбе, Knopfe), како су HapicaHe под Ч1СЛОМ 16, сем вечкрат вдал, су jix bi-Lii зблбскч Словенвд upi jip-xacTix хлачах до л$та 1820 точно тако, како тројанске, само да су бие зшвске чернокостене, тројанске су пако златне; дал^је сем в младосп својеј в1;џл upi cxapix Сло-венках в Корушкој нЗжогда иовезку таку, какова је на-слшана под чк;лом 17 на иравој стран^, тисела jim je од појаса до колен i на нве конц4 је бпа нрушзана бр1тва крас1вој шелковој лентој (червлБеној свкеној верицој, жо-гој) точно такога хзделја како тројанска, само тој разлшој, да је бјла словенска јеклена, оцелова, булатна, тројанска пако je златна. TaiciMi CTapimiii иредметам1 i належтм jix 1з1сканјем ce нам буде немало меглешх i темшх јптов повуаснио в noBtcTi icriHe i згодовшске. Тако ce уже сада каже, да nicy Hira MiTi дежела i војна тројанска, славно м$сто LiijoH, м£стш град Пергамос, царв IIpiaM i нвегов1 в1тез1 i дружша, него да су то особе i предметЧ дЗуствггелвш i згодовшск1; само 1луада в садајној подоб4 je mItoc, to je, cnica згодовшсмх п^сен i npi6ajamx ба-сен o геленсих богах, богшјах, полобогах i полобогшјах. A те mItoc ce нетежко одстраш, m тр^ба јшога, него само одстрант i3 1луаде очеввдне, поздн$је пршерплвене ге-ленске басн1 од т$х богов i богшј i јешче нЗжтере јше басн1, на npiiiip, да је р^ка Скамандерска также се уз-двкнула i војевала npoTi Тројанам. Ако се те очев1дне басн1 одстране, се окаже, да Глуада в i3BipHoj својеј зго-довшској иодоб'1; (слж4) нуе шч јшога, него сборнш на-родшх тројансЈих згодовшиах нксен јуначгах i nonic на-родтх оСичајев. — 1луада в i3BipHoj својеј подоб^, без басен геленскчх је јзгледала блјзо тако, како 1згледа кнвка: Гусле црногорске на свијет издао Филип Радичев1ч про-тодјакон i учггелв Цетински 1872. 06t KHBirž: 1луада i Гусле ста сборшка народнш п^сен јуначшх; разлшујета се пако в сл$дечем: 1луада оп1>ва в1тезе i војну тројан-ску трајучу 10 л^т, од л£та 1194. до л^та 1184. пред Хр1стом, Гусле черногорске пако борбу за свободу Сербов Черногорцев трајучу 175. л4т од л^та 1687. до л£та 1862. no XpicTt. 0 СЛВДАХ ПРАСЛАВЈАН. (Надалвеванје.) 81. Брахмаш су бш велможш велеучен1 уч1телвј, јако пра-в1чн1 судц1, јако кроти i родолвубн1 управггелв1 лвудства, всл-бд тога су jiM 1нд1 Apiji сказовалј na i в наше време јешче сказују нај вечју чест, како се нам Евроиејцем 4iHi, чест скоро божан-ствену. „К тому, что ce o 1ндц1 пршовбдује спада i то, да iMajy на-ваду владарвам, овластшкам i вел.чожам, mžcto да се ј!м глобоко иоклоне, ce jiM меташсају, то je, метавају ce нред нб1М1 на землву;48) онј и a д ај у j iM до ног на землБу i цј;лују i ЛБубе jiM н o г е. — Малоруа су се тога o6i4aja в liliji тако навадш, да i в наше време в Еврошб своју господу скоро божанствено вшоко по-ч1тују по падчком o6i4aji. — В том готово непрштрат Полвак Л. Голдбшвст niine: „Превелша је у нбјх (Малорусов) пошжност до госиоде; падају на землБу, когда jix за н-бчто просе, цf,-ЛУЈУ i лвубе jiM ноге i понавлвају своје робско пршловје говореч1: Госпо дско j е те ло, абожја је душа!"49) Те об1чај јмају Малорум i3 1ндце, да су npoTi кротшм i јако лБубез-HiBiM болБарам-брахманам 6ui тако иошжш i jiM хвалежт — те ношжносп су се Momi навадт једном в liliji нјкако в Европ^. В Еврои£ морал је Малорус Tepueri од панов робство нечловечско; ирезјрал1 су га како нечловека, како неумну жЈвшу, погерд1вал1 су га ругателБшм прпмком бојка = 6iKa50) i смерда, то је, смердлБ1вца, облагал1 су га нревелтм! давкам1, роботалп i десетшам1; в ц$лом драгом лбтЗЈ му је нЗжада остало свободн1х једва седемдесет дш, все остало л£то б1л је должен работоватч својему нану, господу i тому робскому ж1влБенју ce је Малорус ошрал, кд!жол1 је могел, i je заслуж1л по д£јанј1, no правп;£ i no пословпф iMe унорн! PyciH: „УпартБ!?! лкг Руслнг;" ') Полвак Голдбтвсш uiine: ,,PyciHi iMajy в својем значај1 уиор, то каже i иршловје: „Uparty jako Rus in".2) To ce iMa тако разумбп: Малоруа iMajy заједно дв£ сц£ла себ£ про-•пвнЗј властносп до своје господе; ош су нЈкада јако иошжш i покорн1, нбкада опет јако упертч. IIpoTi самоскној господ£ в Ев-pont су се навадш 6iTi у п o p н i м i; до KpoTKix i ЛБубезтв1х брахманов в 1ндф су се навадш бт јако пoнiжнiмi i иокор-н i м i. Ta необшновена пошжност Малорусов до своје господе је јасен доказ, да су прарод1телм Малорусов преб1вал1 в нај давн$јппх добах чловечанства в 1ндф. 82. Руско слово: рахманн-мА, -ое, -ал iMa двојако — ce6i прот1вно значенје. Одкуда то? Ерахмаш велможш вшоко просв$тлБет учггелм, i добродбтелБ1 народа су уж1влБал1 в 1ндц1 i јешче уж1влБају Bicono сиоштованје рад1 својега BicoKora достојанства, па јешче веч рад1 својега все-страно необ1чајно благороднога значаја; 6ijii су намреч upi bcžm Bic0K0M достојанствб: xixi, кротга, смгрш, ручш, веселј, разгулБШ, бес$длБ1в1 i хлЗ&босолБш. Зато знач1 слово: брахманск -i, -o, -a, ал1 брахманн -i, -o, -a врушчш4: Tixi, кротга, CMipm, ручш, 48) Страбо 717. — 49) Лукаш Голдбшвскк Lud polski, War-szawa 1830 стр. 108. so) Л. Еолдбмвсга: Lud polski стр. 114. — Гр. ИлбкЈшич: Галицки припов4дки. — 2) Л. Голдбшв«а: Lud polski стр. 63. весел1, разгулБш', бес£длБ1ВЈ i хлЈ;6осолбш. Te HOMfai ci je слово прјдобмо i3BipHO в 1ндф, када су в давновекост прарод1телм Ру-сов тамо иреб1валк јербо позднбје, када ce је почело впелБеват1 хрштјансхво, су xpicTjaHciевал1 свој полбско-славјанот народ, него се бојује само — да се бојује . . . како, да 6i i в наше време 6Lia нвеј једша должност в ж1влвенр, како је то 6i.io в стародавна времена в 1ндгр, само војеватч се за когаколв 88. Б CTapix кшлгах санскр1тсгах cToji, „да су кшатргр = војнпа нај узацнЗ&јпп, нај узнешен£јип, i нај знатнбјпи, када се В0ЈУЈУ в ратб. 13) — 0 том iMajy Полвага пословшу сц^ла в сапслб санскр1тском: ЖолнЈрв збројн1, л£шш него стројш. и) 89. Да жлахта полвска прспзход1 од војшчкога 4ina apij-скога, ce позна i i3 нвешх војшчгах послов1ц, ктере еу невој-шчк1м илемеиам славјансшм незнане. Овд£ сл£де нЈктере таке полБСке послов1це в језш^ i iipaBonici узајемном: Длва ране се не 6ijxi, длва иохмблва не mri: глупство. Кто не1ма зброја, чувај се боја. Нож, 3y6i, пазнохтч бранв непочтчва. Кто се на смерт одважј, те се всега важв Длва куса славке јако травке, жолнј&рв здравце важј. Кто се смертч 6oji, полва не достод, o слав£ не CToji. Длва иокоја ту бранв HociM, o ктеру те Боже apoeni. Дај Боже добру бранв iMŽTi, на ншогда је ие ужжатч. Војна много нотрббује, м£ре иевне не ирцмује. На војнб на пред се не вшжај, па иозад не зоставај. Не гонб тога, Koji напред вцехал, не чакај тога, Koji од задја ј£зд1, ако хочеш iMŠri добер ночлег (добро преночшче). ICto i3 кута Jiipi. певнбје i берзбје иогод! Кто раз i3 бојјшча устуш, вратт се нанв може, кто пак на iibiju полеже, встачч веч не може. Шје срамота втбкатч, кто не см£ дочакатј. БојазлБ1В1 перхнувпп предце ж1в остане, ua oifui раз забгјтч јуж веч не встане. Десет збројшх в једнога нагога шч не взему. Олова до раде, руке до сваде. Уставаип i мужалп м£ста стоје не зшнамв Жолнбрв збројш л£шш него стројш. 90. Лвуд1 војшчкога чша в 1ндц1 бш су должш o часб рата војеватч се, стражт i залштава-п i брант землву i лвудство иред совражшкаии, o вре.чеш м5рном су нако жјвел! весело i разкошно, су лбнобу iiaoii i су ј1грал115) — Полвска жлахтаје i в наше време в дЈјанр јако j i г p i в a; Полвак Лукаш Голдбшвсш навод! в својеј KHbirž с1лу божју CTapiHix jirep i забав у Полва-ков навадшх. 16) 13) Colebrooke: asiat. Res. V. pag. 63. Bohlen 2, 22. — u) Ka- zimierz W. Wojcicki: Starožytne przypowiesci. — ,5) Дшдор 2, 41. Страбо 707. Appian 1нд. 12. — 16) Л. Голдбшвсга: Gry i zabawy. Warszawa 1831 стр. 10. ( 91. 1сто тако jirpifli, како полмка жлахта, оу i Cep6i, iMajy i денднес много народтх jirep; само Вук Врчев1ч jix je на св£тло Јздал сто, 17) i барон Рајачгч је нЈкоје лЈшо iionica.i, иа i сербске народне пршовЈдке су, како то иознамена i upijiiTi сам Врчев1ч, по највеч кратке i шалмве: что је доказ да су i прародотелм Сербов снадал1 к 4iHy војшчкому в 1ндф. Вук ШтеФанович Ка-раджич је Јздал прјпопфдек 102, Вук Врчешч 465. 18) 92. I в наше време ce no CBojisi веденј1 р£зко разлшују По-лват војшчкога чша, жлахте, од Полваков чша селванскога. „Жлахта дробна a.ti загонова владала предтЗш саблвој, па сада толвко землву орве. Шкогда i (/нвателв нај преможнбјпп до Hbix не јшаче се озвал јако: pani bratji! . . . i јешче сада мед себој вж1вају слова: рап (господ) алј иако: vasan. Нај се чловек стреже i чува јгааче до Hbix промлувт, мцер тотчас услшпш: Знаш, что јест жлахпч, вара тшатј." Apiji прародотелм пoлbcкe жлахте су пребјвал1 в 1ндДЈ1 i су сиада.п в 4iH војшчтп. „ Полиста п0ЛБед']јЛ1ц не лbyбe jix iMajy4i опровержлмве носло1ице o жлахтЈчах, на lipiMŽp: „Надул се, јако жлахтчч! — Настројиг се јако жлахтчч до керчме. — Хлопска р5ч много jicri, жлахечка иного nm. — Черт заплшк јако в жлахт1ча. — Жлахтач1 су л-бташ' до д£ла, просукнел1 o6i4ajaMi веснјаков. Подтсат1 ce је ц£ла Hbix уметност; na вггерва.и на все, ј£з-Д1ТЈ на KOHbi jix i в старостЈ не утрудк Ha Ilo.fžcji je Hbix облека како у селБанов is с-£рмеге (Loden), толвко jiiiora цвбта; червен1 (красш, рудеч^) пас, саблва i a.ri је недостава, насегавана палјца. Наз!ва ce такова жлахта o к o л i ч н o j. Наречје жлахте дробне подл^ске мазовечко; полЗЈске руско." 19) 93. П o л i, a к i су јако j i г p i в i не само в /lijaitji, него i в roeopt, KTepi jiM je чрезвјчајно номехчан, разн5&шен, скоро размаз-лен тако, да се оловшчарм не могу досга начудт, како може 6ixi в говор£ тако јуначкога i ратоборнога народа, како је народ нолвега, все тако jirpiBo помехчано i разнбжено. Челаковсга ninie o том: •Нај бујнбје су се разпростреле мехке шлабе ио руш'lini i полв-шчт£, KTepiMi, ако 1цпхадвају згуста, става говор sajicTe jirpaeo шчебетав, что остане всакако иогадкој в говорб тако јуначкога на-рода, како јест полбсм." 20) Пpapoдiтeлbi Пoлbaкoв су спадал! к чшу војшчкому в 1ндф i уже тамо су се навадш 6iTi jirpiBiMi в д-fejairji i в говорб. ") Вук Врчевич: Српске народне игре. У Биограду 1868. Baron Kajaczich: Das Leben, Sitten und Gebrauche der ost. Sitdslaven. Wien 1873. S. 103-107. — )8) Вук Врчевич: Српске народне приповијетке. Биоград 1868. В. ШтеФ. Караджич: Српске народне приповијетке. Беч 1870. — 19) Лук. ГолдГловста: Lud polski. War-szawa 1830 стр. 131. 132. 133. — 20) P. Lad. Celakovski: Cteni o srovnavaci mluvnici slovanske. Praga 1853. 94. KoHfcim шдочга cy бда оружаш конјем, то је, сулјдој i iibej су iM^i npineTe праиорчше, noji су ce вцухал1 в зракб, в воздухј;;21) полвст конбно, гулаш, су i в наше време оружат по шдочш коајем, to је, сул1цој. Паметнш i3 1ндјје! 95. На по лвсјох иенезах, денгах, се вда i в нашем времеш конван1к с конјем, Koji скоком пронаслБдује i поганја совражнша i ce зато i 1менујо: п o г o н o м. 96. П o л в акi 1менују своје духовнше, свешченше, кшенд-з a м i. To слово: к ш е н д з ш скажено од слова кнез, како 6i ce може-6ixi н1жому здЗјло, него то слово је шд1чко, нресно цендшко k'sa-jans i знач!: Regierender,22) ал1 точн£је i правшНБје по славјансш: в л a д i к а. Слово кшендз св'£доч1, да су прародјтелм Полваков в стародавтх временах преб1вал1 в IilAiji i н£колшо позднбје в ApijaHi. 97. ПрародггелБ1 Сербов i Хорватов су спадаЈи в вој-шчга чш в 1ндф, то свбдоч1 сербсш i хорватсш p a т o б o p н i значај; ако само сиом£шш душманша, уже Ti Серб i Хорват ееже ио оружј1, ал1 га isia npi ce6ž aлi га HeiMa. Згодовша сербска i nžcm o uponacTi HBixoBora царства, да-л^је o BojeBanji нв1ховом i освободвегф сербске кнежевше дал£је згодовша i nični черногорске o б1твах за народну свободу:аз) то се чјта все како нбка славна 1лцада, само да је јешче назорн4ја i славн^ја, јербо ni iif.cniuico украшена, него је сама ж1ва icTma! — Згодовша јунаков черногорстх је на тако чудесна храброству, да н£что сл!Чнога не1ма mri в згодовшб геленској нт в piMCKoj, да 6i чета, трума, јунаков цбла столетја се брашла i убратла в својеј скалнатој Чернојгор£ upori огромној npecLit acijcKix дшЈ1Х војск могамедансгах медт^м, када су се тресле кралвества i цар-ства европска иред ноломбсцем. — Пргхруло је над Чернугору н$када ио 40.000 i ио 60.000 душманшов; черногорсгам јунаком је нер^дко недоставало се оружја, свшца за зерна пушчана i на-шрва за Фшеке (Patronen). ГГосветовал1 су се на Цетшј1 л£та 1862. Одкуда добт оружја, зерн пушчатх, nanipta за фјшеке ? Свето-ва-ri нЈ>что 1здатнога upi толшом недостаткб бвло је нелегко. Једен световавец насветује: Оружја пргаесе себој душманш доста, взе-MiMO га свпој! Bci су се сложш с тој уираво черногорској М1слву; mžcto свшца су сталш, стопш, матрше тшкаршчне, за Фшеке су взел1 свете богослужебне KHBire i3 церкев черногорсшх — то тје биа светокрадва — него oni су брант божествено православје i свој народ иред заклеиЈн совражшкаап светога честнога керста. — Како су скленш, тако i сторш ; c 3aBixaHiMi рукавамп с ханджаром в руц^, су сјајно премагал! совражшка, му взел1 не само мпожшу 21) Suidas нод словома: Indoi i bemeja skitika. — 22) Lassen 2, 809 — 23) BUi народне ntcm: Гусле црногорске Филииа Радичевича в Б^лоград^ 1872. Српске народне нјесме Вука ШтеФ. Караджича. оружја, него i немало топов, које су муж! i жене черногорске веч дш ■прал1 i влачш i3 бојшча в брегов1ту Черногору; заробш су тако много турсгах конб, да в скалнатој, камештој Чернојгорб 6i jix не моглј кермт, нродајал! су jix в соседној Далмацф iio пет авструанск1х гулденов. Тако ce је то годмо 1862, како су то oni-сале HOBiHe Cep6cKi дневнш вредован Дашлом Медаков1чем в Новом Сад£.24) — Матр1це 'пскаршчне су Черногорц1 в м1рном времет опет накупт, KHbire богослужебне jiM je даром даровала право-славна Pycija. To je на nepBi иоглед очевјдно, да ирарод1телм Сербов су спадал1 в Ч1Н војшчш в liliji i да су Cep6i до нашега времена зачувалј своју ратоборност i јуначтво. !4) Bifli также: Филина Радичевича: Гусле црногорске на-родну иЈсен на стран£ 195. Pobožne pčsni. 12. Kolednička pesen. Koruška iz Bistrice v ziljskoj doline. Bog daj van dober večar, Bog daj van dober večar: Bog daj! koledvarji! Bog in sveti trija krali Bog daj!* Nico je na zvjezda gore šua Na unej strani бегпе gore: — na zvjezdi je zašribano 2) seden zuatah puhštabov: — koj zuati puhštabi pamjenija, da se je an3) kral na svet radiu: — da se je au kral na svjet radiu sprelubi vsmilani Ježiš: — trija krali ga darujeja Gašpar, Melhar, Baltazar: — Bjeste 4) nan dali dober dar, obvarvej vas Bog in Marija: — *) Naslonjeno tiskane redke se prepevljaju tako k vsakoj sloke. ') jedna. 2) nem. geschrieben, zapisano. 3) jeden. 4) staroslavj.: beste. 18. Kolednička pesen. Iz Zabnic v žabničkoj doline v Koruškoj. Dober večar vam Bog daj, dober večar vam Bog daj gaspadarji in gaspadinji noj vsej sjišnej deržini. x) Mi gor in dol bodima gaspod Boga ljepu prosima, za edno dobro leta, za veseuo novo leta; da b' nam Bog en dobro leta dau — da b' nam Bog en dobro leta dau noj vsi sveti tri kralji, ki sa se na pot padžli. Mi sma nekej novga zašlišali, ki sa anjalci ljepu peli od tega rojstva božjega od tega kralja novega. Te kralj se je radiu od Marije, od Marije tam v mestu Betlehem v enej priprostej štalici2) v enih oslovah jaslah. Per jaslah stoji vosleč, volek per jaslah stoji vosleč, volek tuka 3) Ježiša častima častima noj hvalima. Nico je nam zvjezda gori šua na unej strani černe gore, čjer4) nam ni nikoli zhajaua, čjer nam ni nikoli zhajaua. Ta zvjezda nam svjeti spralepu oj široko in visoko, oj široko in visoko po cjelam-oljnam svjetu.5) Na zvjezdi mlado dete klači zuati križ v rokah derži, na križi je buo zapisano le sedem zuatih puhštamov. Koj zuati puhštami pamjenija, da se je en kralj na svjet radiu, da je kralj črjez kralje vse spraljubi Ježuš vsmilani. Gašpar je pa tama doma biu, Tjer mi sunce gore vshaja, Melhar je pa tama 6) doma biu, Tjer mi sunce nad pounam pačiva.7) Boltažar je pa tama doma biu, tjer mi sunce k božjej gnadi gre.8) Oni grad6 k ofru Ježušu k temu kralju novemu, Ljep žuahten ofer mu nas6 mira, kadiua čisto zuato; ljep žuahten ofer mu nas6 mira, kadiua čisto zuato. Ljepo ga ani abdarujaja, daruj nas tudej Bog noj Marija noj vsi sveti triji kralji noj spraljubi Ježuš vsmilani. Tota bodi vam sprepjevlana, vsam ki radi pašlušaja, gaspadarji in gaspadinji noj vsej sjišnej deržini. Iz te žabničke pesni se vidi, da se povsuda izgovarja sanskritski pologlasnik a, kdekoli je samo moguče, kako v ziljskoj Bistrice, i v Rusiji. — J) i vsej hišnoj družine. 2) nem. Stali, v hlevce. 3) ovde. 4) kdeže. 5) oljn-i, -o, -a znači: ves, vse, vsa; ves-oljen svet znači: ves, scela ves svet. Oljn-i, -o , -a je slovo prastaro, je pra-slavjansko, Slovencam obče znano, v ruskih narodnih pesnah se takže nahodi pa zapisovateljam narodnih pesen se čini neznano i pišu netočno; ves voljni sv6t. 6) tamo, onde. 7) o pol dne počiva. 8) zahadja. Kratke novinke. Naš neutrudljivi sodšlavec na slovstvenom slavjanskom polji g. J. Volkov piše: „Nčkoji horvatski, slovenski i češki jezikoslovci (filologi) terde, da se bude cirilica vremenom pozgubila i mšsto nje se bude i medju Ruse, Bolgare i Serbe latina upeljala, pa kako jaz mislim, je vse to jeduom prazdna domišljija dnešnjega lehko-miselnoga sveta. Gotovo je, da se budemo i mi ostali Slavjani vremenom poprijel vlastne nam cirilice, i se na takovi način v az-buki opet sjedinili i večjej stranč slavjanskoj jiriklopili. Sadajna tudja pisava, latina, med Slavjanami nije jinoga, nego jedva začasno (provisoričuo) orudje književno." Hvala Vam na Vašem dopisč; misel misii rodi i jedna drugu pojasnuje; čto človek samo od jedne strane pogleda se mu čini ne-rčdko dosta temno i težavno, ako pako stvar promotri od več stran i se postavi na pravo stanišče se neršdko pokaže ona ista stvar dosta jasna i lehka. Tako je to i o cirilicš i o latinč. Zato su taki kratki dopisi poljezni i zanimivi. Književni cirilice se služeči Slavjani, književni Rusi, Serbi, Bolgari i v novčje vreme, ponosom to rečemo, i prosvčtljenčji Slovenci , uže sada oba dva alfabeta dobro znaju — da bi pa Slavjani cirilice se služeči cirilicu zapustivši latinu sprijeli, toga naj nikto ne očakuje, to se nikako ne zgodi. Iz stanišča cirilskih Slavjan promotrena taka želja je samo smčšna. L.eh F. L. Čela-kovski v svojej knjigč: Cteui .o srovnavaci mluvnici slovanske. Prag 1853 na stranč 10. „Cirilica je s narodom tčm tako zaraščena, v njem tako globoko ukorinjena, da se niti pomisliti ne može, da bi nekoja volja ali sila ljudska taku zmenu dognati mogla. Pa kako bi mogel nekto razumno i spodobno želeti i žadati, da bi se imelo dva i šestdeset milijonov cirilicu pišučih Slavjan ravnati i upravljati po daleko menjej stranč naroda latinoj pišučega? Ne može se pristojno nikako tčrjati, da bi daleko večja strana naroda imela zapustiti svoju domaču, ugodnu, izverstnu, ogromno razširjenu i v na-rodč utverdjenu azbuku gradjansku — i da bi lehkomiselno sprijela latinu menje sposobnu i na razne pravopise razdčljenu. Naproti v sadajni čas tčrja, da vsaki izobraženšji književni Poljak, Čeh, Slovak, lužički Serb, Horvat i Slovenec se uči i vadi cirilice grad-janske. Ložeje i naravnčje se pridruži menja strana večjej nego na opako večja menjej." Pa* niti latinu ne smemo zavreči, jer prostomu ljudstvu slo-venskomu, horvatskomu, českomu i poljskomu je v naše vreme samo latina znana i ono može sada samo latinoj izdane knjige čitati. Književen Slavjan ima pako latinicu i cirilicu znati, kako to književni Rusi, Serbi i Bolgari uže oboje znaju; sada je trčba, da i latine služeči se Slavjani Horvati, Cehi i Poljaki se i cirilice dobro navade. — Pogledajmo na Nemce, oni se služe svojih pismen i bez vse potrebe, kako bi rekel, za kratek čas, take latinskih, gotičkih, kanclaj, fraktur i kozel vč, ješče kterih pismen; začto bi mi Slavjani ne mogli se naučiti latinskih i cirilskih. Nas k tomu sila sili; sila pa kola lomi, kaže (ilirsko) slovenska poslovica; samo tako se Slavjani lehko složimo, da oba alfabeta uzajemno zaderžimo i vsa-koga teh dvčh alfabetov na svojem pravom mšstč se poslužimo. У knjigah, časnikah i novinah namčnjenih samo za pojedina plemena slavjanska naj se upotrčbuje cirilica aH latina, kako je do sada v pojedinih plemenah obično, naprotiv v knjigah, časopisah, novinah i spisah namčnjenih Slavjanam književnim, to je v knjigah i spisah naučnih i všdečkih, naj se na svčtlo izdavaju cirilicoj, alfabetom obče-slavjanskim. Drugi natis knjižice: Bojna služba, raztreseno vojevanje, nova puška in slovensko-nčmški i nčmško-slovenski slovarček (s 4 podobami) spisal i založil Andrej Komel, c. k. stotnik pri 7. peš-polku bar. Maroičicu. Drugi popravljeni i pomnoženi natis. V Celovcu 1873. У novič je g. spisovatelj k toj knjižici izdal prilogo, kako se puška razdeva, potle kratek poduk o zemljišču (Terrain) tako, da sedaj obseže cčla ta koristna i ročna knjižica v dvanajstim 176 stran. Ta knjižica je jako praktično sostavljena, slovenščina v njej je koliko mogoče jasna i lehkorazumljiva, zvunaj slovarčka sloven-sko-nčmškega i nčmško-slovenskega so v knjigi samej k tehničkim besedam i izrazam tudi besčde i izrazi po nemško pristavljeni i. so tako točno poslovenjeni, da se ta knjižica mora priporočiti slov-ničarjem (Lexicographen) slavjanskim i vsakomu slovenskomu spi-sovatelju, kteri hoče včdečko nčkaj napisati o službš bojnej. Kako trudno i težavno bilo je popred brez te knjižice podučevati novince slovenske, kteri so neršdko slabo znali nčmščino ali cčlo nič; kako težko se je učil novinec tudi pri najboljšej volji bojne službe v jeziki nerazumljivem, v nčmšččine. Lehko i radostno se s to knjižico morejo podučevati i se učiti novinci slovenski, kar je koristno tudi za bojno službo i za domovino. Serdečna zahvala gospodu spisovatelju za te njegov domoljubni trud. — Heliografički zemljevidi. Izverstni zemljevidi izdavani od cesarsko i kraljevsko vojničkoga ustava geografičkoga v Viednč (v Beči. na Dunaji) slove po pravicč zavolju svoje izverstnosti ne samo po cčloj deržavč našej, nego i za granicami. Osobito se divi ves izobrazovani svet tšm velikim na več časti razdčljenim zemljevidam jednotlivih krajin naše deržave, jerbo su neobično točni i popolni. Nemaš stezdice, hribčeka, potočica, mosta, kapelice, dapače neke samotne kuče, ktera bi na teh zemljevidah ne bila poznačena. Je-dino to je občinstvo obžalovalo, da se ti zemljevidi neskoro (po-čase, poiagano, neberzo) izdajaju, jerbo izverstni umelec (Kiinstler) potrebuje saj (aspon) dvč lčtč, da izgotovi i v medtalenu ploču vreže i vrije zemljevid, akoli mal; berzeje i lacinčje (jevtinčje, deševčje, cčnčje) se naredjaju sicer kamnotiskom, to je, lithogra-fijoj pa jednoj pločoj takovoj se može jedva par tisuč čistih zemljevidov odtisnuti. Sada ale je imenovani ustav iznajšel po dolgom i težavnom trudč novi sposob i način naredjati zemljevide, čto je jako radostno za občinstvo. Jedro te iznajdbe (toga vinaleza, obrčtenja) sostoji v tom: zemljevidi od vojničkih zemljemčrov (inženirov) naj točnčjše zmčrjeni, daju se odkresliti (odčertati) i imena pristaviti v samom ustavč, kdč je mnogo izverstnih kresliteljev (Zeichner). Naj je gotovi zemljevid sebe večji se potom razreže na častke i se prenese po svčtlobč solnčinoj na medtalenu (medenu) plotnju, ploču, nevid-jeno točno i to v toliko tednah, koliko se je k tomu delu do sada potrčbovalo lčt, i dosvčdčilo se je skušnjami, da medenoj pločoj tako pripravljenoj se može odtisnuti 800.000, to je, osemkrat sto tisuč popolno čistih zemljevidov i potom se stanu jako levni, jevtini, da si jih lehko nakupi i menje premožno občinstvo. Totu iznajdbu su poimenovali heliografijej, to je, solncepismom, jerbo glavno delo pri nastrojenji medtalene ploče opravlja svčtloba solnčina. Razli-kujmo tada fotografijju, svčtlopis od heliografije, solncopisa. Iz-verstni obrazki fotografički se mogu napraviti i po noči pri priž-ganoj luči, solncepis ale potrčbuje neobhodno pri svojih dčlah svčt-lobu solnčenu. — (Iz ugorsko-slovenskoga časnika „Obzora" vredo-vanoga gospodom Danielom G. Lichardom v Ug. Skalicč.) Iz slovenske Gorice nam pišu: „Cest mi je Vam izvčstiti, da bivam sada v Goricč v gospodarskom kursu. Predavanja su po slovenski i to izverstno po slovenski. Profesorja gg. Povše i Ku-ralt podučujeta odlično; govor njun dobro uzajemno slavjanski milina je poslušati. Slušateljev nas je 22. Vsaki den poslušamo če-tiri ure." — Živili! Listnica vredničtva. G. J. V. v Gorici: Uzajemnu slovnicu smo poslali. — G. F. V. na z. Bistrici: 4 gld. 50 kr. smo sprijeli, 1 gld. 50 kr. upisali za predplatu na leto 1875. — Leseverein in Wien: 1. čislo Slavjana smo poslali, gledajte, da nam nektere predplatitelje priskerbite, mi pošiljamo več iztisov v Beč darom, nego imamo predplatnikov, čto ne kaže dobro. Prosimo. — G. G. K. v Motniku. Zahvalimo za poslane lepe narodne stvari, jih upotrčbimo, kada pride red na nje. — G. J. V. v Zarečji. Smo radostno sprijeli. Kada dojde red na posvetne narodne pčsni dojdu v tisk te znamenite bugarščice. — G. J. M. v Kostanjevici: 4 gld. smo sprijeli i vlani 1 gld. pride ješče 1 gld. i je onda vse plačano do konca 1. 1874. Naslov se napravi po Vašej želji. Natisnula tiskarnica družbe sv. Mohora v Celovce.