KRALJEVINA SRBA, HRVATA 1 SLGVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 47 (2)
INDUSTRiSKE SVOJINE
IZDAN 1. DECEMBRA 1926.
PATENTNI SPIS BR. 3965.
George Constatinesco, inžinjer, Weybridge Surrey, Engleska.
Poboljšanja pri transmisiji snaga.
Privava od 12. septembra 1923.	Važi od 1. oktombra 1925.
Ovaj se pronalazak odnosi na prenos snaga sa primarnih pokrelača na osovine, k oje se imaju obdati protivu promenljivog utpora.
U mojem ranijem patentu br. 2776 ja sam opisao metod i aparat kojim se mogu dobiti promenljiva brzina i promenljiva zavoj na snaga iz običnog harmoničnog kre-ta nja — prosto naizmeničnih ili sinusoi-d ajnih kretanja — razlučivanjem takvih kre ta nja u dva naizmenična kretanja ili dva sinusoidalna kretanja iste frekvence; je dno od ovih kretanja primenjivalo se da (era kakvu oscilatornu masu oko izvesnog srednjeg položaja, a drugo je kretanje bilo u potrebljeno da obrče jeden par unidirek-cionalnih pogonskih naprava, koje se kredu u suprotnim pravcima, ali koje teraju go-njenu osov nu u jednom istom pravcu.
U aparaVu koji je bio opisan u rečenom opisu, upotrebljavana je jedna oscilujuča poluga spojena sa jednim svojim krajem za pogonsku mašinu, dok je svojim drugim krajem nosila ili je terala kakvu efektiv nu inercionu masu; pri tom, jednom ih" pvema tačkama bila je spojena za par unidirekcionalnih naprava, koje se kreču u suprotnim fazama i prenose jed-nosmisleno kretanje na obrtnu osovinu.
Cilj ovome pronalasku jeste da dade jedan preinačen način i mehanizam za prenos snage sa primarnih pokretača na obrtne osovine koje se moraju obrtati protivu promenljivog otpora, dajuči iste rezultate kao što se dobijaju pri primeni postupka i mehanizma iz napred pome-nutog opisa.
Pronalazak se sastoji od načina razlu-čivanja naizmeničnih kretanja u dve komponente i to pomoču triju poluga, koje se susreču na jednom istoin mestu — tački z — i čiji su slobodni krajevi podloženi uticaju jedna pogonskoj sili ili silama, druga reaktanciji neke oscilujuče mase, a treča, otporu koji se ima savladati.
Pronalazak se takodje sastoji i u načinu za razlučivanje naizmeničnih kretanja u dve komponente iste frekvencije, pomoču triju poluga koje se spajaju u jednoj istoj tački, i čiji su slobodni krajevi pod utica je m : jedan pod pogonskim silama drugi pod reaktancom oscilujuče mase, a treči, pod uticajem otpora, koji se ima savla-djivati.
Pronalazak se dalje sastoji od jednog preinačenog načina i mehanizma radi gornjih ciljeva, u kojima se naizmenično kretanje dobljeno od primarnog pokretača prenosi jednom polugom na jedan oscilu-juči stožer, koji je spojen jednom drugom polugom za drugu jednu polugu, koja se može obrtati oko jedne utvrdjene tačke i koja je opterečena sa kakvom masom. Jedna druga poluga spaja taj stožer sa jednom uravnotežujučom polugom utvr-djenom na jednom stožeru, oko kojeg se može obrtati. Ova uravnotežujuča poluga spaja se sa jednim parom unidirekcionalnih naprava, koje se kreču u suprotnim fazama, ali koje teraju gonjenu osovinu u jednom istom pravcu.
Ja sam našao da u jednom takvom sistemu, u kome se dozvoljava više od jedne slobode u kretanju, usled čega se
Din. 15'—
stvarno kretanje i obrtna snaga upravljaju prema vremenskem elementu, zbog rela-tivnog menjanja u brzini izmedju pogon-skog i teranog člana, ipak biva potrebno iznači izvesne geometrijske odnose izmedju različitih stožera iti spojnica radi do-bijanja željenog rezultata.
Aparat načinjen prema takvom sistemu može se smatrati kao da je sastavljen od jednog zajedničkog stožera, naime, osci-lujučeg stožera na kome se sve tri poluge susreču. Jedna od tih spojnih poluga spojena je za pogonsku ručicu, druga je spojena za pravu polugu ko j a na sebi nosi izvesnu inercionu masu ili zamajni (očak koji može da osciluje oko izvesne srednje tačke, a treča je spojena za kakav stožer, koji može da se klati oko jedne utvrdjene tačke, terajuči kakav rotor pomoču jednog para unidirekcionalnih naprava, koje na-izmenično ulaze u rad.
Predpostavimo da su uglovi izmedju tih poluga, koje se sastavijaju na jednoj opštoj tački, označeni sa A, B, i C; a X, Y i Z predstavljaju pomeranje poluga pri kretanju ka zajedničkoj tački, bitno, u pravcu njihovih dužina, tako da su uglovi A, B, C, bitno postojani t. j. nepromenljivi. Ona poluga, čije je pomeranje X nalazi se na suprot uglu A, pomeranje poluge koje pripada Y, nalazi se na suprot ugla B i najzad Z se nalazi na suprot uglu C. Potreban odnos izmedju pomeranja X, Y, Z radi pravilnog rada celog mehanizma jeste jedna obična linijska jednačina izmedju tih kretanja. S druge strane, može se pokazati da sledeči odnos uvek po-stoji izmedju gornjih promenljivih funkcija, naime:
X sin A +Y sin B-j-Z sin C = 0.
Iz toga izlazi da je dovoljno da se iza-beru uglovi A, B i C tako, da njihovi sinusi ostaju uvek postojani i da se neče menjati pri promenama u X, Y, i Z. Pa ipak, da bi sve ovo moglo u praktici da radi, dovoljno je da sinusi uglova, A, B i C budu samo približno postojani.
Da bi se dobio jedan sistem, koji bi automatski razlučivao rotaciono kretanje kakve pogonske osovine izmedju inerci-one naprave i gonjene osovine i to u vrlo širokim granicama u promeni zavojne snage, ko ju treba da osovina savlada, dovoljno je da se načini kombinacija od tri poluge postojanih dužina, koje se sastoju u jednoj zajedničkoj tački pokretnoj u ravni u kojoj se same poluge kreču.
U tom slučaju drugi, slobodni, kraj poluga moraju biti udešeni da mogu oscilo-vati kakvu inercionu napravu, jedan par unidirekcionalnih pogonskih naprava, koje rade u protivnim fazama ali koje teraju
gonjenu osovinu u jednom istom pravcu; ovo mora biti udešeno tako da sinusi uglova izmedju tih spojenih poluga moraju uvek ostati približno isti — t. j. postojani.
Ovako jedno postrojenje može se po-godno upotrebiti u vezi sa primarnim po-kretačima koji radi ili pod stalnom zavoj-nom šilom, ili stalnom brzinom, ili koji ispuštaju stalnu količinu energije.
Ako je A = B = C, to jest, a ko su poluge u takvom položaju da zahvataju medju sobom po 120°, ili ako su produ-ženja tih poluga nagnuta jedno nad drugim pod istim uglovima, t. j. 120°, onda se odnos svodi na
X +Y + Z = 0.
Ovaj se pronalazak dalje sastoji cd jednog aparata za prenos snage sa pogonske osovine na osovinu ko j a se ima obrtati protivu kakve promenljive zavojne otporne sile, zajed no sa ostalim drugim postrojenjima i sklopovima izmedju poluga koji približno popunjuju osnovne geometrijske uslove, kao što su gore izloženi.
Pronalazak se takodje sastoji i od uni-direkcionalne naprave, koja se sastoji od jedne uravnotežujuče poluge koja se obrče oko jednog utvrdjenog stožera a čiji su slobodni krajevt spojeni za zupčaničnu napravu, koja naizmenično zahvata ili ot-pušta izvesni rotor namešten na nepomič-noj osovini. Različiti drugi stožeri tako su rasporedjeni da se zupčanično postrojenje kreče duplom frekvencom pogonskih oscilacija.
Pronalazak se takodje sastoji i u načinu i aparatu za prenos snage sa primarnih pokretača na osovine koje se imaju terati na suprot promenljivih otpornih sila; ovaj je aparat tako udešen da se naizmenično kretanje dobljeno od obrtne osovine pri-marnog pokretača prenosi jednom spojnom polugom na oscilujuči stožer, koji je dalje spojen jednom polugom za jedan član koji može da se obrče oko utvrdjenog stožera i koji nosi na sebi izvesnu inercionu masu, a jednom drugom polugom utvrdjen je na izvesnoj tački na uravno-težujučoj poluzi koja je dalje spojena za jednu unidirekcionalnu napravu za teranje izvesne osovine sve u jednom istom pravcu.
Pronalazak se sastoji i u torne što se kočioni član zupčastog nostrojenja izlaže dejstvu spoljnih sila, na primer, uticaju izvesne opruge, koja proizvodi nezavisan i spoljni pritisak na ovaj kočioni član, a preko njega i na osovinu, tako da se sistemu može na taj način dati iz vesa n središni položaj kada nema otvorene zavojne snage da dejstvuje na rotor.
Pronalazak se takodje sastoji u doda-
vanju ovom sistemu i jednog zupca za promenu pravca kretanja zupčastog postrojenja, tako da se zakvačenje može vršiti u oba pravca obrtanja, buduči da je kočioni član zupčastog postrojenja spojen preko jedne opruge za ručicu, kojom se ovo prevrtanje kretanja vrši. Utvrdjeni stožeri dvaju uravnotežujučih poluga na kojima se nalazi glavni pogonski stožer udešeni su tako da služe kao poluležišta, kako bi se pri kretanju u jednom pravcu utvrdjenih stožera davao otpor u jednom pravcu, i kretanje ovih stožera u suprot-nom pravcu preprečuje se drugim polu-lcžištem. Pri ovakvom postrojenju, pri obrtanju rotora u ma kojem pravcu svaka od uravnotežujučih poluga izlaže se jedino istezanju.
Pronalazak se dalje sastoji od tipa postrojenja gore opisanog udešen tako da su mu svi delovi u kretanju balansirani.
Pronalazak se dalje sastoji od tipa aparata gore opisanog koji je udešen tako da se pravac obrtanja terane osovine može menjati.
Pronalazak se dalje sastoji u simetrič-nom duplom postrojenju u kome je sve udešeno za promenu pravca obrtanja terane osovine, ali u kojem se može dobiti i izvesan središni položaj za ma koji pravac obrtanja teranog člana.
Pronalazak se dalje sastoji od pobolj-' šanog načina i postrojenja za prenos snage sa nekog terajučeg na gonjeni član, recimo osovinu i to protivu promeljivog otpora.
Obračajuči se na crteže, koji se ovde nalaze priloženi.
Figura 1 predstavlja diagram ovog pro-nalaska.
Figura 2 jeste izgled sa strane delimičnog preseka jednog izvesnog preinačenja.
Figura 3 jeste plan u preseku figure 2.
Figura 4 jeste presek po liniji 4—4 u figuri 2.
Figura 5 jeste presek po liniji 5—5 u figuri 2.
Figura 6 jeste presek po liniji 6—6 u figuri 2.
Figura 7 jeste izgled sa strane jednog drugog oblika ovakvih aparata.
Figura 8 jeste presek po liniji 2—2 u figuri 7.
Figura 9 jeste diagram koji pokazuje mehanizam udešen da održava delove u središnom položaju.
Figura 10 jeste diagram koji pokazuje nešto preinačeni mehanizam za održava-nie delove u središnom položaju.
Figura 11 jeste diagram koji pokazuje dalje preinačenje pronalaska u kojem se vidi da se potiskivanja dobijaju na rotoru duplom frekvencom pogonske poluge.
Figura 12 jeste diagram koji pokazuje izmenjeni oblik u kojem se dve uravno-težujuče poluge nalaze radi toga da bi se rotor mogao terati u oba pravca.
Figura 13 diagram koji pokazuje jedan oblik ovog pronalaska u kojem se središno odn. uravnoteženo obrtanje rotora postiže i ako ne postoji nikakva otporna zavojina snaga na rotoru.
Figura 14 jeste diagram koji pokazuje postrojenje za menjanje pravca obrtanja, koje je postrojenje postojano, kada nema otporne zavojne sile da dejstvuje na rotor.
Figura 15 jeste diagram modifikacije u kojem se upotrebljava vodeni stub kao inerciona masa.
U diagramima, figura 1, tri poluge z. y. x nagnute su jedna prema drugoj pod ug-lovima od 120 stepena i spojene su u jednom zajedničkom stožeru. Uglovi izmedju poluga predstavljeni su sa A, B i C a po-meranje u pravcu dužine označeno je sa X, Y i Z.
Snaga, koja se ima prenositi primenjuje se preko poluge z. Spojna poluga x, spojena je ručicom xl za utvrdjeni stožer 10-Ova poluga X1 na jednom svom kraju nosi izvesnu masu. Poluga Y spojena je za neku radnu napravu, recimo, kakvu pumpu ili kompresor. Na ovaj način kretanje pogonske poluge z razlukuje se izmedju oscilujuče mase i radnog člana privezanog — priključenog na spojnu po-lugu Y.
U preinačenju ovog pronalaska izlože-nog u figurama od 2 do 6, pogonska ru-čica spojena je polugom 4 za zajedničkr stožer 3 koji je dalje spojen drugom jednom polugom 2 za oscilatorni zamajnr točak 1 a trečom je polugom 6 spojen za stožer 7, koji se sprečava u kretanju po-moču jedne ručice 8 koja može da se obrče oko jedne utvrdjene tačke 9. Ona •je dalje spojena sa jednim parom unidi-rekcionalnih pogonskih naprava 11, 11 koje dejstvuju na gonjeni član 12. Utvrdjeni stožer na oscilujučoj poluzi 1, pogonska osovina i gonjeni član mogu se vrlo zgodno postaviti na istom mestu, sa sledujučim uproščenjem u pitanju ležišta, naime, na onom mestu gde se obmotač deli na dvoje. Ugao izmedju poluge 2 i ručice 6 zakvačene za unidirekcionalnu napravu ne prelazi 120 stepeni a uglovi izmedju poluge 6 i poluge 4, spojeni za pogonsku osovinu - ručicu, jeste svega 60 stepeni, tako da se produžena linija iz poluge 4 kroz zajedničku tačku sreču u njoj sa linijama koje izlaze iz poluga 2 i 6 pod uglom od 120 stepeni, ali se mogu izabrati ma koji drugi podesni uglovi.
Da bi se osigurao stabilitet celokupnog
sistema kada radi bez opterečenja, motaj u se dodati uravnotežujuče opruge 13. Ako bi se upotrebile istezajuče poluge za uravnoteženje radi teranja u oba pravca obrtanja, one moraju ležati u liniji pod pravim uglom na pravac oscilacije stože-rove na kome se one nalaze utvrdjene. Potu-ležišta mogu se upotrebiti radi spre-čavanja svakog kretanja u jednom pravcu odobravajuči kretanje u suprotnom pravcu.
Unidirekcionalna naprava koja se upo-trebljuje u aparatu ovde ilustrovanom podrazumeva u sebi kolut 14 ko ji osci-luje pomoču unidirekcione naprave, i koji se, kada se kredu u izvesnom pravcu. pritiskuje na jastučiče 15 od tvrde gume čije je drugo lice u dodiru sa flanšama 16 uklinjenim za osovinu rotorovu. Slične flanše i jastučiči namešteni su na oba kraja osovine i videče se da je tvrda guma postavljena izvan obmotača tako da ulje za podmazivanje ne bi došlo u dodir sa njima.
Pri izvodjenju moga pronalaska u delo, i prema primeru ilustrovanom u figuri 7, 8 i 9, dva pogonska ekscendera a i b spojena su polugama c i d za zajedničku tačku e i f. Ove zajedničke tačke e i f spojene su drugim polugama g—h za os-cilujuče zamajne točkove k i /, a trecom polugom n i m za stožere o i p. Ovi sto-žeri održavaju se cilinderima 22 i 21, (vidi figuru 9). u kojima rade klipovi 23 i 24, zaustavljani oprugama 25 i 26 buduči da su klipnjače utvrdjene za stožere 27 i 28. Stožeri o i p spojeni su takodje za jedan par unidirekcionalnih naprava q irisit, koje dejstvuju na isti rotor. Uivrdjeni stožeri na oscilatornom zamajnom točku i teranog člana mogu se zgodno namestiti u jednoj istoj ravni, kao što je to ilustro-vano ili se ilustrovano postrojenje može izvrnuti, u kojem slučaju ulje za podmazivanje može se lako razlivati po delovima pljuskanjem koje proizvode ekscentri, jer bi bili potopljeni.
Posmatrajuči samo jednu stranu aparata vidi se da je srednji ugao izmedju pogonske poluge c i poluge koja spaja zajedničku tačku o za zamajni točak jeste 120 stepeni a da srednji ugao izmedju poluge c i poluge m, spojene za unidirecijonalnu napravu jeste 60 stepeni, tako da poluga c, poluga g i produženje poluge m zakla-paju medjusobno ugao od po 120 stepeni. Za srazmerno kratku ekscentričnost ekscendera i male oscilacije zamajnog točka k, ovi uglovi neče se mnogo menjati za vreme obrtanja.
Videče se da je prema ovom primeru mojeg pronalaska, pogonska osovina postavljena odmah iznad gonjene osovine,
dok su oscilujuči zamajni točkovi postavljeni simetrično sa svake strane vertikalne ravni koja prolazi kroz obe osovine.
Mehanizam za promenu pravca obrtanja i zupčanično postrojenje izloženi su u figuri 8 i sastoje se od .jedne kljizaljke 28 koja ima veče zube 29 sa strane koja je bliža oscilujučem članu i manje zube 30 sa one strane, koja je bliža obrtnom članu. Naknadna inerciona masa dodata je (40), i može da klizi po žljebu na kljizaljkama i može da se kreče bočno pomoču jedne viljuške na osovini 41, tako da se kretanje klizaljke relativno na kretanje oscilatorja potpuno sprečava u jednom ili drugom pravcu, pomoču podesnih ispusta i žljebova na klinu 42. koji se nalazi na oscilujučem članu q. Slično postrojenje postavljeno je i sa one druge strane osovine.
Svaki drugi oblik mehanizma za promenu pravca obrtanja može se ovde upotrebiti.
Stabilitet sistema održava se cilinderima 21 in 22, koji su spojeni za dva stožera
0	i koji rade u saradnji sa klipovima 23
1	24, koji dejstvuju protivu opruga 25 i 26. Klipnjače su spojene za utvrdjene stožere 27 i 28. Pomoču ovakvog postrojenja do-bija se središni položaj za ovaj sistem, koji je središni položaj u isto vreme i vrlo postojan. •
U mesto što bi se upotrebljavali klipovi sa oprugama, mogu se upotrebiti i uravnotežujuče poluge 31, 34, 32 i 35, kao što je to več izleženo u figuri 10. U ovoj figuri uzimajuči samo jednu stranu aparata zajednički stožer O spojen je polugama 31, 34 za utvrdjeni stožer 33 na oscilujučem članu fe; ova je poluga snabdevena sa precepom, koji joj dopušta ograničeno kretanje u jednom pravcu, zadržavajuči svako kretanje u suprotnom pravcu. Slične poluge 32, 35 nameštene su sa druge strane aparata. Za kretanje u jednom pravcu, stožeri o i q biče u izloženom položaju, ali za kretanje u suprotnom pravcu stožer o mora se pomeriti na gore sve do gornjeg kraja precepa, a stožer q mora se krenuti na dole, do na kraj svoga precepa. Na ovaj način dobija se izvesno postrojenje koje se automatski i samo od sebe centrira pri makojem pravcu obrtanja, a u isto vreme i svaki deo u sistemu potpuno je balansiran.
U obliku u kome se nalazi pronalazak izložen u figuri 11, naime, postrojenje sa duplom frekvencom, ručica pogonske osovine 5 spojena je -polugom 4 sa zajednič-kim stožerom 3, koji je spojen sa ručicom 1 pomoču spojnice 2. Ručica 1 nalazi se na inercionom članu k. Stožer 3 takodje je spojen spojnom polugom 6 sa stožerom
7,	smeštenim na kraju jedne uravnoteža-vajuče poluge 8 koja se kreče oko utvr-djenog stožera 9. Stožer 7 spojen je za jedan par zupčastih naprava koje dejstvuju na rotor 14 pomoču poluge 11.
U ovom obliku pronalaska centri raznih stožera takvi su da stožer 7 osciluje oko jedne utvrdjene tačke 9 sa duplom frek-vencom oscilacija stožera 3.
U preinačenju izloženom u figuri 12, dve siabilizirajuče poluge, 8 i 80 spojene su za stožer 7 i udešene tako da dolaze u rad naizmenično, prema pravcu obrta-nja rotorovog; dva utvrdjena stožera 9 i 90 udešena su tako da za kretanje u jednom pravcu stabilizirajuča poluga 8 osciluje oko stožera 9, dok za obrtanje u drugom pravcu, stabilizirajuča poluga 80 osciluje oko stožera 90.
Sa postrojenjem izleženim u figurama 11 i 12 sistem se nalazi u stabilnom stanju samo onda ako rotor 14 nosi kakvo opterečenje.
U obliku pronalaska izloženog u figuri 15, upotrebljava se kakva tečnost kao inerciona masa. Pogonska ručica 101 spojena je jednom šipkom 102 sa zajedničkim stožerom 103, koji je dalje spojen pomoču poluge 104 za šipku 121 na dvogubom klipu 122, koji se kreče u cilinder 123, čiji su krajevi spojeni cevima 123 ispu-njenim stalno sa nekom tečnošču, koja ulazi kroz nepovratne ventile 111, 112. Masa tečnog stuba, koji se nalazi u cevi 124 predstavlja potrebnu inercionu masu. Zajednička tačka 103 spojena je pomoču šipke 113 za stožer 115 na jednom kraju poluge 114 načinjene u nekoj nepokretnoj tački. Stožer 115 spojen je za dva oscilu-juča člana 116 i 117 koji na sebi noše zupčanične naprave 118 i 119, koje dejstvuju na rotor 120.
Videče se da pri prenosu snaga, kao što je to gore opisano, nijedan član, odnosno, poluga nije podložna savijanju, bu-duči da su sve poluge ili u istezanju ili u stanju kompresije, usled čega se može upo-trebiti lakši mehanizam, pošto se jako sa-vojno naprezanje, koje se pojavljuje pri upotrebi letečih-klatečih se-poluga, potpuno izostavlja.
Patentni zahtevi:
L Postupak za razlučivanje naizmenič-nog kretanja u dve komponente naznačen time, što se razlučivanje vrši pomoču tri poluge koje se susreču u jednoj zajed-ničkoj tačei i što se slobodan kraj prve poluge podvrgava pogonskoj sili, druge poluge dejstvu reaktance neke mase a treča otporu koji se ima savladati.
2.	Postupak za razlučivanje naizmenič-
nog kretanja, u dve komponente iste frek-vencije, naznačen time, što se razlučivanje vrši pomoču tri poluge koje se susreču u jednoj zajedničkoj tački, i što se slobodan kraj prve poluge podvrgava pogonskoj sili. druge poluge dejstvu reaktance neke mase a treče otporu koji se ima savladati.
3.	Aparat za gore navedeni cilj u kome se naizmenično kretanje dobljeno iz pri-marnog pokretača prenosi pomoču jedne poluge na oscilujuči stožer, naznačen time, što je ovaj oscilujuči stožer spojen dalje sa jednim utvrdjenim stožerom, pomoču poluge koja na sebi nosi izvesnu inercionu masu, a drugom jednom polugom spojen je za izvesnu tačku na uravnotežujučoj poluzi koja se može kretati oko utvrdje-nog stožera i što je ova stabilizirajuča poluga spojena za par unidirekcionalnih pogonskih naprava, koje se kreču u suprot-nim fazama, ali teraju rotor u jednom istom pravcu.
4.	Aparat za prenos snage naznačen time što se snaga prenosi sa pogonske osovine na gonjenu osovinu, koja se obrče protivu otpora izvesne promenljive zavojne sile, koji se sastoji od različitih kombinacija poluga, prema zahtevu 3.
5 Jednu unidirekcionalnu napravu, naznačena time, što se sastoji od jedne uravno-težajuče poluge koja se obrče oko utvrdjene tačke ali na svome slobodnom kraju ima stožer, koji osciluje oko izvesnog sre-dišnog položaja i koji je spojen za izvesnu zupčastu napravu koja može naizmenično da se zahvala u rotor utvrdjen na nepokretnoj osi. Različiti stožeri tako su ude-šeni da se zupčasto postrojenje kreče duplom brzinom nego pogonske oscilacije.
6.	Postupak i aparat za prenos snage sa pogonske mašine na neku obrtnu osovinu, naznačeni time, što se naizmenično kretanje dobijeno od primarnog pokretača prenosi pomoču jedne poluge na oscilujuči stožer, koji je dalje spojen drugom polugom za izvesan član, koji se može da klati oko izvesne utvrdjene tačke, i na sebi nosi izvesnu inercionu masu, a tre-čom polugom spojen je za izvesnu tačku na stabilizirajučoj poluzi, koja se takodje klati oko izvesne utvrdjene tačke ali duplom frekvencijom; ova stabilizirajuča poluga spojena je za kakvu unidirekcionalnu napravu koja može da tera izvesnu obrtnu osovinu u jednom pravcu.
7.	Aparat prema zahtevu 1, naznačen time, što je snabdeven sa izvesnom ko-čionom napravom, kojom se zupčanično postrojenje tera u izvesnom pravcu a zaustavlja u drugom, i što se na postrojenje dejstvuje kakvom spoljnom šilom, na primer, pomoču kakve opruge spojene za
kakvu nepomična tačku, tako da opruga deluje nezavisno i spoljnom šilom na zu-bac, a preko njega da stvori izvesnu zavojnu snagu sa dejstvom na rotor, čime se dobija središni položaj i kada nema nikakve utporne snage da dejstvuje pro-tivu obrtanja rotorovog.
8.	Aparat prema zahtevu 1, naznačen time, što se zupčanično postrojenje sa menjanjem pravca obrtanja sestoji od jed-nog zupca, na koji dejstvuje opruga spojena za polugu kojom se pravac kretanja treba da menja, i koja je tako i udešena da može menjati pravac obrtanja menja-juči pravac dejstvovanja opruga, prema pravcu koji se želi; utvidjeni stožeri koji noše stabilizirajuče poluge na kojima se nalazi pogonski stožer, udešeni su kao polu-ležišta, tako da je kretanje u jednom pravcu tog utvrdjenog stožera sprečeno prema pravcu obrtanja gornjeg člana, a tako isto i kretanje u suprotnom pravcu drugog utvrdjenog stožera sprečeno je zbog obrtanja u suprotnom pravcu terane oso-vine. Ovakvim uredjenjem za ma koji pravac kretanja, svaka stabilizirajuča po-luga podložna je jedino istezanju.
9.	Aparat prema zahtevu 1, naznačen time, što je udešen tako da su mu svi delovi u kretanju balansirani.
10.	Aparat prema zahtevu 1, naznačen time, što je predvidjenc da se pravac obrtanja terane osovine može menjati.
11.	Aparat prema zahtevu 1, naznačen time, što je snabdeven sa simetričnim duplim postrojenjem, gde je i postrojenje za promenu pravca udešeno i u kome se središni položaj automaiski održava pri svakom pravcu obrtanja terane osovine.
12.	Poboljšano postrojenje za prenos kretanja sa pogonske osovine na teranu osovinu, naznačeno time, što se osovina ima obrtati protivu promenljive žavojne sile.
13.	Postrojenje za prenos kretanja sa pogonske osovine, naznačeno time, što se kretanje prenosi sa pogonske osovine na gonjenu osovinu koja se obrče protivu promenljivog otpora.
14.	Postrojenje za prenos kretanja sa pogonske osovine, naznačeno time, što se to kretanje prenosi na jednu osovinu koja mora da savladjuje promenljiv otpor.
15.	Postrojenje za pranos kretanja sa pogonske osovine, naznačeno time, što se terana osovina obrče protivu promenljivog otpora.
16.	Postrojenje za prenos snage sa neke pogonske osovine, naznačeno time, što se to kretanje prenosi na osovinu, koja mora da savladjuje promenljivi otpor.
17.	Postrojenje za prenos snaga sa neke pogonske osovine, naznačeno time, što se to kretanje prenosi na osovinu, koja mora da savladjuje promenljiv otpor.
IL-JJ
Adpaf-ent brof 3965,


«Lf>i

■ 1
'V :
'"'/J
- I/
iM
! '< •
ti
n

j

,V

j\ ,• ■ 1> ■.

S . -i
1	!.-/■ f '1
h s i
M
■ r
- . . . r .v

O..
X
r<
/
/ /
. ■' /#

"h
j
p
k
■r>.
:V »
h?

S.X J,A .jLrSi ; *
v
/' •; .
v.; ■
XzX:> •.. :


V?


h "* r _ i - > s " > ' t1 [ ’	-	--,'4;
i ’

rm

- > *.
. >vy


Y.vX:
Xn .
v : \

".X>.


5'
'■.V:'


-yX'
/ U'
f/ 5 f

-V ,
I, 'X>
■

X,,.

//

K

i
■
U
ti
rt
V
; i

■. -V
| - ;j : vv '*	;
1, /
A' -.1
v »<> i
■i ./	. - t
,■ -
v.;-.,-	,
/	j*. ■ j
/ ;
■ ‘ /■
X/
-S
: 1
X/'" \ i'
> ■	?■
v.■■'v--.	«,
.
• ‘*Vx i
S v
i
. XfXV
X v’.' !>, '•::>• ;	■
■
'X
:

..( v


- ’ t ■

X
s h
t':.
V'
'x. ' ’-4..
'<»- J. ■
v V
"
s.
-X
...\	'.V
• x
\
N/C n
ti
: \ > ,y ‘
X' V' 'v

v;
fi
?•
Vi
•1
H
| '5
r

. xv v. :
5

V:
h
i!
Ji
4 t -X
::x
\


x
. xi
v,1.
) Kr • A V
!


■
v.
c,- r'




/Idpat&nf brop3965.

~/~y~'7~~7 /// s / / /
^vogazaga,
/ / S //// s / /
-
.• k
. j;
V L ■/.
• p ,:r
»M :"'‘i
S :i : "
■ '	"	’ ' 7-	>■'"

;
‘TU
t‘- ■
IV
> i n
;'’r.
f
, , ; ' % c	’ ’ j, " -
•VU ■- x ; ■-	- ■ :. '	7 ■ ■ J i ' ■■	.	; ; •?
I” i ?
' n
i}-'-
. ..••■
i
■i;
\
t 1
i
■
?.=
V'
,


'
.'/i
-V'
N*


■ ■t
*>-'■
'v i
.
1'
li
ti.
i;;i
i ::
* ‘
I
u
"V; H
.
S
C ■
-
'■ 7. ; ;
"'v:-?- ‘7


e
-7	' V
' v V v ii
- h
■ .
, f >
■
i;
1	7
7	'■	■
7	i
j	i
..
f
1 :
, s- z,
../v
7 i’ .7 1
i
u
"v<
'
i
\;S
s
■S I
- :l,7	,7777:	;.7'777-,,v-7 :;7| j- 77
, :	■	-7	:	?
::	j	V
7	T	[

L
7" ■ •	• - *; ■ ^ - --v • •	: . ■ ■. -z ■;'
.	.. !•	••• t	-c—. »-..v - t'	;~V' ?
7:	Vi
•' , ' 7.
■ -.	- -7 7.
,	•	, . 7 7..71
7. i; J j 5
11 f s
Ll.
vi
h
v
D
|i si i
V 7 |
f-v
i fr
j j 1
: "V
FžV
rxx^
M patent brm396S.
Fig.7.
Fig.8.
N. V \ X X V X \ \ \
3^ \ \ \ \ \ ^ \ ‘-' v^r^r
LZZZZZZZ
ZZZZZZZZZ


v; s
-
k.
' ■' V. t " ■
,.r‘- V'
4}
l '

"'v,.
>,J.
ji i
N>
N, -
- %
/ y
. J/
, f-t'
t

/	j,:
■
fi / /
■j
; ■, ’ \
Z JZ/.-,,

■ ..?z \
z
Vo:
s "'v- 'T--„
t ,

i. ■	/5-—.:,, ■
Z r V


■ ' A ' J ' : ?
- -
j’ -v -• ■ - i -	•	■ ■ ;
>•!
: z
•. .... / . >. V'J J \\ _

>	„ _ i
'
jJ ;
- '
/ r,'}	■ • • . • :
-.v........ J. J
.-e:-'
v
/z
'x .X
V Zn n k ■ \	■ ' k
X	v.
X	i.
n	‘ Z	z
X -	s'
-v...


> •
i
X . ■ i;
J i /
y-
X
I:;,
I
5
'.I :
L'
■i i
I
!
r:
XZ j
. A J 'v J-V '
r"
J. 4
5
v 'A
-i.

X J
‘j*
J i S r
Kr*’ t s
:
[	|	r;
<4: i n
TEti .;-.J, L:
NIZ i."- i
J j.;
žz.....,j
j ;h "•

?r
.v < . -
X: Z:
J"-
-J
■Z ,/: ■s'




Adpatent broj 3965.
RU).lll.
v v\ v\' \
X \- y \ \ \ ^7"\' v \ \ v \ \
'\ \ \ "\ \ \


.V
.
ii
:Y
■■	-,-č<sr
\
v •


-
15
■v
■V"
<ii
v:

x;
, >
, . '■ -:x
. ..
.


X
N
c
n
£i
!■,
$2 j
|
\|i
J


• %
X .
X >
-
V


v-'

? ?■
V

•7....•-........ v...
-—.o. V-

*•; ••vnem,.-« ■■ r t
V,
• ~
x V-

“■ X \
' \ \
X 1X
x : j|
I ij
v ■ .




X
Ir
/
• r;
j XV
!i -
11/

.








/Id'p&fent bnaf 3965.
Elg.li.
90 80 11

i
n
i-
* :
> ••
4
4: ' ' j


i - ;A | -j t
\ K - v- v- V
X? '-M«.---'
vn
■
\\ ... '/-n'

rv
11 \
w
;• >
\:A
•: i
V::/,'

I ^
'C*
¥ 'i
;x.
6
u

i I

>
.:|VS
.-■■X "flSi
' 1	"■ « S»i
• ' v . •
v

• , . > —'
\1	• ■ ' XV
\ ‘V": . V- „-'■	-■
i,-'1'"




V

/
...
)h
I' '
I

»V. '7 <.
v- V
H
Li
.1
i
1 : l
V
-v


H *
X
\
i- '
> - I i X -• J ., y; / V ■- • ■ 'V
X.
/




...


v ■
t
5
5<
j»a
>'
\
v
x,.
V


AcIpatent broj 396S.
9	11
H7 ISO


n
. j I	f;
, .. • X. \
K /	H,,	\-;?T
'X	’( v
/ v ■	'v., i
rr
7


.
7
/--7 *•- 7
/	/,■ 7
?>
J
d
«
\ h "i ■ \
..I
?
•; - s


z
d’ A
ll 1
|
i
■IX



■

■ 1
X.
.. f /*
I
'V '	\


)
A.
\
,
'XX
i,
x- ?
Mi
:> :)
**’ Si	.X

. x,
/
z
X -•*.\
StL
m \	i

i *	\ /’
■ /y titi
OM \1»


/ X
, dl , I. fi CW-r--' %
V.»	/y\e 1'
x-
!• w' v
J'

X / X
^c.v„
// v<>*
X^' /
pSj
5d X*	,(
/	X\. %
v	,-l$ v i
^ --4	™	-
- E>Xl
/ /■■■E E%
z m.