Poštarlna plaćena u gotovu
IV 49769
Cena 1.— Din,
CUM
i <77-				n—a—	
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE					
čuvajte Jugoslaviju!	Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 din. • Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 • Adresa za pošiljke: Poštanski fah 342 • Telefon uredništva 30-866 1 26-105, uprave 30-866 • Račun Poštanske štedionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku •		Beograd, 5 januar - \ God. XI o 1		1940 Iroj t
U N 0 U U GODINU!
Nikada Nova godina ni je očekivana sa tolikom zebnjom, kao ova, i nikada u toliko j meri ni je bila stavljena pred dilemu, da pokaže, da li je zaista nova, i da li ima da nam donese nov svet, novog čoveka, nov duh i novi život, ili če naprotiv, u nizu starih i minulih godina da pretstavlja onu, ko ja je najcrnja i najstarija, — pa da se tek iza nje pojavi prava Nova godina, u ko ju mi u svakom sluča ju veru jpmo i ko ja če doči nemi nov no, — i za Jugcslaviju i za čovečanstvo !
Radanje novog sunca i budučeg proleča ljudi s u očekivali uvek sa srcem punim nada, sve do ove godine. Umesto pomisli na rascvetale trešnje i na raspevane siavuje, ove godine dušama ljudskim vlada pomisao: Hoče li rat, ko ji se vodi u svetu, da se u proleče pretvori u pakao, u kome če se raspevati topovska ždrela, a ko ji če povuči sobom i one narode ko ji bar relativno uživa ju jpš blagodeti mira; ili če svetlo novog sunca obasjati upravljače naroda da, povratkom pravde, ljubavi i slobode, za-puše ždrela topovskih cevi i da preseku rušilački bes avijonskih bombi i podmorničkih torpeda?
U to j dilemi leži čitav udes i dobar glas Nove godine, u ko ju smo ušli sa prvim januar a 1940. Svako zlo ima svoj vrhu-nac, pa tako i današnje. Bilo je vremena kada se, još više nego li danas, činilo, da je Antihrist zavladao lj.udima, i kada su Jeremije propovedali »smak sveta«, pa su ipak, umesto tog smaka, postepeno nastupala mir ni ja vremena, čovečanstvo je postiza-valo plemenite tekovine, narodi su izgradivali slobodne i napredne države, a pojedinci su doživijavali dane radosti i sreče. Tako če biti i ovoga puta; — i problem je samo u torne, da li je vrliunac zla prebroden več u prošloj godi ni, ili imamo tek da ga prebrodimo u novo j, — da tek jedna od idučih bude ona prava i blagoslovena Nova godina !
Ni je, nažalost, u našo j moči, ni kao naroda qi kao organizacije, da za čitavo čovečanstvo odredimo početak 'novog života; a pošto je i naš narod vezan za opšte prilike, nismo u stanju da u punom opsegu utičemo ni na prilike u sopstvenoj otadžbini. Pa ipak, — i ako ne uobražavamo sebi da smo u stanju, da obra-timo točak istorije, pa da Novu godinu učinimo onakvom kakvu bismo j,e žel jeli, nesumnjivo je da bar u delokrugu svog ličnog, sokolskog i nacionalnog rada, možemo mnogo da uradimo, da se naš ideal Nove godine bar približi. Л to več znači makar i zrno u stvaranju novog sveta, a daleko više od zrna u izgradivanju naše, jugoslovenske Nove godine, narodne i državne.
A to je več mnogo! Čak i onda, ako bi tek ova godina ima-la svetu da donese vrhunac nevolje, to nikako ne znači da nebi, bar za nas mogla da pretstavlja preokret na bolje, — pogotovo ako budemo imali sreču da očuvamo mir na granicama. Jer, ma šta se mislilo o političkim dogadajima, ko ji su se odigrali kod nas pre nekoliko meseci, ne sme se mimoiči činjenica da su ih njihovi akteri opravdavali nastojanjem da se sporovi i nesu-glasice izmedu Srba, Hrvata i Slovenaca dokrajče i da se odnosi u Jugoslaviji postave na bazu, za ko ju oni misle da če državi doneti novo doba i nov duh, pa prema torne i pravu Novu godinu. Ima ih doduše, ko jima mnoge negativne pojave sprečavaju da budu toliki optimisti, ali sokolstvo, kao škola optimizma, treba da pode jedino razumnim putem, t.j. da ne bude slepo za negativne pojave, ali da ne isključuje apriori ni dobre namere, a naročite da ne pada u crnogledstvo.
Ma koliko da prava sokolska Nova godina može da nam osvane samo u znaku pobede jugoslovenske misli, mi čemo rado pozdraviti i sve etape do nje; a izvan svake je sumnje da godina ko ju smo započeli, može bar u toliko da nam bude nova i sretna, da pretstavlja prvu zdravu etapu na tom putu.
Dobra volja je tu potrebitij.a od ičeg drugog, i važni ja od svih polemičkih »dokaza« i »protudokaza«, te partijskih uspeha. Pa, kao št o se pred devetnaest vekova roden je Hristovo oglaša-valo pevanjem slave Bogu, i naveštanjem -»mira na zemlji Ijudi-ma dobre volje«, tako i mi, ulazeći u Novu godinu, želimo da svetom ovlada ta dobra volja, ko ja znači i mir, u pravdi i slo-bodi. Iznad svega želimo to našoj dragoj otadžbini, Jugoslaviji, ubedeni da se istinskom dobrom voljom dadu prebroditi sve ne-suglasice; a čim ta dobra volja zameni nasilje i mržnju, da če se onda jugoslovenska misao, kao misao ljubavi, saradnje, pravde i jednakosti, sama od sebe nametnuti čitavom narodu i osigurati mu tra jan mir, punu slobodu, veličinu i napredak.
Neka nas, dakle, Nova Godina, što više približi novoj Jugoslaviji, — snažnoj, složnoj, naprednoj i ravnopravnoj!
Izjava Sokolske župe Zagreb
Uprava Sokolske župe Zagreb raz-motrila je na sednici od 27 decembra dcklaraciju Sokolske župe Mostar, od 17 decembra, i saglasila se, kako s ne-ophodnom potrebom donošenja ove izjave, tako i s njezinim sadržajem: U ovim sudbonosnim vrcmcnima po *lobodu i samostalnost naše zemlje,
pozivamo sve ustanove, sva društva, uopče sve društvene činioce narodno-ga života, da iz svog rada danas iz-bace sve što nas razdvaja i slabi, pa da složnim i udruženim silama suzbi-jcmo razorno delo raznih podzemnih nastojanja, koja zlonamerno pokreču u narodu naši neprijatelji, u cilju, da oslabe njegovu obrambenu snagu«. — Uprava Sokolske župe Zagreb.
Apel Nj. Kr. Vis. Knjeginje Olge za zimsku pomoč
Na želju Nj. Kr. Vis. Kneginje Olge, rešeno je na pOslednjoj sednici Akcionog odbora za zimsku pomoč, da se u celoj zemlji osnuju odbori zimske pomoči. Tim povodom Nj. Kr. Vis. Kneginja uputila je svim opštinama apel u kome, izmedu ostalog kaže:
»Verujem da če se ovome apelu odazvati svi plcmenti ljudi, da če priloži za našu gradsku sirotinju u celoj zemlji biti što obilniji i da če tada zabvalnost u srcima našeg s> romašnog sveta, koji neče bi i o-stavljen samo svojoj teškoj sudb'n:, biti što toplija prema Svakom huma-nom i plemenitem gestu u njenu korist.«
Pozivamo i mi sa naše Strane sve sokolske jedinice i svu našu braču u zemlji, da se ovom uzvišenom a-pelu najspremnije odazovu te da svuda ukažu pravu sokolsku pomoč u tom poslu !
Југословенско сокол-ство бугарским Јунацима
Савсз Co.'ijb’a K. Ј. упу-тио је братском Савезу бугар-ских Јунака, у Софији, прили-ком православних божићних празника, ово писмо:
Савез Сокола Краљевине Југо-славије у име целокупног југосло-венског соколства упућује брат-ским бугарским Јунацима срдачне честитке о божићњим празницима са искреним жељама за срећу и напредак братске организације и читавог бугарског народа.
На овај празник радости, кад, кроз сву суровост времена, мир и љубав куцају на срца људска, со-коли југословенски, окупљени око својих кућних огњишта, сетиће се многобројне браће и сестара, Јуна-ка и Јунакиља, са којима их је сретна мисао о међусобним сокол-ско-јуначким посетама повезала милим успоменама и незаборавним, безбројним доказима искрене братске и сестринске љубави.
Мисао југословенско-бугарског братства је таквом сарадшом Соко-ла и Јунака добила жив и снажан ослонац у срцима народа; н>ена спасоносност и величина поново се указала, као историјска опоме-на, на позадини трагичних иску-става, које је прошла година до-нсла читавом свету а нарочито горко обдарила словенство, и пред нсизвесностима које носи година, у m улазимо, читавом човечан-ству. Соколство је разумело дуж-ност, која се њему намеће из та-квог сазнаша и оно he гајетем срдачних веза са братском јунач-ком организацијом и снажешем идеје југословенско - бугарског братства држати се стално у првом р ду великих задатака које је оно преузело на себе у овим великим и судбоносним временпма. Обра-ћајуКи се са овим мислима својој бугарској браћи, управа Савеза уз топле божикне честитке упукује и-скрене поздраве чигавог свог чланства браћи Јунацима и сестра-ма Јунакишама и читавом бугар-ском народу са божићљим поздра-вом: Христос се роди!
Здраво !
Stalnimi sigurnim putem!
Čini nam se, kao da se u sadašnja vremena zemlja ljulja u svojim teme-Ijima, u svojim polovima. Svakog trenutka može da isklizne sa njih, da se razbije, da potpuno izobliči lice, da iz komadiča i razvalina izmili nešto nova. Pre 25 godina, kada se razbuktao svetski požar, nismo imali tako gorak osečaj nesigurnosti i tako maglovite slutnje, jer je porabljenim slovenskim narodima bio jasan put, kojim če iziči iz tadašnjeg stanja u slobodnu budučnost. Približa-valo se ostvarenje stoletnih sanja, koji su, od poraza na Kosovu Polju i Beloj Gori, napajali naše dedove i očeve, i nas starije, veram u pobe-du pravde nad nepravdom, istine nad lažju. Ta vera mobilizirala je sve velike i silne duhove, koji su nagove-štali rodenjc novog sveta, i sve junake mača, koji su kovali oružje o-svete i pobede. Nakon završenog svetskog rata dobila je Evropa novo lice: nastale su slobodne slovenske države Bugarska, Češkoslovaška, Poljska i naša krasna, plodna, kiviju napojena, ali svežom mlado-šču ogrnuta Jugoslavija!
Iz ovog se vidi, da je ta gigantska borba imala svoju moralnu pozadi-nu, kada je duboko uvredeno pravo dažilo zadovoljštinu. Težnja za ovom zadovoljštinom vapila je iz ne-brojenih grobova, gde su počivali kosovski junači; vapila je iz tamnica i okova, koje su gutale i stezale bez-broj mučenih i iskoriščavanih narodnih boraca; odjekivala je iz duhovnih tvorevina najprosvetljenih muže-va reči i pera, koji su čitava stole-ča sokolili i oduševljavali pokoljenje za pokoljenjem. Naša brača pravilno su pojmovala veliku istinu državnika i filozofa, Tome G. Masarika, da je rat nešto strašna, načovečna, ali ni rat nije najgore zlo, — ropstvo je još gore!
Na strani Slovena bilo je, dakle, stvarno pravo i štitila ih je moralna svest, kada su svemu torne, groznom i nečovečnom, smelo pogledali u oči, da se spase od onoga, što je još gore od toga. Kad to ne bi učinili, isto-čila bi se u pesak njihova životna snaga, a naše Žiče i biče pokrio bi ogroman grob. Iznad groba zavijali bi strašni glasovi ratne furije, koji bi pobuđivali strah i trepet: Bili su i nema ih više!
Kako je danas? Danas je položaj takav, da su još samostalne samo dve slovenske države na jugu Evrope, — Jugoslavija i Bugarska. Na slovenskom severu Evrope doživele su poraz dve bratske slovenske zemlje, Češkoslovaška i Poljska, koji nam je svima i suviše poznat. Neče-mo ni ispitivati uzroke, zašto je do-šlo do ovakve katastrofe, ali je jasno, da je ono moralno i materijalno pravo, koje smo več pomenuli, došlo na raspuče, gde o nj udaraju bučni valovi drukčijih težnja, nego što su bile naše, kada se trebalo boriti za stare pravice, »za krst časni i slobodu zlatnu«. Moral je stigao do ra-skršča, ili da se ukloni sili ili da u-slraje na položaju po svaku cenu, — spreman na največe žrtve u interesu svoje čistote i uzvišenosti. U takvom stanju imaju široko polje za svoje rušilačko delovanje tamni elcmcn'i, koji mogu ogromno škoditi pojedin-
cu i celini, ako se dadu bez vlastite razboritosti, bez trezvenog promišlja-nja, i pokolebani u samostalnosti mišljenja, zavesti u tok rušenja teko-vina, s kojima je skopčan ugled države i čast narodnog imena. Pogled u dogadaje, koji se munjevitom br-zinom razvijaju oko nas, otkriva nam činjenicu, da se mogu mali narodi održati samo još u slučaju, ako su jaki u sebi i ako su zbijeni u jed-nom frontu, koji čeliči i čuva svest, da pripadaju istoj narodnoj zajednici i isto j drža v n o j celini, koju je zajednicu i celinu — po Njegoševu »Gorškom Vijen-cu« — napajalo i napojilo najslade pice, piše duhovne snage i veličine. Taj duh je živeo i u gorama i šu-mama, prelazio je od duše do duše, tako da je zajednica i celina uvek postojala, iako su je kidale i šekle dušmanske sekire. Duh je živeo od roda do roda, tako da je zajednica i celina živela u nutrini i stvarala uvek i u svim prilikama onu moralnu po-zadinu, koju mi Sokoli i danas ose-čamo, kada, unutrašnje neureden i u svojoj državljanskoj i narodnoj svesti pekoleban i oslabljen, čovek ne zna, kuda ni kamo da krene s raspuča, kamo ga je nagnala zla volja i podlost, koja »ruje ; kleveta unutar i izvan nas. Mi Sokoli ne idemo ni kamo, ni levo ni desno s onog puta, koji potice iz našeg morala i koji vodi u budučnost otadžbine — lepše i silnije nego što je danas, jer če ta otadžbina biti lepša i silnija u napitku junačkog duha svojih sinova, vojnika i Sokola!
Rad je potreban i zato — radimo! Potrebne su i žrtve i zato — žrtvujmo se! A pre svega živimo po uput-stvima, koje nam daje naš uzgojni rad! Ko ne vidi boli i potrebe naroda; ko ne čuje i ne razume poklik zemlje; kome duhovno biče ne napaja srce, taj je gluh i slep, taj je igračka u rukama drugoga, koji ga iskoriščuje u svoje sebične ciljeve.
Onaj, ko traži ono što je lepše i brdje od sadašnjosti, mora znati, što želi i kuda če krenuti. Mi Sokoli to znamo. Znamo, da je sve, što danas zamagljuje bistre poglede i što pojedince zavodi na stranputi-cc, samo prelazan strah, zbog slabosti karaktera i zbog nesredenosti o-sečaja i misli. Nijedna noč nije tako duga i crna, da iza nje ne bi svanulo jutro novog dana. A ko očajava, taj je več izgubio bitku. Neka položi oružje zabluda i neka dode medu nas, da se s nama napije iz vrutka duha, koji uvek živi! Sve staže i svi putevi, koji vode svaki u svoju stranu i u svoj pravac, samo su tapkanje nesigurnih nogu, čiji se trag izgubi u bezdnu zaboravi i propasti, ako svoj pravac ne preokre-nu u idejnu i stvarnu povezanost, u srž i snagu, u pobedničku moč jugoslovenske narodne i državne celine. Drugog spasa zt nas nema!
Ako se, dakle, zemlja njiše u svojim polovima, nisu naši osečaji obu-zeti i ispunjeni nesigurnošču, jer znamo, što hočemo i moramo danas, i što čemo morati i hteti sutra, — ako bi bila u opasnosti samostalnost naše narodne zajednice i naše državne celine.
E. L. Gangl
CBOJ БРАЋИ СОКОЛИМА И СВИМА НАШИМ НРЕТПЛАТНИЦИМА И ЧИГА01ЈИМА ПРАВОСЛАВНЕ ВЕРОИСПОВЕСТИ, НАЈСРДАЧНИЈЕ ЧЕСТИ-TAMO СРЕЂНЕ БОЖИ1НЕ ПРАЗНИКЕ!
Нациоиална чнтанка
*
I ЈУГОСАОВЕНСКА КУАТУРНА МИСАО
2. Проблем југословенске уметностн
На почетку треба истаки, да ли се може назвати југословенском уметношћу оно што смо ми већ створили, оно што данас имају Бу-гари, Срби, Хрвати и Словенци. Треба означити разлику, ако је има, између старе и нове уметно-сти, код чега је глав.чо дати де-финицију, одредити појам израза „југословенска уметност”. Зато ke бити, као посебно питање, обрађе-но: Појам југословенске уметности.
Како he се нова — југословенска — уметност по духу делом разли-ковати од старе, понекад не делом него потпуно, настаје питање шта ће бити са старом, особито оним њеним делом који се по духу бит-нс. разликује од оног каква треба да буде нова. То ke бити разра-ђено под насловом: Судбина ста-рих вредности.
Ина,не, еам ужи проблем умет-ности распада се на онолико ма-н>их питања, колико је грана умет-ности, те би, са горњим, имали:
1. Појам југословенске уметно-
сти
2. Судбина старих вредности
3. Питање југословенске кши-
жевности
4. Питање југ. сликарства
5. Питаше југ. кипарства
6. Питање југ. архитектуре
и 7. Питање југ. музике.
3.	Проблем југословенске знаности
Све гране знаности немају, као оно уметност, национални карак-тер, нити опет веће важности и за наше духовно јединство. Ja ky ro-ворити само о онима које имају.
Као наставак главе о уметности, или као прелаз од уметности ка знаности, дошле би критика, и и-сторија уметности.
Критика и повест наше уметно-сти морају по свом духу бити југо-
*) Види чланак у бр. 50—51 „Со-колског Гласника”.
У прошлом чланку, због нечитког рукописа, поткрало се je неколико шт. грешака. Треба исправити: „је-зик, од чега“ у „језик, због чега“; „код себе искоренити ззбуку нетр-пељивости" у „код себе искоренити азбучну нетрпељивост"; „нашој то-божној неспособности” у „нашој побожној неспособности'1
словенске, па тицало се књижев-ности, сликарства, кипарства, ар-хитектуре или музике. То he бити обрађено као: Југословенска кри-тика уметности и Југословенска повест уметности.
Познаваше прошлости је од ве-ликог значаја за изграђиваше на-рода и наука о народној прошло-сти је од огромног значаја. Зато he као главна знанствена грана бити: Југословенска повест Југо-словена.
Посебно место у нашој знаности припада педагогији, заправо њеној примени: школи. То Нг бити: Ју-гословенска школа. Затим би до-шло: Југословенско право; Југо-словенска социјологија; Југ. еко-номија и, јер је врло важан чини-лац народног живота, Југ. нови-нарство.
Поред ових питања, под про-
блем знаности нека буде под: ;• и питаше: Југословенска по-» >
4.	Проблсм југословен« филозофије.
О филозофији, као и о * w гранама знаности и уметно не могу писати. О филозофији ни колико се тиче основних принципа. То he урадити неко други од бра-ke и сестара.
Са овим би глава „Југословен-ска културна мисао” била углав-ном разрађена. Ово је, као што се може одмах видети, само садржај. Овако сам поступио из разлога који је већ наведен, а наиме: да Национална читанка буде састав-љена сурадњом што векег броја браће и сестара. Према садржају, довде датом, могу погодити како ту читанку замишљам и која пи-тања мислим да треба обрадити. Браћа и сестре ke већ по овоме моки да приступе сурадњи.
Р. Павић
Planinski dom na Pohorju
Kako smo več javili u 46 broju »Sokolskog Glasnika«, otvoren je na Pohorju sokolski planinski dom na svečan način. Danas donosimo i sliku doma, koji je sagraden na vrlo le-pom mestu.
Sam dom je velika i moderna zgrada, sa vlastitim vodovodom i e-lektričnom centralom. U suterenu je prostor za smučke, soba za služitelja, kuhinja i trpezarija. U prvom spratu su dve velike spavaonice za muškarce i dve spavaonice za ženske, sa umi-vaonicama. Na drugom spratu nalazi se devet soba sa po dve-tri postelje i moderno kupatilo. U svima sobama je uvedena topla i hladna voda sa električnim svetlom. Ukupno u domu ima 67 ležišta. Sa širokih prozora, iz svih soba, pruža se veličanstven po-
gled na dravsku dolinu i na severnu državnu granicu, prema Gracu.
Naše sokolstvo je ovim planinskim domom dobilo mnogo. Zimski spor-tcvi, naročito smučarstvo koje se gaji u našim jedinicama, moči če da se uspešnije razvijaju, jer če dom služiti Sokolima iz svih krajeva naše države, pošto je namenjen svemu jugoslovenskom sokolstvu.
Dom je sagradila zadruga »Sokolska planinska kuča« iz Maribora, ko-ja več broji preko 500 članova. Kako svi članovi ove zadruge imaju naročite pogodnosti za koriščenje doma, preporučamo našem članstvu da se upisuje u zadrugu. Zadružni udeo iznosi samo 100 dinara. Za članove zadruge stoji prenočište u sobama 9 dinara, a u skupnim spavaonicama 4 50 dinara, dok za ostale iznosi 12, odnosno 6 dinara.
00
■ м^>џ' /Уу ' Л i
тиња на кимс je j  -----------
ки број чланства.
Збор je отворио бр. Коста Лигу-тић, који је пробраним ријечима поздравио присутне, а затим је ре-ферисао о досадашњем раду дру-штва, који је био врло плодан, али је ипак недовољан број школске омладине уписан у соколске редо-ве, а кривицу за то треба приписа-ти родитељима-соколима, који своју дјецу не шаљу у соколану и дру-гим факторима 1<оји могу, а не ути-чу на омладину. Такође констатује жалосну чињеницу, да многи од чланова избјегавају да учествују у јавним соколским приредбама и манифестацијама, те предлаже да се поведе већа пропаганда међу школском омладином и да се сви чланови друштва, који су „пасив-ни“, искључе, без обзира да ли ре-довно плаћају чланарину или не. У смислу извјештаја брата Лигутића донешен је и закључак.
Послије тога одржао је говор ста-решина Жупе бр. Гавро Милошевић, ксји је одмах истакао интересантну чињеницу, да је данашњег дана пред 51 годину на Цетињу, угледао жи-вот Витешки Краљ Александар I Ујединитељ. У даљем свом говору бр. Милошевић је нагласио, да је куцнуо час када сви конструкгивни и национални елементи требају да се збију у чврсте редове на служ-бу Краљу и Отаџбини. Говор бр. Милошевића био је врло пажљиво саслушан и пропраћен спонтаним одобравањем. Послије тога бр. Ми-лошевић је предложио текст депе-ша, упућених претсједнику Краљ. Владе r. Драгиши Цвегковићу, ми-нистру војске и морнарице и Саве-зу СКЈ, у којима се пледира за о-купљање свих здравих народних снага.
Послијетога је протојереј, бр. Пе-тар Ускоковић — просвјетар жупе изнио жалосне чињенице о напади-ма на Соколство у Бановини Хрват-ској, и предложио текст резолуције, у којој се најоштрије иступа npo-тив свих напада на Соколство, сма-трајући те испаде као директни на-падај на духовно и физичко једин-ство југословенског народа.
У резолуцији се каже, да су у жртвама за постигнуке независно-сти и једчнства југословенског на-рода узели учешћа и бројни при-падници југословенског Соколства,
т. да LoKojiciBo друштза цстиње ■ :< паме ј paveca својоч браћом н • сјив 'них и пр • орских KpajeVB
■	<	по-
могне у одбрани њихових права, бсзбједности и имовине, те пошти-вања српских, хрватских и словенач-кнх народних светиња. Рад југо-словенског Соколства није ничии компромитован. Соколство знаде, да у овим тешким моментима сваки инцидент може да послужи спољ-ннм непријатељима, па зато не же-ли да на нападе одговара иапади-ua, очекујући да he власти учинити своје, прије него што ће Соколи би-ти присиљени сами да се бране. До-садашњи иирни и лојални став Со-колства према тим испадима треба захвалити високој свијести његових припадника, која неАе да насједне замкама противника. Жалосио је, да је Соколство прогањано и данас, када се зна да је оно било најгоре прогоњено за врнјеме аустромаџар-ске владавине. Соколи испод Ловће-на знати ће да бране свој опстанак и да. помогну својој браћи те неће дозволити да се угаси жижа југо-словенства, упаљена од ловћенског великана Његоша, те Штросиајера, Рачкога и других. Зато, Соколи ју-гословенског Цетиња поручују, да тирјански насртаји великих царста-Bii нијесу могли сломити дух нашег народа, па иеће ни ситне страсти малих људи. Позивају сав народ, да се споји у несаломљиву фалан-гу, за одбрану од спољних непри-јатеља и за побједу југословенске иисли! Соколство је увијек приправ-но да се жртвује за добро Краља u отаџбине, и зато кличе: Живио Њ. В Краљ Петар II; живјела Југосла-вија, и живјело Соколство!
Соколи југословенског Цетиња сви као један човјек одобрили су текст резолуције и тражили да се она спроведе жупама: Сплит, Мо-стар, Шибеник, Загреб, Осијек, Ва-раждин, Сушак, Бјеловар.
На концу је просвјетар друштва, бр. Стеван Бокан изнио рад и бла-готворно дјеловање соколске штам-пе и позвао присутне, да се претпла-те на соколске листове. Том прили-ком претлатило се је на лист „Со-колски Гласник" и „Соко“ преко тридесет претплатника.
Збор је јасно показао да ће у судбоносним часовима Соколи са Цетиња знати и умјети како треба живјети и умријети за Краља и До-мовину.
Наши извори сиаге и стварања
Има људи који стално јуре за оним што је ново за новим начи-ном одевања, за новим мишл>ењем и за новим уређењем друштва. Tai страх да не би другима изгледалн „стари", гони их да кажу: Соко је застарео, као што је и национали-зам застарео. Он је одиграо улогу, коју је у прошлости часно вршио, али данас, у другим приликама. потребне су нам друге, нове идеје и нове оријентације.
Зар може састарети организација KC'ja има за своју основну лозинку напредак, и чији је оснивач npono-ведао вечито незадовољство са о-ним што је постигнуто и вечито кретање ка бол>ем и савршенијем?
Beh по томе је Соко увек млад и увек савремен. Ако он свој рад у-дешава према приликама, то не зна-чи да се поводи за приликама и дч трчи за пролазним успесима и звучним фразама. Напротив, Соко настоји да прилике формира и пре-фориира, према вечитим иринципи-иа слободе, братства, правде и јед-накостн. Па ако Соко ценимо пре-ua н>еговом старању за очуваше ју-гословенске слободе, за неговање словенског братства, за стварање човечанске правде и друштвене, де-мократске једнакости, онда видимо д(ј Соко још увек није извршио своју улогу, него да је и данас са-времен по своие раду и по својим
циљевима. Соко се не може исцрп-сти, јер је програм његова рада постављен на широку платформу: oi југословенства до словенства, а од словенства ка човечанству.
По својим стреиљењима, циље-вима и идеалима Соко је савремен .гокрет. Али бити савремен, не зна-чи негирати целу прошлост и све у њој. Није све добро што је ново, као што није ни све лоше што је старо. Органски раст народа и кул-туре омогућава се само надовезива-њем на све што је народно и наше у прошлости.
Соко је исправно схватио да се зграда будућности може зидати само на темељима прошлости. Он је изграћујући нашега човека и нпшу нацију, одржао ону унутраш-њу везу са прошлошКу, везу са прецима и отаџбином, везу са сви-ме оним што је свето и светло у на-шој историји. Соко је тако постао иионир напретка наше земље, а у-jt.-дно и чувар наших националних и витешких традиција.
Соколски дух је дух херојски и витешки. Онај духовни и морални капитал, који су нам намрли наши национални хероји из векова роп-ства и страдања, Соко сматра на-шом здравом валутом, па ra чува и умножава. Онај витешки дух на-ших хероја из прошлости, њихову љубав према слободи, њихову теж-
њу за правдом и напретком све то Соко данас негује и развија. Соко је витешка организација, а витез, по нашем соколском, словенском схватању, није само херој мишића, снаге и одважности, него је он у-једно и херој духа и душе. Соко H'- развија само снагу и одважност, него и човечност, патриотизам и ал-труизам. Витез је херој мишића и херој духа. У том смислу ради Со-ко, а тим н таквим својим радом и схватањем он и опет надовезује на наше народне традиције, на схва-тање витеза и хероја, каквога ie израдила наша народна песма и ка-каквог је показала наша историја. Чојство иде увек упоредо у песми с јунаштвом, а код наших витезо-Bi није развијена само снага, него и патриотско, хумано и социјално осећање.
Треба само да се сетимо косов-ског циклуса наших народних песа-ма. У н>ему је израђен тип наших витезова, али и један узвишен мо-рал. Југовићи јуре на Косово. Ни-ко их не заустави. Па и слуга Голу-бан иде на Косово од своје вол>е. Осећање дужности, патриотска свест, пожртвовност, спремност на жртве — све је то изражено у ко-совским јунацима. А Цар Лазар, као други Христос, узима крст свој и иде на Косово да погине. Приво-лео се царству небеском. Док се сви великаши отимају о власт и о шићар, док се они кољу за своје
ситне интересе, мрзе се, себичнн су. дотле Цар Лазар приволева царству небеском, царству духа и љубави, пожртвовања и самопрего-ра, витештва и патриотизма. И Цар Лазар себе добровољно приноси зд жртву да искупи грехе рода сво-ni, да искупи грехе себичних, свад-л.ивих и кукавичких великаша, па да својим примером покаже како се за домовину мре и како треба да се прави патриоти владају у ча-су велике опасности. Боља је и смрт него срамотан живот у pon-ству — то је девиза Лазарова, а то је девиза и свих витезова и хероја ил наше прошлости, почевши од Ју-гсвићЗ и Обилића па, преко Зрињ-ских, до Карађорђа и Карађорђеви-ha. Ta девиза и узвишена видовдан-ска етика одржала је наш народ у ирошлости.
Соко чува тај велики, духовни и морални капитал нашега косовског мита и наше витешке прошлости. Соко подржава култ витештва, сгвара и изграђује витезове, људе и Југословене, који he умети да чувају и да бране наше националне СБетиње, задојени духом братске л.убави, духом хероизма и живот-ког активизма. Соко чува видовдан-еку баштину, развија витешки дух, јер зна да је тај дух потребан и у данашње модерно доба, јер и данас, поред тоиова, танкова и авиона, ва-жи она наша народна, да „бој не бије свијетло оружје, већ бој бије
срце у јунака". Јер снагу нације не чини ратна спрема, ни топови, ни пушке, ни техника, ни индустрија, него дух који је у људима и у на-цији. О јунацима, витезовима и па-триотима овисила је и овисиће суд-бина једне нације.
Али највећа наша народна снага ji баш у самом нашем народу. Наш народ је неисцрпан резервоар сна-re. Из народа су ионикли наши ве-лики појединци који су народ во-дили и бранили, поникли су поје-динци који су изграђивали наш> културу и нашу уметност. Па ипак је било часова у нашој историји, када су ти наши појединци, наши народни вођи затајили, када су ста-ли пред препрекама обезглављени, ј беспомоћни и малодушни. Народ наш, међутим, никад није затајио.
Он никад није губио веру у себе, никад није престао да ствара и да изграђује себе.
Наш песник, Владимир Назор, и-ма дивну песму под насловом ,>Ши-кара“. У њој нам приказује	А.
су често под налетом туђинских ор-кана иадали наши високи храсто-ви и јаблани, како је бура рушил* велико дрвеће, али шикара, — н*-род, — увек је одолевала бураиа, повијајући се и исправљајући, Да се дал>е шири и развија.
И та наша шикара, наш нзрод. била је највећа наша снага у про-шлости, данас је најјачи наш осло-нац, а то he довека и остати. Поје-
Свијест заједнице
Sokolski dom u Delnicama nasilno oduzet
У obo судбоносно време, када ратни таласи запљускују и грани-це нашс државе, види се најбоље, како је добро и управо спасоно-сно, што смо се ии, Срби, Хрвати и Словенцн нашли заједно у сво-јој држави, која нас подјсднако све заштићује и како, према то-ие, морамо битн захвални свима оннма, који су помогли да смо се ослободилн и ујединили. Историја, и српска и хрватска н словеначка, казује нам, колико је муке и на-пора свих врста претрпјела наша вација и колико је жртава дала У ту сврху.
Те велике наше жртве и страда-аа треба увијек да нас потсјећају иа дужност и потребу, да што тјешше збијемо нацноналне редове, како бисмо се могли што сигурније и у-спјешније одбранити од свих поку-шаја, који би могли угрозити нашу вационалну и државну сигурност, самосталност и слободу. Зато је потребно, да се што више, и v свима нама, ојача и усталн свн-јест о нашој националној и држављанској c о л и д а р-н o с т н, као и о том, да је увијек боље, да ми сами, споразум-н о, уређујемо своју ку-ћ у, своју домовину, своју државу, него да нам то ради т у-ђ и н, као што је то било до на-Шег ослобођења и уједињеша.
Није, према томе, довољно, да нам је посебно мила само Србија, само Хрватска нли само Словени-ja, него је исто тако потребно, а можда и више, да нам свима ску-па буде мила и драга Југославија, као наша заједничка и моћна за-штитница н као наш ннтернацио-иални понос.
Ми се Соколи поносимо тиме, пгго смо чланови најдемократски-jer удружеша, јер проповједамо, не само идеју свога националног и Државног јединства, него и брат-ство, једнакост, равноправност, ме-ђусобно поштовање и гношљнвост, па са тога гледишта по-вдрављамо и народниспо-разум, који j е пред не-колико мјесеци склоп-л е н.
Ми, међутим, остајемо и надаље присталице и б о р-цн аа идеју националног и д рж авног јединства, јср тај споразум сматрамо као j е д-ну епизоду, једау фазу, у из-градњи опћег, вишег организова-ног типа за своју нацију и државу.
Када се срнство, хрватство и
динци пролазе, а шикара је вечна. Из ње је никнула и најбоља песма наша. И све наше старање требз да је управљено на то, да се та ши-кара развија и оспособљава за бо-љи и напреднији свој раст.
Ми ииамо своју богату културу, ми имамо своје велике уметнике који су делима својим посведочили да смо ми народ великих ствара-лачких могућности. Али највећа наша културна дела, три највеће ју-'гословенске вредности: Народна neona, Горски вијенац и Мештровић имају за подлогу наш народни дух, извиру из осећања нашега човека.
Мештровића је однихала сељачка колевка, он је човек нашега далма-тинскога краја, а данас се убраја међу највеће живе вајаре у свету. Напајајући се са свежег извора Hame народне поезије он је извајао сво-га Марка. Изражавајући снагу, жи-лавост и отпорност нашега народа, он је приказао Марка, пуног беса, намрштеног, као да му црни облак седи на челу. „Љутит Марко језди ца Косово", да смакне црног Ара-пниа, који не да момцима да се же-не, не да девојкама да се удају, док fle плате високу свадбарину. Побу-нио се Марко против неправде, сав јс У праведном бесу и јури на Ко-сово, као осветник правде. У Мар-ку је Мештровић приказао и снагу и херојство, али је приказао и правдол>убивост и душевност. Мар-ко је витез, али и борац за правду.
словенаштво иживе у задовољешу својих посебних захтјеча, интереса и потреба, и када се код свих нас у потпуности развије и устали спијест о националној и државној скупности, припадности и солидар-ности, као и свијест о неоп-ходној потребној зајед-ницн наших духовних и материјалних интереса, што ће се моћи све постићи тек опћом и много већом кул-туром и просвјетом нај-шнрих слојева национал-н и х, него што је то досад било, онда ће и у потпуности наступити доба за остварење идеја, за које се ми Соколн, сада залажемо и боримо са толико одушевљеша и истрајности. А да ће то време до-ћи, ии смо потпуно увјерени. Тада ће наступити и доба, када ћемо ми, Срби, Хрвати и Словенци оства-ритн своју југословенску културу и цивилизацију, што је заправо и циљ нашег уједишеша, као што то умно разлаже пок. Јован Цвијић у чланку, под насловом „О нашој држави”.
Рад чете Пркбинић
Соколска чета Прибинић, матич-ног друштва Теслић, жупе Тузла, врло је агилна у свом раду. У Пе-тровој Петолетници је узела читав низ завета, врло важних и кори-сних.
Од тих заветних задатака, чета је до сада извшршила следеће: 1) из-градила 2 чесме (врела) и прозвала и;< „Врело Краља Петра П” и „Вре-ло Гаврила Принципа”; 2) Изгради-ла пут у дужини од 500 метара, ко-ји води од бановинског пута до Принциповог врела; — 3) Осветила
Тс је онај исти Марко који слуша своју мајку и не суди „ни по бабу iii! по стричевима, већ по правди Бога истинога". То је онај истн Марко, витез, борац, који показује племинитост своје душе, па кад преваром победи Мусу, кличе над мртвим телом Мусиним:
„Авај иени до Бога нилога,
Где погубих од себе бољега!
Ми Словени, no души својој, те-жимо за дубљом културом срца, за правдом и истином. За правду се борио Марко, у буну је загазио Гу-бец, да избори за сел»аке правду, у устанак је загазио Карађорђе и његови људи, јер нису више могли да поднесу неправду и зулуме тур-ске. Па и Цанкаров Хллпец Јернеј тражи правду и погиба у борби за њу.
И баш зато што је Мештровић заграбио са народног извора, што се надахнуо народним духом, што га је однихала народна песма, у-право то је дало полета љегову ду-ху и учинило ra великим, генијал-ним ствараоцеи, кога савременм критичарн стављају у исти ранг са всликим Микеланђелом.
МештровиК је своју мајку овеко-вечио у свом делу, онако као што је наш Цанкар, са тако много лу-бави, приказао своју мајку; онако као што је и наш Ђура Јакшић о мајци ислевао своју најбољу песму. Али иогледајте сада колика је ра-
Било је у нашој прошлостн ви-ше таквих епизода, када се писа-ло, учило и проповједало, да смо јсдно, а богме се и осјећало; па се после то напустило, према стано-витим прилнкама, утицајима и об-зирима, и тако редом до данас. Но то све не треба, ни нас Соколе, ни све остале да смета и обесхрабљу-је. Јер, како видимо, поред свега тога колебања, дошло је ипак до нашег ослобођен>а и уједиљеша, зато што је то захтјевао наш добри заједнички национални геније, као и плејаде нашнх националних бо-раца, и Срба и Хрвата и Слове-наца, који су се жртвовали за те наше идеале и за шихово оства-рси>е.
Слуњ Др. Мнлан Поповић
ISPRAVKA
U poslanici Saveza SKJ za Novu godinu, koju smo doneli u prošlom broju na 1 strani, manjka jedna reč
u 14 redu, drugi stupac, gde stoji: »Posljednja previranja u Otadžbini, koja Sokolstvo prati sa budnom i iskrenom željom da dodu do sretnog ishoda... «, treba da stoji: »sa bud-nom pažnjom i iskrenom željom«, pa molimo da se to ispravi.
je и развила своју заставу; — 4) Одржала je 4 јавне манифестације,
5) Повећала је број предњака и о-сновала категорију мушке деце; —
6) Одржала је десет посела, 10 пре-давања и десет говора пред врста-ма; — 7) Засадила дрворед око ве-жбалишта; — 8) Основала је Стре-л>ачки отсек; — 9) Одржала је а-налфабетски течај.
Осим горњег, чета је калдрмисала још два сеоска пута, и то један од 150 мегара дужине, а други од 400 метара дужине; чета је купила joui тамбурашке инструменте ради поу-чавања омладине у свирању.
злика између Мештровићеве Мајке н Мештровићева Марка. Марко је јунак, борац, — његов лик је дан сав у покрету, у трзању и бесу, на-брекнутих мишића са очима Срђе Злопоглеђе. Мајка је дата спокојно, мирно, смирено, са благошћу на ли-цч и миром у души. То је тип наше јуначке мајке, мирне и смирене, као што је била мајка Југовића, као што су биле многе друге, пре и по-сле ње. То су мајке свесне, одваж-не и достојанствене, прави учитељи своје деце, које су децу своју училе правди и поштењу и ту децу васпи-тавале да буду борци и соколи. Па кад би соколи погибали у крешеву л утом, оне би подносиле судбу сво-ју мирно, стискале срце пуно бола непреболног, али нису клонуле, Herci еу одгајале птиће соколиће и птиће ждраловиће, у духу борбе и питриотизма. Док такве мајке по-стоје у нашем народу, наше илеме погинути неће, наши двори пусти остат неће.
Мека нам на нашем путу кроз жи-вс т вазда лебди пред очима светао пример Марка витеза и правдољуб-ца! Нека се наше мајке угледају у онакву мајку, какву је приказао Мештровић и какву је изразила Hama народна песма! Ступајмо стаза-ма освештавалих наших народних традиција! А у свом културном стварању грабиио и напајаио се са свежих народних извора!
Антун Милинковић
Javljaju nam iz Sušaka: Nakon na-silnog oduzimanja sokolskog doma u Crikvenici i u Pagu, dogodilo se, u oči samog Božiča, i treče nasilno o-duzimanje sokolskog doma u ovoj žu-pi, i to u Delnicama. Tamošnji sokolski dom, koji je punopravno vlasni-štvo Sokola, daje se več dulje vremena na upotrebu svim mesnim dru-štvima, bez razlike, za njihove zabave. Tako je i društvo »Hrvatska grana« tražilo dvoranu za 26 decembar, i u-pravitelj sokolskog doma, S. Markovič, je spremno pristao da je dade, ma da je več bio obečao društvu »Go-ranln«, zato što je mislio, da je do-brotvorna priredba »Hrvatske grane« važnija. Tražio je samo isplatu režijskih troškova, kao i od svakog dru-gog društva; našto su delegatkinje »Hrvatske grane« pristale. Medutim je najednom došao k bratu Markoviču pretsednik delničke opčine, Marko Petranovič i tražio da mu preda ključeve doma, pošto če sada opčina upravljati njime. A učitelj Damič i tr-govac Oršanič su izjavili delegatki-njama »Hrvatske grane«, da se »i o-nako rešava več o torne, da svi sokolski domovi predu u ruke HSS«, pa da zato treba uzeti šilom dom. Brat Markovič nije hteo, naravski, da preda. ključeve, pa mu je, na to nakon par sati došao ponovo pretsednik opčine, sa redarom, i doneo mu nalog sreskog načelstva u Delnicama, od 23 decembra, u kom se kaže, »da je za to, što je u mjestu Delnicama zavladalo veliko ogorčenje, što se dom nije dao mjesnoj organizaciji HSS na upotrebu«; i zato što »prijeti opasnost, da če nezadovoljno i razdraženo gradan-stvo nasilnim putem uzeti dom, što bi dc.velo do teških ispada i ugrožavanja javnoga mira«, — sresko načelstvo, na osnovu § 47 Zakona o unutrašnjoj upravi, odredilo da S. Markovič »imade smjesta predati ključeve, sa zgradom sokolskog doma, opčinskom poglavarstvu u Delnicama, u daljnju upravu
Sokolska smučarska tekmovanja
2e med predvojnimi Sokoli imamo ljudi, ki so poleg redne telovadbe gojili tudi smučanje. Toda taki primeri so ostali osamljeni. Ko pa je začelo po vojni pridobivati smučarstvo pripadnike med vsemi sloji naroda se je mogočno razmahnilo tudi v sokolstvu. Strokovno vodstvo sokolskega saveza je kmalu uvidelo, kakšne koristi je smučarstvo kot del telovadbe. Za to se je pobrigalo, da se je smučarstvo v sokolstvu pravilno organiziralo. Pri tem pa se je strogo pazilo na to, da ostane smučarstvo v svojih mejah, da ne preide v strast ali pretiravanje.
Sokolstvu niso cilj rekordi, marveč zdrav in smiseln razvoj telesnih in duševnih sil. Sokolske smučarske tekme nimajo namena postavljati novih rekordov marveč s tekmovanju vršiti uspešno propagando zato nad vse zdravo telesno — vzgojno panogo, poleg tega pa naj tekmovanja goje smisel za vztrajnost, skupnost in tovarištvo. Zato so na sokolskih smučarskih tekmovanjih vedno zastopane pred vsem panoge, pri katerih zavisi uspeh od večjega števila ljudi, a od poedinca. Da bi tekmovanje imelo res samo telesno vzgojni in propagandni cilj, je na sokolskih smučarskih tekmovanjih prepovedano dajati kakršna koli dariH praktične vrednosti.
Prve značajnejše sokolske smučarske tekme so bile III. smučarske tekme župe Kranj 1931 leta v Stražišču.
Prihodno zimo so bile že I. savezne smučarske tekme, na katerih so sodelovale zaenkrat samo tri slovenske župe, zato pa se je v tem letu smučarstvo v sokolstvu silno razvilo in je bilo v 17 župah že 2.000 smučarjev. Na to so se leto za letom vrstile poleg številnih društvenih in župnih tekem, savezne tekme, na katerih je število stalno rastlo. V zimi 1936/37 je štelo sokolstvo okrog 10.000 smu-
tako dugo, dok se pitanje toga doma ne riješi po banskoj vlasti, gdje se več vodi postupak.«
Brat Markovič je izjavio, da je to protuzakonito i nije hteo da preda ključeve, dok ne stupi u dogovor sa župom u Sušaku, a na to je pretsednik Petranovič izjavio da če on u 4 sata uči šilom u sokolanu. Izaslanice »Hrvatske grane«, koje su same ose-čale da je to nezakonit postupak, do-šle su medutim ponovo u vezu sa bra-čom Markovičem i Vrčičem, pa su se dogovorili da se sokolana ustupi bez naplate režijskih troškova; ali ni to nije pomoglo. Kada su brada, sa iza-slanicama došla pred Sokolanu, našli su več bravu polupanu, vrata šilom o-tvorena i na zgradi razvijenu hrvat-sku zastavu, kao znak »junačkog« o-svojenja tude imovine! U sokolani je več sedela velika grupa protivnika, svakojake političke orijentacije, medu kojima i dosta frankovaca i komunista, vičuči brači Markoviču i Vrčiču, da treba da odu, jer je »sokolana sada u vlasti Hrvata«.
O svemu ovome obaveštena je žu-pa u Sušaku, a u ime Saveza Sokola podneta je tužba sudu. Medutim, malo ima nade, da če pravda i zakon po-bediti, jer imamo slučaj doma u Crikvenici, gde je ban šubašič izričito naložio Sreskom načelniku da preda dom njegovim vlasnicima, ali ni do danas to nije izvršeno.
Zar ovakvi postupcl ne pretstav-ljaju najgore nasilje i bezakonje, I krajnji boljševizam? I zar oni nisu direktna posledica pisanja »Obzora«, »Hrvatske straže«, »Hrvatskog glasnika« i ostalih Iistova, koji lažno oba-veštavaju javnost, da »sokolski domovi treba da predu u vlasništvo Hrvata« i da se »o tome več raspravlja«, — što je laž i besmislica, — tako da su i nasilnici u Delnicama, od reči do reči, ponovili te »Obzorove« »argumente« za opravdanje svoga bezako-nja?!...
čarjev s primernim številom tekmovalcev.
Poleg navedenih tekem je prirejal Savez Slovanskega Sokolstva smučarske tekme katerih so se ledno udeleževali naši in čehoslovački sokolski smučarji, poleg teh pa parkrat tudi poljski in bolgarski.
Lansko zimo so bile zelo neugodne snežne razmere, zato so tudi naše savezne smučarske tekme odpadle. Letos pa je Savez radi oddaljenosti mnogih žup razpisal dvoje pokrajinskih smučarskih tekem, katerih ene bodo za severozapadne župe v dneh
6.	in 7. januarja v Bohinju, za ostale župe pa 20. in 21. januarja na Kopa-oniku. Po prijavah sodeč bodo sokolske smučarske tekme v Bohinju nov lep dokaz telesno - vzgojnega dela sokolstva v narodu !
SMUČARSKE UTAKMICE
Kako smo več javili, Načelništvo Sokola K. J. raspisalo je pokrajinske smučarske utakmice, koje če se odr-žati za župe Banja Luka, Bjelovar, Celje, Karlovac, Kranj, Novo Mesto, Split, Maribor, Sušak, Šibenik, Varaždin, Ljubljana i Zagreb, na teritoriji sokolske župe Kranj 5 i 6 o. m., a utakmice za ostale župe održače se na Kopaoniku 20 i 21 o. m. Prijave za utakmice na Kopaoniku mogu se poslati do 15 o. m. Načelništvu Saveza. Poželjno bi bilo, da na ovim utakmi-cama uzme učešča što veči broj Sokola smučara. Utakmice če se odr-žati tačno po programu, koji je ot-štampan u »Sokolskom Glasniku«, br. 50 od 15 pr. m.
SLOVACI I MADŽARI
Madžarske radio stanice su u poslednje vreme otvorile kampanju pro-tiv Slovačke, u kojoj optužuju sada-šnjeg pretsednika slovačke republike, Tisa, da igra dvoličnu ulogu, te da je poslao delegaciju u Pariz da stupi u kontakt sa češkom emigracijom. Karakteristično je, da pariški »Temps* osuduje madžarsku kampanju i veli da joj je cilj, da oduzme slovačke teritorije.
Освећење заставе у чети Прибинић
Za istinsku snošljivost i saradnju
Pišuči o položaju Srba u Hrvat-skoj, »Hrvatski dnevnik« od 30 decembra pravi ponovo aluzije na sokolstvo, govoreči, da su »razna ne-hivatska društva imala u Hrvatskoj monopolski položaj, koga treba do-kinuti«, te da se »ne može tražiti da u Hrvatskoj stupaju ljudi, ili mladež u društva, u koja ne žele uči, niti se može zahtijevati od banske vlasti da razbacuje novac, podi-žuči zgrade za takva društva u seli-ma i gradovima, u kojima mogu da sakupe jedva nekoliko članova«. Za-grebački list kaže dalje, da se »time nikako ne vrijeda načelo ravnoprav-nosti, več je to dokaz jednakosti koja mora da vlada u Hrvatskoj«.
Ima, medutim, u tom članku i drugih tvrdnji, koje je vredno podvuči. Tako npr. »Hrvatski dnevnik« kaže, da bi »bilo razborito kada bi srpski političari medu srpskim elementom u Banovini Hrvatskoj širili misao snošljivosti i saradnje sa Hrvatima«, te da bi »politički razbor tražio, kada Hrvati pozivaju Srbe iz Hr-vatske na saradnju i kad im ga-rantuju potpunu jednakost i ravno-pravnost, da se primi ta prijateljska ruka i da se ne prave sporovi bez potrebe«. Konačno »Hrvatski dnevnik« poručuje Srbima, da »ne smeju zaboraviti, da je Hrvatska i njihova otadžbina, te da i oni treba da po-mognu u njenoj izgradnji; jer kako bude Hrvatima, tako če biti i njima«, a da je »prijateljstvo i sa-radnja uvek korisnija od mržnje i svade, pogotovo kad Hrvati nedaju nikakvog povoda za svadu«.
Odnosi između Srba i Hrvata u Banovini Hrvatskoj i uopšte u Jugoslaviji tvore jezgro uspeha jugo-slovenske misli, pa zato i mi, kao izrazito jugoslovenski list, želimo da se iskreno porazgovorimo o tome sa »Hrvatskim dnevnikom«, baš u duhu »prijateljstva i saradnje, a ne mržnje i svade«, kao što i sam »H. dnevnik« kaže, — a u interesu konsolidacije prilika u Banovini Hrvatskoj, i u čitavoj Jugoslaviji.
Postavlja se, pre svega, pitanje, da li zaista sa hrvatske Strane ne do-laze nikakvi povodi za sporove, i da li je zaista sa te Strane u punoj meri pružena ruka snošljivosti i saradnje, dok sa drugih strana još nije prihvačena, kao što to »Hrvatski dnevnik« tvrdi.
Nema sumnje da se ovakvo reše-nje hrvatskog pitanja ne slaže sa shvatanjima mnogih Srba i Hrvata, ali je sigurno da su, u prvi mah, svi oni pokazali punu lojalnost prema novom stanju. Stalo se na gledište: »Pošto velika večina Hrvata to želi, neka se kuša i taj put, uz uslov da on zaista donese smirenje i konsoli-daciju države«. U isti mah se sa Strane vlasti sprečavao svaki glas kritike novog stanja, verovatno baš u cilju da se Banovini Hrvatskoj ne čine smetnje na prvom koraku. Sva velika štampa u Beogradu bila je in-tonirana u slavu sporazuma i ni je-dan glas se nije čuo, ne samo protiv Hrvata, več ni protiv najgorih fran-kovaca. Tada se još nije govorilo ni
0 paroli »Srbi na okup«, niti su se osnivali listovi sa tom tendencijom.
Na tome bi sigurno i ostalo, da se
1 na drugoj strani kazalo: »Kad je sporazum tu, zaboravimo prošlost i izgradujmo budučnost!« Medutim je izvesna štampa u Banovini Hrvatskoj novo stanje shvatila samo kao priliku, da iz arhive izvuče i najza-prašenije sporove izmedu Srba i Hrvata, dok su frankovački i klerikalni listovi, iz dana udan, vodili ne-čuvenu harangu i sipali uvrede u stilu »Hrvatskog naroda«, »Primorja«, »Hrvatske Svijesti«, »Hrvatske stiaže« itd., a da nikad u »H. dnevniku« nismo čitali ni jedne reči osu-df tih pamfleta. Ako su odgovorni faktori HSS, a naročito ban g. Šu-bašič, i kazali po neku reč o zajed-ničkoj državi, to se iz hrvatskih li-stova — ispuštalo... I što je naj-gore, počelo je (na nalog najzatro-Vanijih harangera ulice) plansko šikaniranje svih Hrvata jugoslovenske orijentacije (pa i onih koji su gla-sali za listu g. Mačeka), kao i mnogih Srba (pa i onih iz SDS!) Što
oni to ne vešaju na veliko zvono, to je zato, što se nadaju da če se stvar popraviti i žele da istraju na putu saradnje; kao što smo i mi či-tav mesec zataškavali napadaje na Sokole, iz istog razloga. A oprav-davati sve to ogorčenjem zbog pro-šlih režima, vrlo je komotno, jer se to »ogorčenje« moglo razumeti prvi mesec dana; ali ne onda kada je več prešlo u smišljeno šikaniranje.
Pojave na koje »H. dnevnik« alu-dira kod Srba, javile su se tek par meseci iza stvaranja Banovine Hrvatske, — i to ne kao reakcija na to stvaranje, več kao reakcija na do-gađaje koji nisu prestajali u toj banovini. Mi nečemo da kažemo, da nema ni jednog Srbina sa protuhr-vatskim tendencijama i da se one ne bi javile i onda, kada bi u Banovini Hrvatskoj išlo bolje nego li danas; ali bi to bilo u daleko manjoj meri. A ni danas to ne bi bilo ni najma-nje strašno, kada bi sa Strane odgovornih faktora u Banovini Hrvatskoj dešla do izražaja čvrsta volja da se ne dele lekcije samo Srbima i samo Jugoslovenima, dok se naprotiv i naj-zatrovaniji frankovački štetočine i bivši austrijski služnici — štede .. .
U pogledu Hrvata Jugoslovena, »Hrv. dnevnik« se uopšte drži tako, kao da je njihova sudbina stvar neodgovorne ulice u Banovini Hrvatskoj, i da Srbi nemaju šta o tome da kažu. Mi, medutim, stojimo na gledištu, da su Hrvati Jugosloveni jedno sa Srbima Jugoslovenima i da je svaka krivica koja im se nanosi, naneta i Srbima. To isto vredi i za preganjanje sokolstva, koje »Hrvat, dnevnik« ne računa uopšte u proga-njanje Srba, ma da se mnogobrojni i odlični Srbi, kao i odlični Hrvati, nalaze u sokolstvu, od kojih su mnogi i članovi SDS. I kako se onda može govoriti o pruženoj ruci, ravno-pravnosti i snošljivosti, kad nema gotovo mesta, u kome nisu bili izvršeni tvorni napadaji na sokolska društva i članove, a čitav niz sokolskih domova se još uvek protuzakonito nalazi u rukama »Hrvatske narodne zaštite«, koja bi tobože trebala da održava red?!. ..
Hočemo rado da verujemo, da sve to nije u intenciji ni g. Mačeka ni g. Šubašiča; ali je tako! Potpuno se slažemo sa »H. dnevnikom«, da je potrebno širiti misao saradnje i snošljivosti kod Srba, ali je isto tako potrebno da se to čini i sa strane političara HSS, koji su danas od-govorniji u Banovini Hrvatskoj, nego li drugi; pa da se pored harange frankovaca, ne čuje kako iz dana u dan kušaju da ih nadlicitiraju g.g. Pernar, Kaliterna itd., izazivajuči time i sporove i svade. Sporazum bi trebao da znači potpunu i svestranu snošljivost, prema svima Srbima i Hrvatima, koji su ispravni ljudi; a ne da se pojedinci i skupine progo-ne samo zato što ostaju pri svom u-bedenju, dok se nagraduju mizerije, koji su umeli na vreme da presal-dume. Ispravni i ubedeni Jugosloveni su najkonstruktivniji elemenat u ovoj zemlji, pa bi snošljivost prema njima mogla samo da koiisti i Banovini Hrvatskoj.
Nigde kod razumnih ljudi ne može da postoji tendencija za front protiv Hrvata, ili za širenje neistina o Banovini Hrvatskoj, jer bi to zna-čilo ogovarati i čitavu Jugoslaviju. Pogotovo to važi za Sokole. Ma koliko da pošteno priznaju, da ovakvo rešenje našeg unutarnjeg pitanja nije njihov ideal, oni su spremni da lojalno pomognu sve što vodi ka smirivanju i približevanju, pa če i-skreno voleti Banovinu Hrvatsku sva-kim danom više, ukoliko ona pokaže da vodi veču brigu o Jugoslaviji, kao celini, i o njenoj snazi i napret-ku! Jer, ako je tačno da »Srbi u Banovini Hrvatskoj ne smeju zaboraviti da je Hrvatska i njihova otadžbina«, i »kako bude Hrvatima, da če tako biti i njima«, — isto tako je tačno, da ni Hrvati, zajedno sa svojem banovinom, ne smeju zaboraviti da je Jugoslavija i njihova otadžbina, i kako bude Jugoslaviji, da čc tako biti i njima! Banovina Hrvatska može, dakle, da postane jednako mi-
li svima Srbima i Hrvatima bez razlike, bude li to samo htela i ume-la A da se to postigne, treba da se razboriti saveti, koje je »Hrv. dnevnik« uputio Srbima, upučuju svaki dan i Hrvatima, te da se protiv onih koji seju otrov i mržnju, postupi bar sa polovinom one strogosti, koja se inače svaki dan upotrebljava prema jugoslovenski orijentisanim elemen-tima u Banovini Hrvatskoj.
Što se pak sokolstva tiče, i tu bi trebalo prestati več jednom sa pau-šalnim neistinama, kojima se mase harangiraju na nove ispade. Prva t?kva neistina je, da su Sokoli »ne-hrvatsko udruženje«, jer su isto toliko hrvatsko kao i srpsko. Druga je, da sokolstvo traži monopolski položaj, a treče da je neko zahtevao, da mladež stupa šilom u sokolska društva, ili da banske vlasti razbacuju novac itd. Jugoslovensko Sokolstvo je nastalo potpuno slobodnom odlu-kem gotovo čitavog bivšeg hrvatskog, srpskog i slovenačkog Sokolstva o fuziji triju saveza, i nikad ni-јг imalo drugih namera, nego da radi u najdemokratskijem duhu, ravno-pravno za sve Srbe, Hrvate i Slovence. Ako su pojedinci i skrenuli sa toga puta, to je u ljudskoj prirodi, pa bismo mogli »Hrv. dnevniku« navesti stotinu slučajeva, gde su i njegovi ljudi to isto uradili. Niki'da mi nismo tražili drugo, nego ravnopravnost i slobodu, pa to tra-žimo i danas. Medutim nam se ta ravnopravnost ne daje, jer su naši članovi i naša imovina izloženi na-padajima protiv kojih nemarno ni-kakve zaštite, dok su naprotiv druga udruženja u Banovini Hrvatskoj postala u tolikoj meri inonopolska, da nastavnici več otvoreno terorišu dccu, koja neče u njih da stupe; a neka su podignuta čak na rang ču-vara poretka, vršeči preko toga osvetu prema svojim protivnicima.
Поклич словенске виле
Шта се ово страшно плете, збива; Европа се из темеља љуља;
Пред Богом he она бити крива; Удариће страшни гром и муња.
Правду, веру, образ народ гази;
За правило лудост приволио;
И зато му страшни суд долази;
У Демона помоћ замолио.
Даиас један сутра други виче: ,,Xohy могу, тако бити мора,
Шта се кога моје право тиче,
Кад ја хоћу царства и простора".
Сва је земља позорница рата; hboM управља челик-злпно теле;
И њена се кроји нова карта; Безумне се испунише жеље.
E,i Словени чујте 6paho славе;
Ви са Дњепра, Волге валовите;
Па од Висле, Лаба и Влтаве;
И Марице воде шумовите.
Без предаха Вила и вас зове;
Од Дунава, Саве и Бојане;
Од Вардара, Тисе и Мораве;
И од Зете, Босне, Колубаре.
Послушајте мене браћо мила;
Ие плаш‘те се пушке, бајонета; Неслога је сваког саломчла;
Ево вама мога аманета:
Ко Словенству небио веран;
Срцем и душом свагда одан;
Од Господа Бога био теран;
На оба света презрен и прогнан.
ledriličarsftvo u sokolskim redovima
U Savezu Sokola, pri Tehničkom odboru Načelništva, osnovan je Otsek za bezmotorno letenje, »jedriličar-stvo«. Zadatak ovog otseka je taj, da medu sokolskim pripadnicima vrši propagandu za ovu narodno-odbran-benu granu telesnog vaspitanja, te da pristupi stvaranju sokola-pilota.
U uputama, koje . je Načelništvo Saveza dalo župskim načelništvima, ova se pozivaju da pri svom struč-num odboru obrazuju referat za bezmotorno letenje, da u toku zime or-ganizuju po sokolskim jedinicama predavanja, te da organizuju otseke jedriličarstva po sokolskim društvima.
Glasovi štampe
Pod naslovom »Ovo nije za smija-nje«, sarajevska »Jugos'ovenska Pošta« objavljuje ovaj napis;
»U rubrici »Jeste li se nasmijali, kada ste pročitali,«, objavljuje zagrebač-ka »Nova riječ« ovu neukusnost:
»da »jugoslovensko« Sokolsko društvo u Beogradu kupi priloge za »e-migrante« iz Hrvatske (valjda Grau-era, Z\vergera i drugove)?«
Da če se mnogi frankovac zaista nasmijati, pa čak i trljati ruke od zadovoljstva nad ovakvom »duhovito-šču«, u to vjerujemo. Ali zar je to cilj pisanja »Nove riječi«?... I konačno, list koji imalo računa na to, da se smatra pristojnim, trebao bi da zna, — kad se nekog, a pogotovo jednu veliku nacionalnu organizaciju (u kojoj ima i velik broj pristalica SDS) dovodi u vezu sa tipovima kao što su Grauer, Zvverger i slični, — onda bi takvu klevetu trebalo bar nečim dokazati...«
Ko брата не хтио за брата;
Beh радије пошао туђчну; Отпадник је Словенскога јата;
И страшну he доживет судбину.
Ко радије робом хтио бити;
Ил’ за живот образ окаљао;
Наша he ra клетва саломити; Издајник је сраман неваљао.
Ко живот зато и мало жали;
Гробар је подли над собом самим; Ах, кобни јади на њега пали;
И самном сложно кажите АМИН.
У Требињу	Љ.	Новаковић
Dokumenat za istoriju
Zamenik starešine Sokolske čete u Tkonu, blizu Šibenika, Ivan Brzic, primio je od Načelstva sreza Bio-gradskog, pod br. 18486/39, od 10 decembra 1939, ovaj nalog:
»Na osnovu § 161 Zakona o opčem upravnom postupku, a u interesu javnog reda i mira, na-reduje vam se, da u roku od dva dana odstranite »jugoslovenski stijeg”, kako ga sami na-zivate, a koji je postavljen na obali u Tkonu. U slučaju neu-dovoljenja ovom naredenju u navedenom roku, stijeg če odstraniti ova vlast, na vaš trošak.«
Kako je ovaj nalog izvršen, nismo obavešteni, ali je ovo — ubedeni smo — jedinstven primer u svetskoj istoriji, da državna vlast nareduje odstranjcnje državne zastave, i da o-vakvim, prezrivim tonom govori o toj zastavi — »kako je vi nazi-vate, jugoslovenskoj«, — ma da je to vlast Kraljevine Jugoslavije! . . .
Iz slovensVog sveta
CESI 1 SLOVAC1 U INOZEMSTVU
U prošlom broju smo javili, da je sovjetska vlada pozvala dosadašnjeg čtškoslovačkog poslanika u Moskvi, Fierlingera, da napusti zgradu poslanstva i da je preda, što stvarno znači da su Sovjeti priznali okupacija Češke sa strane Nemačke. »Frankfurter Zeitung« javlja, da je sovjetska vlada pozvala Fierlingera na napusti Moskvu, te da se on več ukr-cao u Odesi za Francusku. Prema ne-mačkim vestima, u zgradu bivšeg če-škoslovačkog poslanstva useliče se slovački poslanik u Moskvi.
Češkoslovački narodni odbor u Parizu je izdao proglas, povodom nove godine, u kome ističe nadu, da če ta godina »doneti slobodnu češkoslovač-ku u novoj, slobodnoj Evropi«. Nakon završetka rata ponovo če se složiti Česi i Slovaci, na principu slobode i demokratije.
»Československy Boj«, koji izlazi u Parizu, javlja u poslednjem broju da od nove godine iziazi u proširenoj redakciji i da postaje zvanifnim i centralnim organom Narodnog odbora češkoslovenskog, kome se na čelu nalazi Dr. Beneš.
Vrhovni komandant čeho-slovačkih legija u Francuskoj, general Ingr, održao je govor na pariskoj radio-stanici, u kome je izjavio da če ove godine legije Čeha i Slovaka sa raz-vijenim zastavama iziči na bojno polje i da se neče zaustaviti, dok kao pobednici ne udu u Prag, Brno i Bratislavu. Za sada su obrazovane dve kompletne divizije, koje če uskoro biti poslane na front.
IZ ČEŠKO-MORAVSKOG PROTEKTORATA
Nemačke vlasti u Češko-moravskom Protektoratu nastoje svirn silama da, preko čeških privrednih preduzeča, dobiju što više stranih deviza. Sve do nedavno su češke firme-morale vršiti porudžbine na taj način, da najpre dedu na red vojničke potrebe, pa onda potrebe za Nemačku, pa potrebe Protektorata i tek onda porudžbine za izvoz. Sada se naprotiv radi najpre za izvoz, a tek onda za nemačku vojsku, za Rajh itd. Poznata firma »Češkomoravske Kolben«, dobila je izričite instrukcije u tom pogledu.
Komesar varoši Praga je več pot-p:sao naredbu, da se istorijski trg, »Staromjetske Namjesti«, na kome se nalazi Husov spomenik, pretvori u Hitlerplatz. Wilsonova i Denisova Staniča če dobiti takoder nova imena, a odstraniče se i Wilsonov i Denisov spomenik. — Na nalog nemačkih vlasti morali su okružni uredi da poda-stru spisak svih bivših legionara, koji su u državnoj službi. Za sada je izdan nalog, da niko od njih nesme biti pro-maknut, a govori se, da če večina njih biti otpuštena. Prema informacijama stranih listova, izvršena su u'poslednje vreme nova apšenja studenata i novinara, kao i jedne skupine soci-jalnih demokrata.
Francuski listovi javljaju, da je koncem decembra održana skupština fa-šističke skupine »Vlajka« (Zastava), na kojoj je njen voda, Jan Rys, op-tuživao današnju vladu protektorata, da je pod uticajem masona i zapadne demokratije i da sabotira saradnju Čeha sa Nemcima, pa je tražio da se vlada preda njima. Francuski listovi tvrde, da češkoslovački odbor u Parizu poseduje dokumente o tome, da su vode »Vlajke«, još pre okupacije Češke i Moravske, bili plačeni od ne-mačkog poslanstva.
Engleski listovi javljaju, da če biti ukinut »Slovenski institut« u Pragu, čiji je direktor prof. Matija Murko. *
»Times« javlja, da je u protekto.a-tu izvršen ponovo veliki broj apšenja, medu kojima i bivši generali Fiala, Keclik i Linhart. Uapšen je ceo štab nameštenika Škodinih tvornica ti Plznju, i dva redaktora »Lidove No-viny« i »Narodni politika«. Gestapo je izveo premetačinu u uredništvu i-legalnog lista »V boj«, pa se tvrdi da su tom prilikom ustreljeni neki članovi redakcije.
Borba za jugoslovenstvo treba danas da bude odlučnija nego ikada, anikada borba nemo-že d a se vodi bez dobre i odlučne štampe.
Stoga svi oni, koji na žele da u ovom odlučnom trenutku izgledaju kao dezerteri jugoslovenske misli, treba u prvom redu da podupru jugoslovensku štampu, da je sire i pretplaćuju, i da plaćaju redovito pretplatu.
»Sokolski Glasnik« je izrazito jugoslovenski i opšti narodni list, koji baš zato što govori u ime Sokolstva, govori u ime čKuvog Jugoslovenstva.
»Sokolski Glasnik« treba, dakle, pre svega da širi i da ga redovito plaća svaki Soko, a zatim i svaki s v e s n i i, imalo i m u ć n i j i J u g o s 1 o v e n!
Stoga upisujte nove pretplatnike i šaljite odmah pretplatu, koja stoji samo 50 dinara na godinu!
Kratke vesti iz našes sokolstva
Čitajuči novine.
Sokolsko društvo Vel. Kikinda proslavilo je u Sokolskom aomu »Mate-rice« uz prigodan program, koji je iiveo sokolski podmladak. Po izve-dcnom programu govorio je prosve-tar društva, br. M. Cirilov o potrebi održavanja naših narodnih običaja i
0 vaspitanju dece po sokolskom sistemu. Deca su vezala sestru Jelena Granfil, pa je podeljeno J 70 poklona. Proslava je bila vrlo dobro posečena.
Istoga dana su članovi prosvetnog odbora održali tri predavanja i to br. Dr. Marko Belanič u Sokolskom društvu Idoš, br. Mladen Đukin u Bočaru
1 br. inž. Mita Trifunac u Banat. A-randelovu. Cilj ovih predavanja je propagiranje sokolske ideje i prosve-čivanje naroda.
*
Sokolsko društvo u Tijesnom, kod
Šibenika, dobilo je pismo od nekoliko tobožnjih bivših članova »Hrvatskog Sokola« i »Mlaaenačkog društva« u Tijesnom, u kome se, prema več uo-bičajenoj boljševičkoj praksi, traži da se u roku od tri dana, preko organizacije HSS u Tijesnom, povrate svi predmeti, koji su bili vlasnost gore spomenutih društava, tj. »svi predmeti koje danas Sokolsko društvo po-sjeduje, osim slike Nj. Vel. Kralja, sokolske zastave, muzičkih instrumena-ta i klupa«. Ako se to ne učini, pot-pisani prete daljnjim merama, koji-ma če to postignuti.
Posve naravski da Sokolsko društvo nije pristalo na ovaj diktat, pa očeku-je da se pretnje, koje mu se svaki dan upučuju, ispune. Medutim je taj diktat baziran na goloj neistini, jer Sokolsko društvo nije ništa primilo od nekog »Mladenačkog društva«, a »Hrvatski Soko« je jednoglasnim zaključkom svih svojih članova, još g. 1905, pretvoren u Jugoslovensko Sokolsko društvo, koje je docnije likvidiralo, pa je tek četiri godine nakon tega osnovano današnje Sokolsko društvo, ne primivši niti jednog koma-dička od imovine bivšeg »Hrvatskog Sokola«. Sve što današ.ije Sokolsko društvo poseduje, samo je nabavilo. 1 sem toga, kada bi bilo tačno da je ostalo nešto od imovine bivšeg »Hrvatskog Sokola«, činjenica je da od svih članova tog društva, danas živi
Netačan prigovor „srpsuog gidsa“
Pod naslovom »Malo neobična poslanica«, »Srpski glas« od 4 ja-nuara piše, da ga je »iznenadila činjenica, da se u poslanici Saveza Sokola K. J., upučenoj za Prvi de-ccmbar jugoslovenskom sokolstvu, srpsko ime nekako čudno obilazi«, pa da se »u toj poslanici pominju i Petar Svačič, i Primož 1 rubar, kao nosioci moralne snage i veličine, a od srpskih velikana se ne spominje ni jedan jedmi.«
Da se vidi koliko je prigovor »Srpskog glasa« netačan i lakomi-slen, utvrdujemo, da se u toj poslanici srpska slava i istorija podvlači kada se govori o »slrašnom udaru i pobedničkom zaletu sa Kajmakčala-na« i o »teškim stradanjima i umi-ranjima na Krfu i kroz Albaniju«; da se u njoj, na nekoliko mesta, ističe »najblagorodnija misao, koja je jezgro misli kosovske«, kao »pu-tokaz za sve Jugoslovene« i da taj pasus, koji je izazvao prigovor »Srpskog glasa«, glasi doslovce o-vako:
»A taj duh Jugoslavije može da bude nacionalno samo jugo-slovenski, a duhovno i moralno samo kosovski, — duh Lazarcvog carstva nebes k o g a! Ona j isti duh moralne snage i veličine, kojim je Petar S v ač i ć na Gvozdu žrtvovao sebe i svoju lirabru vojsku, za budući vaskrs svoga naroda. Onaj isti duh žrtve i moralnog uzdizanja kojim su Primož Trubar i drugi prvoborci na našem Zapadu branili narodnu reč. Nema Jugoslavije bez Jugoslovcna! Mogu da u zemlji budu razna prcviranja, i duhovna, i etička, i socijalna; može naš nacionalni i državni živol da prolazi kroz razne pre-
ti Tijesnom samo devet njih, od kojih su sedmorica članovi današnjeg Sokola. I što je najlepše, od potpisane desetorice, koji traže imovinu bivšeg »Hrvatskog Sokola«, samo su dvojica bili članovi tog društva, a i oni su sami iz njega istupili!
Ovaj primer najbolje ilustruje fra-zu o tome, da sokolska imovina treba da se vrati »bivšim vlasnicima«!...
*
Shodno zavetu u SPP, a u cilju po-dizanja i unapredenja sela, sokolsko društvo Stari Futog osnovalo je »Sokolski narodni univerzitet«, na kojem se preko zime održavaju svake nedelje besplatna predavanja za narod. Univerzitet je svečano otvoren 17 pr. m, kojom prilikom je društveni pro-svetar br. Mita Skeledžič održao pri-godni govor, ističuči značaj ove u-stanove i njenu neophodnu potrebu za naša sela, gde če ona pretstavlja-ti borbu svetlosti protiv mraka, znanja protiv neznanja i dobra protiv zla. Zatim je održao prva predavanje br Slavko Akin, o sokolskoj štampi i štampi uopšte. 24 pr. m. govorio je g. N. Ćirlić, novinar, o ratu i slovenstvu. Na trečem sastanku predavala je s. D. Knežević o borbi žene kroz vekove, a br. Đ. Simonovič o zadru-garstvu. Predavanja, koja su poseči-vana vrlo dobro, održavaju se u sokolskim prostorijama.
*
Sokolsko društvo Drniš priredilo je na drugi dan katoličkog Božiča zabavno pozorište. Davao se komad »Pokondirena tikva« od Sterije, koga su diletanti odigrali na opšte zadovoljstvo. Sokolana je bila dupkom puna, pa je priredba u svakom pogledu uspela, moralno i materijalno. I ovom se je prilikom pokazalo koliko rodoljubivi Drnišani vole Sokolsko društvo, s kojim su takoreči srasli. Veče je završeno igrankom.
*
U selu Jakovu, kod Zemuna, osnovana je nova sokolska jedinica, zau-
zimanjem brače M. Smiljaniča, D. Malog i S. Beklaja, a na opštu želju seljana, koji su osnivačkoj skupštini u velikom broju prisustvovali. Prire-dena je svečana zakuska, na kojoj je održano nekoliko patriotskih govora.
obražaje državno-pravne i poli-tičke; ali Jugoslavija mora da ostane i ostaće jugoslovenska, mora, da bude i b i ć e kosovska, onakva kako su je hteli oni koji su je stvarali!
Gde li je tu obilaženje srpstva i srpskih velikana? Zar kosovski duh i Kajmakčalan nisu največa slava i največa moralna vrednost srpstva, — i zar je car Lazar neki turski velikan, a ne srpski?!
Umesto komlimenata na rečima, što ih »Srpski glas« čini sokolstvu, da njima zasladi ovu grdnu neistinu
0 nama, daleko bi bolje učinio, da je najpre proverio da li je tačna, po-gotovo kada se radi o organizaciji, koja ima ugled i snagu sokolstva.
1 o bi bio i red, u svakoj solidnijoj redakciji. Jer če se ovako nači zlob-nika, koji če pomisliti da je piscu te zamerke smetalo što je makar i jedanput pomenut jedan hrvatski i slovenački velikan, pa da mu je to toliko zamračilo vid da nije primetio ni Cara Lazara, ni Kajmakčalan, ni blagorodnu misao ko-sovsku, koji se spominju na više mesta. . .
*
»Srpski Glas« prigovara i nekim drugim sokolskim tekstovima, ne spominjuči koji su. Mi, medutim, iz-javljujemo odlučno da je isključeno da je ikoji sokolski tekst ikada za-postavio bilo što srpsko; kao ni hr-vatsko ni slovenačko. U tome smo spremni da izidemo pred bilo čiji sud, pa zato tvrdimo da je pisac u »Srpskom Glasu« i tu iskrivio činjc-nice.
»BRATSTVO«
Glavno glasilo župe Osijek, donosi u 12 broju, vrlo obilan sadržaj, izmedu ostaloga: »Sokolstvo, stranke i režimi«, — »Hrvatski junak«, — vesti i članci o sokolskom životu i radu u osječkoj župi, Naraštajski deo itd.
Osvrćući se na prigovore zbog menjanja imena Jugoslovenske akademije u Zagrebu, »Srijemski Hrvat« nema drugog argumenta protiv tih prigovora, nego li su ovi:
»Mi bi svakog Hrvata danas, nakon što smo imali sreču osje-titi svu »toplinu« bratskog zagr-ljaja i s jedne i druge strane smatrali budalom, ako bi se pa-čao u pitanje naziva recimo ljubljanske akademije. To je po našem shvatanju vlastita stvar slovenskog naroda. Pa ako je on nazove i kineskim imenom, bude li njemu dobra, nama je još bo-lja. Tako se nas isto ne tiče, kako če Srbi nazvati svoju u Beogradu, jer je to samo njihova stvar«.
Znaii: Promenuii smo ime jer nam je bio čefl I kad nam bude ief, pro-meničemo i hrvatsko ime u kinesko! I neka radi svatko samo po tom če-fu! Šta nas se tiče neka ideologija, neka Jugoslavija i neki Štrosmajer?
Da se ne misli da mi to samo tako imputiramo, »Srijemski Hrvat« nastavlja:
»Naša je stvar, kako čemo na-zivati svoju akademiju, makar je osnovao Štrosmajer i makar je nazvao jugoslavenskom. Kada on več nije uspio ostvariti svoje »velike«, a često i maglovite cilje-ve, mi se svečano odričemo njihova ostvarivanja... !
Mržnja na Štrosmajer a je, dakle, očita. I posve prirodno! Šta če fran-kofurtimaškim patuljcima Štrosmaje-rovi i Radičevi ciljevi, kad njih vode Šimrakovi i Bučevi ciljevi gotskog i antislovenskog rasizma?!...
*
Novine pišu da je završena parni-ca izmedu bivšeg nar. poslanika, Dušana Miloševiča i njegovog zamenika na listi, Stojana Dikiča, koji su prilikom petomajskih izbora, u lesko-vačkom srezu sklopili pogodbu da če zajedno snositi troškove za agita-ciju i za »idejno pridobijanje« giasa-ča, a da če zato Miloševič, nakon dve godine mandat prepustiti Dikiču. Pošto se, medutim, Miloševiču mandat osladio, on ga je zadržao pune četiri godine, a Dikič ga je tužio, da mu vrati 45.000 Dinara, što ih je dao za izborne troškove. / posle nekoliko ročišta, sud je dao zaista g. Dikiču za pravo i presudio da mu nelojalan ortak vrati pare...
Podvlačimo reč »ortak*, jer u tome i jest najžalosnija strana čitave ove nemoralne istorije, — u kojoj se duž-nost narodnog pretstavnika, sa Strane samih tih pretstavnika, tretira kao najvulgarniji trgovački posao, kop — zato što je unosan — pretstavlja predmet zakulisnih ortačkih pogoda-ba, po kojima se u posao ulaže kapital, da se sa masnim kamatama iz posla izvuče.
I nije to jedini slučaj, — pogotovo u poslednjim dekretovanim skupština-ma, kad je mandatski »espap* bio unapred osiguran šilom vlasti i ka-maleontstva.
*
Jugoslovenska javnost več dovoljno pozna pretsednika »Matice Hrvatske«, Filipa Lukasa, nekadašnjeg grlatog »Jugoslovena*, koji je tražio apšenje Stjepana Radiča, a koji je docnije ku-šao da od g. Mačeka preuzme »voč-stvo Hrvata*, pa je zato udario u naj-ekskluzivnije hrvatstvo, frankofurti-maškog kalibra ... Sada ga, medutim, počinje upoznavati i izrazito hrvatska javnost, pa u »Hrvatskom Dnevniku« čitamo otvoreno pismo prof. A. Cavaci, jednog od najuglednijih sa-radnika »Matice Hrvatske«, koji prot. Lukasu poručuje da uskračuje slobo-du nauke, da je autokrat, da ima pred očima samo poli tičke ciljev e itd..
Najzanimljivije je, medutim, da prof. Gavaci tvrdi, da je prof. Lukas tražio od njega da u jednoj knjiži, koja je bila namenjena »Matici*, Istru opiše u sklopu apeninskih ze-malja, ma da u apeninske zemlje snada samo Italija, dok naprotiv Istra geografski i orografski spada potpuno u Kras i u balkansko poluo-strvo.
Izgleda, dakle, da su fašističke simpatije g. Lukasa jače i od niegovog »radikalnog«	hrvatskog naciona-
lizma. ..
*
Splitski »Hrvatski Glasnik« se nedavno rastopio od milja nad g. Ivom Babičem, učiteljem u luiepima, ko/i je izabran za pretsednika HSS, naziva j uči ga »neslomijivom žrtvom pro-tuhrvatskih režima«.
Čitamo medutim, u jednom drugo m listu, da je taj isti »mučenik« baoič, bio u Vrgorcu član Sokolskog aru-štva; da je posle toga, do pred samih par godiua, bio načelnik Sokolske čete u Tucepima; da je driao »gromka« jugoslovenska predavanja, i da se još uvek vodi kao elan Sokolske čete u tom selu. A tvrui se takoder, da je živo aplaudirao i go-vorima bivšeg ministra g. Masti o-viča.
i, kao što smo to več nekoliko puta naglasili, — ovakvi vrtikape se sad oglasuju za mučenike i bivaju nagra-deni; dok su karakterni iju^i, ko]i su i uanas ostali to što su bili, nemilo-s runo gon/eni! Je li to motaI »nove ere« u banovini Hrvatskoj?
*
Podgorička »Zeta« je nedavno pisala o tome, kako je banovinski odbor tadašme vladine pa. tije primic od bivšeg pretsednika vlade, g. Sto-/adinovica, nekoliko stotina hiljada dinara i jedan luksuzni automobil, a da blagajnik toga odbora ruje vLeo ni groša, več je čitav taj novac, za-jeuno sa automobilom, zauržao za sebe jedan bivši ministar, Crnogorac, ma da je automobil kupljen za novac pretseamka viaue; — te da je jedna gi upa partijskog odbora ргеаи/.е,а akci/u, da se automobil preda tom ouboru, Hi državi,
Ako je sve ovo netačno, pa se ipak piše, strašno je! Ali — ako je tačno, onda je još strašnije! A što je naj-strašnije od svega, to je da niko ne ustaje protiv činjenice, da se tu stvarno razbacivao i zloupotrebio državni i narouni novac, za partizanske i za lične ciljeve, niti ko traži da se nadoknadi šteta državi i narodu, več se spor vrti samo oko toga, koja grupa če dobiti pare i automobil. *
Nedavno je čitav niz zagrebačkih i splitskih listova doneo vest o tome, kako je jedan »starješina Sokolskog društva« uhvačen u krijumčarenju valute; ali ni jedan od tih listova nije ni jednom reči zabeležio izjavu tog starešine, ob javi jenu u jednom splitskem listu, kojom je demantovao te tvrdnje. Sada je, medutim, u ladi po-zuatog frankovačkog mecene, bogataša P. Šimete, otkriveno čitavo skla-dište krijumčarske robe, ali ni jedan od tih listova nije ni jednu reč javio o tom — zaista istinitom dogadaju/... *
O Srbinu, Moji Mediču, napisao je nedavno »Obzor« članak, pod naslovom »Nestor hrvatskih srednjoškol-skih protesora«. Sasvim tačno: Pošto sil Srbi i Hrvati jedan narod, Srb in može da bude nestor hrvatskih pro-fesora, i obratno. Apsurd je samo u tome, što »Obzor* inače tvrdi, da su Srbi i Hrvati — dva posve različita naroda...
*
Nedavno je za šefa policije u Zagrebu postavljen bivši austrijski oficir Ceroč, čiji su postupci u okupiranoi Srbiji, a naročito u Kruševcu, za vreme svetskog rata ostavili najernju u-spomenu. A za vrhovnog vodu »Hr-Vč.tske narodne zaštite*, na području bivše Primorske banovine, postavljen je jedan gospodin, koji je za vreme rata terorisao čitav Split svojom oda-nešču Francu Jožefu, a dve jedine kčeri je, u počast austrijske carice i u pcičast poznate austrijske ratne krsta-rice, — krstio imenima Žita i Zenta...
SEZNAM ŠTEVILK,
izžrebanih ob priliki žrebanja prve loterije Sokolskega društva Kočevje,
dne 17. 12. 1939.
3928, 4622, 6641, 1814, 5947, 6207, 9605,	8075, 7879, 2151, 8291,	5373,
3106, 9549, 1825, 3054, 116, 2922, 9900, 1212, 6467, 4558, 7782, 9633, 2256,
Zanimljivosti iz doma i sveta
Poznati francuski vojni stručnjak, Jean faory, piše u pansKim hstovuna
0 uzrotmia sovjetsKih neuspeha u FinsKoj. On tvrai aa su se sovjetske divizije več augo spremale da prouru u hinsku, te ua se o rusKim zanievi-ma prema Fmskoj opširno ra^piavija-io vec koa pregovora koji su se vodili izmeau engiesKih i francuskih i ru-skm vojnm stručnjaka u Moskvi. Fa-ory tvrui, ua nije tacno, aa su sovjet-sKe čete loše opremljene, več aa nna-ju naprotiv aoDar vojni matenjai. Na-paa prema FmsKoj izveuen je na o-sum tacaKa, ali nigde nije bilo uspe-na, knvnjom komanae, која nije vesta pozicionoj tatmci i isKorišcavanju liiouernm teiimcivin sreastava. fran-cuski stručnjak tvrdi, da su u počet-ku sovjetske čete postigie čitav niz lepih uspena, koji su m jgli biti pre-auum za lsnoa rata, aa su bili pravimo iskonšceni. Oko 20 decenmra je bovjetima uspelo ua na ava mesta prouru u Manernajmovu lmiju, ah, u-mesto da ouman bace tu veiiKe snage
1 aa poau uo Kraja, pustni su da fin-ci preuuzmu protumere i da se još bolje utvrue.
*
Povodom Nove godine engleske novine oDjavljuju uvoune člaiiKe, u kojima se kaze, da je engieska javnost pripravna da izurži rat, bez obzira na to koliko če trajati, sve dok pubeua ne buue definitivna i nnr trajno osiguran. FoDeue če pripasti ono-nie, koji bude istrajniji i bude imao jace živce, a u tome su Fngiezi ne-nadmašivi. Svi listovi nagiasUjU, da ce pravi i potpum rat poieti tek kroz tri meseca, a do taua če Engieska raspoiagati sa najvecom vojsKom koju je ikada iinaia, t.j. sa 3 miliona potpuno opremljenih vojnika, ne u-Ziinajuci u oozir vojsku aomimona i Koiomja.
*
»Deutsche Nachrichten«, koji izla-zi u OsijeKU javlja, aa je u Ljubljani ouržana svečanost nemacke kolonije, pa je tom prilikom osam nemackih /ena iz Kočevja bilo oahkovano naročilom aipiomom, sa viastorucnim pot-pisom g. Hitiera, zato što linaju veak oioj aece.
*
»Volkischer Beobachter« objavljuje ponovo čitav niz imena iz svin kra-jeva Nemačke, koji su osudeni na stroge kazne zbog slusanja siranih radio stanica. Berlinski list kaže, da je neshvatijivo, како ljudi neče ua se pokore zaDrani, te ua i pored svih Kazni, ima velik broj onih, koji vesti stranih emisija šire naokoio. List traži još strožije kazne, jer »treba oču-vati zdrave sve moraine snage naroda i sprečiti razorno dejstvo Strane propagande.«
Prema izjavama američkih državnika, USA če graditi ratne brodove od t'5.uut) tona, koji če biti največi ratni onjaši na moru, skoro još jedanput toliko jaki, koliko iznosi tonaža naj-večih bojnih brodova Engleske, Fran-cuske, Nemačke, Italije i Japana zajedno. Svaki od'ovih brodova staja-če oko 150,000.000 dolara, odnosno 7 milijarda dmara. Oklopi na brouovi-ma biče tako jaki, da ih neče moči ^ probiti ni granate iz topova od 32 cm. Izgradiče se odjednom tri ovakve lađe.
*
Božični broj organa g. Geringa, »Essener Nacionalzeitung«<, izmedu o-
staloga, piše, da je g. Hitler danas za nemački narod isto ono, što je pre 2.000 godina za celo čovečanstvo bio Isus Hrist.
4233, 5493, 4058, 815, 525, 8941, 9213, 2703,	3194,	4148,	7819,	7730,	6363,
9931, 5662, 3266, 6539, 7916, 744, 7566, 226, 5061, 1643, 4601, 1982, 4482, 726, 5166, 3794, 40, 115, 2619, 455, 6018, 7985, 5219, 3721, 9930, 7288, 5650, 2616, 7662, 67, 1528, 5554, 7152, 8487, 7071,	2203,	1745,	4528,	2092,	6007,
1837,	6694,	1905,	3596,	1382,	3376,
3038,	1595,	8545,	7267,	2269,	9394,
9913, 4474, 7618, 2027, 4407, 1785, 417, 7325, 7611, 5247.
Sadržina sokolskih listova
»ČUVAJMO JUGOSLAVIJU«
Izašao je broj 10 vesnika sokolske župe Karlovac sa sledečim sadržajem: Nova godina (M. Sablič, starešina župe); — Ban Hrvatske u Karlovcu (M. R.); — Novi zadatak Sokolstva; — Kako sam postao Jugoslaven (V. Vi linic); — Osvježenje sa izvora (Dr. M. Tyrš); — Češko srce (D. Andeli-novič); — Šilom ili sporazumom, Sad i nekad, Zimski rad sokola na selu (Josip Jankovič); — Pred godišnje skupštine (M. Sablič); vesti, posebno izdanje itd.
»SOKO NA JADR\NU«
Broj 11—12 glasila sokolskih župa Split, Zadar i Sušak, donosi vrlo za-nimljiv sadržaj: Jugoslovenska revolucionarna nacionalistička omladina pre rata (uvodnik); — Istorijat Sara-jevskog atentata, Sudbina Sarajevskih atentatora, Gavrilo Princip pred su-dom (Dr. Oskar Tartaglia); — Izvat-ci iz veleizdajničkih optužnica; — O-bečana zemlja (B. Jevtič); — 16 smrtnih presuda u banjalučkom procesu (V. Bogičevič); — Sarajevski atenta-tori, pesma, (A. Šantič); — Smrt Ga-vrila Principa i N. čabrinoviča (D. Jevdevič); — Sokoli na optuženičkoj klupi; — Školska tjelovežba u doba puberteta; — Šaljivi kut, vesti itd.
»SOKOLSKA VOLJA«
Broj 153 glasila ljubljanskih sokola donosi zanimljiv uvodni članak; Na
raspotju, članke: Glas župe Mostar, Sokolstvo u Mežimurju in Hrvat-skem Zagorju, Moč našega Sokolstva, pesmu Kosovskoj devojci, vesti iz Dravske banovine, nedeljni pregled i td. Na prvoj strani list donosi sliku 1. zam. načelnice SSKJ s. M. Šepa sa kratkom biografijom.
Sava Surutka
BEOGRAD, Kralja Milana 15 TRGOVINA POMODNEROBE
Čestita svoj bradi i sestrama nastupajude praznike
ČASDVNIČAR i JUVELIR
M. MITROVIČ
TERAZIJE 22 (do Moskve)
ima: švajcarskih ča-sovnika za ruku i džep, zlatnog nakita, kristala, srebra, pehara i plaketa.
Bradi i sestrama popust
Cene vrlo solidne. Stručan rod
Traiite cene za izradu k I i n a c a i znaiaka.
Издавачка књижарница
Томе Јовпновића и Вујијуг, Београд
Дела Жила Верна
СА КОРИЦАМА У БОЈИ СА ВИШЕ СЛИКА У ТЕКСТУ:
Архипелаг у пламену —	—	—	—	20.—
Бунтовници на морском броду —	8.—
Варош која плива —	—	—	—	14.—
Господар света	—	—	—	—	—	20.—
Делфин, најбржи брод на свету — 10.— Дунавски разбојници —	—	—	—	14.—
Зелен зрак —	—	—	—	—	—	14.—
Зимовање на леду —	—	—	—	8.—
Златан вулкан	—	—	—	—	—	20.—
Јужна Звезда или Дијамантска
Земља — —	—	—	—	—	—	16.—
Кин-Фо, доживљаји чудног Китајца 16— Ледена пустиња	—	—	—	—	—	14.—
Лов на метеоре	—	—	—	—	—	18.—
Лудак у балону	—	—	—	—	—	8.—
На северном полу —	—	—	—	16.—
Откривење земље — — — —
Пет недеља у балону — — —
Пет стотина милиона Бегениних — Прав а осуђен или Осам стотина миља низ Амазон — — — — Провала мора — — — — —
Пут око земље за 80 дана — —
Пут у средини земље — — — — Путовање са земље на месец — — Свет под морем — — — — — Светиљка на крају света — — — Село у ваздуху — — — — —
У пустињама Африке — — — — Царев глансик (Михајло Строгов)
I-II повезано у једну књигу — Црна Индија — — — — — — 14, Четири месеца на мору — — — 14,
20—
20—
14—
20—
14—
14—
20—
14—
18—
14—
20—
16—
26—
Освајач ваздуха — — — — — 18.—
ОВЕ КЊИГЕ МОГУ СЕ ДОБИТИ У СВАКОЈ КЊИЖАРНИЦИ У НАШОЈ КРА-ЉЕВИНИ. УЗ ПОРУЏБИНЕ, HAMA УПУЋЕНЕ, ТРЕБА ПОСЛАТИ ПОЛОВИНУ
НОВАЦА УНАПРЕД.
ОПШИРАН КАТАЛОГ КЊИГА ШАЉЕМО БЕСПЛАТНО
4111
Ogroman izbor muških i ženskih štofova, kao i raznih
svilenih tkanina, poslednje mode, VELJKA PETROVIČA
nabavt£ete nalpooollnije u modno] trgovini
Beograd ■ Terazije broj 4
jugoslovensko-češka tekstilna industrija,
Proizvada štampanu iz veštačke svile.
i bojadisanu robu
Tražite proizvode samo o ve domače tvornice!
Државна Хипотекарна Банка
mi
Краљевине Југославије
(пређе Упрзва Фондова) основана 1862 год.
БАНКОМ УПРАВЉА НЕЗАВИСАН УПРАВНИ ОДБОР ЦЕНТРАЛА У БЕОГРАДУ
Главни филијали: Ззгреб, Љубљана, Сплит, Сарајево, Цетиње, Нови Сзд, Скопље, Бзњалука, Земун и Ниш Филијали: КрагујеЕац и Петровград Агенције: Ваљево, Чачак, Панчево, Битољ и Пријепсље
Главни послови Рукује свим државним и јавним фондовима: пупилним, депозитним и црквеним капиталима; манастирским
општннским и задужбинским новцем итд.
Емитује обвезнице и заложнице
Прима улоге на штедњу
Одобрава зајмове на непокретности, а општинама и самоуправним телима на прирез и приход Есконтује менице новчаних завода
Ломбардује хартије од вредности, акције Народне банке и Привилеговане аграрне банке и благајничке записе Министарства финансија. Есконтује наредне купоне са својих заложница доларске емисије (Селиг-ман), које су нострификоване у Краљевини.
За све бзнчике обавезе јзмчи држзва
За сва обавештења обратити се на адресу :
Држзвна Хипотекарна Банка, Београд
илн њеним филијалана
У штампи је друго коло библиотеке
СВЕТСКИ ПИСЦИ
у издању Професореке задруге Београд, под уредништвом и редакцијом Радоја JI. Кнежевића
Коло има 5 књига, у пуном платненом повезу, на финој хартији. Биће ro-тово, лрвих дана јануара 1940. У њему су:
Јордан Јовков, који је недавно умро у мужевној снази, и спада међу најда-ровитије бугарске приповедаче. Он се био сав посветио стварању бугарског рома-на, са мотивима из народног живота блиске прошлости и савременим догађајима.
ЧИФЛУК КРАЈ ГРАНИЦЕ
У роману Чифлук крај границе, богозидани приповедач Јовков, са пуно лиричности и топлине, кроз једну просту а врло узбудљиву фабулу, описује тужно иропадање великих чорбаџијских имања, чифлука и, с тим у вези завладавање ма-лог човека, чивчије, земљом својих дојучерашњих господара.
Ово чувено дело нревео je с бугарског г. Синиша Пауновић.
Карел Чапек, стари знанац наше читалачке публике по ,.Чапековој књизи“ „Приповеткама" (Српска књижевна задруга) и многим чланцима, дао је ..највеће домете чехословачког духа на уметничком пољу у последњих неколико деценија. ‘
ХОРДУБАЛ
Хордубал је роман о поткарпатском сељаку. После осмогодишњег печал-барењч у Америци, Хордубал се враћа у завичаЈ, натраг своме дому, натраг својој земљи, коју треба заливати са много зноја ради мало рода, — милом крају у коме је оставио радост и несму. Али завичај у који се враћа — сад му је сасвим туђ; и не само њиве и ливаде већ и жена за којом је чезнуо, и кћи о којој је сневао, — све. Хордубал разочаран гине на крају од руке свога слуге, милосника његове жене.
МЕТЕОР
Једнога дана с небеских висина срушио се авион, за време олује. Ту је, leuiKo рањен један човек. Не долази к свести; све хартије су му изгор^ле: не види се ко је ни откуд је. Ко је тај незнами путник. тако изненада бачен на земљу? Док пезнанац умире о њему размишљају четири лица крај њега: сеетра опатица, невра-стеничии болегник, песник и лекар. Сви покушавају да проникну у гајну тога чо-века, свак га замишља друкчије и тумачи према себи.
Оба романа превео је са чешког г. Јарослав Мали.
Херман Хесе је, поред браће Ман, највећи живи романсијер Нгмачке. Као толики други књижевници, који су хтели да очувају независност свога пера и Хесе je морао ићи ван отаџбине. Он је од оних даровитих људи који чине част не само својој националној кжижевиости нећ уопште људској природи и људском духу.
ПЕТАР КАМЕНЦИНД
Ромам Петар Каменцинд, највише читано дело тога одличног немачког писца, даје узбудл:>иву повест човека који, очију уперених у висине, спотиче се и страда на земљи. После више радосних узлета и тешких падова, душевни мир и срећу налази у најплеменитијем осећању, у самилости.
ДЕМИ.1АН
Uo оцени многобројних иризнатих критичара, Демијан је узор-дело у коме се као ретко где даје продубл>ена психолошка анализа дечака и младића. Млада-
лачка душа нигде није тако изванредно откривена. Оштар лосматрач и познавалац најскривенијих кутова људске природе, Хесе нам пажљиво оцртава еволуцију мла-дог бића кроз жилаву борбу којом се једино може постати прекаљени човек. —
Оба романа превела je с немачког гђа Паулина Лебл-Албала.
Франсоа Моријак, иесник вечитих људских страсти, сликар ie француске
провинције. Поред Андреа Мороа, Диамела, Ромена и још неколицине, он је један од наЈчитанијих савремених француских писаца. На српскохрватски су већ преве-дена његова дела „Огњена река“ и „Пољубац губавца".
ЗМИЈСКИ СПЛЕТ
У роману Змијски сплег Моријак је дао слику савремене дубоко разривене иородице, у којој су — као у каквом змијском сплету — тесно повезани отац, мати и деца, иовезани — али пуни неразумевања и пуни кивности један на друге. Ре-љефно се истиче изнад свих осталих лик Оца. У младости склон племгнитим људ-ским осећајима, он је сада — у тој породици у којој жена склапа завсру с децом да би им обезбедила неокрњено наслеђе — трагично усамљен и у вечигој душевној
напрегнутости.
Роман je с француског превео г. Павле Аничић. У додатку су две Мори-јакове приповетке, Ударци ножем и Књижевник, у преводу г. Данила Милановића.
Едуар Естонје је један од оних француских романсијера који, остајући при класичном облику романа, продиру у тамне одаје душевних збивања.
КЛИЦЕ
У своме роману Клкце, Естонје, танан психолог, иако није хтео иисати роман са тезом дубоко је захватио проблем беспослице младога света који је про-шао кроз школе, па се на крају, после више година тешкога рада и уложеног капи-тала нађе пред зидом који му не да ни маћи даље. Пробијање једног таквог неза-иосленог интелектуалца кроз живот, његова огорчења и његове сумње, тешко хр-ваље са судбом и људима његово постепено кварење у додиру са новцем, душе нгјзад лишене скрупула и цинички решене на све, кроз туђу патњу и кроз туђу опасност, — то је предмет овога дела које се с узбуђењем чита од почетка до краја. Ово је један од друштвених романа који гоне читаоца на плодна размишљања. Цена за цело коло у	претплати	Дин.	175.—
У продаји he цена колу бити	Дин.	220,—
У ПРВОМ КОЛУ су ове књиге :
1. 1,!орџ Елиот: САЈЛЕЗ МАРНЕР, ТКАЧ И3 РЕВЛОА;
2.	Андре Мороа: HAI’OH 3A	СРЕЋОМ	и	МЕРИЛАЦ	ДУША;
3.	Рајдер Хагард: РУДНИЦИ	ЦАРА СОЛОМУНА;
4. В. Сјерошевски — С. Жеромски: ПРИПОВЕТКЕ;
5. Борис Паљњак: ИВАН МОСКВА и друге приповетке.
Цена за ових пет књига само Дин. 220.— Поједине свеске Дин. 50.—
Претплата и поруџбине шаљу се ПРЕФЕСОРСКОЈ ЗАДРУЗИ Космајска 35, Београд, Поштански фах бр. 364. или на ЧЕКОВНИ РАЧУН БЕОГРАД бр. 5139/ са ознаком „за Светске писце“. Телефон број 23-0-71.
Ч
Novo otvoreno!
Hotel „Pošta”
Dubrovnik I
moderno ureden na krasnom položaju na Pilama sa pogledom na more. ★ Primerna čistoča, odlična domača i strana kuhinja, cijene vrlo umjerene.
Preporuča se
Konstantin Đurđevic
hotelijer
Pilili
	ZATRAŽITE
Sflk COOi<NJlCA JKr	C1JENIK Z A ZIMSKE
	ŠPORTOVE
PRVA	JUGOSLAVENSKA
INDUSTRIJA ŠPORTSKIH POTREPŠTINA
M.
DRUCKER
ZAGREB
ILIČA
3 9
Najveće preduzeče športskih potrepština u državi.
Ul "HERCEGOUlItfl"
1 ■ jj	fabrika sapuna i kristalne sode
Ul	im P. MiltiiiM- Mostar
III Proizvodi:
Ul	KOkOS bijeli (kao snijeg)
„HtrtCSOOlna" polu bijeli
■ ■ ■	„Rodu" polu bijeli
„EM" polu bijeli (II	Sapun Zfl ruke	U kuti jama
■ Ш Ш	SnpUn ZO ruke	U papirima
„Srte“ 72°|o svijetlo žuti i||	„J2"°|o (Marseillski)
„DOmOtl" (Mostarski)
„fnrenl“ (marmorato)
„Kristalno S0da“ za veš
■ 11	„Blkarbono“
„Benzsoap" za čiščenje masti
■ II	„Zeleni sopun“	uijani
„BorOU" Ijekoviti sspun
111 Radost dni sulma mm „Hcrcegoulna"
um
«
«
f<
K
«
K
{<
«
K
m.
У HOBOM САДУ
Осиовна главница и резерве Дии. 10,500.000.-
Улози . . Дин. 13,000.000.-
Прима улоге уз најпо-вољнију камату и испла-ћује без отказа. Издаје зајмове на менице и те-куће рачуне. Овлашћен завод за рад са девизама и валутама.
ШЈ1Ш
МиШН.
PROIZVODE
rafinirani špirit, denaturisani špirit, sve vrste likera, brandy-a rumova i domačih rakija, kvasac, ugljičnu kiselinu, potašu, umjetno gnojivo, kristalnu sodu i bukove spirale za tvornice
sirčeta.
Firma je vlasnik prirodnih vrela pitke i ljekovite vode poznate na tržištu pod imenom prirodna radioaktivna SISAČKA MINERALNA VODA (alkalno murijatsko jodno vrelo)
P i t k a
sama, sa vinom, koje ona ne bojadiše, i ostalim alkoholnim pićima, mlijekom i vočnim Sokovima.
L i j e č i
ovapnjenje žila, visoki krvni tlak, iznemoglosti, trajne upale dišala, asthmu, bronchiale, očne i živčane bolesti, trajne kožne bolesti (akna, furunkule, čireve), tuberkulozu kostiju, članaka i živaca, reumatizam mišiča i članaka, ženske bolesti (upale, mijome, eksudate, trajna zapaljenja), trajne otekline žlijezda (gušu, pubertnu strumu), bolesti crijeva i želuca, bubrežni i žučni kamenac, skrofulozu (članaka, živaca, kožnu skrofulozu, čireve), bolesti spolnih i mokračnih organa (trajno zapaljenje, kamenci), hemeroide, usporeni oporavak, zacjeljuje rane, nepravilnosti kod probave. Naro-čito povoljno djeluje kod pojave morske bolesti.
Vlasntk P. T e s H c, S i s a k
FIRMA JE ODLIKOVANA NA SLIJEDEĆIM IZLOŽBAMA :
Trgovačka i obrtnička izložba u Osijeku 1925 godine zlatnom plaketom. — Medunarodni sajam i izložba u No-vom Sadu 1929 godine zlatnom medaljom— Exposition Internacional, Barcelona 1929 Medalla de Oro. — Foire Exposition de Nice 1930 Grand Prix avec Mčdailla d’Or. — XII. Fiera Campionazia Internacionale di Padova 1930 Gran Premio e Medaglia Oro. — Ill-e Exposition Internationale de 1’Enfant, Bruxelles 1940 Grand Prix avec Mčdail-le d’Or — A naročito za »Sisačku mineralnu vodu«, na Ex-position de Bien-Etre, Pariš 1930 pour Eaux Minčrales:: Grand Coup d’Honneur avec Mćdaille d’Or.
>1
>2
>2
)У
>1
>1
>*
>1
>1
>1
>1
>1
>1
>1
>1
>1
)У
)У
)У
)У
>1
>1
>У
>2
>2
>2
>2
>2
>2
>2
>2
)У
>2
>2
>2
>2
>2
>2
>2
zlatar i draguljar
GRflMD HOTEL
DUBROVNIK
ostaje i preko zime otvoren ★ Iskoristite morski zrak i blagu kllmu ★ Za'speči,Jalne aranžmane obratite se direkciji hotela, koja če vam najpripravnije dostaviti povoljne uslove.
Đorđo P. Dragic
za jednu i viSebojnu štampu
I Z R A Đ U J E CINKOGRAFI JA
BEOGRAD, Jakšićeva ul. 4 TELEFON BROJ 3 0-240
Tvornica TANINA Sisak D. D.
proizvodi slijedeće ekstrakte:
Kestenov ekstrakt Smrekov	„
Hrastov	„
Kveljačo	„
Valonca	„
Mimoza	„
i razne miješane ekstrakte. Sirovina se nabavlja iz naše države, Afrike, Azije i Južne Amerike
Za jeflantrenutak jeumetnuta
kaseta sa 15 met. filma 16 mm. kod MOVIKONA K 16 firme Zeiss Ikon. Feder jednim navijanjem vuče 6 metara filma. Aparat ima 4 brzine (8, 16, 24 i 64 slike u sek.) kao i napravu za pojedinačne slike. Objektivi se mogu menjati, a tražilo ima izjednačenje paralakse kao i dr. prednosti.
MOVIKON K 16 možete videti kod svakog boljeg fototrgovca kao i kod gen. zast M. Pavloviča, Beograd, Mil. Draškovića 9, pošt. fah 411.
Trgovina
sokolskih
potrebStina
Branko Psllil
ZAGREB, Kr. Marije 6 BEOGRAD, Balkanska 22
ČESTITA
s v i m svojim m ušterijama nastupajuče božične praEnihe
TRGOVINA DELIKATESA I RAZNIH SPECIJALITE-TA DOMAČIH I STRANIH
Blagoje
Čorlija
Dubrovnik I.
Čingrijina ulica 4
1 To f er
i Smola
K « f<
i
manufakturna r a d n j a
DUBROVNIK >|
>2
>2
>1
>1
>1
>2
>2
>2
K
K
£
K
i<
f
K
K
c<
i
K
OTPREMNIŠTVO
)BRZDPREUOZ(
Ovlašteni Izvoz dr. želj. Kraljevine Jugoslavije
ALEKSANDAR MALER, OSIJEK
Franjina ulica broj 10 — Telefon broj 7 05 Preuzima sve vrsti prevoza, preseljenja, carinjenja I uskladištenja
TRAŽITE BEZOBVEZNU PONUDU.
>2
>2
>2
>2
>2
>2
>2
>2
>2
>2
>2
>2
i:::::::::::::::::::::::::::::::::*.::::::::::;:::::::::::::::::::::::::::
Hotel
restoran i k a v a n a
MOSTAR
K
«
K
{<
f<
K
t<
K
{<
«
{<
K
K
«
K
{<
I<
Ш
• r
II
preporučuje svoje veliko skladište „Mo-starskog" vina
>2
>2
>2
>2
>2
>2
>2
>2
ŽILAVKAIBLATINA
Ж
>2
>2
>2
Preporučuje se
u Mostaru:
i prvorazredni
feljeznićkl restoran u Konjiču:
Vlasnik:
KROJAČKI SALON
DIMITRIJE
PRVULOVIĆ
DUBROVNIK
PROTI MALOKRVNOSTI
blijedoći, općoj slabosti, siabog apetita, za regeneraciju krvi iza porodaja, u rekonvalescenciji 1 t. d. »Ferrodovim« je oproban i pouzdan lljek. Orig. boca Din. 40.— franko proizvoda Mr. Ph. A. Mrkušič, apotekar u Mostaru. Dobiva se i u svim apotekama.
f
i< i<
Osnovana 1857 godine
Morlć & MHISIĆ
K
K
i<
i<
i<
Pomodna manufakturna trgovina
DUBROVNIK
>2
>2
>2
>2
>2
>2
>2
iilHlIllilUlIilllllMIIIHIIIIIUllIlilillUlIliiilliliiiiiitliilillillliillilii
jusosjovcnskl čellK a. d., Mero
Brzojavni naslov: ČELIK Sarajevo.	Telefoni:	38-01
Čekovni račun kod Poštanske Štedionice br. 2222.
Tekuči račun kod Državne Hipotekarne Banke.	З8-04
38-02
38-03
PREDUZEĆA:
Rudnici gvozdene rude u Ljubiji i Vareš Majdanu. Rudnici uglja u Zenici i Brezi.
Željezare u Vareš-Majdanu i Zenici.
PROIZVODI:
Mrki ugalj,
Gvozdena ruda,
Sirovo gvožde i svi polufabrikati iz gvožda i Čelika, Betonsko, šipkasto, fazonovano i obručno gvožđe, Nosači,
Valjana žica,
Grubi, srednji i fini limovi,
Željezničke, tramvajske i rudničke sinje, vežice i ploče, Vučena žica i ekseri,
Siemens-Martinov i specijalni Čelik,
Elektro-čelik i legirani Čelik,
Livena trgovačka, mašinska i kanalizaciona roba, Livene cijevi i sav pribor za vodovode,
Pumpe, vitlovi, vagoneti i sav ostali rudarski pribor.
==
PRODAJA:
betonsbog, šipbastog, fasonovanog 1 obručnog gvožđa, te valjane žice prebo KOMERCIJALNIH BIROA
Jugoslovenskih fabrika gvožđa U Zagrebu, Marticeva ulica 14, I. bat, i u Beogradu, Kralja Petra 18, I. bat. Vučene žice i ebseri za SRBIjU prebo Biroa za РГ0-dajil Žice i eksera u Beogradu, Kralja Petra 18,1. bat. Trgovačbog liva prebo Kartelnog Biroa u Beogradu.
Sve ostale robe prebo Generalne direkcije Jugoslo-venskog Čelika a. d. U Sarajevu, Palata Državne Hipotebarne Banbe.
Itdaje Savej Sokola Kr. jugoalavije (arh. M. Smiljanič, A ir k«, e Nenadoviča 6) — Ureduje redakcioni odbor (Pretsednik Dr. Vlad. Belajčič) — Odgovorni urednik Dr Tihomir Protič,
Beograd, Pre*tolona»iednikov Trg 34 — Stamparija »Zor*«, Koemajaka 24 — Telefon 29-920 — Beograd