KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
JOHANN MORITZ SCHMIDT, HERTENSTEIN, ŠVAJCARSKA.
Postupak za odvajanje, belenje i čiščenje biljnih vlakana svake vrste i za dobijanje čisto bele celuloze noročito za papirnu i tekstilna industrija.
Prijava od 11 oktobra 1923.
U novije doba, stalno sve veča svetska potreba za vlaknima za papirnu i tekstilna industriju s jedne Strane, a s druge sve novije teškoče oko nabavke celuloze u vezi sa velikom tra-žnjom šuma, dale su povoda mnogim pokuša-jima i predlozima, da se iz svakojakih vlaknenih materija kao tifa, hidrofita, bambusa, dobiju celulozna vlakna, da bi se ista upotre-bila u tekstilnoj i papirnoj industriji. Od vaj-kada je smatrano kao naročito teško ekonomično izdvajanje vlakna iz treseta, koja naročito u gornjim slojevima svih tresetnih moča-ra pokazuje još veliku sadržinu celuloze. Ova teškoča leži u naročitom hemiskom sklopu mnogobrojnih materija, k oje prožimaju treset-na vlakna, zatim pre svega u koloidnoj prirodi jednog dela istog, koja smeta jeftino izdvajanje u dobru papirnu materiju.
Do sad poznati postupci, naročito za dobijanje produkata iz tresetnih vlakana, pokazali su se svi kap neekonomični i davali su mahom malo čvrste proizvode, zbog čega se oni nisu mogli odomačiti. Isto su nepovoljne prilike kod svih dosadanjih poznatih postupa-ka, k o ji su kao cilj imali odvajanje iz izves-nog broja živih vlaknastih biljaka, dobijanje za sirove materije ili celuloze.
Nov postupak kombinuje sa preinručstvom da štedi vlakna, veliku ekonomičnost i omo-gučava odvajanje biljnih vlakana, kao i dr-veta, u vrlo isitnjenom stanju do bele celuloze ili samo do sirovine obojene mrko, koja je podesna za kartone. Ovo biva prema torne koliko je postupak primenjivan.
Od specijalnih koristi treba napomenuti kod novog pronalaska, da on radi gotovo bez po-
Važi od 1 maja 1924.
trebe za toplotom, pošto se hemiski proces vrši u hladnoči. Zatim je potrošnja kemikalija mala, pošto se delom može raditi sa ot-pacima lužina a drugi potrebni rastvori mo-gu se upotrebiti razblaženi. Najzad nije velika potreba u snazi i ljudstvu, a i mašinsko je uredenje prosto.
Za odvajanje tresetnih vlakana treba; još naročito podvuči, da se vrsta upotrebljivih vlakana kreče u vrlo velikim granicama i da je čvrstina i jasnost dobljene celuloze uopšte podvrgnuta izvesnim varijacijama, prema meri sadržine eriophoruma. Treseti od ma-hovine i drugi, - mogu se takode upotrebiti. Sadržina nrahovine veča od 30%, znatno smanjuje čvrstimi i belinu (jasnost).
Postupak pronalaska sastoji se u torne, što se snop biljnih vlakana svake vrste u vlažno m stanju, ako se oni izlože iznenadnom zagrevanju i mrazu, znatno razlabave te time kemikalije lakše i brže dejstvuju. Kod po-jedinih vrsta vlakana, naročito kod treseta, raspadanje koloida, koji se u njima nalaze pri ovoj toploti ili hladnoči igra bitnu ulogu u toliko, u koliko odvajanje koloida povečava dejstvo kemikalija na vlakna. Po ovom pronalasku mogu se tako preradena biijna vlakna ili strugotine od drveta preraditi u celu-lozu na dva načina.
Obe mogučnosti počivaju u prvom redu na procesima kloriranja i oksidacije, koji iza-zivaju rastvaranje kora i ligninovih supstan-cija i onrogučavaju odvajanje celuloznih vlakana. Kod prve metode prerade, dejstvo kloriranja je važnije, dok su pak kod druge, procesi oksidacije.
Din. 5.
Ako se na pr. mase biljnih vlakana, koje su se u stanju prožetosti vodom usled toplo-tnog dejstva ili dejstva hladnoče omekšale i po površini zadebljale, izlože dejstvu hladne vode i razblaženih alkalnih lužina, onda se posle višestrukog menjanja i pri svakom ispira-nju dobija najpre poluprodukat upotrebljiv za kartone i najzad posle dalj ih procesa menjanja celulozna vlakna podesna za papirnu fabrikaci-ju a u izvesnim slučajevima i za tekstilne svrhe.
Hlor vrši u ovom procesu, gde svaka pojedina faza traje oko 3—4 časa, u prvom redu hlorirajuče dejstvo a zatim i lako oksi-dirajuče na materije, koje prožimaju celulozni materijal i pretvara ih u proizvode, koji su delom u vodi rastvorljivi, delom prelaze u rastvor pri sledečoj fazi sa alkalnim tretira-njem.
Kod drugog načina prerade radi se sa istim kemikalijama (hlorni i alkalni rastvori) tako, da oksidacioni proces dobija prevagu nad procesom kloriranja.
Ovo se time postiže, što se tretiranje hlo-rom, ne kao što je gore opisano, — odvojeno - od alkalnog postupanja — več teče tako, što se hlorni gas u smuljanu vlaknenu masu uvodi u razblažene (1—2% alkalne tečnosti stalno mešajuči, da pri tom natrium-hipohlorit, koji postaje iz hlora i natronove lužine, vrši u velikoj meri, odavanjem kiseonika u statu : nascendi, svoje oksidišuče i beleče dejstvo.
Ako se ostavi da proces dejstvovanja Mota ide dalje, dok sav natron ne prode u na-irium-hipohlorit, odnosno natrium-hlorid i za-‘tim uvodi hlor, dok se mirisom ne oseti pri-metno izobilje, onda uz prethodno jako dejstvo oksidacije dolazi još i hlorirajuče.
Ako se tad opet dodaju alkalije u poine-nutom procentualnom odnosu, onda otpoči-nje ponova proces sa svojim oksidirajučim, rastvarajučim i belečim dejstvom.
Dejstvo oksidiranja i belenje pri tom pripada u prvom redu natrium-hipohloritu, koji u statu nascendi dejstvuje naročito jako, hlorirajuče dejstvo pak neprekidno u vodenom hlornom gasu, naročito na kraju svake faze, a rastvarajuče dejstvo potice od dotičnih slo-bodnih alkalija u rastvoru.
Kod drugog do četvrtog ponavljanja proces je toliko izmakao, da se kaša od vlakana u glavnom sastoji još samo od celuloze, koja se istovremeno toliko beli, da svako dalje postupanje postane izlišnim.
Najposle opisani način rada bolji je od prvog što on brže teče i što se može upo-trebiti i za bilje, koje je skoro postalo drve-tom.
Na pr. treset se može dovoljno odvojiti u poluprodnkat za kartone za nepuni čas, tre-setna vlakna u celulozu za D/2 sat, drvo kao drve ni pamuk za 3 časa. Na suprot ovom načinu rada iziskuje prvo pomenuti postupak
dvostruko vreme, pri čem svako samo za-grevanje izostaje. Osim toga rnogu se otpc-ci dužina kod prvo opisanog načina rada više puta upotrebijavati, dok se hemikalije kod drugog načina rada potpuno istroše.
Naročita ekonomična preimučstva posti'pka sastoje se u izbacivanju procesa kuvanja u brzini, sa kojom se izdvajanje dobija, u pro-stoti aparata kao i u štednji oko upotrebe kemikalija.
Pri tom se naročito efikasna u smislu u-brzanja pokazuje metoda prethodnog rada za labavljenje vlaknastih snopova obn. za kidanje čeličnih zidova. Dejstvo hladnoče i toplote može se pri tom na isti način efi-kasno primeniti. Tretiranje (prethodno) po-moču hladnoče počiva na razornom dejstvu leda, koji se obrazuje kod vodom napive-nog materijala u celičnim spojevima, kod dejstva toplotom ekspanzija vodene pare, igra sličnu ulogu. Zato tretiranje toplotom nema nikakve stvarne veze sa isparavanjem materiala, uobičajenim u fabrikaciji celuloze, kome je jedino cilj ispiranje. Kod treseta i pri postupku hladnočom ili toplotom uništava-nje koloida igra ulogu, koja olakšava difuzi-ju kemikalija, koje tim bolje mogu dejstvo-vati. Dobiveni produkti su upotrebljivi kao polu produkti za sve svrhe, kao kartonažu, kartone za obuču, knjigovezništvo, za koje se upotrebljuju kartoni: kao celuloza za najrazli-čitije svrhe, naročito za bolju i štamparsku hartiju.
Kartoni su žilavi, čvrsti i sposobni za sa-vijanje, celuloza naročito kod treseta je ne-što kratko-vlaknasta ali žilava i čvrsta.
Kvalitet je kod odvajanja treseta u toliko bolji, u koliko se više upotrebi treset erio-phorum.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za odvajanje, belenje i čiščenje biljnih vlakana svake vrste i za dobijanje čisto bele celuloze, naročito za papirnu i tekstilni! industriju, naznačen time, što se vlakno, omekšano na toploti ili hladnoči i prema svotne sklopu, delom ili sve oslobodeno od koloidnih sastojaka, menjajuči izlaže nekoliko puta alkalnim i hlorirajučim kupatilama stalno mešajuči iste, dok ovaj rad ne dovede bilo do poluprodukta, upotrebljivog za izradu kartona ili do celuloze, podesne za izradu hartije, koje se materije na poznati način dalje preraduju u cilindru za razblaživanje hartije a na mašini za kartone i hartiju
2.	Postupak po zahtevu 1, naročito za papirnu industriju, naznačen time, što se biljna vlakna svake vrste, i strugotine od drveta, mešani u razblaženim alkalnim rastvorima, stalno uvodeči hlorni gas u tečnost i periodično dodajuči alkalije potpuno oslobadaju kora, ligninskih supstanaca i nečistoča i što se bele.