Zb. gozdarstva in lesarstva, L. 19, št. 1, s. 235 - 252, Ljubljana 1981 
UDK 631.4 
METODE '.rEHNIČKE I AGROBIOLOŠKE IlJo~lCULTIVACIJE JALOVIBTA I 
DEPONIJA POVRŠINSKIH KOPOVA 
Aleksandar Kukin, Vladimir Hadžic,Imre IJiolnar,Hadežda Milojkovi6 
IZVOD 
Uradu je prikazan model rekultivacije jednog teškog 
zemljišta u čijoj se podini nalaze isključivo šajunkovito-pes-
koviti sedimenti nepodobni za formiranje zemljišta nakon eksplo-
atacije uglja u površinskom kopu. Primer modela prikazuje način 
izvodjenja tebničke a agrobiološke rekultivacije buduceg povr-
šinskog kopa uglja. 
ABSTRACT 
The paper revies a model of recultivation of a 
heavy soil ty:pe the substrate of which is comprised 
exclusively of pebbly - sandy sediments which are unsuitable 
for the generation of soil after strip mining. The model 
illustrates a method of tecbnical and agrobiological 
recultivation of a future strip mine •. 
lNOD 
Utoku i nakon eksploatacije u površinskmm kopovima 
ili izgradnje raznih objekata neophodno je preduzeti mere rekul-
tivacije zemljišta zbog nemogu6nosti da se obezbedi prvobitni 
sklop, kako soluma, tako i jalovine ispod njega, a što sve ima 
za po~ledicu izmenjene uslove za biljnu proizvodnju. S tim u 
vezi proizilazi i potreba za rekultivacijom i stvaranjem novog 
soluma koji 6e imati povoljne uslove za budu6u biljnu proiz-
vodnju. 
Red.Prof.dr Aleksandar Kukin, Docent dr Vladimir Hadži6, 
Vanr.Prof.dr Imre Molnar, Docent dr Nadežda Milojkovi6, Poljopriv-
redni fakultet,Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 
Akademska 2. 
235 
Pod rekultivacijom zemljišta podrazumeva se privoci:enje 
kulturi zemljišta koja su ošte6ena izvodjenjem radova na eksplo-
ataciji prirodnih sirovina, izgradnji naselja, industrijskih ob-
jekata, puteva, hidromelioracionih radova itd. 
U poslfdnje vreme u SAP Vojvodini je konstatovano da se 
ošte6uju znatne površine plodnog zemljišta a da ae njihova rekul-
tivacija ne obavlja. Kao najdrastičniji primeri navede se: 
- Ciglarska i keramička industrija koja je tokom pos-
lednje decenije u naglem razvoju. Sem znatnih površina plodnog 
zemljišta koje se nepovratno gubi izgradnjom samog objekta, znatne 
površine se ošte6uju i stvaranjem deponija otpadnog materijala, 
koji predstavlja skeleti koji se kasnije teško može odstraniti 
iz zemljišta. Pri tom netreba zaboraviti da se za ciglarsku i ke-
ramičku industriju koristi pretaloženi les "žuta glina" koji pred-
stavlja najpogodniji supstrat za obrazovanje zemljišta, te se 
saglasno tome siglane podižu na našim najplodnijim zemljištima, 
koja u ovom slučaju sa gledišta proizvodnje predstavljaju "jalovine". 
= Eksploatacija nafte i gasa.- Na samom radilištu i oko-
lini narušava se prirodni sklop zemljišta usled prisustva teške 
mehanizacije /garniture za bušenje/. Dolazi do zbijanja zemljišta, 
amanjuje se poroznost as tim uvezi dolazi do premena vodno-vaz-
dušnog relima zemljišta. Ovome treba dodati i negativan uticaj 
bentonitske isplllke koja jo~ više doprinosi na.rušavsnju prirodnog 
sklopa zem.ljišta. 
- Eksploatacija treseta i uglja u površinskim kopovima.-
Površinskim kopovima ošte6uju se znatne površine plodnog zemljišta. 
Samo površinski kop ., :L ___ polj'l,.A. obuhvati6e prostor od oko 
900 ha. Ovome treba <l.od;ti. površinu neophodnu za deponiju "jalo-, 
vine", zatim deponiju za pepeo 1 td. 
- Eksploataoijom kamena za izgradnju puteva i druge 
aTrhe 1 kor1š6anjem laporca za proizvodnju aementa uništeni su 
mn•gl ~umski pejzaži. 
Sem navedenih 1 mnogim drugim radovima u ma.njoj 111 
ve6oj meri ošte6uje se 111 trajno gubi zemljište /naselja, putevi, 
arheološka iskopavanja, stvaranje depOllija, kanalizacionog mulja, 
Jeserakog mulja, smetlišta, pepela 1 dr./, o čemu u budu6e treba 
povesti više računa.Medjutim, ako se rekultivacijst počne odmah 
1 ako se odvija paralelno sa izvod.jenjem radova u izvesnim slu-
čajevima mogu se i1obiti 1 plodnija zemljišta od zatečenih. Utoku 
236 
relrultivacije mogu se korigovati neke nepovoljne !izičke oeob1n• 
zemljišta kao na primer težak mehanički sastav putem opeekavanja 
sa jalovine kod teških zemljišta ili oglinjavanjem kod lakih zem~ 
l~išta. Sem toga, može se dirigovati kota terena rekultivisanog 
zemljišta as tim uvezi stvoriti uslovi za optimalni režim pod-
zemnih voda. Ravnanjem se izbegava stvaranje mikrodepresija itd. 
Stoga izvodjači istraživanja koja su uvezi sa rekultivacijom 
zemljišta moraju da ostvare punu koordinaciju sa projektantima 
budu6ih postrojenja i objekata kako bi mogli da pruže i adekvat-
niju recepturu ponašanje Investitora u toku proizvodnje a u cilju 
obezbedjenja zaštite čovekove okoline i stvaranja uslova za koriš-
6enje rekultivisanih zemljišta. 
METODE REKULTIVACIJE 
U vecini zemalja Evrope danas se primenjuje Kombinovana 
metoda rekultivacije koja obuhvata: 
- tehničku rekultivaciju 
- agrobiološku rekultivaciju 
TEHllIČKA REKULTIVACIJA 
Tehnička rekultivaoija prethodi agrobiološkoj i obuh-
vata uredenje zemljišta na spoljnom i unutrašnjem odlagalištu 
uključujuci grubo i fino ravnanje terena, izgradnju puta i kanal-
ske mreže i obezbedjenje kosina deponija. Agrobiološka rekulti-
vacija se nastavlja i pretstavlja nadgradnju u smislu agrobiološ-
kog osposobljavanja z•mljiAta za biljnu proizvodnju. Obe relrulti-
vacije se medju1obno dopunjuju i odvi~aju ae paralelno. Prednost 
ove metode za raalilru od konvencionalnih načina rekultivacije 
zemljiita je u tome što se za relativno kratko vreme\ 
uspostavlja i atabilizuje plodnost zemljišta što omogucava po-
novo koriš6enje ovih površina za intenzivnu biljnu proizvodnju. 
Tehničkoj rekultivaciji prethode aistemataka pedoloika 
i geološka proučavanja terena: 
Pedološka istraživanja sastoje se iz terenekih i labo-
ratorijskih. Terenska istraživanja obuhvataju rekognosciranje 
terena, sondiranje i otvaranje pedoloških profila u cilju regis-
tracije morfoloških svojstava zemljišta i uzimanje uzoraka s.alje 
u narušenom i prirodno nenarušenom stanju za potrebe labora••-
237 
rijskih ispitivan,ja. Laboratorijska ispitivanja obuhvataju is-
pitivanje vodno-fizičkih svojstava zemljišta /pre svega mehanič­
kog sastava, specifične težine, zapreminske /volumne težine/, 
ukupne porcmosti, ret;encije vlage na 1/3 atm što korespondira 
vrednosti l')ljskog vodno3 l~apaciteta, retencije vlage na 6,25 atm, 
retencije vlage na 15 atm što korespondira vrednosti vlažnosti 
venjenja, kapilarni uspon, koeficijent filtracije /I:-Darcy/, pri-
stupačne vode za biljke/; hemijska svojstva zemljišta /pH /H2o i 
KCl/, Caco
3 
/5{,/, Humus ;,;;, ukupni azot /:{,/, lakopristupačni 
P2o5 
/mg/loo g zem./, lakopristupačni K2o /mg/loo g zem./, sadr-
žaj ukupnih vodorastvorljivih soli /?;/, ECe25°c /J;I mhos/cm/, 
prisustvo tokslh.čnih materija i ispitivanje hemijskih svojstava 
podze:nne vode /vode freatske izdani i vode iz arterskih slojeva/. 
Rezultati ovih istraživanja služe kao osnova za izradu 
pedološkog elaborata i pedološke karte odgovarajuce razmere. 
Geološka proučavanja obuhvataju: 
- analizu litološkog, granulometrisk6g i mineraloškog 
sastava geoloških slojeva u podini i povlati rudnog tela koje se 
eksploatai.še, 
- stratigrafija geoloških slojeva, 
- geomorfološki prikaz uže okoline terena, 
- hidrogeološki prikaz uže okoline terena sa kracim 
osvrtom na režim podzemnih voda, 
- hemijski sastav podzemnih voda, 
- geološka-geomorfološka karta terena, 
- izrada geoloških profila. 
Cilj ovih geoloških ispitivanja je izbor najpovoljnijih 
"jalovih" geoloških slojeva kao supstrata za formiranje novog 
solu,11a. 
Analiza litološkog, granulometrijskog i mineraloškog 
sastava geoloških slojeva treba da utvrdi njihovu podobnost kao 
supstrata za obrazovanje buduceg zemljišta. Pri torne treba voditi 
računa da geološki uslovi ispunjavaju uslove da se na njima sa 
ili bez mešanja sa skinutim solumom sa površinskog kopa, može u 
najkracem vremenskem roku formirati nov solum 9 na kome se može 
obavljati normalna biljna proizvodnja. Geološki slojevi treba da 
imaju granulometrijski sastav sličan dobrom zemljištu, da sadrže 
sve tri mehaničke frakcije: pesak, prahi glinu. Eineraloške 
238 
analize treba da ukažu na vrstu minerala i njihovu ulogu u for-
miranju novog soluma, kao potencijalnog izvora hraniva, a sag-
lasno vrsti glinenih minerala da ukažu na sorptivnu sposobnost 
i vodna svcijstva buduceg zemljišta. Prilikom mineraloških analiza 
treba utvrditi dali slojevi sadrže štetne i toksične minerale 
koji bi negativno uticali na biljnu proizvodnju. 
Hidrogeološki prikaz terena treba da prikaže režim pod-
zemnih voda posebno oscilacije voda prve izdani, kako bi se pri-
likom odlaganja jalovišta moglo uticati na poboljšanju režima 
podzemnih voda u cilju podešavanja nivoa podzemnih voda idealnim 
uslovima. Pri torne voditi računa o mogucnostima dopunskog snab-
devanja biljaka vlagom u sušnim periodima godine, podzemnim vo-
dama putem kapilarnog uspona, ali još više voditi računa o tome 
da nivo izdani podzemne vode bude dovoljno spušten ispod povr-
šine terena da ne bi došlo do prevlaživanja zemljišta ili sekun-
darnog zaslanjivanja. 
Tehnička mogucnost regulisanja nove ta.čke kote terena 
a samim tim i položaj nivoa izdani, s obzirom na prisustvo meha-
nizacije, ne pretstavlja problemi ne traži nikakva materijalna 
ulaganja. 
Redosled odlaganja jalovih geoloških slojeva u 
cilju obezbedjenja najpovoljnijeg supstrata za 
formiranje buduceg soluma 
Na osnovu iskustva stečenog prilikom obilaska povr-
šinskih kopova uglja u Madarskoj /Višonta/ i Poljskoj /Konjin i 
Turov/, došli smo do saznanja da se prilikom ·tehničke rekulti-
vacije površinskih kopova primenjuju sledeci postupci: 
U slučaju da ~e solum /zemljište/, male debljine i 
nepovoljnih svojstava, a da se u podini eksploatacio~og polja 
prisutni sedimenti sa povoljnim mineraloškimi granulometrijskim 
sastavom, ceo solum se zanemaruje, skida se i odlaže kao i os-
tala jalovina. U tom slučaju po.završetku radova, površina kopa 
se pokriva sedimentima sa najboljim osobinama, otkrivenim pri-
likom radova. Potom se vrši ravnanje i nakon toga predaje se 
"poljoprivredi" kao potpuno nov matični supstrat, na kojem ce 
se uz dalju agrobiološku rekultivaciju obrazovati nov solum. 
239 
U slučaju da je solum dobrog kvaliteta i dovoljne 
mocnosti, solum se skida, kako sa mesta odredenog za trajnu 
deponiju tako i sa cele površine površinskog kopa, privremeno 
se odlaže i po završetku radova ponovo se nanosi na površinu, 
kako na delu gde je bio površinski kop, tako i na površinu 
trajne deponije. Ovim postupkom formiranje novog soluma se ubr-
zava, agrobiološka rekultivacija pojavtinjuje ali je tehnički 
deo rekultivacije skuplji, jer skidanje relativno tankog zem-
ljišnog sloja i njegovo deponivanje zahteva dodatnu mahaniza-
ciju /skepere/ i poskupljuje radova. 
Prilikom tehničke rekultivacije površinskih kopova 
postoji i sledeca mogucnost. Solum sa površine odredene za 
trajnu deponiju se ne skida, ako to zahtevaju potrebe stabil-
nosti terena. Manjak soluma koji se u tom slučaju javlja, jer 
ae isti skida samo sa otkrivki površinskog kopa, nadolmaduje 
se mešanjem soluma sa najpovoljnijim jalovinskim sedimentima, 
Ovom_mešavinom se po završetku radova pokriva cela površina 
površinskog kopa i površina sad vec formirane trajne deponije. 
Model rekultivacije jed.nog teškog zemljišta, u čijoj 
se podini nalaze isključivo šljunkovito-peskoviti se-
dimenti nepodobni za formiranje zemljišta nakon eks-
ploatacije uglja u površinskom kopu 
Za primer modela tehničke rekultivacija zemljišta 
navodimo primer buduceg površinskog kopa uglja, polje. "A" gde 
s1110 učestvovali u izradi investicionog programa po pitanju 
rekultivacije zemljišta. 
Pregledom geoloških profila bušotina na polju "A" i 
uvidom u litofacijalne analize, koje su bazirane na laborato-
rijskimi ~erenskim ispitivanjima ustanovili smo da se u pod-
zemlju polja "A" mogu izdvojiti sledeci sedimenti: 
Gornji pont počinje na dubini od 18 do 25 mi pro-
teže se do 60-67 mod površine terena, Sedimenti gornjeg ponta 
pretstavljeni su peskovima i alevritima sivm-zelana boje. 
Sedimenti gornjeg ponta su produktivni i sadrže ugljene slojeve. 
Kvartarni sedimenti su taloženi preko peskovite 
facije gornjeg ponta, pa sve do površine terena, tj. ispod 
zemljišnog pokrivača. Mogu se izdvojiti tri facijalna tipa 
kvartara, i to: 
240 
~ ,... 
• • SEMATIZOYANI GEOLOSKI PROFIL 
75 
70 
50 
40 
30 
.2() 
1f>, 
o 
Wf 1tl#UJ 
S0IJlto4 • PODINA 
V. SKIDANJE 
GIMM1 GD-255 
-----
____ 21, 
-- -----
PESAK 1 P1 
---t»~===--!-4!!. -
PESAK 3P ~05 
-------
8,50 ..... 60,00 
PES.AK 5P 
l·r-.:. ;.·:~.1~~, 
ŠI...UW< FACLE 
KORITA 
k;'.·>/>:::n 
GLIN.- PESK. 
ALEVRm FM:1-
.E PCW<DUA 
-------
-I.C,,ALJ 
GD-271 
4,20 .L 115,00 
GD-241 
SR.BUŠontE 
- fctcija korita 
- facija povodnja 
?::i_cija eol:sl:ih, le:;oidnih peskava. 
<':J ija korita pret:3tpvljena je peskovitim šljunkovima, 
šljunkovirim :'.:lju.'lkovito-0.1 .. ~vritskim peskovima. 
'h.( ija povodnja leji preko šljunkovito-peskovite facije 
kori ta i prel stavlj ona je :;i vo-zelenim alevri tslrn-glinovi tim pes-
kovima, alovritskim peskovi1;1.:i_ a recie alevri tskim [';linama. 
:'.:'at'ija eolskih lesoidnih- poskova konstatovona je samo u 
nekoliko bu:·otina. /Graf .1/ 
i.'.irwraloški sastav sedimenata gornjeg ponta 
i kvartara 
U sedimentima gornjeg ponta preovladuju mineraloške 
asocijacije poreklom od metamorfnih stena. U teškoj frakciji jav-
ljaju se amfiboli, granati, epidot i neki metalični minerali, a 
u lakoj frakciji preovlad:uje kvarc i muskovit. Sadržaj karbonata 
je veoma mali i .kre6e se do 1,68 7;, 
U šljunkovitoj faciji korita najzastupljeniji suva-
lutci kvarcita, zatim rotnaca i crvenih kvarcnih peščara, dok 
su od magmatskih stena najčeš6i fragmenti granitoidnih stena i 
stena dijabazhe asocijacije. 
U faciji povodnja i eolskoj faciji, mineraloški sastav 
teške frakcije pokazuje takod:e dominaciju granata, amfibola, 
epidota i rede metaličnih minerala. U lakoj frakciji dominira 
kvarc, muskovit i rede feldspati. Sadržaj Caco3 je znatan i 
kre6e se i do 30%. · 
Od glinenih minerala termodiferencijalnom analizom 
registrovani su hidromuskovit i montmo~ilonit. 
Na osnovu litološkog i mineraloško-petrografskog sasta-
va sedimenata površinskog kopa uglja kod Kovina, za tehničku 
rekultivaciju najpovoljniji je postupak, koji se sastoji ume-
šanju soluma sa 6dgovaraju6im geološkim slojem jalovine. 
Kao najpovoljniji sedimenti za mešanje sa solumom ne-
sumnjivo su sedimenti kvartara u faciji povodnja a gde su zas-
tupljeni i sedimenti eolske facije. 
Facija povodnja i eolska facija leži preko šljunko-
va a neposredno ispod soluma. Pretstavljena je sivo-zelena 
alevritsko-glinovitim peskovima, elevritskim peskovima a rede 
glinama. 242 
Debljina im se kre6e od 2,2 do 14,5 mili u proseku 6 do 7 fl. 
/\\:V 
Gornja e;ranica pre·:,.a solll.l'.U nalazi se od o, 7 do 2, 5 m ispod 
povrjine terena. Ovi sedimenti sadrže znatan procenat CaCO~. Od 
J 
te(;kih minerala sadrže aafibole, c;ranate i epidot a od lakih 
k vare, tmskovi t i feldspate. Ovakav mineraloški sastav poc;oduje 
c;enezi novog soluma, jer feldspati i amfiboli pretstavljaju po-
tencijalan izvor hranivih elemenata i novih glinenih minerala, 
a kvarc i muskovi t se talrn,le dobro uklapaju kao inertni uinerali 
u sastav budu6eg zenljišta. Posebno je povoljan visok sadržaj 
Caco3 , što obezbeduje povoljnu reakciju i zasi6enost adsorptivnog 
kompleksa bazan:a, kao i dobr_u strukturu zemljišta. Termodiferen-
cijalnom analizom dokazana je lagana sinteza glinenih minerala 
iz grupe ilita i montmorilonita. Toksični minerali izuzev, nešto 
malo metaličnih minerala, nisu konstatovani, i'ito znatno olakšava 
i ubrzava rekultivaciju zemljišta. 
i,:ešanjem sedimenata facije povodnja sa sadržajem soluma 
poboljšale bi se i fizičke osobine zemljišta, koja su uglavnom 
na polju "A" pretstavljena ritskim crnicama, težeg mehaničkog 
sastava, te bi njihovo "opeskavanje" doprinelo korekciji njihovog 
mehaničkog sastava, a samim tim i poboljšanju vodnih, vazdušnih 
m-bo,lotnih osobina zemljišta. 
8ae;lasno navedenom, tehnička rekultivacija bi imala 
slede6i redosled: 
Zbog potrebe stabilnosti terena, solum se ne skida 
sa lokacije odred:ene za stalnu deponiju, nego ostaje "in situ". 
l.,ešavine sol uma i njegove podine, do ukupne dubine od 3 metra 
/solum + cca 2 metra sedimenata facije povodnja/ se skida sa 
figure otvaranja, ve6 na početku radova. Ova mešavina se depo-
nuje na privremeno odla~alište u blizini budu6e trajne deponije 
i po završetku radova njome se pokriva kako površina trajne de-
ponije tako i celokupna površina dnevnog kopa; izuzev poslednje 
figure otvaranja, koja se pretvara u jezero ili ribnjak. Potom 
se vrši ravnanje, usaglašavanje kosina deponije a potom sledi 
agro-biološka rekultivacija. 
Pepeo koji zaostaje posle sagorevanja uglja, odlaže 
se sukcesivno u neku od dubljih etaža površinskog kopa sa osta-
lim jalovinskim materijalom. 
Pril:ikom odlaganja materijala iz površinskog kopa, kako 
na trajnu deponiju, tako i na završnim etažama, strogo voditi 
računa o redosledu odloženog materijala, 
243 
Late;'ijal koji -;e od.la~e treba da u horizont:Jlnor,1 
pravcu bude istovrstan. iTa primer, prvo treba odložiti šljunak 
po celom frontu, pa posle njega pesak,potom alevrite itd. Izbe-
gavati sporadično nagomilavanje pojedinih mehaničkih frakcija, 
iz razloga da se kasnije, zbog nejednake stišljivosti, ne bi 
stvarale lokalne depresije. Ove depresije usled cementacije, 
kasnije zadobijaju vodonepropustljivo dno, pa se zabaruju i 
ometaju normalnu poljoprivrednu proizvodnju. 
Kota terena novog soluma na polju "A" posle završetka 
tehničke rekultivacije treba da bude bar dva metra viša od sa-
dašnje. Predloženo je da nova kota terena bude na cca 7o metara 
umesto dosadašnje koja je na 68 metara.Ovo je potrebno radi po-
boljšanja vodnog i vazdušnog režima zemljišta. Sadašnji nivo pod-
zemnih voda je kod nekih.profila, vec na dubini od 7o cm od po-
vršine. Ovako visoke podzemne vod~ utiču na prevlaživanje zem-
ljišta a što je još opasnije, pospešuju proces zaslanjivanja. 
Hemijskom analizom uzoraka voda uzetih iz pedoloških 
profila konstatovano je da su one blago zaslanjene i da mogu biti 
potencijalni uzrok zaslanjivanja zemljišta. Podizanjem kote tere-
na na 7o metara nadmorske visine, ovaj negativan uticaj bi se 
otklonio, jer bi se nivo podzemne vode održavao ispod 11 kritične 
dubine" koja za glinovito-peskovito zemljište, kakvo ce biti 
formirano na polju "A" iznosi oko 2,5 metra. 
AGROBIOLOŠKA REKULTIVACIJA 
Neposredno po završetku tehničke rekultivacije potrebno 
je započeti drugu fazu tzv. agrobiološku rekultivaciju zemljišta, 
koja treba da obezbedi osnovne uslove za biljnu proizvodnju. 
Agrobiološka rekultivacija u pojedinim zemljama ostvaruje se raz-
ličitim meliorativnim i agrotebničkim zahvatima u zavisnosti od 
tizičkih i hemijskih osobina supstrata, kao i od klimatskih us-
lova. Posebno su značajne osobine supstrata na površini deponija, 
jer one odredu.ju vremensko trajanje i troškove rekultivacije. 
U prvoj etapi agrobiološke rekultivacije treba stvoriti 
ualove za uspevanje biljaka na odlagalištu. U tom periodu povr-
ii,.aski sloj odlagališta treba obogatiti u hranljivim materijama 
1 pospešiti mikrobiološku aktivnost zemljišta. U prvoj godini 
agrobiološke rekultivacije potrebno je dodati 600-700 kg/ha 
244 
aktivne materije sa odnosom hraniva 3-1, 5-1 15. Istovremeno sa 
unošenjem mineralnih dubriva treba uneti lignitni ili treset~i 
prahu cilju popravljanja fizičkih i hemijskih svojstava zemljiŠta. 
Najpovoljnije je mešati lignitni ili_tresetni prah sa mineralnim 
dubrivima i zajedno 1h unositi u zemljište. Količina lignitnog od-
nosno tresetnog praha zavisi od osobina supstrata na površini od-
lagališta. S obzirom na osobine površinskih slojeva oalagališta 
lignitni ili tresetni prah bi trebalo uneti u količini od 5-6 t/ha. 
Biološka aktivizacija površinskog sloja poatiže se 
zelenišnim dubrenjem u prvoj·godini rekultivacije. Po unošenju i 
mešanju mineralnih dubriva, lignitnog, odnosno tresetnog praha 
površinski sloj odlagališta treba pripremiti za setvu useva za 
zelenišno dubrenje. Za tu svrhu koriste se usevi koji daju veliku 
zelenišnu masu. Od ozimih useva najbolje je sejati raž, eventualno 
uljanu repicu, a od jarih useva ovas. Useve za zelenišno dubrenje 
treba prihranjivati sa 60-80 kg azota po hektaru. Useve za zele-
nišno dubrenje treba zaoravati za vreme klasanja, odnosno u po-
četku cvetanja. Zelena masa useva predstavlja izvor energije za 
mikroorganizme, omogucava njihovo brzo razmnožavanje a time i 
iniciranje mikrobioloških procesa u zemljištu. Sem toga1 potrebno 
je obezbediti kosine deponije u cilju zaštite od erozije i defla-
cije. Kosine deponija potrebno je grubo poravnati. Po literatur-
nim podacima najbolje su se pokazale kosine sa padom 113. Veziva-
nje kosina postiže se dodavanjem 600 kg/ha NPK dubriva; zatrav-
ljivanjem i pošumljavanjem. Od trava se preporučuje engleski ljulj, 
prava livadar ka, livadski vijuk, orveni vijuk, ježevica, bela 
detelina. Za pošumljavanje kosina koriste se različite vrste 
drveca. Na ovom lokalitetu uzimajuci u obzir fizičke i hemijske 
osobine geoloških slojeva, kao i klimatske uslove mogle bi se 
preporučiti topole i bagrem. Korenov sistem ovih vrsta prožima 
površinski sloj zemljišta i na taj način štiti od klizanja 1 
odnošenja. 
Drugu etapu agrobiološke rekultivacije zemljišta u 
trajanju od tri godine predstavlja korišcenje ovih površina za 
intenzivnu biljnu proizvodnju uz istovremenu primenu različitih 
mei'iorativnih zahvata i agro- i biotehničkih mera. U tom periodu 
posebnu pažnju treba posvetiti zaoravanju svih vrsta biljnih 
ostataka u zemljištu. Redovnim unošen:jem organske materije u 
zemljište obezbeduje se intenzivna mikrobiološka aktivnosti 
u narednim godinama rekultivacije. 
245 
U drugo,j etapi agrobiološke rekultivacije značajnu 
!)ažnju treba posveti ti reclovno,11 d:ubrenju mineralnim d:ubrivima. U 
tom periodu zemljište i dalje treba obogacivati u hranivima, do-
dave.njem pov ,6anih dozo. HPK hraniva, S obzirom na sadržaj ovih 
hraniva u poJršinskom sloju supstrata naredne tri godine trebalo 
bi unositi 35o-4-oo kg/ha aktivne materije sa odnosom hraniva: 
1: 1: l. diner::i.lna dubritra treba aplicirati pre osnovne o brade i 
sa oranjem ravnomerno pomešati u oraničnom sloju. Za prihranji-
vanje strnina u prolece p~eporučuje se korišcenje 90-60 kg/ha 
dodatnih količina azota. 
Uspeh rekultivacije zemljišta u značajnoj meri zavisi 
i od plodosmene. U zavisnosti od osobina supstrata u površinskom 
sloju i od vremenskih uslova primenjuju se različiti plodoredi, 
ili se vrši zatravljivanje površina sa smešom trava ili se zas-
nivaju lucerišta. Iskustva su pokazala da u prvim godinama re-
kultivacije iako višegodišnje leguminoze daju dobre prinose, 
medutim, zemljište postaje vrlo zbijeno, bezstrukturno i izuzetno 
teško za obradu. Zbog toga u drugoj etapi agrobiološke rekulti-
vacije ove površine treba koristiti pretežno za proizvodnju str-
nih žita, koja ostavljaju veliku biljnu masu i kao što smo ve6 
ranije istakli povoljno deluju na aktivnost mikroorganizama a 
tirne i na hemijske osobine zemljišta, 
U periodu agrobiološke rekultivacije temljišta treba 
izbegavati upotrebu sredstava za zaštitu bilja, koja mogu da 
negativno deluju na populacijui brojnost mikroorganizama u 
zemljištu. 
U drugoj etapi agrobiološke rekultivacije strna žita 
iz godine u godinu daju vece prinose da bi do kraja rekultiva-
cije prinosi izjednačili sa prosečnim prinosima okolnih površina. 
Do kraja agrobiološke rekultivacije površinski sloj odlagališta 
postaje zemljište srednje plodnosti. 
Sistem ratarenja na rekultivisanom 
zemljištu 
Površinski sloj odlagališta i posle rekultivacije ima 
niži sadržaj humusa, nestabilniju strukturu, sklon je sabijanju 
i pogoršanju vodno-vazdušnih svojstava. Zbog toga sistem rata-
renja na rekultivisanom zemljištu treba usmeriti u pravcu 
246 
očuvanja i stabilizacije popravljenih fizičkih, hemijskih i bio-
loških osobina zemljišta, što se postiže adekvatnim sistemom 
obrade, dubrenja, sistemom nege i zaštite, plodoredom i drugim 
merama. 
Sistem obrade.- Premeštanjem i mešanjem slojeva jalo-
vine površinski sloj rekultivisanih zemljišta je najčeš6e vrlo 
heterogenog sastava. Iz tog razloga je neophodno da se izvrši 
homogenizacija oraničnog sloja što se postiže slojevitim oranjem 
uz unošenje mineralnih dubriva, a po potrebi i tresetnog i lig-
nitnog praha. Po završetku tehničke rekultivacije na poravnatom 
terenu pre setve useva za zelenišno dubrenje potrebno je izvršiti 
najmanje dva oranja. Prvo oranje treba obaviti plice, a drugo 
posle 3-4 nedelje na ve6u dubinu. 
Usled nestabi1ne strukture rekultivisana zemljišta su 
veoma osetljiva na gaženje u vlažnem stanju, posebno u prvim go-
dinama iskorišcavanja. Stoga treba izbegavati obradu ili gaženje 
zemljišta kad j.e ono preterano vlažno i treba sačekati da zem-
ljište u momentu obrade bude u stanju fizičke zrelosti za obradu. 
Predsetvena prolecna priprema.- Posebnu pažnju treba 
obratiti prolecnoj pripremi zemljišta, jer najve6e štete nastaju 
u prolece, preteranim gaženjem zemljišta u vlažnem stanju teškim 
orudima. Početak prolecne pripreme treba nešto odložiti u odnosu 
na zemljišta u redovnem iskoriš6avanju i treba sačekati da se 
zemljište ocedi i osuši. Ne sme se dozvoliti prerana prole6na 
priprema po "svaku cenu" jer svaka žurba dovodi do pogoršanja 
strukture zemljišta, a tirne i do pogoršanja vodno-vazdušnih osobina. 
Zbog nestabilne strukture zemljišta potrebno je smanjiti 
broj prohoda u prolecnoj pripremi na najmanju mogu6u meru. U tom 
cilju potrebno je svestrano razmotriti mogu6nost vremenskog po-
meranja ili spajanja pojedinih radnji u jedan prehodi ostvariti 
jednofaznu pripremu zemljišta. Zbog toga oranje ne treba ostav-
ljati u "gruboj brazdi" ve6 u toku jesenjeg perioda treba izvr-
šiti ravnanje i grubu pripremu površinskog sloja. Tako priprem-
ljeno zemljište u prolece se ravnomernije suši i obezbeduje po-
voljnije uslove za nicanje useva. 
Sistem dubrenja.- Sistem dubrenja posle rekultivacije 
i dalje treba da obezbedi oboga6ivanje zemljišta u organskoj 
materiji i hranivima zaoravanjem žetvenih ostataka i dodavanjem 
247 
vecih količina NPK hraniva od onoga što se iznosi poljoprivrednim 
prinosom. 
I posle rekultivacije zemljišta značajnu ulogu treba 
pridavati zaoravanju svih vrsta biljnih ostataka. Posle žetve 
svakog useva, žetvene ostatke treba isitniti, ravnomerno raspore-
diti u horizontalnom smeru i zaoravati. 
Nekoliko godina posle zavržene rekultivacije i dalje je 
potrebno unositi nešto vece doze NPK d:ubriva u cilju daljeg obo-
gacivanja zemljišta u hranivima. Uto& periodu iskorišcavanja zem-
ljišta potrebno je unositi 25o-3oo kg/ha aktivne materije sa od-
nosom hraniva 1,5:1:o,5. Celokupnu količinu osnovnih dubriva treba 
uneti u jesen. Ostatak azotnih dubriva kod strnjina treba aplici-
rati uvidu dva prihranjivanja a kod okopavina predsetveno i u 
vidu jed.nog prihranjivanja. 
Plodosmena.- Popravljanje fizičkih, hemijskih i biološ-
kih osobina i dalje pove6anje plodnosti zemljišta posle rekulti-
vacije u značajnoj meri zavisi i od plodosmene. I posle rekulti-
vacije zemljišta prednost treba_dati onim usevima koji imaju sna-
žan i dubok korenov sistem, koji ostavljaju veliku masu žetvenih 
ostataka., koji se kasnije reju i kod kojih se zemljište manje gazi 
i sabija kako u prolecnoj predsetvenoj pripremi tako i za vreme 
ubiranja useva. 
Varijante plodoreda posle rekultivacije zemljišta 
Varijante plodosmene 
I II III IV 
l. godina soja kukuruz suncokret kukuruz 
2. godina pšenica soja pšenica kukuruz 
:; . godina. kukuruz pšenica kukuruz soja 
4. godina. pšenica suncokret kukuruz pšenica 
5. godina suncokret pšenica soja pšenica 
6. godina pšenica še6.repa pšenica suncokret 
7. godina. še6.repa soja še6.repa pšenica 
8. godina. soja pšenica soja še6.repa 
248 
Sistem mege i zašt.ite.- Sistem nege i zaštite useva, 
treba prilagoditi tako da hi se izbeglo svako suvišno gaženje 
i sabijanje zemljišta. U tom cilju potrebno je spajanje ope-
racija u jedan ffohod: na npr., prole6na predsetvena priprema 
sa unošenjem herbicida, setva sa unošenjem sredstava za zaštitu 
bilja, medjuredna kultivacija sa unošenjem azotnih djubriva ili 
sredstava za zaštitu bilja i upotreba aviona za prihranjivanje 
i zaštitu i sl. 
Izvodjenje svih agro- i biotehničkih zahvata na rekul-
tivisanim zemljištima zahteva veliku preciznosti stručnost u 
radu kao i svestrana sagledavanja delovanja istih, na promenu 
fizičkih 1 hemijskih i bioloških osobina kao i na plodnosti 
produktivnost zemljišta. Zbog toga je neophodno dugogodišnje 
pra6enje pojedinih agrotehničkih mera na promene svojstava zem-
ljišta kao i na prinos glavnih ratarskih kultura. Iz tog raz-. 
loga je od neprocenjive vrednosti postavljanje agrotehničkih 
ogleda1 sa obradom zemljišta / dubina, vreme obrade, primena 
redukovane obrade /, sa organskim djubrivima / vrste djubriva, 
način, vreme, količine/, sa mineralnim djubrivima / vreme, 
način, količina, dubina unošenja, odnos hraniva/ i sa pepelom 
sagorelog uglja u cilju njegovog vezivanja vegetacijom i spre-
čavanje rasturanja erozijom i eolskim putem na rekultivisanim 
zemljištima. 
Sem toga~ postavljanje ogleda u vegetacionim sudovima 
sa različitim biljnim vrstama doprinelo bi celishodnijem reša-
vanju ove problematike. 
ZAKLJUČAK 
Utoku i nakon eksploatacije u površinskim kopovima 
ili izgradnje raznih objekata neophodno je preduzeti mere re-
kultivacije zemljišta zbog nemogu6nosti da se obezbedi prvobitni 
sklop, kako soluma, tako i jalovine ispod njega, a što sve ima 
za posledicu izmenjane uslove za biljnu proizvodnju. S tim u 
vezi proizilazi i potreba za rekultivacijom i stvaranjem novog 
soluma koji 6e imati povoljne uslove za budulu biljnu proizvodnju. 
Pod rekultivacijom zemljišta podrazumeva se privodenje 
kulturi zemljišta koja su ošte6ena izvodenjem radova na eksplo-
ataciji prirednih sirovina, izgradnji naselja, industrijskih 
249 
00;j 13katu, puteva, hidromelioracionih radova i.td, 
U vecini zemalja :6'vrope danas se primenjuje kombinovana 
metoda rel, 1 ltivacije koja obulTvata: tehničku i agrobiolo~lrn re-
kultivaci,j t, 
'ehnička rekul tivacija prethodi agrobiološkoj i obulwata 
uredj enj e zernlj iš ta na s 1,oljnom i unutrašnj em odlagališ tu uklju-
čuju6i grubo i fino ravnanje terena, izgradnju puteva i kanalske 
mreže i obezbe<ff:enje kosina deponija. Agrobiološka relmltivacija 
se nastavlja i pretstavlja naa_gradnju u smislu agrobiološkog 
osposobljavanja zemljišta za biljnu proizvodnju, Ove relrnl tiva-
cije se medjusobno dopunjuju i odvijaju se paralelno, Prednost 
ove metode za razliku od konvencionalnih metoda rekultivacije 
zemljišta je utorne što se za relativno kratko vreme /4-5 godina/ 
uspostavlja i stabilizuje plodnost zemljišta što omogucava ponovo· 
korišcenje ovih površina za intenz.ivnu biljnu proizvodnju. 
LITERA.TURA. 
l. Cirjakovic,Ivl., Mujčinovic,Ivl.: Značaj mikrodepresija za. uspjeh 
rekultivacije jalovišta,Simpozijum "Oštecenje zemljišta 
i problemi njegove zaštite",Tuzla, 1977. 
2. Ilic ,Lj., Popovic, D., Prenici ,H. : l,iogucnost uzgoja nekih šu-
marskih kultura na odlagalištima kosovskog ugljenog 
bazena i njihov uticaj na stabilnost istih, Simpozijum 
"Oštecenje zemljišta i problemi njegove zaštite", 
Tuzla, 1977, 
3, Nejgebauer,V., Živkovic,B., Tanasijevic,Dj,, I,Iiljkovic,H.: 
Pedološka karta Vojvodine, R=l:50.000, Institut za 
poljoprivredna istraživanja, Novi Sad,1971, 
4. Olah,J.: Rekultivavio a lvlatraaljai Szenbanyak kiilszini hanyoin, 
Gyongyos, 1978, 
5. Olah,J.: Kulfejtesi meddohanyok rekultivavioja, Ivlatraaljai 
Szenbanyak, Thorez Banyalizem Rekultivacios, Osztaly, 
1980. 
6. 19lah,J., Szegi,J.; Kombinalt relmltivacio a gyongyosvisontai 
kiilfejteses hanyokon, Gyongyos, 1979, 
7. Simic ,S. ,Rastovic ,A. ,Kotlajic ,M, ,Kuzmanovic, U. : Postupak za 
organizovanje poljoprivredne proizvodnje na zemljiš-
tima oštecenim rudarskim radovima/jalovinama/, Simpo-
zijum "Oštecenje zemljišta i problemi njegove zaštite" 
Tuzla, 1977, 
250 
8. Simic 1 S. 1 Filipovic 1 R., Bogdanovic,M.: Zaštita zagadjenja 
okoline od raznošenja pepela sa deponija, postupkom 
ozelenjavanja, Simpozijum "Oštecenje zemljišta i 
problemi njegove zaštite", Tuzla, 1977. 
9. Živkovic,B., Nejgebauer,V., Tanasijevic,Dj., Miljkovic,N.; 
Stojkovic,L., Drezgic,P.: Zemljišta Vojvodine, Ins-
titut za poljoprivredna istraživanja, Novi Sad, 1972. 
lo. Litofacijalna analiza geoloških bušotina polja "A" 
kod Kovina - Rudarski institut, Beograd. 
251 
METHODS OF TECHNICAL AND AGROBIOLOGICAL RECULTIVATION OF 
BARREN LAND AND STRIP MINE DUMPS 
A. Kukin, V. Hadžic, 
I. Molnar, N. Milojkovic, 
Faculty of Agriculture, 
Novi Sad 
In the course and after strip mining or after the 
construction of various buildings, original structure of 
fertile and barren strata of soil is disturbed, which is 
reflected on the conditions for plant production on such soil. 
It is therefore necessary to take stepa towards the 
recultivation of the land and the establishment of a new 
fertile layer to create· favorable conditions for subsequent 
plant production. 
The term "recultivation of soil" stands for the 
reolamation of land which has been rendered unfit for 
agricultural production by operations involved in strip 
mining, conatruction of settlements, industrial installation, 
and roads, hydro-melioration, etc. 
A combined method of recultivation, including 
technical and agrobiologioal recultivation, is presently used 
in most European countries. 
Teehnical recultivation preceeds the agrobiological 
one and it includes rough and smooth soil levelling, construction 
ot road and canal networks, and the construction of slopes in 
the outer and inner perimeter of a former dump. Agrobiological 
recultivation irnplies an agrobiological preparation of the 
aoil _tor plant production. The practices complement each 
ather and progress parallelly. An advantage of that method 
over the conventional methods of soil recultivation is its 
efficiency - in a relatively short tirne (4 - 5 years), the 
tertility of the reclaimed soil is established and stabilized 
and the land is made ready for an intensive plant production. 
252