KRALJEVINA DUGOSLAVDA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 7 (4)
INDUSTRISKE SVODINE
IZDAN 1 AVGUSTM936.
PATENTNI SPIS BR. 12433
Whist Gunar Larsen, Oslo, Norveška.
Uređaj za helikoidalno (zavrtanjsko) upredanje profilisane žice.
Prijava od 12 januara 1935.	Važi od 1 oktobra 1935.
Traženo pravo prvenstva od 19 januara 1934 (Nemačka).
Ovaj se pronalazak odnosi na uređaje za helikoidalno upredanje profilisane žice, a odnosi se naročito na uređaj za helikoidalno upredanje celične žice, koja je namenjena za izradu helikoidalno upredenih klinaca (eksera).
Kod ovih vrsta uređaja teško je upre-dati žicu sa ravnomernim korakom, koji je od velike važnosti za dobijanje jednolikog i zadovoljavajućeg dejstva helikoidalne upredenih klinaca.
Jedna od glavnih teškoća proističe otuda što je nužno u cilju dobijanja eksera potrebne čvrstoće uzimati tvrdu profilisanu žicu (tj. profilisana žica koja nije postala mekom usled toplotne obrade posle izvlačenja). Iskustvo je pokazalo da ove žice nemaju ravnomeran stepen tvrdoće već imaju nJ-zmenične mekše i tvrđe sekcije.
Poznate su mašine za helikoidrlno u-predanje žice, kod kojih se profilisana žica vodi sa jednog kalema, ili torne slično, ka nekretnom vodilu, koje se sastoji iz profi-lisanih valjaka između kojih se žica drži tako, da se ne može okretati oko svoje ose. Sa tih profilisanih valjaka žica ide dalje bez promene pravca ka valjku, koii se ne obrće samo oko svoje ose već se obrće i oko ose žice.
Kod poznatih tipova mašina žica za upredanje žica se savija oko pomenutog valjka, koga možemo nazvati „upredajuči valjaka, skoro pod pravim uglom', tako da je pravac žice, pošto prođe valjak, normalan ili skoro normalan na prvobitni pravac žice. Najzad žica ide preko vodećeg valjka,
koji se obrće oko prvobitne ose žice kao i upredajući valjak.
Kod mašina ove poznate vrste žica se upreda na onom delu koji se pruža između nekretnih vodećih valjaka i upredajućeg valjka, pri čemu se upredanje postiže nekom vrstom krivajnog dejstva, koje vrši onaj deo žice, koji se pruža između upredajućeg valjka i sledećeg vodećeg valjka, naime zbog činjenice što je otpor žice prema spregu manji nego otpor žice protivu savijanja pod pravim uglom u raznim pravcima.
Usled toga što se upredanje žice vrši na slobodnom delu žice (između nekretnih vodećih valjaka i valjaka za upredanje) mekši delovi žice upredaće se bolje nego tvrdi delovi.
Po ovom pronalasku žica se vodi preko upredajućeg valjka tako, da se upredanje iste vrši isključivo ili poglavito na onom delu žice, koji je u dodiru sa valjkom za upredanje.
Ovo se postiže na taj način što se u-gao za koji se žica uvija oko obima upredajućeg valjka uzima onoliko mali, da je otpor žice protivu savijanja oko pomenutog ugla u raznim pravcima manji od otpora žice protivu sprega izazvanog kretanjem savijenog dela žice na koničnoj površini, koju određuje pomenuti ugao.
Temeni ugao pomenute konične površine ne srne biti veći od oko SCP, tako da ugao između prvobitnog pravca žice i pravca između upredajućeg valjka i sladećeg vodećeg valjka bude do 45° ili manji.
Din. 15.
Pod ovim uslovima upredanje žice neće biti vršeno dejstvom krivaje kao u slučaju gde je žica savijena za oko 90°, pa će prema torne upredanje nastupiti usled trenja upredajućeg valjka o površini žice za vreme obrtanja upredajućeg valjka oko žice.
Trenje između upredajućeg valjka i valjka stvara spreg, koji je proporcionalan veličini trenja, a veličina jačine trenja je pak zavisna od dodirnog pritiska između žice i upredajućeg valjka.
Kako je p-ik ovaj pritisak zavisan od sile potrebne za savijanje ž ce oko obima upredajućeg valjka, to će trenje rasti kada raste i tvrdoća žice, pošto tvrdi delovi žice nisu samo otporniji prema spregi već i prema savijanju.
Opiti su pokazali, držeći se u gore datim granicama, da se upredanje vrši isključivo ili poglavito na onom delu žice koji je u neposrednom dodiru sa valjkom za upredanje i da se zbog jačeg pritiska prema valjku za upredanje, koji vrše tvrđi delovi žice, ovi delovi upredaju sa potpuno istim korakom kao i mekši delovi, tako da se debija jednostavan korak duž cele dužine žice.
Na nacrtu je pokazan jedan oblik izvođenja i jedan oblik izmene (varianta).
Sl. 1 je izgled sa strane uređaja za upredanje žice, a si. 2 pokazuje izmenu u-ređaja za upredanje žice u uvećanoj razmeri.
Žica 1 se uzima sa podesnog kalema ili doboša, koji nije pokazan na nacrtu, i vodi se u vodilo 5 (vidi si. 2), koje se sastoji iz profilisanih valjaka 11, 12, koji drže žicu tako, da se ona ne može obrtati oko svoje ose.
Sa vodila 5 žica ide u samu napravu za upredanje, koja se sastoji iz dva valjka
13	(upredajući valjak) i 14 (vo leći valjak). Ovi valjci su utvrđeni za konso'u 6, koja je utvrđena za okvir 3 ili pak obrazuje sastavni deo okvira 3, koji je uđešen da se obrće oko ose prvog pravog đela žice.
Na okviru 3 postavljen je tako isto kalem 2, koji prima upredenu žicu. Ovaj kalem se obrće oko svoje ose pomoću pro-menljivih zupčanika 9, 10 i transmisionog vratila 8, da bi se brzina obrtanja mogla menjati u odnosu na brzinu obrtanja obrtnog okvira 3. Pogonsko sredstvo za okvir 3 o-bično se sastoji iz motora sa sadej'tvujućim promenljivim zupčanicima, ali ovaj raspored nije sastavni deo pronalaska.
Upredajući valjak 13 i vodeći valjak
14	postavljeni su u odnosu jedan prema drugom tako, da je ugao a (alfa) pod kojim se žica savija oko obima upredajućeg valjka 13 (da bi se žica predala vodećem valjku 14) manji od ugla pri kome otpor žice protivu savijanja u nazad i napred za pomenuti u-
gao postaje veći od otpora žice protivu sprega.
Opiti su pokazali da se najbolji rezultati dobijaju sa uglovima od 25° do 45°, pri čemu ugao delom zavisi od profila žice, karaktera materiala žice i prečnika valjaka za upredanje.
Da bi se ugao a mogao podešavati za posebne slučajeve, to je vodeći valjak 14 načinjen tako da se može podešavati prema upredajućem val|ku 13 kao što je pokazano strelicama u si. 2.
Zatim je dobro podesiti uređaj tako da se upredajući valjak 13 može upotrebljavati sa različitim prečnicima, da bi se prilagodilo za razne prečnike žica. Utvrđeno je da prečnik ujrredajuć g valjka treba da je približno proporcionalan debljini žice i približno obrnuto proporcionalan koraku heiikoidalnog upredanja.
U saglasnosti sa oblikom izvođenja po si. 2 ugao pod kojim se žica savija duž valjka 13 iznosi približno 30°, koji se je pokazao kao najpodesniji za najobičnije dimenzije žica.
Kad izađe iz valjki 14 upredena žica ide kroz izvestan broj valjaka 15 koji su postavljeni sa raznih strana žice i koji se mogu podešavati prema i od žice, da bi se činio veći ili manji pritisak na površinu žice u cilju izjednačenja zaostalih naprezanja i nepravilnosti.
Patentni zahtevi:
1)	Uređaj za helikoidalno upredanje žice naznačen time, što je pravac ose žice između prvog od ižljebljenih valjaka (valjak za upredanje) i drugog ižljebljenog valjka (vodećeg valjka) obrazuje ugao manji od 45° sa pravcem ose žice pre nego što žica dođe do valjka za upredanje.
2)	Uređaj po zahtevu 1 naznačen time, što ima jedan par nekretnih vodećih valjaka, koji drže žiu i sprečavaju obrtanje, jeda doboš postavljen na otstojanju od tih vodećih valjaka, koji namotava upredenu žicu, par ižljebljenih valjaka, koji su na odstojanju jedan od drugog i normalno jedan prema drugom na putanji žice od vodećih valjaka ka dobošu, pri čemu skreću žicu sa njenog puta pod kosim uglom, što ima sredstvo za obrtanje toga doboša oko njegove sopstvene ose kao i doboša i para ižljebljenih valjaka oko ose koja leži u pravcu putanje žice između tih vodećih valjaka.
3)	Uređaj po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što ima par nekretnih vodećih valjaka koji drže žicu i sprečavaju njeno obrtanje, jedan doboš postavljen na otstojanju od tih valjaka, a koji služi za namotavanje upre-
dene žice, sredstvo za obrtanje toga doboša oko njegove sopstvene ose kao i jednog drugog koji je skoro normalno postavljen prema prvom i koji leži u pravcu putanje žice između pomenutih vodećih valjaka, par valjaka koji imaju obimne vodeće žljebove glatko krivog poprečnog preseka, koji drži žicu, ali ne sprečava njeno obrtanje i koji su raspoređeni na otstojanju i normalno jedan prema drugom između nekretnih valjaka i doboša, pri čemu savijaju žicu van njene putanje pod oštrim uglom, kao i sredstvo za obrtanje tog para valjaka oko ose, koja leži u pravcu putanje žice između nekretnih vodećih valjaka.
4)	Uređaj po zahteva 1 naznačen time, što je ugao pod kojim se žica savija sa svoje putanje pri prolazu između ižljebljenih valjaka manji od ugla, pri kome otpor žice protivu savijan]i oko pomenutog ugla u
raznim pravcima postaje veći od otpora žice protivu sprega.
5)	Uređaj po zahtevu 1 naznačen time, što se drugi ižljebljeni valjak (vodeći valjak) može podešavati u odnosu na prvi ižljebljeni valjak.
6)	Uređaj po zahtevu 1 naznačen time, što je uređaj za upredanje udešen tako, da može primati ižljebljene valjke raznih prečnika.
7)	Uređaj po zahtevu 1 naznačen time, što prvi od ižljebljenih valjaka (upredajući valjak) ima prečnik koji je srazmeran prečniku žice, a obrnuto srazmeran koraku heli-koidalnog upredanja.
8)	Uređaj po zahtevu 1 naznačen time, što je izvestan broj podešljivih vajaka postavljen i sa jedne i sa druge strane žice između para ižljebljenih valjaka i prijemnog doboša u cilju izjednačenja eventualnih naprezanja i nepravilnosti.
.
.
■
.
-
Ad pat.br. 12433