P05TARINA' PL'AĆENA U GOTOVO
CENA' T.— HTN.
mini [USU
		
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE		JUGOSLAVIJE
ČUVAJTE JUGOSLAVIJU!	Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 din. • Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 • Adresa za pošiljke: Poštanski pretinac 342 • Telefoni uredništva i uprave 30-866 i 26-105 • Račun Poštanske štedionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku •	Beograd, 3 maj 1940 God. XI • Broj 18
Spreman i odlučan narod!
Nikada naš narod nije bio tako složan, kao za vreme progona i opasnosti. Još g. 1902 su se Hrvati i Srbi na veliko svadali, na radost Bcča i Peste, — da samih nekoliko godina nakon toga, istupe kao jedan čovek, cit n su Beč i Pesta počeli u Zagreb da šal ju Rauhe i Čuvaje, te da montira ju veleizdajničkc procese itd. U tom trenutku su i najzadrtiji Starčevičanci postajali najoduševljeniji branitelji optuženih Srba, a najortodoksniji Srbi, najodlučniji čuvari prava Hrvatske, spram bečkih i peštanskih pre-sizanja.
Zar nije tako bilo i za vreme svetskog rata? Z ar nisu i tada, — sem šačice frankovačkih i klerikalnih odroda, ko ji su bili u službi Beča, — čitava hrvatska inteligencija i najširi hrvatski slojevi, najtežim stradanjima, kao i pre-laženjem u dobrovoljce na strani Srbije, potvrdili svoje bratske osečaje i svoje jugoslovenstvo? U trenutku kada je čitava Srbija stenjala pod tudinskom okupacijom, — našao se čak i tadašnji Starčevičanac, a današnji franko-vac, poslanik Hrvoj, da u hrvatskom saboru dovikne Beču i Pešti, da su Srbi i Hrvati jedno, i da to što se radi protiv Srbije, Hrvati smatraju kao da se radi protiv njih.
Nikada nismo sumnjali da bi se, u sličnim prilikama, sv e to ponovilo, — i pored svih grešaka i mahnitanja, ko ja su se još do nedavna dogadala i ko ja se deli mično još dogadaju. Nikada nismo mogli da verujemo, da je ma koji deo našeg naroda, i pored svih naših nedostataka, toliko nesvestan da bi, u trenutku kada bi zaista trebao da f hira, radije odabrao tudinsku „zaštitu", ko ja znači rop-stvo, nego U da se, u svojoj državi, bori za svoje zahteve i da tu državu brani. I pored sve frankofurtimaštine, nikada nismo mogli da verujemo da bi sredina, iz ko je je ponikla jugoslovenska misao i koju su Štrosmajer, Star-čevič, Radič itd. odgajali u slobodarskom duhu, — mogla da pode za nekim Tukom, ili Šanjom Machom... Ubedeni smo, naprotiv, da bi sc i dana s, u jednakim prilikama, ponovilo to što se dogadalo pre 20—30 godina, u vreme naj-težih stradanja i opasnosti.
U torne medutim i jest stvar, — DA VEČ UNAPRED NE DOZVOUMO, DA DO TAKVIH PRILIKA DOĐE! Onda se tek otimala sloboda, a danas treba da je očuvamo. U ne-prijateljskoj državi nismo smeli da organizujemo svoj ot-por, pa smo ga ipak organizovali, u inal svima progon-stvima! Danas naprotiv nema le sile koja nas može spre-čiti, da organizujemo JEDNODUŠNU ODLUČNOST, DA SE BRANIMO PRED SVAKIM NAPADAJEM.
Ima znakov a koji pokazuju, da se to, ma i u poslednjem času, shvatilo na svima stranama, pa to od srca pozdravljamo. Več u prošlim brojevima smo naveli izjave odgovornih faktor a u Banovini Hrvatskoj, kao i ton celokupne naše štampc, koja ostavlja po strani unutarnje sporovc i glavnu brigu posvečuje spoljnoj odbrani. Posle toga je došao i govor Dr. Krnjeviča u Dubrovniku, i njegova izjava u „Petit Parisienu", u kojima se kaže, da je „čitav narod u Jugoslaviji složan, da najodlučnije brani državnu i narodnu nezavisnost"; da če se „sav narod boriti kao lav, ako ko pokuša da nas dime"; i da je „svaki onaj koji traži pomoči, Hi „oslohodenje" od tudina, izdajica svoga naroda i otadžbine."
Još važni ji, medutim, su glasovi koji nam stižu iz naroda. Splitski „Narodni list" podvlači, da se baš u hrvatskim kra-jevima narod sa največom odlučnošču odaziva svima po-zivima narodne odbrane, da je ponosan i obradovan z bog snage i s preme naše vojske, i da s tanovništvo, seosko kao i gradsko, najoduševljenije pozdravlja jugoslovensku voj-sku i iz javi ju je spremnost, da se brani od spoljnih opasnosti. 1 mnoge naše jedinicc izveštavaju nas o torne, uve-ravajuči nas, da je u mnogim krajevima nestalo protiv-nosli, pred zajedničkom mišlju, — ODBRANE NEZAVI-SNOSTI JUGOSLAVIJE 1 NJENE CELOKUPNOSTI.
A to i jeste danas VRHOVNA I NAJPREČA MISAO! Niko od nas ne mora ni za trun da se odriče svoje ideologije i svoga rada, a naj man je jugoslovensko sokolstvo,
Sokolske peuedbe u Beogcodu
Najstarije beogradsko Sokolsko društvo, Beograd-Matica, slavi 1 ove kao i ranijih godina, svoju društvenu slavu na dan sv. Dur-
da, 6 maja, u svome domu u De-ligradskoj ulici. Posle crkvenog obreda izvešče se kratki program, sastavljen iz prigodnih recitacija, muzičkih i pevačkih tačaka itd.
Društvo želi da ovogodišnju slavu provede u pravom bral-skom raspoloženju, pa očekuje poset, .ne samo brače iz ostalih društava, nego i drugog gradan-stva i prijatelja sokolstva. Domačin slave je brat Dr. M. Gradoje-vič, zam. starešine Saveza Sokola K. J. Početak tačno u 10.30 satt.
*	*
U Sokolskom domu Matici, it
Beogradu, održače se u nedelju, 5 maja, u 11 sati pre podne, utakmice u košarci, izmedu Škole fizičkog vaspitanja naroda i So-kolskog društva Zagreb 11. Oče-kuje se brojan poset. Vrhovni sudija biče brat Ciril Maržan.
*	—
Сокодско друштво Београд I
приређује сутра, 4 о. м., у 9 са-ти на вече, у Соколском дому Матицн, Делиградска улица 24, омладннску академију. Како смо већ јавили, на програму су ттро-бране тачке, које ће сигурно свакога задовољити. Биће изве-дено 13 разноврсних тачака.
*
Drugo sokolsko veče u korist poplavljenih prireduje Sokolsko društvo Beograd V, u subotu 4 maja, u 21 čas, u prostorijama ka-vane „Kalenič". Učestvuje poznati umetnik g. Božo Grujič i Havajski radio kvartet. Ulaznica 10 dinara.
Preporučamo najtoplije humanu priredbu bratskog Sokola V.
*
Соколско друштво Београд VI,
приреНуЈе за 12 мај велнки дру-штвени излет у село Иваново,
где друштво има соколску чету. Том приликом биће одржана ја-вна вежба, за коју је предвиђен леп програм. На излет се пола-зи посебним бродом. Пријаве се примају до 5 маја у друштвеним иросторнјама, где се могу доби-ти и сва потребна упутства. Интересовање за излет и јавни наступ врло је велик код члан-ства и пријатеља соколства.
С. Ђ.
STANJE PRIPRAVNOSTI
jugoslovenskog sokolstva
Savez Sokola K. J. je raza-slao svim svojim jedinicama okružnicu o stanju pripravnosti jugoslovenskog sokolstva, koje je objavljeno, sa datumom od 21 aprila o. g'.
„Stanje pripravnosti je nu-žan odgovor jugoslovenskog sokolstva na sve opasnosti i iskušenja, pred koje dogadaji poslednjih vremena mogu da dovedu naš narod i našu otadžbinu", — veli se u toj okružnici. — Zadatak „Stanja pripravnosti" je da se celokupna sokolska organizacija osposobi da dade največu me-ru pomoči vojno-odbranbe-noj snazi Otadžbine. Strašni primeri skorih dana su nam i suviše dobro otvorili oči za krvavu istinu, da narod koji nije spreman da u svakom trenu uskoči u bojne rovove, postaje lako plen jačeg osva-jača!
U apelu se govori zatim o dužnostima svakog sokolskog pripadnika s obzirom na stanje pripravnosti, i o tome, da če se protiv svakog prekrše-nja tih dužnosti najstrožije postupiti. Zatim se kaže:
„Prvi zadatak sokolske pripravnosti jeste: držati stalno budnim borbeni duh naroda, snažiti njegovo samopouzda-nje, do fanatizma dizati nje-govu veru u sebe, u svoju otadžbinu i u snagu nepobed-nog oružja. Bilo je u našoj istoriji i težih iskušenja koja je naš narod savladivao Bož-jom pomoču i nesalomljivom verom u svoju sretnu buduč-nost i u svoju veliku misiju.
Stoga treba na svakom mestu suzbijati sa svom odlučnošču i bespoštedno defeti-zani, kome je cilj da nam, pre borbe, istrgne iz ruku naše najjače oružje, našu veru u sebe i našu odlučnost, da branimo pod svim okolnostima našu otadžbinu. U društvu pripadnika, sokolske organizacije ne sme, stoga, niko da sa omalovažavanjem govori o snazi naše oružane sile, niti
da pronosi vesti kojima je cilj da ruše borbeni duh naroda. Iskorenjujte muški i čvrsto svaki defetizam i sejanje malodušnosti!
Budno pazite na špljune i tudinske agente, koji se na hiljade načina ttvlače и naš državni i nacionalni život. To su „turisti" koje interesu ju naši krajevi od strategijske važnosti; to su „učenjaci* koji otvaraju razne kurseve, nameštenici „specijalisti" kod raznih industrijskih predu-zeča.
Upozorava se konačno, da se budno pazi na strane špi-june i tudinske agente i da se
u nepoznatom društvu ne govori o stvarima koje se odnose na vojsku i zemaljsl.u odbranu, i da treba držati na oku Ijude, koji se raspituju
o	tim stvarima. Jer neprtja-teljsko uho svuda sluša i čujc!
Kao jedna od prvih dužnosti u pianu sokolske pripravnosti, biče OPŠTA SMOTRA CITAVOG JUGOSLOVEN-SKOG SOKOLSTVA, koja če se održati U NEDELJU, 12 MAJA, a na koju su dužni doči svi sokolski pripadnici, sem dece!
Na toj smotri dobiče se daljna obaveštenja o organizaciji sokolske pripravnosti, pa zato ni jedan pripadnik sokolske organizacije ne sme sa te smotre da izostane.
Sokoli treba da budu primer celom narodu, kako treba sačekati vremena, koja mogu da dodu. Sa verom u Boga, za Kralja i otadžbinu!
čija misao narodnog jedinstva je stvorila Jugoslaviju i koja če je najuspešnije cementirati; — niti za to treba zatvarati oči pred greškama koje se još rade i pred šteto-činama ko jih i u našem narodu ima, kao i u svakom dru-gom. Borba protiv zla treba da se nastavi još odi učni je, jed-nako kao i rad na širen ju naših zavetnih misli. Ali baš zato treba sa iskrenom radošču pozdraviti svaku po javu koja pokazuje, da — i pored svih svada i nedostataka — ogromna večina našeg naroda ume da u odlučnom času pokaže moralnu visinu i spremnost da se, kao jedan čovek. bori i žrtvuje, — kao što i doli kuje narodu, koji je imao svoje Kosovo i svoj Petrov Gvozd, ali i svoje, po-bedom ovenčane os/obodilačke ratove.
BRAT DR. V. BELAJ1Ć1Ć GOVORICI JE NA RADIU
U četvrtak, 25 aprila, održao je u okviru nacionalnog časa, na beogradskom radiju, 1 zamenik starešine Saveza Sokola K. J. bfc Dr. V. Belajčič, predavanje, odnosno uputstvo o smotri celokup-nog članstva jtigoslovenskog sokolstva. Predavanje, koje su pre-nosile zagrebačka i ljubljanska radio stanica, slušano je sa retkim i svestranim interesom. Prema ve-stima, koje smo primili iz broj-nih naših jedinica u zemlji, sokoli su organizovali zajedničko slušanje, te srdačno pozdravili reči prvog zamenika Starešine.
IZ UREDNIŠTVA
Zbog toga što preko Uskrsa t na 1. maja štamparije nisu radi-le, izdajemo današnji broj „SOKOLSKOG GLASNIKA" iznimno na K strana. Molimo čitaoce da to uvaže, a iduči brojevi če izla-ziti redovno na 8 strana.
Kratke vesti iz našegr sokolstva
ГОДИШЊА СКУПШТИНА
20 и 21 априла олржана je y Нишу годишња скупштина Co-колске жупе Ниш, на којој је у-зела учешћа већина јединииа жупе. На дводневном заседању узети су у претрес извештаји појединих отсека и одбора, и no шима је у пленуму и секиијама воНена дискусија на којој су у-чествовали готово сви делегати. Сви су се сложили у томе, да је рад жупе у прошлој годиии, с обзиром на иенормалне прилике у свету и друге недаће, био пло-дан и кнструктиван.
Све јединице биле су иреко целе године у, живом контакту са жупом. Начелништво и струч-ни одбор Жупе били су исто та-ко активни и држали чврсто у рукама иницнјативу за многе приредбе и извели ведикн број часова теловежбе. Треба поме-нути дводневни течај за увеж-бавање простих вежби, а затим десетдневни техничко ■ одбран-бени течај, оба успеда и преко очекивања. Одржано је и више испита за за скраћено служење у кадру за које се било прија-вило 142 кандидата, од којих је иоложило испите 72. Жупа је у-чествовала на међужупским у-такмицама у слободном саставу у Београду, иа слету у Крушев-uу и слету у Софији, а јединице су приредиле велики број акаде-мија, јавних наступа, утакмииа, издета и забава. — Велосипед-ски отсек је активан у иеким је-динииама а стрељачки у више њих. Код многих јединииа ор-ганизовани су предњачки збо-рови, а путујући предњак је ревносно обилазио велики број једница.
Просветни одбор није успео да организује просветарски течај, али је вршио духовну припрему чланства. Одржано је више пре-давања и говора пред врсгом. Жупа је узела учешћа на тро-днсвном просветарском течају, одржаном у Чачку, на коие су поред нас, узеле учешће жупе У-жиие и Крагујевац.
Решеио јс, да се у овој годи-ни покрене поново „Соколски жнвот“.
Референт за соколске чете о-билазио је више чета, па су ове
СОКОЛСКЕ ЖУПЕ НИШ
дале добре резултате. Ипак је избрисан известан број чета, по-што се стало на гледиште да се чете које не могу да егзистира-ју бришу из регистра. Конста-товано је на крају, да жупа има 235 јединица.
Предмег најживле дискусије био је извештај Петрове петол^е-тке, uouiro је Жупа раду на о-стварењу датих завета посвети-ла особиту пажњу.
Подигнуто је 4 соколска дома, 1 кош, 1 споменик, 2 споменпло-че; развијено је 4 застава; уре-ђено је: 7 вежбалишта, 7 Петро-вих гајева, 1 парк, 10 пчелиња-ка. 28 модерних ђубришта; за-сађено 9 расадника, 4 воћњака, 22.600 шумских садиица, 2750 ба-гремових садница, 1240 стабала благородног вока, 10 детелини-шта. Даље, набављено је 70 кре-вета, 9 тријера, 20 пољопр. еправа, 4 ручне апотеке, 1 фи.лм-ски апарат, 65 отирача, 28 грла боље стоке; израђено је онда безброј мањих и већмх објеката за економско и здарвствено по-дизагве народа (чесме, водово-ди, бунари, путеви мањи, мосто-ви и др.); основано је 2 четс, 8 књижница, 4 стред>ачка отсека, 1 млекарски отсек, 4 позорншта; и 1 поЂопривредна задруга. И на крају, одржано је 7 течаја за земљораднике и сеоске дома-ћице.
Најзад је донешена резолуии-ја која је одредила е.черниис рада за идућу годину, па је он-да једногласно изабрана нова управа, на челу са братом Ра-дованои Димитријевићем, адво-катом из Ниша. -За тајника је и-забраи брат Пера ЂурашковиИ.
Изасланнк брагског Савеза био је брат Мирослав Војино-вић, који је поздравио скупшти-ну пригодмим говором, који je био срдачно поздрављен. И у току дискусије као и на свеча-ној седници у Народиом позо-ришту, брат ВојиновиК је узимао видно учешће.
Са свечане седницс упуКене су поздрзвне депеше Н». Величан-ству Кра ву, Савезу сокола, бра-ту Ганглу, брагу Чеди Милику и Соколекој жугш Загреб.
Д. М. Тодоровић
Sokolsko društvo Sinj je po-
četkom aprila dalo u Sokolanl operetu „Moderni suci", delo mladoga brata, akademičara M.
Božiča, konponovano od brata A. Bubiča. Opereta je veoma dobro uspela. Dvorana je bila pre-puna publike, kao što odavno nl-
je. Glavne uloge odigrali su sam autor i njegova sestra, D. Božič, na opče zadovoljstvo, kao i svc druge uloge. Dirigovao je voj. kapelnik, brat S. Ilič. Komad se zatim ponovio.
Sredinom aprila je dilet. sekcija dala „Duše", od P. Petroviča. lako težak za mlade diletante, komad- je izveden iznad sva-kog očekivanja. Osobito se ista-kao brat B. Boban, a i ostati glumci bijaliu dobri. Komad jc režirao, sa mnogo ljubavi, br. J. Vičič, pročelnik dilet. sekcije.
*
Uprava Sokolskog društva Do-
boj održala je 14 aprila, sa četnim upravama tromesečnu konfe-renciju. Bile su zastupljene čete Kostajnica, Srpska Črabska i Kožuhe.
Konferencija je bila posvečena izvodenju sokolske poljoprivredne izložbe. Izražena je zajednička želja, da bi ova izložba ispala što uspješnija, pa je stvoren zaklju-čak, da se poslu odmah pristupi. Odredeni su i delegati pojedinih četa, koji su ušli u izvršni odbor.
Ostali rad društva i četa tako-der je bio iznešen i može se sa pohvalom reči, da je vrlo p8vo-ijan.
Društvo je zaključilo da održl od 5—12 maja društveni i četni prednjački tečaj. Odredena je 1 idejna škola za izvršujuče članstvo, od 1 maja nedeljno po jedan sat. . .
ne i odgoja. Odgovara zakonu evolucije, a prema torne i odgoj-riim težnjama svih pojedinaca i svili naroda, da se plemenite i dobre dispozicije sve više raz.vi-jaju, a rdavc potiskuju. To je zakon usavršavanja, kako tizičkog, tako i duhovnog života. Duhovni odgoj zapravo obuhvata sav intelektualni, i osječajni život po-iedinčev, te ga samo, radi lakšeg postavljanja smjernica sokolsko;; prosvjetnog rada, podijelismo još i na moralni i nacijonajni. Duhovni odgoj uopče, znači podizati iz podsvijesti ljudske duše dob.e duhovne snage i razvijati ih. Ovo je lako reči, ali onome ko hoče da odga.ia, ne kazuje niš+a. Jer plemenitost, humanost, dobar i čvrst karakter,, poštenje, jaka volja prema etičnim, socijalnim i nacijonalnim idealima, samopou-zdan.ie i izdržljivost na putu Dobra i t. d., sve su to skoro vie-čni problemi odgoja, koji se teš-ko postizavaju, a skoro nikad u jednoj osobi. I opet udaramo u čor-sokak: Znademo što bi treba-lo, ali ne možemo postiči. Tačao je! I suštinu svih-odgojnih stremljenja u prošlosti i svih savreme-I nih, modernih pedagoških prav i ca danas mogli bismo lako i jasno izreči ovako: sav problem od-gajanja sastoji se u razvijanju volje prema Dobru. A u toj reče-
Društveni prednjački zbor do-neo je zaključak da sa 1 majem uvede zidne novine, u sokolskom domu, dvaputa mesečno. Svaki otsek prihvatio se ozbiljuo rada.
*
Diletanska sekcija Sokolskog društva u Jagodini radi vrlo aktivno otkako je dogradena uz društveni dom moderno uredena pozornica. Pozorišni otsek izveo je nekoliko uspešnih pretstava, od kojih treba naročito spomenuti „Ivkovu slavu", koju je posetio veliki broj gledalaca, koji su iz-vodače najsrdačnije pozdravili.
Sokoli-diletanti rade zapravo n tri kategorije: najmlada, srednja i najstarija. Srednja je kategorija za sada najaktivnija i s njom se najviše računa, ali je i starija o-bezbedila sebi več - prvim nastu-pom simpatije publike. Uprava društva stavila je u dužnost Pro-svetnom odboru da za iduču go-dinu blagovremeno spremi repertoar.
Ostali rad društva takoder jc vrlo plodan, zahvaljujuči agilnoj upravi na čelu sa vrednim starešinom, br. Josipom Bekerusom. Zanimljivo je napomenuti, da u-prava društva pretstavlja jednu malu sveslovensku zajednicu: po-red Jugoslovena, u upravi su brača Česi i Rusi, koji medusob-no saraduju u punoj ljubavi i razumevanju.
*
Lutkarsko pozorište sokolskog društva Karlovac pokazalo je u ovoj godini veliku aktivnost. U cijeloj sezoni, koja je trajala od 1 oktobra 1939 do 1 aprila 1940 odigrane su 23 lutkarske igre. Naj veči uspjeh postigla je igra „Začarana šuma“ koju je davana če-tiri puta pred punim gledalištem.
niei svak može i da nade putokaz svome radu. Historija ljudska i sva civilizacija bez riječi, ali tim uvjerljivije nam svaki dan govore, kako se je Čovjek sporo us-pinjao putem Dobra i kako su tanine sile u njegovoj duši još dominantne. Radi toga rezultanta svih privatnih i javnih odgojnih ustanova neprestano krivuda. Di-že se i pada. Katkada doseže višine, a češče se spusta do zoologije. Sve prema tome, ukoliko soci.ialne prilike, standard života, sukob interesa i t. d. pogodu-ju ispoljavanju bol jih ib gorili dispozicija kolektivne ljudske duše.
. Sokolstvo — kao organizacija
—	ima svoje stalne uzgo.inc ideale i u fizičkom i u duhovnom smislu. lako su ideali jedni, to su putevi koji k njima vode raznoliki i drukčiji, prema vodstvu pojedinih radenika. Potrebno je radi toga, da prosvjetni rad, kao sredstvo duhovnog odgoja, analiziramo prema sokolsko.i ideologiji. U tom radu treba da svaki sokolski radenik ima na umu onu Kvandeosku priču o sijaču: „Ako i jedno zrno pane u plodu u zetu-iju i roda donCse, dosta jc“. Jer kako u početku rekosmo duhovno odga.ianjc je veoma teško i sporo. Primitivna, zoološka duša ljudska mnogo milijuna godi-
Cijeli prihod ušao je u korist društvene blagajne. Medu prikazanim igrama bila je i „Snjeguljica“ koju je za lutke preradio režiser našeg kazališta naraštajac Milan Mrvoš, koja če se štampati medu narednim svescima lutkarske biblioteke. Savez jc takoder prihvatio nekoliko lutkarskih igara. Osim toga bili smo u vezi sa lutkarskom pozornicom sok. društva Sarajevo. Za uspješni rad treba najviše zahvaliti pročelnici lutkarskog otseka ses. načelnici Milki Blaškovič, koju su svestra-no potpomagalc sestre naraštajke i brača naraštajci.
Delovni sestanek Mursko-sokolskega okrožja
V sokolskem domu v Ljutomeru so se zbrali v nedeljo popoldne načelniki in načelnice ter TO okrožja k delovnemu sestanku, katerega je vodil dolgoletni načelnik br. Slavko Stopar. Uvodoma je podal izčrpno poročilo o dosedanjem delovanju br. Stopar. Iz iznešenih poročil načelnikov posameznih društev in čet sledi, da je delo v jednicah zopet poživelo, saj telovadijo z malo izjemo v vseh jedinicah vsi oddelki. Apačah in Radencih, kjer ste bili četi likvdirani, je bilo sklenjeno osnovati. in sicer v Apačah sok^ poverjeništvo, v Radencih pa sok* bratstvo.
Pri volitvah je bil za bodočo poslovno dobo izvoljen naslednji odbor: načelnik Slavko Stopar, njegov namestnik Pol Evald, načelnica Prelog Milka, namestnica Mali Rezi, tajnica Sever Minka, okrožni prednjak Marinčič Milko, referent za streljanje Vlado Po-rekar, referent za kolesarenje Horvat Joško, novinar Franjo Stanovšek.
Nastopi v tem letu so previde-ni sledečim redom: Gornja Radgona 2. junija, ali prvo nedeljo meseca septembra, Ljutomer 16. junija, Veržej 7. julija, Cven in štrigova 21. julija.
Razvert teh nastopov se vrši dne 5. maja dan pripravljenosti skupno za celo okrožje, strogo obvezen za vso članstvo. Na glavnem zbornem mestu bo zbor vsega članstva, nagovor br. Mavrič Karola, nato pa bodo izvedene tekme kolesarskih oddelkov ter članstva. Po tekmah se vrši pregled vseh prostih vaj za vse oddelke, nato pa zaključi zbor br. Dr. Stajnko Marko.
Drie 12. maja se vrši zjutraj okrožni kolesarski zlet v Apače.
na jc stara, pa radi toga i mnogo jača nego li počeci izgradi-vanju Duše čovječanske. Naža-lost sve teža borba za život iz-vrnula je pravi cilj prosvjetnog odgoja uopče. Traži se samo na-gomilavanje znanja, a ne i ople-tpenjivanje duše i karaktera. N. pr. u našim školama najbolji su dači oni, koji najviše znadu i njima se daju nagrade, a u englc-skim školama nagraduju se or.i daci koji imaju najbolji karakter. Jer karakter je ličnost i snaga i moč.
U sokolskom prosvjetnom radu mi nemarno izgradenog sistema. Sve je skoro prepušteno pojedin-cima. lstina: pravi rukovod za tal rad teško bi bilo i izgraditi, ali ipak temeljne smjernice mogle bi da se postave. Prvo i osnovno načelo sokolskog prosvjetnog rada (reba da hude ovo: Prosvje-tom se odgaja. Jer najkrvavije, najsurovije i najbestijalnije stranice u historiji čovečanstva ispi-šali su kulturni zločinci.
U današnjem životu i mnogo-strukoj utakmici na svim poljima inanuelnog, tchničkog i intelek-tualnog rada potrebito je i što više i što raznovrsnijc znanje i umječe. Radi toga dobro doh/i u sokolskom prosvjetnom radu i podavanje znanja u svini prav-cima. Ali nešto što jc više po-
Smjernice sokolskog prosvjetnog rada
Od djeteta postaje dječak mladič i čovjek, pa i radi toga treba od djeteta početi sokolskim prosvjetnim radom. Taj prosv,etui sokolski rad treba da ima svr-hu: duhovno, intelektualno, moralno, nacionalno i socijaln.e iz-gradivanje ličnosti čov.ekove. Znači: ta j je rad težak ne s-mo po svome opsegu i raznovrsnosti, nego još teži radi toga, št - za-dire u dubine i korijenje Pudske duše i osječan.ia i što se mora da bori sa današnjim nastalim prilikama i u obitelji i u školi, i na ulici i u društvu. Takoder če ria-ilaziti, i na nasljedno-atavishcke zapreke kod pojedinaca.
Sokolski duhovni odgoj r;e smije da se odvaja od tjelestug (niti tjelesni od duhovnog) ve; treba da se oba popunjaju tako, kako bi stvarali ekvilibrij i harmoniju u prirodi čovjekovoj. G-vakav cilj sokolskog prosvietnog rada ne može da se ostvari u svojoj potpunosti radi mnogih, vanjskih i unutarnjih uzroka. Vanjski uzroci variraju prema raznim vremenima i socijalnim mentalitetima, a unutarnji uzrok samo je jedan: nesavršenost ljud-
ske naravi. Nu nemogučnost pof-punog ostvarenja tog. cilja ne smije da obeshrabri sokolske ra deriike na tom polju, jer ovako postavljen cilj samo je najviši Ideal, a sokolstvo, za sve svoje uspjehe u prošlosti i u sadašrjo-sti, za svu svoju moralnu snaga, za svu svoju nacionalnu borbenost i izdržljivost, i u najtežim prilikama, ima da zahvali svojin’ čistim i visoko postavljenim idealima.
Pravei duhovnog, intelektuil-nog, moralnog i nacionalnog \a spitanja mogli bi se činiti da su odvojeni i da se mogu napose iz-voditi i u sokolskom odgoju. Ali to ne stoji. Sav taj odgoj u bit-nosti svojoj jest jedinstven, skoro bih rekao jedan te isti. Ipak ču pokušati da objasnim smisao tih pravaca.
Čovječja duša je šareni Konglomerat (a ne „tabula rasa“) sa-stavljen od bezbrojnih i raznolikih, prastarih, starih i novih čes-tica, baštinstvom nagomilanih i donesenih na svijet. Kakve če se „čestiee“ — dispozicije ispoljiti u životu ovisi o mnogim faktori-ma, a najviše o djelovanju okoli-
Članovi Sokolskog društva Jagodina igraju u „Ivkovoj slavi"
Godišnja skupština sokolske župe Mostar
N3 ovogodišnju redovnu XXI. skupštinu sokolske Župe Mostar došlo je mnogo delegata iz svih društava i četa Hercegovine, Du-brovačkog Primorja i lmotske Krajine.
U subotu, 20 ov. mj., pre pod-ne, u prostorijama Župe, vječala su brača prosvetari, a poslije pod-ne, brača načelnici i referenti S. P. P. Od 18 sati pa skoro do pola noči trajala je Radna skupština. Sutra dan u nedjelju, u svečanoj sali oficirsko? doma, obavljena je svečana skupština.
Na zasjedanju prosvjctara, načelnika i referenata S. P. P., kao i na radnom delu skupštine, pre-tresana su najvažnija i najaktu-elni.ia pitanja sokolske kršne Hercegovine i našeg divnog Primorja.
Bral Čedo Milič, kao starešina župe, pozdravio jc sve delegate, predstavnika bratskog Saveza, brata Dr. M. Dragiča, te starešinu sokolske župe Sarajevo brata Dr. Vojo Besaroviča, a potom je podneo izveštaj o radu župe za protekli period S. P. P. A ta; rad je ogroman. Podignuto je 18 domova, uredeno je 31 vježbalište, razvijeno 16 zastava, podignuta su tri spomenika i 6 spomen plo-ča, uredeno je 5 rasadnika, podignuto 15 koševa, 57 Petrovih ga-jeva, nabavljeno 8 trijera, 47 raznih poljoprivrednih sprava, zasa-deno 24.431 šuniska sadnica, odr-žano 8 poljoprivrednih izložaba, uredeno 1651 dubrište, osnovano 7 zadruga nabavljena 504 grla bolje stoke, uredeno 127 privatnih čartnja, uredeno 37 odmara-lišta, nabavljene 152 ručne apoteke za sokolske jedinice, uredeno 62 česme, jedno kupalište, 2559 nužuika, nabavljeno 6762 pljuvao-nice i otirača, 123 kreveta, izra-deno je 13 mostova, ureden 1 drum, zasadena 31 ulica, nabavljeno 385 modernih preslica i 5 stanova za tkanje. Uredena 23 dvo-rišta i 152 knjižnice, pošumtjeno ,ie 26' crkvenih dvorišta i 48 gro-balja, 426 članova zasadili su Kraljevo drvo. Uredeno je 1268 vodnjaka i 1997 vrtova za povrče, nabavljeno je 2886 modernih koš-nica, 13 domačina uredili su kuč-na dvorišta, zasadeno je 15 šum-skih gajeva i 63.356 raznih voča-ka i t. d.
Pravi uspesi S. P. P. u jedinl-cama ovc župe mogu se približno oceniti tek onda ako se zbroje i rezultati ličnog zavetovanja, a za-
vetnika je ,3426 od kojih svaki iz-vršava po neku plemenitu sokol-sku i državljansku dužnost.
I ostali rad: tehnički, prosvetni, zdravstveni itd. veoma jc velik u ovoj župi.
Brat Čedo Milič izneo jc načrt programa rada za tekuču gcidinu, koji je jednoglasno prihvačen. Taj program predvida: suzbijanje defetizma, špijunaže i malodušnosti; lično i kolektivno zavetovanjc; izvrševanje zaveta i nabavljanje zavetnih značaka; rad na organizo-vanju odbrane; još jači rad u streljačkim otsecima; pripremu za jubilarni slet; kulturno-prosvetni rad na podizanju sela, i podiza-nje župskog doma.
Staroj upravi data je razrešni-ca i izabrana je nova uprava u koju su ušli naši najbolji i oče-ličeni sokoli: starešina brat Čedo Milič; podstarešina brat Milivoj Jelačič i Trifko Dudič; prosvetar brat Blagota Pavičevič; načelnik brat Lazar Prnjatovič, načelnica sestra Borika Tupanjanin; tajnik brat Branko Krčum; blagajnik Dušan Komad; pravni referent Boris Vedenski; gradanski otsek: Ing. Georgije Kuraškovski; pozo-rišni otsek: br. Dordo Bovan; po-Ijoprivredni: Bogoljub Radanče-vič; zadužbinski: br. Marko Bejat; finansijski: br. Milorad Krstič; za naraštaj br. Ilija Kojo; ljekar Dr. Lovro Dojmi i mnogi odlični članovi uprave.
Sutradan, održana je Svečana skupština u Oficirskom domu, ko-joj su prisustvovali predstavnici kulturno-prosvetnih, nacionalnih i humanih organizacija. Pošto je predložena pozdravna depeša Nje-govom Veličanstvu Kralju, koja je primljena uz veliko klicanje, održao je brat Čedo Milič govor, u kome je opravdao veliku po-trebu sokolstva za besmrtnost naše duše i to potrebu onog sokolstva, čija je jedina i največa snaga i vera u korenu narodnom, u selu, siromašnom i napačenom domu gorštaka, daleko od gradske bučne razmetljivosti i bezbožno-sti; u selu koje je sačuvalo sve duhovne sokove svoga naroda.
Govor brata Čede Miliča bio Je pun iskustva iskrenog sokolskog radenika na selu i njegove vere u konačnu pobedu večne istine 1 vaskrs seta. Njegov govor bio je poklik mnogim, da se vrate „bes-mrtnom i ognjenom duhu narodnom i prime večne istine: njego-vu veru u Boga, njegove tradicije i Bogomdane običaje svojih dedova."
Posle brata Čede govorio je izaslanik Saveza brat Dr. Dragič. Istakao je ulogu bosansko-herce-govačkog sokolstva za naše narodno Oslobodenje, a specijalno ličnost brata Čede Miliča. Brat Dragič je saopštio idejni zaključek novo osnovanog Saveza svih patriotskih, ratničkih i viteških organizacija u Beogradu. Zatim je pohvalio rad župe i čestitao joj.
Brat Voja Besarovič je izneo svoja sečanja na banjalučki proces i njegovu osudu, kojom je Čedo Milič osuden na smrt. Zatim se zadržao na današnjim našim prilikama.
Brat Nine Šutič, starešina so-kolskog društva Dubrovnik, održao je vatren govor, u kome je bodrio sokole na rad za konačnu pobedu.
Brat Dr. Jure Arnerič sa Korčule predložio je listu nove žup-ske uprave, koja je primljena a-klamacijom, a zatim je brat Tvrt-ko Kanajet pročitao rezoluciju koja je takoder primljena akla-macijom j sa velikim oduševtje-njem.
REZOLUCIJA GLASI:
1j U teškim vreme nima koja su nastala u Evropi u novije doba Sokoli župe mostarske dekla-racijom od 17 decembra 1939 god. jasno su obilježili svoj stav pri kome i danas ostaju. Sa zadovoljstvom konstatuju da je njihov poklik povoljno odjeknuo kod svih iskrenih rodoljuba u zemlji.
2) Ratni požar, koji hara Evro-pom /bog raznih suprotnosti prijeti da zahvati Balkan. Razni tu-dinski plačenici pokušavaju da podmuklom agitacijom unose malodušnost u naš narod, žele da u njemu ubiju duh Kosova, duh Si-getskog junaka, Vožda Karador-da, besmrtnih pobjednika sa Cera, Kolubare, Kajmakčalana i Dobrog Polja, taj duh nije moglo ubiti vjekovno ropstvo raznim tudincima, pa ga ne može ubiti nikakva agitacija ni sada, a Sokoli su u prvom redu dužni da svim svojim snagama i pojača-nim narodno-odbranbenim radom suzbiju take zlonamjerne ili ne-svjesne narodne neprijatelje.
3) U ovim izuzetnim vremeni-ma nameče se sokolstvu velika dužnost da ne zanemarujuči ni jednu granu sokolskog rada, o-brati i nadalje naročilu pažnju
kulturnom i ekonomskom podizanju sela. Ovaj sokolski rad iz-vodiče se i dalje na širokoj na-rodnoj osnovi, a ne na političko-partijskoj. Ovaj naš rad nesum-njivo je od koristi selu i nc smije nailaziti na zapreke ni sa koje strane, jer iskreni rad za narodno dobro ne može dovesti nikada do sukoba, makar ga provodih i razne organizacije.
4) U ovim danima apelujemo na sve sokole da pohitaju s MO-BOM radi obradivanja poljskih poshva svima onim domovima, čiji su domačini i sinovi pozvani da izvrše svetu dužnost prema svome Kralju i Otadžbini.
5) Izjavijujemo potpunu solidarnost sa stavom bratske Sokolske župe Zagreb, smatramo da je krajnje vrijeme da nadležni revi-diraju pogrešni stav prema Sokolstvu, jer taj stav smatramo štetnim po narod i državu. Za-htjevamo što skorije repariranje sviju nepravdi nanesenih sokolskim jednicama i sokolima hor-cima i propovjednicima sokolske misli.
Svečana skupština završita se sviranjem i pevanjem sokolske himne „Hej Slaveni".
Posle skupštine svi prisutni su se svrstali n povorku, sa sokolskem muzikom i zastavama, i pošli kroz grad do gradilišta Sokolskog doma, gde se jc slavila svečanost osvečenja temelja. Iza toga prireden je zajednički ručak ti Oficirskom domu, gde sa pale mnoge lepe zdravice.
Šefik Bešlagič
Osvećenje kamena temeljca sokolskog doma u Mostaru
Posle završene skupštine, formirana je pred oficirskim domom velika sokolska povorka. Na čelu povorke išla je sokolska muzika, sa sokolskim zastavama. U po-vorci je učestvovalo celokupno članstvo' sokolskog društva Mostar sa svima skupštinskim dele-gatima, e odorama i u civilu.
Povorka je prošla kroz Mostar i došla do mesta, na kome se u-daraju temelji sokolskog doma. Tu su se našli i prestavnici crkvenih i vojnih vlasti. Prisustvo-vao je komandant mesta, general g. Petar Ljubičič, komandant 32 puka pukovnik g. Živorad Gajič i pretstavnici raznih korporacija, a pevalo je mostarsko pevačko društvo „Guslar”. Prvu molitvu održalo je pravoslavno svešten-
stvo, a sveštenik g. Petkovič održao je topao govor, ističuči zasluge sokolskog' rada. Zatim ,ie očitao pesnički sastavljenu molitvu, muslimanski veroučitelj, g. Sefič.
Posle toga, u ime odbora za gradenje doma, govorio je brat Fuad Slijepčevič. Izneo je istori-jat gradnje doma i spomenuo zasluge onih, koji su doprineli da se pristupi ostvarenju ove ideje. U ime Saveza govorio je brat Dr. Dragič, podvukavši da je na praznik Cveti, pic 125 godina rudnički vojvoda Miloš podigao takovski ustanak. Mnoga velika dela našeg naroda izvedena su bez sjajnih domova, u brvnara-ma i malim kamenim skloništima. Pa ipak naš narod nspeo je da stvori i velika tehnička dela 1 velike domove. Glavno je da u svima ovim domovima vlada onaj isti duh, koji je stvorio velika narodna deta. Želi da mostarski dom služi ideji jedinstva našeg naroda i ljubavi medu bračom sve tri vere. Posle toga govorio je brat Dr. Vojislav Besarovič oda-juči veliko priznanje svima napo-rima i radovima Mostara na so-koiskoj ideji. Brat Dr. Arnerič, u svome temperamentnom govoru, kao Daimatinac, istakao je prilike h zapadnim delovima naše zemlje, izražavajuči čvrstu veru, da če se naš narod i na tim stra-nama umeti dostojno da brani slobodu naše zemlje, ako bi do-gadaji to zahtevali. Najzad je br. Tvrtko Kanajet pročitao tekst povelje, koja jc položena u temelje doma.
Posle završene svečanosti, povorka je prošla opet kroz Mostar, a na čelu povorke, uz starešinstvo, koračao je i komandant mesta, general Ljubičič. Za vreme zajedničkog ručka održano je više zdravica. General Ljubičič je rekao, da je sokolski rad inspirl-san istim duhom i ljubavlju prema Kralju, zemtji i narodu, kao i rad vojske.
ZNAĆAJAN PRETRES U CELJU Celjsko „Novo doba“ javlja,‘da se kod Sreskog suda u Celju proštih dana vodila rasprava protiv inžinjera Maksa Adolfa \Vestena, zbog uvreda upučenih Slovencl-ma. Ing. \Vesten je optužen, da je u kavani „Merkur" napao jed-nog Slovenca, sa rečima na ne-mačkom jeziku „Van sa Vindi-schima!“ (pogrdni nemački naziv za Slovence), a da je drugog Slovenca opsovao rečima „Opet jed-no vindiško pseto“! ^Rasprava nije završena, jer su predloženi novi svedoci.
trebno nego samo znanje, — a
što se jedino putem znanja može da postiže, — to su paralele i pogledi na život, na svijet, 11a lju-de i na ljudsko društvo, koje iz podavanog znanja valja iz vlačil i u sokolskom prosvjetnom radu. Dakle, intelektualno izgradivanje ličnosti čovjekove (obzirom na sokolski prosvjetni rad) znaiilo bi sve ono što podiže kulturni nivo sokolskih članova sa jednom sistematskom i misaonom kritikom djelovanja kulture na individualni, nacijonalni i socijalni život uopče. Da u tu rubriku do-laze sva predavanja i sve ono što potpomaže znanju, suvišno jc reči, samo što im predavač sokolski treba da dade dušu.
Moralno izgradivanje čovjekove ličnosti u sokolskom prosvjetnom radu ne bi moglo da se stavi u neku stanovitu rubriku u obliku predavanja o ctici, mora-lu i t. d., jer etičkim duhom treba da bude prožet uopče sav pro-svjetni sokolski rad. Moralna e-volucija počinje prvini bljeskom sviiesti čovjekove i početkom n.iegova društvenog života. Etika je potreba života i samo život nju stvara i razvija. Njena načela — stvarana nuždom kroz vje-kovc — religije su uzimale kao svoja i da vale im božansku sank-ciju, da im tako dadu još veču
snagu. „Ne čini drugome, što ne-češ da tebi drugi učini" — sinteza je duha ljudskog kroz miliju-ne godina. lsprva nesvijesna, a kasnije svijesna i formulisana.
Eto, sa stanovišta, da je etika nužda socijalnog života čovjeko-va, treba početi u sokolskom radu. Borba čovjeka s čovjekom, staleža sa staležom, sela sa selom, grada s gradom, plemen^ s plemenom, naroda s narodom, rase s rasom daje toliko bogatstvo činjenica i opažanja u prošlosti i sadašnjosti, da i bez ikakva te-oretskog moralisanja (koje je i nepotrebno) može svak da os.teti imperativ etike za život. Jer moralna evolucija u bitnosti svojoj nije ništa drugo nego postavljanje i učvrščivanje kompromisa izmedu egoističkih nagona i interesa čovjeka s čovjekom i naroda s narodom, kroz svu isto-riju i kroz sve vjekove, ne samo historičke, nego i predhistoričke.
Ali uspjeh moralnog odgoja o-visiče samo o tome, koliko jc taj odgoj djelovao na osječanje. Poznata je psihološka istina, da su samo osječanja pokretači svake akcije, a ne možak. Poznavati e-tička načela može svak, ali osje-titi potrebu etičkog djelovanja može se samo tako ako projicira svoje „ia“ na drugoga i obratno. „Ne čini drugom, što tebi nije
drago da ti drugi učini, i ne misli o drugom, što tebi nije drago da drugi misle o tebi, i ne govori o drugom, što tebi nije drago da o tebi drugi govori, i ne sudi drugoga onako kako tebi nije drago da tebe drugi sudi i t. d. i t. d.“, — tako su jasna etička načela i tako se čine laka, a svak zna da su u svagdanjem životu vrlo teška i da ih se malo ko drži. — Kazališne priredbe, književne i debatne večeri veoma su zgodne za razvijanje moralnog o-sječaja, kao i svaka prigoda, u kojoj čovjek dolazi u dodir s čovjekom (tjelesne vježbe, na-tjecanja, pjevački ili glazbeni zborovi i t. d.). Ali neka se ne shvati krivo: priredbe koje gore nabrojih, mogu da budu i od ne-gativnog djelovanja ili ni od ka-kvog, ako ih prosvjetar ili drugi ne znaju odabrati. Uopče rečeno: svaki komad ili priredba bilo koje vrste u Sokolani mora da nosi u sebi etičku, estetsku, nacijo-nalnu ili humanu notu. Ako toga nema — ne valja i bolje da se ne daje.
O	nacionalnom sokolskom od-goju mogli bi da i ne govorimo. Zna se: Jugosiovenstvo ispred i iznad svega i ništa drugo! Ali
potrebno je mladost izgradivati da dodc dn takva misaonog shva-čanja i unutarnjeg osječanja. Baš
danas vidimo, da su ostali Sokoli samo oni koji su u tom smi-lu bili izgradeni. Naša mladost, sama po sebi u previranju i tra-. ženju i misli i osječanja, u luta-nju i kolebanju izmedu raznih pravaca života, baš u to doba potrebna je blage i ozbiljne i duboko osječajne uzgajateljeve duše da je vodi isprekrštanim stazama svijeta i života. I više nego igdje potreban je sazvuk duše uzgajateljeve sa mladič-skom. Preko srca k mozgu i preko mozga k srcu, to su jedine i najbolje metode, koje ako se valjano primjenjuju u odgoju i kroz cio če život kasniji same djelovati. Nažalost odgoj današnje djece i omladine srozao se na minimum obiteljskog odgoja, jer borba za golu koru kruha traži i od oca i od majke upo-trebu svih njihovih snaga do maksimuma, i uza sve to — u premnogo procenata — rezultat je: nemogučnost pribavljanja i o-ne gole kore kruha. Našu djecu i mladost danas najviše izgradiva ulica i okolina, kino i pokva-rena dječja lektira. Obitelj ne može, a školi kao da to danas nije svrha. Ako ima koji nastav-nik, koji hoče da odgaja, to radi iz vlastitih pobuda i po svojoj volji. Nije rijetko danas nači školu u kojoj nastavnici propa-
giraju vlastite ideje, bilo to nacionalne, komunističke, franko-vačke i ost. Kakav i koliki haos takav rad stvara u duši omladine, suvišno je govoriti.
Pri nacionalnom odgoju sokolske omladine sve to treba držati na umu i prema tome podesav3ti rad. Idejne školc su potrebne več od dječjih kategorija. Raditi prema duhovno - osječajnom razvoju i djece i omladine. l/.bjegavati šablonsko teorisanje. Kroz osje-čaj djelovati tako da dijete i mladič sami iz sebe osjete imperativ dugovjekovne težnje našeg jugoslovenskog naroda za ujedi-njavanjem. Treba da dijete i mladič i svaki član sam u sebi doživljava i proživljava svu našu historiju. Treba da shvati, da su nesvijesna stremljenja iz prošlo-sti danas postala svijesna i da moraju da se ostvare ili u sadašnjosti ili u skoroj budučnosti. Detaljnije o nacijonatnom odgoju ne može se ovdje govoriti, niti se mogu razgradivati predavanja o tome, jer ako sam predavač poznaje historiju, a ima dušu i srce za narod i omladinu, onda je u tome uspjeh.
Po selima osobito, a i po drugim mjestima gdje treba, morao bi se održati cio ciklus naciio-nalnih predavanja, ali tako pode-šen i povezan da bi svako preda-
STrana 3
Protuslovenska kampanja
„Bilten aritimarksističkog ko-miteta“, koji u stvari ne predstavlja nikakav komitet, ili bar ne neki komitet, u kome bi se-dio ma i jedan čovek od imena, odgovara na naš članak, u kome smo razgolitili njegov izmećarski napadaj na oslobodilačku borbu bratskog čehoslovačkog naroda, i njenog vodu, g. Dr. Beneša,. potpisan od „ruskog istoričara", pokazujuči i 11 tom odgovoru stoprocentnu gestapovsku inspi-raciju.
Uipesto da bar pokuša nečim 'da dokaže infamiju, da je „Litvi-nov darovao Benešovoj ženi naj-skuplju ogrlicu“, ili da je Dr. Beneš, „još od g. 1932 stvarao plan da Čehoslovačku pretvori u dva-naestu sovjetsku republiku", — kao što je najdrzovitije tvrdio u prvom članku, — Herr rusische Historiker sad i ne spominje te kapitalne infamije, zbog kojih smo i napali njegov članak, — več pokušava da ubaci nove klevete, i opet po informacijama — „Voikischer Beobaditera“... I jo5 triumfalno kliče, da je berlinski „Volkisclier Beobachter" Benešo-ve namere „otkrio na osnovu do-kumenata, koje je zaplenila ne-mačka vojska u Pragu." Kao da, na osnovu takvih istih „dokume-nata“, „Voikischer Beobachter" več mesečima ne „otkriva“, da su Poljaci najživotinjskije ubijali nedužne Nemce, te da su „im-perijalistički“ Norvežani, u save-zu sa Englezima, spremali napad na Berlin, opravdavajuči time t napad na Poljsku i okupaciju Norveške! I kao da tim istim do-kumentima, „Voikischer Beobachter" nebi opravdao invaziju bi-
lo	koje zemlje, na severu ili ju-goistoku, samo kad bi mu se Sinilo, da mu je to u interesu?! —
Herr Historiker ide, medutim, i 'dalje. Izmišljenim postojanjem tog „plana" on ima drzovitosti da 1— . u sred- slovenskog Beograda
— sasvim opravdava „munjevito zauzimanje Praga", u martu pro-šle godine, — tvrdeči, da je to bilo „neopliodno da se predupre-di komuniziranje Srednje Evro-pe!‘* Pri tom navodi kao argu-menat pisanje fašističkih listova,
— ali ni jcdnotn reči ne spominje da je, samih nekoliko meseci posle toga, sklopljen najintimni-ji savez sa boljševizmom, na osnovu kojega je komunizam do-šao u posecT ,goleniih prostora, tako da je sa oružanom snagom dopro do granica te iste Srednje Evrope!...
vanje bila jedna ejelina, a cio ciklus opet jedna ejelina, po ko-joj bi svaki slušalac dobio tačnu sliku razvoja našega naroda u smislu sokolsko - jugosloven-skog ideala. (Drugi put ja ču pokušati iznijeti takav program). Govori pred vrstama treba da su prigodni i da ttvijek proizlaze iz potrebe onoga časa 11 kojemu se radi. N. pr. ako se vidi slaba disciplina prigodom vježbanja, drži se govor o disciplini. Tako o redu, ponašanju, drugarstvu, higi-jeni i raznim pitanjima, koja običajno za odmora panu.
Takoder Sokolska društva ne smiju članove pustiti u neznanju
0 strujanju raznih socijalnih po-kreta i problema. To je više nego ikoja druga savremena potreba. Jer današnji rat u svijetu ni-je rat naroda, nego rat ideja. Borba novoga sa starim svijetom
1 ta neče svršiti nikakovim konferencama ni pregovorima o miru, nego uspostavljanjem humanih odnošaja čovjeka i naroda s narodom. Л za sve to treba se spremiti nc revolucijom sile nego evolucijom misli i osječanja.
Stoječi na stanovištu da je mnogo bolje govoriti o svemn istinu (prema sokolskim načetima) nego šutjeti ili govoriti laž, a naša mladež baš u sokolskom odgoja proživljava svoj pubertet,
Još ■ čitav niz gestapovskih izmišljotina donosi taj odgovor, kao n.pr. besmilicu da je Dr. Beneš kriv za smrt Dr. Šajnera i Dr. Vaničke; da su Dr. Beneša u Beogradu dočekali samo komunisti, (znači, da su i Sokoli komunisti!) te da se „i na zapadu Dr. Benešova propaganda sovje-tofilstva pokazala kao bezuspje-šna", itd. To su, od reči do reči, oni isti argumenti, protiv Dr. Beneša i protiv rada čehoslovačkog Odbora u inozemstvu, što ih DNB, iz dana u dan nameče štampi u Protektoratu, da bi razbila jednodušnu frontu čitavog češkog naroda, koji stoji uz taj odbor i njegovu akciju. Iste je vrsti i napadaj na kanonika Šra-meka, poznatog vodu čeških katolika, za koga Herr Historiker tvrdi, da je „svojim koketiranjem sa komunizmom oslabio vlastitu partiju", — a sve zato, što Ge-stapo ne može nikako oprostiti tom čestitom katoličkom svešte-niku, što je najodlučnije stajao uz Dr. Beneša u pitanju oruža-nog otpora protiv osvajača i što je katoličko sveštenstvo u Češkoj danas toliko agilno u podizanju nacionalne svesti. A pored otkri-ča „Voikischer Beobachtera" naj-dobrodošliji izvori za „ruskog istoričara" su žalosni ministar spoljnih poslova, Hvalkovski, koji se prvi požurio da se povine željama Berlina, i famozni Dr. Stribrni.
U vreme, dakle, kad čitava naša štampa, srpska, hrvatska i slo-venačka, zaboravlja sve unutar-nje svade i kad sva, kao jedan čovek, upozorava na vršljanje stranih agenata, na antislovensku propagandu i na opasnost od stranih „turista", — jedini „Anti-komunistički bilten" nema ni jed-ne reči o tome, — a sve od brige da i on vrši tu istu, antislovensku propagandu, i da prenosi „otkriča" protuslovenske štam-pe, uperena protiv naše slovenske brače, kojima se pravda čak i okupacija slovenskog Praga, u martu prošle godinel
Zar nije to više nego li infam-110?!.. Ili, zar nije isto tako karakteristično, da taj tobožnji „an-timarksistički" bilten ni jedilom rečju ne napada iezmečarsku ra-botu norveških komunista, čijl list slobodno izlazi u okupiranoj Norveškoj, i poziva norveško radništvo da ostavi svoju zakonl-tu vla'du i kralja, te da saraduje sa okupatorima?.. Zar i komunisti postaju neprikosnoveni, ako
to se kao veoma nužno baš da-nas nameče i seksualno obavješ-tenje naše omladine. Poznajuči pogibelj i neprijatelja, mnogo se lakše braniti, nego kad ih čovjek ne poznaje. A taj seks. nagon tako silan i fundamentalan da — možda (po Frojdu) — daje karakter i smjer cijeloj ličnosti čo-vjekovoj. O seks. obavještenju o-mladine postoji čitava literatura i u mnogim zemljama to je uvedeno i u škole ili postoje posebne škole za to. O tome sam pi-sao i ja u „Sokolu na Jadranu1* br. 4 g. 1928 pa se ne mogu ponavljati. Nu taj je posao veoma delikatan. Traži od predavača temeljito poznavanje same stvari i psihologije mladeži i pedagoški takt i metodu. Nadalje u tim pre-davanjima potrebno je na jedan način govoriti o tom pitanju mladeži ispred puberteta, a na drugi način onoj, koja je prošla pubertet. Radi toga svakom prosvjet-iiotn sokolskom radniku, koji bi htio da radi na seks. obavješt. omladine preporučio bili, da pri je sam dobro prouči i seks. i pedagoški! literaturu o tom pitanju. Za taj posao najpozvaniji su li-jcčnici i iskusni pedagozi.
Smatrao sam potrebnim, da iznesem ovc glavne smjernice so-kolskog prosvjetnog rada, u kojima se sadrži i sav ostali sokol.
se nastavlja
saraduju sa Nemcima?... I zar nije još karakterističnije, da taj isti bilten, koji u svakom broju grd! Englesku i Francusku, zbog ra-nijih veza sa Sovjetskom Rusi-jom, — nema ni jedne reči da kaže o tome, šta znači današnji, stvarni i vrlo konkretni savez Rajha sa SSSR, — savez koji je Sovjetima donio više realne koristi, nego li sve ranije veze sa demokratijama?.. I konačno, — ako je kanonik Šrarnak „komunl-stofil", zato što se bori za slobo-du svoje zemlje, zašto taj tobožnji „antikomunistički" bilten nije bar jednu rečcu kazao o kanoniku Dr. Tiszu, koji je i na promociju Dr. Tuke pozvao ko-munističku delegaciju i koja je dve nedelje putovala kroz Slovač-ku, — a sve po želji okupatora svoje zemlje?! I ako se bilten brani, da je svoj prošli članak na-pisao zato, da prikaže širenje komunizma u Protektoratu,, — za-što nije utvrdio, dil su se komu-nistički vode, šmeral i Gotvald, vratili u Češku, nakon zaključe-lija pakta izmedu Nemačke i Rusije, i da „Rude pravo" izlazi ne-smetano pod nemačkom okupa-cijom, te da u svakom broju napada Beneša?
Jasno je, dakle, da pomenuti bilten nije uopšte antikomunistički, več nešto posve drugo, o čemu čemo jednom i le kako raz-govarati, kad budu mogli slobodno da se prave računi. Herr Historiker se usuduje nama da predbaci, da „interese komunizma istovetujemo sa interesima slo-venstva", — dok je naprotiv is-tina, da kod njega i ne postoje interesi antikomunizma, več samo interesi „Voikischer Beobaclv tera“! A da ti interesi nisu slovenski, to ne treba u Jugoslaviji nikome dokazivati.
I konačno, još dve stvari: Jasno je da ogromna večina Jugo-slovena nema ništa zajedničko sa komunizmom. Ne samo u sokolstvu, gde je sve nacionalno, nego i u ostaloj našoj javnosti, ima uvaženih i krupnih imena, koja su sva protivnici komunizma. Ka-da bi „Antimarksistički komitet" bio zaista antikomunistički (i kad ne bi imao drugih ciljeva!>, pa kad bi ljudi koji ga vode pret-stavljali zaista neku vrednost — zar se ne bi našao bar jedan čovek od ugleda i imena u tom ko-mitetu?... I zar ne bi i suviše ža-losno izgledao, i naš nacionalizem, i naš antikomunizem, kad ih ne bi pretstavljao niko dru-
prosvjetni rad. Iznesena je u njima ideja rada, a naglašena je i metoda. Razgradivanje je ovdje nemoguče, jer jbi skoro za svako predavanje trebao i poseban članak. Razgradivanje če ovisiti o ličnosti, kulturi, karakteru, spremi i načinu izlaganja pojedimh sokol, prosvjetnih radnika. Na o-vako postavljen način sok. prosv. rada moglo bi se doči do učvr'di-vatija, uskladivanja i jedinstveno-sti tih smjernica, a u našem sokolstvu ima lijep broj prosv. r.> dnika, koji bi se mogli posvetit! obradivanju pojedinih pravaca sok. prosv. rada (prema interesu i sposobnosti). A svi ti radovi skupljeni i napisani, odabrani prema kvalite'tu i vrsti, dali bi bogat materijal i bili bi najbolji rukovod svakome prosvetaru.
Tako radeči, sokolstvo bi 11 svim jedinicama radilo prema idealu tjelesnog i duhovnog izgradiva-nja ličnosti čovjcKove.
Josip Boko
IZ UPRAVE LISTA
Skreče sc pažnja svima povere-nicima za sokolske listov e, kao i dopisnicima »Sokolskog Glasnika«
i jedinicama, da su izradene nove koverte za korespodenciju sa u-redništvom i upravOm sokolskih listova, pa ih mogu zatražiti od administracije.
gi, nego Herr Historiker i g. u-rednik tog biltena, za čiji se „nacionalni" rad zna samo to, da je za vreme najžešče borbe Srbije sa Austrijom, napadao Srbiju 1 Skerliča?
I poslednje: Za vreme prošlog rata je g. Pašič bio pretsednik naše vlade. Zna se da je on i ta-da imao protivnika, ali niko od njih, nije ni pomislio da, u vreme najžešče borbe sa neprijateljem, bilo šta javno prigovori Pašiču, a kamo li da ga napada, i još sa argumentima, koje je iznosio neprijatelj. Onaj koji bi to učimo, bio bi i od najceščih protivnika Pašičevih, nazvan — tudin-skim izmečarom...
Sada se vodn isti takav boj, za biti ili ne biti čehoslovačkog naroda. Na čelu tog boja je Dr. Beneš, i zato pretstavlja glavni cilj svih napadaja protivnika tog naroda. Nesumnjivo je, da i Dr. Beneš ima protivnika,. medu po-litičarima, ma koliko da je narod uz njega, više nego ikada. Ali i največi njegov protivnik, Čeh, pljunuče sa prezirom na svakog Slovena, koji u takvom času javno napada pretstavnika češke o-slobodilačke borbe, i to sa argumentima — „Voikischer Beobach-tera"!
O	tome se radi, i ni o čem drugom. I zašto, uostalom, „antikomunistički bilten" ne odgovara „jutru", „Danu", „Nar. listu« 1 „N. Riječi"?! Zašto i njima ne kaže da brane komunizam, kad su ga i ti, izrazito nacionalni li-stovi napali zbog istog razloga, kao i mi? I kad nacionalističk! „Nar. list" njegovo pisanje upo-reduje sa rabotom zloglasne „pete kolone" u Norveškoj?
NOV BUGARSK1 POSLANIK
Za novog poslanika Kraljevine Bugarske na našem Dvoru ime-nova je g. Dr. Stoil K. Stoilov,
dosadanji bugarski poslanik ti Budimpešti. G. Dr. Stojilov poznat je kao odličan prijatelj našega naroda i oduševljeni prista-lica što tešnje politike jugoslo-vensko-bugarskog bratstva. Dr. Stojilovu prireden je srdačan do-ček na beogradškoj železničkoj stanici prošlog petka od strane pretstavnika viasti i brojnih članova jugoslovensko-bugarske lige.
ČESI 1 SUDETSKI NEMCI
„Čehoslovensky boj" (Pariz) o-
bjavljuje u broju od 26 aprila otvoreno pismo, potpisano od biv-šeg ministra Bechyne, a upučeno jednome Nemcu iz sudetskih kra-jeva. G. Bechvne objašnjava u uvodu, da je iz Sudeta primio pouzdanim putem nepotpisano pismo, ali da iz njegove sadržine znade ,da mu ga piše vrlo ugledni Nemac, njegov raniji pozna-nik. U pismu se iznosi teško stanje u sudetskim krajevima i tVr-di se, da velika večina Sudetskih Nemaca nije nikada bila za to, da se odvoji od čehoslovačke, več samo za široku autonomiju. Nezadovoljstvo u Sudetskim krajevima sada je ogromno, pa anonimni autor moli Bechvn.ia, da bi po-radio na tome, da čehoslovački odbor u inozemstvu objavi neku vrstu manifesta, kojom če garan-tovati autonomiju sudetskim Nemcima. uveravajuči ga, da če to o-predeliti sve sudetske Nemce protiv hitlerizma.
Ministar Bechyne 11111 odgovara, da nema ni na kraj pameti da se založi za jedan takav manifest, niti ima jednog Čeha, koji bi ga danas objavio. Iz svih strahota, koje su u poslednje vreme preživeli, Česi su izašli sa novim iskustvima. Za vreme prošlog rata je ogroman broj Čeha bio pro-ganjan od Nemaca, pa su im ipak u slobodnoj državi sve oprostili i dali im neograničenu slobodu kulturnog i ekonomskog razvoja. Za tu velikodušnost odvračeno iiv
Lakoatletski rezultati sokolske župe Beograd u prošlof godini
U prošloj godini postignuti su u sokolskoj župi Beograd ovi najbolji rezultati, u granama lake atletike:
MUŠKI:
Trčanje na 100 metara: Jovanovič Jerotije za 10,9 sek.
Trčanje na 1500 metara: ČosiČ Aleksandar za 4,36,8 min.
Trčanje na 400 metara: Čosić Aleksandar za 54,8 sek.
Skok u dalj:	Jovanovič	Bora
5,92 metra.
Skok u vis: Sirotanovič Drago-slav 160 cm.
Skok u vis s motkom: Dorde-vic Dorde 300 cm.
Bacanje kugle: Štakič Nikola 12,82 metra.
Bacanje diska: Radovanovič Se-limir 38,18 metra.
Štafeta 4X100 metara: društvo Beograd I za 48,05 sek.
ŽENSKE:
Trčanje na 100 metara: Karpati Alis za 14,00 sek.
Skok u vis: Nedič Anuška 115 cm.
Skok u dalj: Karpati Alis 450 cm.
Bacanje kugle: Dordevič Dra-gana 9,66 metara.
Bacanje diska:	Karpati Alis
23,00	metra.
Štafeta 4X100 metara: društvo Beograd 1 za 1,04,8 min.
Kako se iz ovoga vidi, rezultati su zadovoljavajuči, kada se zna da laka atletika nije jedina gra-na telovežbe, koja se upražnjava u sokolstvu.
I. S.
je največim strahotama, koje se sada dogadaju u čehoslovačkom protektoratu. Iz svega tog nasilja, cinizma i mučenja rodio se nov tip češkog fanatika, i kad češki narod izide iz toga pakla, biče to posve drugi narod. I zato g. Bechyne poručuje anonimnom Nemcu:	„Ne	ostaje vam drugo,
nego da se molite Bogu za neko čudo. Jedino Bog mogao bi još da gane izmučeni češki narod, da vam i po drugi put oprosti. Mi ljudi ne znamo činiti čudesa. Molite se dakle, Bogu, da češki narod ne bi i suviše mnogo naufio od Nemaca..."
VESTI IZ SLOVAČKE „Čehoslovensky boj" (Pariz) javlja u broju od 26 aprila da u poslednje vreme vlada ponovo n Slovačkoj veliko uzbudenje zbog nemačkih vojničkih priprema. Ne-mačka vojna misija je u punoj aktivnosti, pa je rekvirirala sve državne zgrade i škole u Kremni-ci, Solivari, Zlatnini Moravclm* itd. Počela je da vrši pripreme za zidanje strateških cesta u istočnoj Slovačkoj. Sve slovačke željeznice nalaze se pod nemačkom kontro-lom, a Šanjo Mach vrši sve jaču agitaciju za učestvovanje Slovač* ke na strani Nemačke u ratu. Tako da atmosfera u mnogome naliči na atmosferu pred upad u Poljsku.	_______
CEHOSLOVAČKA PRIREDBA U BEOGRADU
Omladinska sekcija češkoslo-vačkos udruženja u Beogradu,
prireduje pretstavu češkog nacl-onalnog komada, „Lucerna" od A.Jiraseka, u sali češkoslovačkog narodnog doma, Garašaninova ulica 39, -1 o. m. Početak u 8 sati u večc.
Preporučujemo najtoplije ovu priredbu naše brače, čiji čisti prihod je namenjen u korist postra-dalih od poplave.
kadite нм/е pcctplatMki „SciUcAsImh Џсимки"
Iz slovenskog sveta
[ Goa. XI — Broj 18
SOKOLSKI GLASNIK
Strana 5
Рад на пољу одбранбености у извоЂењу предвојничке обуке
Последњи догађаји у саету и-Мали су утнцаја на рад нашега соколства. Управа Савеза Соко-ла решава се да у свој програм рада по соколанама уведе и војничке предмете и да на тај начин пружи нашој војсци и морнарици, не само национално свесне и дисциплиноване, већ и војннчки спремне соколе. Да би се ови војни предмети са успехом спроводили, Управа Савеза за-води испите за све чланове со-Кола, који желе да се користе повластицом чл. 42 и 49 Закона
о	устројству војске и морнари-Це.
Ни једном члану Сокола неће се, од стране Савеза, спровести Молба, ако поред ранијих тра-жених законеких услова — не-прекидно вежбање од 3 године
—	не положи испит из одређе-них војничких предмета. Испити се полажу пред жупском испит-ном комисијом, чије уверење мо-ра сваки члан Сокола да прило-жи својој молби, који тражи по-властице мањег служеша у ка-дру 3 месеца (за пунороковце), односно 45 дана (за скраћеноро-ковце.
За извођење предњег nporpa-ма, Савезу Сокола недостајао је потребан стручни уџбеник. Из-рада овог уџбеника новерена је артидериском пуковнику, брату Димитрију С. Павловићу, који .ie члан стручног одбора начел-ииштва Савеза и референг за , предвојничку обуку у нашем , Соколству.
■ Пуковник Димитрије С. Пав-Јговић, са неколико својих сарад-ника-стручњака, израдио је уџ-беник, који носи назив: „По-требна знања за испите сокола, који желе да служе мање у ка-дру“. Књига је изашла у изда-н>у Савеза Сокола у платненим корицама, финој хартији и са много слика. Цена јој је 30 ди-пара, са поштарином. На челу књиге је слика Њ. В. Краља Пе-тра II, рад мајора r. Ухлика. Књига садржи 461 страну, и по-дељена је на три дела:
Први — општи део садржи: Правилник за полагање испита и Упут за иодношење молби чла-нова сокола, ради мањег служе-ња у кадру.
Другн — стручни део садржи: Соколски и . војнички део пред-мета. Војнички предмети, ко.ји највећи део месга заузимају у овој књизи и ради којих је и рађена ова књига, следећи су: пешадијска егзерцирна правила, опис војничке пушке, упут за чување оружја и муниције, на-става гађања, иознавање карте, стражарска служба, ратна слу* зкба и бојно огровна служба.
Трећи део обухвата потребна питања из свију ових предмета.
Предговор је написао пуков* иик Павловић, који је изнео и-сторијат предавања војних пред-Иета у иашем соколству.
Сарађивали су на књизи: сани-тетски иуковннк Др. Миливоје М. РадуловиН, артилериски ка-петан I класе Мирослав Т. Ра-шић, артилериски поручиик Дра-гутин А. Валтер и савезни пред-њак Рафаел Бан.
Сви во.јни предисти разраћени Су тако, да обухвата.|у програм, потребап за каплара. По овој књизи, која .ie ступила на снагу 1 јануара 1940, bc.1i сс полажу и* спити но иашим соколским жу-
ua'AJ.
Сваки члан сокола, може и* снит полагати три пута. Ко па-дне по трећи пут, губи право да се користи законском повласти-цом мањег служења кадровског рока.
Спровођењем оваквог програма, ми „се надамо да ћемо за неко-лико година ночети да дајемо нашој војсци, не само у нацио-налном погледу спремие соколе, већ исто тако и у војном погле-ду; да he се сваки наш члан мо-Iih за најкраће време успособи-ти за старешину-каплара.
Наше чланство треба и са сво-је стране да помогне нашој дич-ној војсци иа тај начин, ако предвиђено градиво из војних предмета савлада и са успехом положи испите из предвојничке обуке. А наши начелници чета, друштава и жупа треба да при-ређују течајеве из предвојни-чке обуке да чланство може ла-кше да савлада материјал, који се од њега захтева.
SOKOLSKI NARODNI UNIVERZITET
Sedmo predavanje na Sokolskom narodnom univerzitetu žu-pe Beograd, u Sokolskom domu Matici, održao je u sredu brat M. Majstorovič, prosvetar Sokola X, o „Problemima nacionalno^ obrazovanja u vezi sa idejom narodnosti i čovečanstva". Lep broj prisutnih saslušao je sa pažnjom predavača, koji je na privlačan način izložio probleme, danas toliko aktuelne, pozdravivši ga srdačnim aplauzom.
*
Nare’dno predavanje o’držaće, u sredu, S o. m., brat Dr. Petar Jovič o temi „Soko je narodna 1 nepolitička organizacija". Poče-tak tačno u 8 sati naveče.
Brat V. Belajčic medu omladinom
Brat Dr. Vlad. Belajčic, prvi zamenik starešine Saveza, kojl sa živim interesovanjem prati razvitak rada u Sokolskom stti-dentskom središtu, sastao se s u-žim odborom Središta 25-IV. Brata Belajčiča pozdravio je brat pročelnik. Brat Belajčic zahvalio se na toplim rečima i izložio svoje gledište o radu u Središtu i dužnostima sokolske omladine; naročito se interesovao o prilikama na Univerzitetu u Beogradu, pa je izrazio želju da se sa-stane još nekoliko puta sa članovima Središta.	Sl.	Nič
Čifaj
uci novme...
HOB ПОТИРЕТСЕДНИК ОПШТИНЕ БЕОГРАД
За потпретседника општине града Београда постављен je бр. инж. Лазар Костић, старе-шина Соколског друштва Бео-ници. За свој предани рад одли-њак и национални радник.
Брат инж. Костић рођен је у Нишу 1889 године. Технички факултет свршио је у Београду, а хидротехничке науке у Шар-лотенбургу. У светском рату се тако истакао, да је на солун-ском фронту одликован Злат-ном медаљом за храброст. Во-дио је самостални технички биро, који је извео подизање бројних објеката од којих су најзначајнији грађење пруге Крагујевац—Краљево, међуна-родног пута Авала—Крагујевац, пута Ниш—Нишка Бања и др.
Бр. Костић активно учествује у јавном животу, напосе у со-колском раду, као старешина Сокола II, једног од најактивни-јег соколског друштва у престо-ници. за свој предани рад одли-кован је орденима Југословен-ске Круне, Св Саве и Белог Орла. Од 1938 је општински већ-ник београдске општине.
Tečaj evi u sokolsko j župi Petrovgrad
U toku posljednjeg vremena nastavljeno je u našoj župi odr-žavanje prednjačkih tečajeva, na kojima je velik broj časova posvečen vojnim predmetima i spre-
Milivoja Matoviča, Dr. Trifuna Simiča, Milorada Aradskog, Dr. Petra Spaiča, Žarka Sekuliča i Branislava Petraškog. Tečaj je polazilo 24 članova i 8 članica.
Tečaj župe Petrovgrad u Vršcu
„Hrv. Dnevnik’’ se veseli da je na izložbi u Budimpešti Hrvaiska prvi put zastupana kao autonom-no telo, sa zasebnim paviljonom.
Mi, medutim, smatramo da je bez obzira na pitanja unutarnjeg preuredenja države, ova stvar i vrlo nezgodna i opasna. Jer, Srbi i Slovenci, mogu s pravom reči: Ako Hrvatska ima poseban paviljon, zašto da ga nema i Srbija i Slovenija? 1, kad, po tom receptu, na budučim medunarodnim izložbama, budemo imali srpski, hr-vatski i slovenački paviljon (a možda i još neki, ako se država podeli na više od tri jedinice!) — šta li če se izlagati u jugosloven-skom paviljonu? П zar onda ju-goslovenskog paviljona uopšte ne-će ni biti? / kakav če sud strani svet moči da stekne o unutarnjoj koheziji države, koja ni pred stranim svetom ne može da nastu-pi u istom paviljonu?.
Beogradsko »Vreme« zagovara da, sada kada se Jugoslovenski nogometni savez razišao, Srpski i Hrvatski nogometni savez, stana priredivati medusobne utakmice, pod nazivom: »Srbija—Hrvatska*..
Volimo nogomet, ali znamo vrlo dobro šta znači psihoza no-gometnog navijanja. Pa ako se još i ona nadoda opštoj negativ-noj psihozi svadanja, onda imamo mnogo razloga, da se bojimo da če se takve utakmice, pod nazivom -»Srbija—Hrvatska« izroditi u nešto, što nam u današnjim vreme n ima naj man j e treba. Kad su se več razdvojili, neka bar razdvojeni miruju i ne unose nove s vade...	*
Daleko bolje hi bilo kada M, umesto nogometa, uzela reč n. pr. — literatura!
Eto na pr. zagrebački I ljubljanski književnici izmenjali po-sete, a zagrebački se sada spre-maju i u Maribor. Drže se, do-duše, pri tom, kao da su se tek »otkrili« i kao da »nacija« polazi u posetu naciji, ali ne mari. Glavno je da se ipak približuju...
Mnogo je žalosnije medutim, što ni zagrebačkim ni ljubljanskim književnicima nije palo pri
tom na pamet, da posete i beo~ gradske. A još žalosnije, što ni u Beogradu ni jedna reč nije ра1џ
o	tome. Zagrepčani i Ijtibljančani pri tom tretiraju beogradske književnike pomalo kao •»hege-mon/ste« a beogradski, uvredeni zbog toga, neče da im se prvi nude...
Ne znamo ko ima pravo, ati bojimo se da svi imamo krivo. Nosioci kulture treba da budu nosioci ljubavi, razumevanja, zbližavanja i snošljivosti. Ako ne, nisu nosioci kulture. I zato če se onaj koji prvi preduzme inici-jativu, pokazati i kultnrniji i ja-či, — h svakom pogledu.
*
Rektor univerziteta № Brislu ji} uputio apel studentima, u kojima ih je upozorio da svaka manife«. stacija za mir pod svaku cenu, m današnjim prilikama, ide samo m ruka agentima i špijitnima onih koji žele trnapred da onesposobi-. Belgija, da se brani.
Sve to vredi i ta naše stvdente?
*
»Regime fascista« se sJico Цоп na papinski organ »OSSERVATO-RE ROMANO«, što н st'om pisanju pokazuje simpatije za hofbrt demokratskih sila, Engleske i Francuske, i za stvar katoličke Poljske, a ne odušcvljava se za savez sa Nemcima, kao što radi zvanična fašistička štampa. Faši-stički list je naročito g n jeva n zbog toga, što se »Osservatore Romano«, zbog takvog p/sanj^ silno proširio medu Шђаткот publikom, dok se naprotir, zvanična štampa malo čita.
Ako to može da ga crfešf, može mo da mu javimo da se swr katolički hstovi ne siažti * lome sa papskim organom. Tako n. pr. zagrebačka >Hrvalska straža<, iz dana a dan donosi golerne naslove, kop glase na in. (m samom jednom broju)z »Sve sJabijl iz g ledi saveznika u Norveškoj<. — »Engleski listovi pišn da njihov pothvat može propasti< — >B!o-kada Nemačke nije tfsifeiftc, itd., dok tekst Papine poslanke* upu-čene Poljacima, nije »opste ni donela.
manju vežbi za predstoječc sle* tove.
Svi tečajevi zavrženi su sa ve-orna dobrim uspehom, te sa ra-došču možemo konstatovati da u našoj župi vlada neumanjeni interes za sokolstvo. Tečajevi su o-držani u sledečim jedinicama:
1) Od 10 do 22 januara u Sok. društvu Sanad, pod vočstvo.n župskog prednjaka, Stevana Bu-kača, sa 20 članova polaznika.
2) Od 29 do 16 februara, u Sok. društvu Ban. Karadordevo, pod vočstvom župskog prednjaka, Stevana Bukača, sa 40 člaiio-va polaznika.
3) Od 26 do 20 marta u Sok. društvu Novi Bečej, pod vočstvom župskog prednjaka, Stevana Bukačča i predavača iz mesta, brače:	Stevana janoševiča,
4) Od 7 do 15 marta održan ie opšti župski tečaj za člantove. Tečaj je održan u Vršcu pod vočstvom brata Miloša Milosavljeviča zam. načelnika župe i predavača brače Stevana Bukača župskog prednjaka, iz Petrovgr i-da X, Petra Vidakoviča i Dr. Nikolajeviča iz Vršca. Tečaj je polazilo 22 članova iz 21 jedinice.
5) Od 27 do 13 aprila u Sok. društvu Jaša Tomič, pod vočstvom župskog prednjaka, Stevana Bukača, sa 22 polaznika, od ko.iih su bile 3 sestre.
Točajeve jc polazilo ukupno 128 polaznika, pa ima nade da če se sva brača i sestre pokazali kao dobri stručni radniei u svojim jedinicama. Sada se vrše pr: preme za župski slet u Vel. Ki-kindi
Zbog pozdrava „zdravo" otpuštena iz službe!
Pišu nam iz Ljubljane: „Sokolski Glasnik“ je več zabeležio, da je jedna činovnica u Slovenačkoj bila pozvana na odgovornost, zato što je u nadleštvu pozdravila sa rečima „Zdravo!“ Sada možemo javiti i to, da je pomenuta činovnica, za to svoje „zločinstvo"
—	otpuštena iz službe! Činovnica se zove Jelisava Bavdek, i služila je kod pošte" u Št. Vidu nad Lju-bljanom. Uvek je pozdravljala sa „zdravo", kao što je to u Slove-načkoj običaj, ali jednoga dana se neki gospodin, Miha Duhovnik, izdro na nju, vičuči da u državnom uredil ne sme tako da se pozdravlja, da on nije pas, da primi takav pozdrav itd. Morala je intervenirati i upraviteljica pošte i uzeti u odbranu svoju či-novnicu, ali zaludu. Direkcija pošte je našla takode, da reč „zdravo" pretstavlja zločinstvo, pa jc personalni referent, g. Pristov-šek, pozvao činovnicu na telefon i tražio od nje, da više nikad ne pozdravlja sa „Zdravo“. Kad ona nije htela na to da pristane, g. personalni referent joj jc javlo, da več iduči dan mora napustiti svoje mesto.
I tako je siromašna činovnica, .lelisaveta Bavdek, bačena na ull-cu, zbog strašnog prestupa, što je Ijtide pozdravljala sa lepim narodnim „Zdravo!", — a sve se to dogada u Dravskoj banovini, go-dinc Gospoduje 1940, pod neo-graničenom samovladom čoveka, koji bi trebao da bude „bojna truba u odbranu države i naro-| da... itd.“
ŽALOSNI INCIDENT
Pišu nam iz Zagreba: Prilikom
sahrane poč. Dr. Lenca, dogodio se opet jedan vrlo žalostan ind-denat sa strane „Hrvatske raštif te“. U po bela dana, i na očtgled mnogobrojne publike, izvačen je nasilno iz jednog tramvaja, jedan brat Soko, i odveden н zapoved-ništvo straže a Frankopanskoj «-lici broj 7. Tamo je kroz dva sata bio stezan u lisičine i edaran u glavu; i tek kad sn iz njegove legitimacije videli da jc dTŽavni vojni službenik, pustili s« ga isprebijana da ode kuči. Pre toga su mu kazali otvoreno, da ga bi-ju zato što je pošao na pogreb Dr. Lenca, i da to čine „a ime hrvatskog zakona“.
Ovaj slučaj je izazvao opšte sgražanje kod svih pristojnih ljudi, pa se svi pitaju, kad če se več jednom stati na kraj ovoj sa-' movolji najgorih razbijačkth ele-menata, koji sramote dobar glas hrvatstva i Jugoslavije.
OŠTEĆIVANJE SOKOLA
Pišu nam iz Prološca, kod I*
inotskog: Još meseca januara z»> palili su nepoznati zločina polj-sku kuču brače Rimača, članova mesne Sokolske čete, koja se na-lazila par kilometara od'sela, a da krivci nisu ni do sada pronadenL Ali protivnicima to nije bilo do-voljno. Mesna organizadja HSS dobila ,ie izvesnu svotu za opravku puteva u Prološcu, kod čega se pazilo, da se ne oštečuje tuda zemlja. Jedino za Sokole to nije vredilo, pa je tako brači Rimae opet nanesena ogromna šteta, jer su im upropastili oko 50 kv. met^ zemlje, zasejane pšenicom. A ka«
da su se žalili organizaciji HSS nije htela ni da ih sasluša, a ka-mo li da nadoknadi učinjenu Ste-tu. Brača Rimač predmet su na-padaja samo zato, što su dobri Sokoli i Jugosloveni.
Utakmica najboljih vežbača zapadnib i istocnih župa
Održače se 12 maia ove godine u 15 časova u prostranoj vežba-onici Sokolskog društva Zemun. Organizaciju i pripreme sprovodl naročiti odbor na čelu sa nače!-nikom br. 1. Kovačem. Počasni pretsednik je zamenik starešine Saveza brat Dr. Belajčič.
Utakmica vrsta i pojedinaea u slobodnim sastavima vršiče se u vidu akademije. Vrsta zapadnih župa iiastupa pod zastavom Lju-bljanskog Sokola, a istotnih župa pod zastavom župe Beograd. Obe vrste imače po 8 takmičara.
Program ove značajne priredbe predvida: proste vežbe, raz-boj, krugovi, konj na širinu, vra-tilo. — Vreme izmedu pojedinih iakmičenja ispuniče župa Beograd odabranim akademskim tač-čaka vežbanja.
Na utakmici sude iskusne sedi-je po međunarodnom sistemu brača:	Antosijevič, L. Štukelj,
S. Šujica, M. Vukotič. Svi utak-mičari če dobiti spomenplakete. Ulaznice su dinara: 15, 10, 5 i za naraštaj м pretprodaji 3 din.
Cela priredba trajače oko 3 1 po časa. Več po samom sadrža-j« može se zaključiti da je to priredba prvoga reda, koja čc pružiti kako stručnjacima tako i ostalim sokolima i gostima, retko zadovoljstvo sa vaspitne i estetske Strane. Stoga bi bilo poželj-no da svaka župa pošalje na ovu priredbu bar po dva svoja najbo-Ija i najpouzdanvja vežbata kao posili at rače, koji če umeti da ovu priliku iskoriste za podizanje borbenog duha sokolskog i za napredak vežbača e župama.
Svrha ove utakmice je da se naj bolji naši takmičari stalno usavr-šavaju i održavaju oa najvišem stepenu, te da im se pridruže, još nepoznate snage novih, mladih vežbača.
Miroslav Vojinovič
Zrinsko-Frankopanski dan
Zrinjsko-frankopanski dan je proslavljen najsvečanije u mnogim sokolskim jedinicama, u či-tavoj Jugoslaviji.
Toga dana je proslavio svoju siavu i 35 pešadiski puk Zrinjskega u Zagrebu, a na svečanosti su trzeli učešća, pored nadbisku-pa Stepinca i mitropolita Dosite-ja, pretstavnici banske vlasti, po-verenik zagrebačke opštine Star-čevič, mnogi poslanici, senatorl itd. Komandant puka, Sveta Or-lovič, je održao govor, u kome jc prikazao Petra Zrinjskoga kao velikog junaka i rodoljuba, istl-čuči da je hrvatska istorija puna junačkih dela, i da 35 puk treba da bude zahvalan svome Kralju, što mu je dao ime Zrinjskog. Geslo Zrinjskoga je bilo, „pobe-diti ili umreti", a to je geslo I naše slavne vojske. Sudbina Zrinjskoga neka nam bude opomena, tla ne verujemo tudinu, več da Jugoslaviji! branimo od svakog stranog neprijatelja.
Posle podne je priredena zabava za vojnike, u kojoj je uče-stvovalo zagrebačko kazalište i pevačka društva ,Zvonimir", .Zagreb" i „Maksimir".
Шнрише u иреплаћуЈше ce na „C(мсолска гласник“
Zanimljivosti iz doma i sveta
Položaj u Norveškoj je još u-
vek vrlo komplikovan i sve više izgleda da če borbe u toj zemlji trajati duže vreme. Prema pro-ceni švajcarskih listova, savezni-ci nemaju u Norveškoj više od
100.000	ljudi, ali svaki dan stižu novi transporti, a namera savez-nika je, da u što krače vreme ba-ce u Norvešku najmanje 400.000 ljudi. Nemačke snage u Norveškoj se računaju takode na oko 100.000 ljudi, ali i one neprestano rastu, ma da njihov transport postaje sve teži. Švajcarska štampa misli, da če operacije u Norveškoj trajati dugo, ali da če saveznici biti svaki dan u boljem položaju, pošto su neograničeni gospodari mora.
Posljednje vesti iz Norveške javljaju, da je nemačkim trupa-ma pošlo za rukom da postignu znatne uspehe u srednjoj i juž-noj Norveškoj i da je kancelar Hitler izdao naročitu zapovest, kojom hvali držanje svoje vojske. Istovremeno se javlja, da saveznici neprestano iskrcavaju nove čete u Norveškoj, a engleska štampa upozorava javnost, da če operacije u Norveškoj dugo trajati i da če biti skopčane sa pri-ličnim poteškočama.
Svi naknadni izbori koji se u poslednje vreme objavijuju u En-gleskoj, pokazuju da javno mišljenje Engleske traži odlučno vodenje rata i da se protivi svima grupama, koje zastupaju ideju kompromisnog rata. Pre dve nedelje objavljeni su izbori u jed-nom delu Londona, koji se naziva North Battersea, a u kojemu ima mnogo radnika. Komunisti su postavili svog kandidata, sa paro-lom bezodvlačnog mira, koga je podupirala i fašistička grupa. Me-dutim, taj kandidat je jedva sa-kupio 791 glas, naprama 10.000 glasova, što ih je dobio laburl-stički kandidat Douglas, za koga su glasale sve ostale partije. Ovo je več peti naknadni izbor, koji pokazuje potpun poraz komunl-stičkih i fašističkih parola u En-gleskoj.
Švajcarski list, „Corriere del Ticino" objavljuje študiju o odnosu zračnih snaga zemalja i u-
tvrduje, da se proizvodnja aviona sve više okreče u korist savezni-ka. Kapacitet proizvodnje nemač-kih fabrika iznosi doduše 60 aparata dnevno, ali je stvarno ogra-ničen na samih 20 aparata dnevno, zbog poteškoča na koje Ne* mačka nnilazi u pogledu sirovina i u pogledu radne snage. U proizvodnji aviona ne može se upo-trebiti erzacni materijal, a ođ
500.000 radnika, koji su bili zaposleni pre početka rata u industriji aviona, mnogi su pozvani u vojsku, ma da bi bio potreban još toliki broj da se. proizvodnja po-visi na maksimum kapaciteta.
*
Dok je London, sve do nedavna, bio največi grad na svetu, danas su ga premašili New York
i	Tokio, od kojih prvi ima gotovo 7 miliona Stanovnika, a drugi preko 6 miliona. London je i-mao, doduše, sve do nedavna
8.202.00 Stanovnika, ali je, usled mobilizacije i evakuacije žena i dece, taj broj smanjen zla čitava tri miliona!
*
Prema zvaničnoj statistki brl-tanskog admiraliteta, nemački i engleski gubitci na moru od početka rata izgledaju ovako:
Velika Britanija je izgubila 18 ratnih lada, od kojih su samo 3 velike tonaže. Ostaje joj još 310 ratnih lada, od kojih 20 velike tonaže.
Nemačka jc izgubila od početka
Glasovi štampe
Prof. Dr. Vasilj Popovič, objavljuje u časopisu „Vidici" članak
0 jugoslovenstvii, u kome kaže:
Novi evropski rat pokazao je,
kako malo. vredi pravo malih i slabih naroda prema gr uboj fi-zičkoj sili. Pokazao je, šla vredi jednoj državi da u društvu s ja-čim, opljačka svog slabijeg brata. Kazna logike dogadaja ubrzo je kaznila tu pogrešku, koja je gora od zločina. Svi manji narodi postali su svesni opšte opasnosti za njih. Pri prema ju se ne samo rasne federacije i sporazumi nego i geografske zajednice od raznih rasa. Novi mir če sigurno drukčije organizovati Evropu. Nece se više iči cepanju i deljenju, nego ujedinjavanju i snaženju.
Nedavno je rečena jedna formula: »Dok je Evrope, biče Hr-vatske*. . Evropske katastrofe s malim državama ne govore baš mnogo, za takve uske formule. Mnogo bi tačnija bila šira formula: Dok je Evrope i ideala široke Jugoslavije, udruženc soli-damošču s balkanskim Jugoisto-kom, biče Srba, Hrvata, Bugara
1 Slovenaca!!
Novi duh težnje za evropskom širinom i veličinom veje kod nas
i	oko nas. Jugoslovenstvo znači smisao za snagu i veličinu i za još veču — juznoslovensku širinu!
*
„Nova Evropa", žagrebački časopis, donosi u poslednjem broju članak g. M. Ćurčina, u kome kaze:
vTreba ukloniti nesmisao Slove-na za organizaciju i užit sarad-nju, ugušiti instinkt — koji se javlja u svakome od nas — da pronalazimo uvek ono što nas de-
li	i razjedinjuje na štetu onoga što nas spaja i što nam je zajed-ničko. Danas, kad nam svima visi mač nad glavom i kad ne znamo šta nosi sutrašnji dan, nema vremena za rasparčavanje i mudrija-šenje. Ne »Srbi na okupU, ne »Nezavisna Hrvatska*, niti >Bu-garska neče ni s kini u savez*;
—	reč: »Sv/ na okup, svi u savez, ako hočemo da sačuvamo ne/.a-visnost svoju i nezavisnost Balkana!*
RASPIS JEDRILIČARSKOG TEČAJA
Kako se u našem telesno uz-gojnom sustavu uvada nova gra-na — vazdušno jedriličarstvo, potrebno je da osposobimo braču, koja če ovu granu voditi kao župski pročelnici. U tu svrhtt o-bezbedilo je Načelništvo SSKJ potrebne kredite, za održavanje pr-vog tečaja za župske pročelnike jedriličarstva.
Tečaj če se održati u mesecu julu na Zlatiboru — za početnike,
i	u Vršcu — za braču jedriličare sa .,B“ diplomom pilota jedrili-čara. Na tečaj če se primiti po jedan brat iz svake župe. Troško-ve stana, hrane i ostalog snosi Savez SKJ, dok če putne troško-ve snositi pojedinci ili župe.
Uslovi su javljeni župama.
rata 22 ratne lade, tre računajuči podmornice. Medu tim gubitcima nalaze se dve velike krstarice, dve džepne krstarice, i dve krstarice prve klase. Ne računajuči podmornice, Nemačkoj ostaje još 36 ratnih lada, od kojih je jedino jedna veče tonaže. Osim toga je potopljen veliki broj nemačkih transportnih .lada prilikom prevoza trupa u Norvešku.
трджитЕ H O H N E R ценовник
6-;СКАЛа:-'
‘ 6СОГРПД
KP.милвип 9.ПРЕК0 ПУТа.АОНДОНЛ
Nevi broj „Prednjačkog Zbornika"
Jučer je izašao iz štampe 4 broj „Prednjačkog zbornika", sa vrlo obilnim i aktuelnim sadrža-jem, koji če zanimati ne samo tehničare i stručnjake, kojima je preko potreban, več i ostalo članstvo. Pored brojnih ilustracija list donosi sledeči materijal: Uvodnik. Opšti deo: Organizova-nje trčanja preko prirodnih prepreka (J. Kavčič). Članovi: Sprave kao prepreke (1. Kovač). Priprem-ne vežbe za skok s mtokom (J. Kavčič). Članice: Župska načelnica (M. Gruborova); — Proste vaje za vadbene ure žen (J. Trdina); — Vaje na gredi (E. Skalar);
— Uputstva za učenje vežbi sa čunjevima za članice (J. Dopuda);
— Upute za ocenjivanje (Načelništvo); Ocenjivanje na spravama. Muški naraštaj: Bojne utakmice muškog naraštaja za 1940— 41 godinu (Načelništvo); Logo-rovanje (prof. M. Vukotič); .— Čas vežbanja muškog naraštaja (S. Poljšak); — Samoodbrana — džiu-džicu (P. Brandajs); — O uredivanju naraštajskih svratišta (J. Kavčič); — Uputstva za uvež-bavanje prostih vežbi (R. Ban). Ženski naraštaj: Različnosti (D. Poljšak); — Uputstva za učenje narodnih motiva (O. Skovran). — Deca: Različnosti i igre sa lop-tama (S. Poljšak). Osim toga i u ovom broju se nalazi sokolski ka-lendar za maj. Pretplata na „Prednjački Zbornik", koji izlazi mesečno, iznosi godišnje samo 12 dinara. List se šalje samo onim pretplatnicima, koji su uplatill pretplatu, odnosno koji to učine
i	jave se za pretplatnika. Adresa je: Beograd, poštanski pretinac 342, čekovni račun 57.686.
TELOVEŽBA U TURSKIM ŠKO-LAMA
U svim osnovnim Školama n Turskoj, zaveden je, kao obave-vezan predmet, gimnastika i to svaki dan pre početka obuke, po pola časa. Na srednjim školama održaje se gimnastika takoder
Tkoje maloknran, blijed
i uopće slabog zdra-vlja, neka upotrebi najnoviji specijalitet ,,FERRODOvIM‘‘ koji otvara vanredan apetit i vrlo brzo n-poravlja svakn oso-bu kojoj je bilo kak-v* bolest narusila zdravlje. Za dobar uspieh dovoljne su 2—3 flaše. Original-ua flaša din. 40.-franko. Proizvada Mr. Ph. A. Mrkufcič, apottkar u Mostaru (banovina Hrvatska). Dobiva se i n apotekama Reg. S. Br. 6682}32
аш
Tvornica TANINA Sisak D. D.
Proizvodi slijedeće ekstrakte:
Kestenov ekstrakt Smrekov	„
Hrastov	„
Kveljačo	„
Valonca	„
Mimoza	„
i	razni miješani ekstrakti. Sirovina se nabavlja iz naše države, Afrike, Azije i Južne Amerike.
obavezno, ali po dva časa na se* dmicu. Sada se školske vlasti ba-ve pitanjem, kako da urede o-bavezni telesni uzgoj na visokim školama. Interesantno je da bu-duči učitelji telesnog vaspitanja u Turskoj studiraju takoder i Tiršev sokolski telovežbeni su-stav, za kojega se kaže da je najsvestraniji da je metodičan i lako shvatljiv.	I-	S.
Sadržina sokolskih listova
„SOKOLSKA VOLJA"
Broj 170 glasila ljubljanskih sokola donosi vrlo zanimljiv sa-držaj, izmedu ostalog uvodni članak „Naši dobrovoljci vsem narodnim organizacijam« i krači članci: Pozor pred vohuni in iza-zivači, Država in učiteljstvo, Tudi smo itd. List donosi iserpne vesti iz zemlje i sveta, kao i svestran pregled rada sokolstva, a na pr-voj strani sliku br. Jana Kelera,
l	zamenika starešine Č. O. S.
„MLADI SOKCT
Primili smo 4 broz lista naraštaja Sokolskog društva Split, sa ovim zanimljivim sadržajem: Samo zdrava i radina sadašnjost zalog je budučnosti (S. Dapčevič);
—	Navik on živi ki zgine pošteno (B. Bonači); — Pazimo koga primarno u naše redove (A. Ku-čar)i — Naš jezik; — Sokoli za bugarsko-jugoslovensko zbliženje (A. Pokrajac); — Sportska i sokolska takmičenja; — Masarvk i Jugosloveni (M. čulič); — Sokolska škola (Z. Sinobad); — Probn-dimo se; — Naš list; — Vesti itd. List ureduje Ante Kučar.
KUPUJEMO
Sokolsko društvo, koje bi, zbog nabave novih telovežbe-nih sprava željelo prodati do sada upotrebljavanog konja, kozlićia i kije, (čunjeve), neka javi svoju ponudu, sa us-lovima, na adresu: Sokolsko društvo, VELENJE, Dravska banovina.
Konstrukcija Usavršenost
i
nsjbolji kvalitet sit jamstva za Vaše uspehe mrežbania Zato nabavljajte
n specijalnoj
TVORNICI .
HIMNASTICKIH
SPRAVA
J. ORAŽEM
Ribnica
Sestre-Bračo!
Upamtite da čete so-kolsku odoru, veiba-če odelo i sve ostale sokolske potrepštine dobiti .jedino, propis-no i jeftino u soiid-noj i poznatoj
Trgovini
sokolskih
potrepština
Branko Palčič
ZAGREB
Kraljice Marije (>
BEOGRAD Balkanska 22
Tražite besplatni cenovnik
Izdaie Savez Sokola Kr Jugoslavije (arh. M. Smiljanič, Alekse Ne лadovića 6) — Ureduje redakcioni odbor (Pretsednik Dr. Vlad. Belajčič) — Odgovorni urednik Dr. Tihomir Protki, Beograd, Prestolonaslednikov Trg 34 — Stamparija „Luč", Mitrovič i Lazarevič - Beograd Kraljice Natalije ulica broj 100. Tel. 21-772-