I 0 II • I. Opšte odredbe. Čl. 1. Zadatak je narodne škole. da u mladežj pomaže razvijati: ljudsku obrazovanost, čoveštvo, značaj i radnu sposobnost; — da joj razvija narodnu i državljansku svijest; — da joj daje pobudu za dalje usavršavanje; — da širi prosvetu u narodu. Čl. 2. Nastava je u narodnim školama državna, besplatna, opšta i obavezna u cijeloj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, a u granicama predvidenim ovim zakonom. Čl. 3. Država se stara o otvaranju državnih škola po odredbama ovoga zakona. Čl. 4. Država sprema, postavlja i plača sve nastav,nike državnih narodnih škola. Čl. 5. Svaki roditelj ili staralac obavezan je da svoje dijete školuje u narodnoj školi osim slučajeva, koje ovaj zakon predvida. Čl. 6. Svaki roditelj ili staralac ima prava upisati svoje dete u narodnu školu prema odredbama ovoga zakona. Cl. 7. Učenici državnih narodnih škola ne plačaju ni upisninu ni školarinu niti kakve druge pristojbe, ma školu pohodili izvan svoga mesta. II. Narodne škole i trajanje nastave u njima. Čl. 8. Narodnim školama pripadaiu u prvom .redu osnovne škole, zatim sve one prosvetne ustanove, koje mogu biti spojene s osnovnom školom, a to su: zabavišta, pripravni razredi; šegrtske i gradanske škole; škole za defektnu decu: ustanove, koje olakšavaju socijalne i ekonomske potrebe za napredak škole; strukovni tečaievi; ustanove, -koje služe narodnom prosvečivanju uopče. Čl. 9. U zabavišta se primaju deca muška i ženska s navršenom četvrtom godinom. U zabavištu se ne smije izvoditi nastava propisana za osnovnu školu. Čl. 10. Za decu, kojoj materni jezik nije istovetan sa državnim jezikom naše Kraljevine, može se uz osnovnu školu otvoriti pripravni razred. Čl. 11! Osnivanje zabavišta je obavezno u veeim gradovima i u industrijskim centrima. Državna se zabavišta i pripravni razredi mogu otvoriti i u ostalim mestima, gde se za pohadanje upiše najmanje tridesetoro dece. Pohadanje zabavišta i pripravnoga razreda niie obavezno. Čl. 12. Obavezno školovanie u narodnim školama traje osam godina. Propisano osmogodišnje školovanie vrši se: a) redovnom nastavom pohodeču školu redovno celu školsku godinu;. b) stegnutom nastavom pohodeči školu jedan školski dan ilj dva poludana u nedelji. Razlikuju se trojaki razredi celovitoga osmogodišnjega školovanja; 1. redovni razredj s redovnom nastavom cele školske godine; 2. zimski razredi s redovnom nastavom u pet zimskih meseci od početka novembra do kraja marta j stegnutom nastavom u ostalo vreme školske godine; 3. produžni razredi sa stegnutom nastavom cele školske godine. Koliko če od, osmogodišnjega obaveznoga školovanja dete pohadati redovnu nastavu, a koliko če biti polakšice za najviša godišta stegnutom nastavom, odreduje se prema mesnim prilikama. Redovna nastava u osnovnoj školi traje osam godina: a) u onim krajevima države, gde ie to bilo i dosada; b) u mestima, gde za to postoje prikladne školske prostorije i školski odbor se izjavi za osmogodišnje pohadanje osnovne škole. Najmanje šest godina traje redovna nastava tamo, gde je dosada toliko trajala. U drugim školama mora redovna nastava osnovne škole trajati barem pet godina. Za poslednja tri godišta mogu se na osnovi zaključka mesnoga školskog odbora dati polakšice u pogledu pohadanja škole: 1. zimskim razredima i 2. produžnim razredima. Potpuno školovanje u mestu nastaie uvedenjem redovne nastave u svih osam godišta. Potpuno školovanie provodi se svuda, gde ima prostora u školi j gde to dopuštaju ekonomske prilike roditelja. Čl. 13. Gde potpunom školovanju nema drugih zapreka osim jedino u pomanikaniu prostora u školi, tamo se po pravilu uvodi nerazdeljeno nastavno vreme i to tako, da u istoj školskoj sobi poučava pol dana iedan nastavnik, a drugu polu dana drugi nastavnik, svaki svoj razred. Ovaj postupak ima značaja privremenosti te prestaje, čim se u školi dobiie dosta prostora. Čl. 14. Gde roditelji neophodno trebaju decu najviših godišta kao ppmoč u gospodarstvu za vreme poljskih poslova, tamo se mogu uvesti zimski razredi. Zimski razredi uvode se u onim najvišim godištima, u kojima se zbog gospodarskih prilika roditelja baš moraju uvesti. čl. 15. U koliko deca za vreme osmogodišnjega obaveznoga školovanja ne pohode redovnu nastavu bilo u redovnom ili u zimskom razredu, moraju pohoditi stegnutu nastavu. Vreme provedeno u pripravnom razredu ne uračunava se u propisani broj godina obaveznoga školovanja. Čl. 16. Kako se budu ispunjavali uslovi za redovnu nastavu osnovne škole i u starijim godištima, tako se postupno počevši od nižih prema višima pretvaraju zimski odnosno produžni razredl u redovne. Svima školskim vlastima ie dužnost nastojati, da se potpuno školovanje s redovnom nastavom kroz svih osam godišta što prije provede svuda, gdegod tome nema nesavladivih zapreka. Čl. 17. Mlada četiri godišta osnovne škole čine nižu, a starija četiri godišta višu osnovnu školu. Čl. 18. Koja deca posle svršenoga četvrtoga razreda osnovne škole nastave školovanje u gradanskoj, srednjoj ili kojoj stručnoj školi i u njoj ostanu najmanje četiri godine, oslobadaju se od polaska osnovne škole. Isto se tako oslobadaju od osnovne škole i oni učenici, koji s navršenom četrnaestom godinom idu na zanat i pohadaju zanatsku školu. Ko iz spomenutih škola odnosno zanata istupi pre onoga vremena, kada bi svršio obavezno osmogodišnje školovanje. mora se vratiti u osnovnu školu, da u njoj dovrši propisano školovanje. Čl. 19. U mestima, gde postoji gradanska škola, tamo se ne otvaraju viši razredi osnovne škole, nego deca koia svrše četvrti razred osnovne škole imadu nastaviti školovanje u gradanskoj školi, dok ne završe osam godina školovanja. Čl. 20. Škole za defektnu decu pohode ona deca, koia su nesposobna da prate nastavu u osnovnoj' školi (slepa, gluvonema, telesno i duševno zaostala). \ Obaveznost nastave za ovu decu kreče se u granicama mogučnosti. Čl. 21. Državna prosvetna vlast otvara škole za defektnu decu o svome trošku. Ove su škole internatskj uredene. Prosvetna državna vlast može pomagati i one škole i ustanove za defektnu decu, koje su osnovane privatnom inicijativom ili od humanih udruženja. Čl. 22. U ciliu narodnoga prosvečivanja i privrednoga usavršavanja imadu se otvarati za odraslu mladež stalne škole i povremeni tečajevi prema prilikama poiedinih krajeva. Ovamo spadaju i škole za domačice. Čl. 23. Tečajeve za odrasle nepismene (analfabete) pohadat če odrasla lica ispod 20 godina, koja nisu pismena. Mogu ih iznimno pohadati i stariji od 20 godina. Polaz ovih tečajeva ie dobrovoljan. III. Otvaranje i izdržavanje škola. Cl. 24. Osnovna se škola ima otvoriti onde, gde u okolini s poiumerom od četiri kilometra ima najmanje četrdesetoro dece obvezane na polazak škole pri tome se u račun uzimaju deca od šest godišta, i to od navršene sedme do navršene trinaeste godine. Gde je manji broj dece, otvarat če se povremeni školski tečajevd. čl. 25. Svako mesto, koje ima jednu ili više škola, kao i više sela iste političke opčine, koia imadu jednu školu, čine iednu školsku opčinu. Svako naselje mora biti u sastavu itdne~ školske opčine. ČI. 26. Gde u polittčkoj opčini u smislu ovoga zakona valja da bude više škola, ima opčinsko veče da odredi mesto i područie za pojedinu školu. Čl. 27. Svaka školska opčina ima svoj mesni školski odbor. Čl. 28. Dužnosti političke opčine za školu sn ove: 1. datj potrebno zemljište /.a škoiu, školsko dvorište. igralište, školski vrt i učiteljske stanove, a u seliina i za učiteljske vrtove; sve to u blizini škole održavano u dobroj ogradi; 2. sagraditi i u dobru stanju izdržavati školske zgrade, u kojima moraju biti: potrebne učionice i radionice, udešene prema hijdienskim i pedagogijskim pravilima; — po mogučnosti dvorana za školske svečarosti, koja če siužiti i za sobnu gimnastiku; — potrebne kancelarije; — stanovi za nastavnike i za poslužitelja; 3. nabavljati školski nameštaj i učila; 4. davati ogrev za školu, nastavnike i školskoga poslužitelja; 5. staratj se o otvaranju novih škola, odeIjenja i tečajeva za nepismene; 6. starati se po mogučnosti o osnivanju i urednom izdržavanju internata za siročad bez roditelja i za decu, koja zbog daljine ili rdava puta ili drugih prepreka moraju celi dar. provesti u školi; 7. starati se, da svi putevi, kojj vode školi, budu uredeni; 8. po gradovima i varošima urediti školske kupaonice i dečje poluklinike za specijalna lečenja; 9. podmirivati sve stvarne potrebe oko izdržavanja škola; 10. potpomagatj sve prosvetne ustanove, kojima se širi prosveta u narodu. Ako koja politička opčina ne bi vršila ove dužnosti kako može i treba primorat če je na to nadležne državne vlasti zakonskim merama. Čl. 29. Školski proračun (budžet) sastavlja školski odbor dotične školske opčine i predlaže poglavarstvu političke opcine, da ga uvrsti u godišnji opcinskj proračun. Političke opčine ne smeju proračun školski odeliti od proračuna za opčinske potrebe. Imaju ga uvrstiti kao sastavni deo opdinskoga proračuna pod posebnim naslovom »Osnovna nastava«. U njeg se imadu uvrstiti svi izdaci, koji su potrebni za valjano izdržavanje škole i pravilno razvijanje nastave. Predlog školskoga odbora imade se priložiti opčinskom proračunu prigodom njegova predlaganja višoj oblasti na odotirenje. Svaka školska opčina mora imati svoj proračun. Dužnost izvestitelja za školski proračun prigodom njegove rasprave u opčinskom veču vrši u seoskim opčinama upravitelj škole. Cl. 30. Zgrade osnovnih škola moraju stajati na shodnim i zdravim mestima; moraiu biti suhe i svetle te imati dovoljno prostora za mladež. Ministar Prosvete u sporazumu s Ministrom Gradevina a po saslušanju Glavnoga* prosvetnoga Saveta propisuje ugledne planove i pravila o gradnji školskih zgrada i učiteljskih stanova, o nameštaju, o uredenju školskih vrtova. dvorišta i t. d. Čl. 31. Gde opčina nema potrebnog zemljišta ili ga ima, ali je za školsku potrebu nepodesno, može ga otkupiti po zakonu o ekspropriaciji zemljišta. Cl. 32. Svaka škola mora imati onoliko propisnih stanova za nastavnike, koliko u školi ima posebnih odeljenja. Stanovi moraiu biti u blizini škole. . Bez proipisanoga broja učiteljskih stanova sa nužnim pripadnostima ne može se na selu otvoriti škola niti novo odejjenje na vec postoječoj školi. U gradovima, gde se za nastavnike može načj udoban stan, ne moraju opčine graditi učiteljske stanove. Gde učitelj nema stana u naravi, dobivat če od opčine dodatak na stanarinu, koji če odrediti prosvetna vlast prema mesnim prilikama. Čl. 33. Po odobrenju nadležnih vlasti opčina redovno gradi u vlastitoj režijj sve zgrade za školsku potrebu služeči se radnom snagom j materijalom, kojim raspolaže. Plan za gradn;u školske zgrade mora odobrlti državna prosvetna vlast. Čl. 34. Opčine mogu podizati o svome trošku zgrade u prosvetne svrhe naroda kao: škole za poljoprivredu, za domačice, ženske stručne škole i t. d. U ovu svrhu može se više opčina udružiti. Čl. 35. Kod svake novogradnje i dogradnje zgrada, što ih opčine dižu u prosvetne svrhe, bilo koje vrste, priteče država svima opdinama — osim gradskima, koje imadu svoje gradevne stručnjake na njihovu molbu u pomoč i o svome, trošku u ovome: — izraduje gradevne planove i troškovnike, vodi vrhovni stručni nadzor i da;e sve potrebne stručne komisije za pregiedbu gradnje. Čl. 36. Onim opčinama, koje nemaju propisnih školskih zgrada, niti imaju materijalne mogučnosti, da ih samel podižu daje državna prosvetna vlast pomoč u novcu pri podizanju školskih zgrada. Nadležne vlasti mogu odobriti, da se za gradnje škola upotrebe radne snage i materijal, koiima raspolaže državna vlast. Država ima u pravilu siromašnim opčinama pomagati novčanim pripomočima i za popravak školskih zgrada i za nabavu učila. Čl. 37. Da bi se otvaraniem novih škola brže i ]ače podigla osnovn.i narodna prosveta, osndva se Državni Skolski Kond s kapitalom od jednu stotinu milijuna dinara, kome če se iz državnoga proračuna dodavati svake godine po dvadeset milijuna dinara. lz toga tonda če se davati zajmovi za gradenje iiovi!i školskih zgrada. Zajmovi imadu biti uz kamatnik Narodne Banke i godišnju odplatu. Rok se odrectuje prema visini pozajmljene svote, naikrači rok može biti pet, a najduži dvadeset godina. Ovim fondom upravlja Ministar Prosvete prema pravilima što če ih propisati Ministar Prosvete u sporazumu s MJnistrom Finansija. Čl. 38. Školsko dvorište ne sme se upotrebiti ni za što drugo osim za dečje odmaralište i igralište. Čl. 39. Imovinu jedne školske opčine sačijijavaju: 1. sve školske zgrade i celokupno nepokretno školsko imanje; 2. sav školski nameštaj; 3. zbirke učila i školske knjižnice; 4. mesni školski iond, pokloni i zadužbine; 5. gotovina od raznih prihoda. Čl. 40. Mesni školski fond služi: 1.' za pomaganje siromašnih učenika, naročito onih bez roditelja; 2. za pomaganje učeničkih izleta i utakmica, školskih knjižnica za decu i odrasle, za podmirenje sitnih nepredvidenih školskih potreba; 3. za potrebe narodnoga prosvečivanja u opče. Čl. 41. Školska opdina ima biti gruntovno upisana kao vlasnik odnosno ubaStinjenja na sav nekretni školski posed. Od školske imovine ne može se ništa ni otučliti ni zadužiti osim u svrhe narodne prosvete. čl. 42. Ako se iz jedne školske opčine izdvoji nova školska opčina, ima ona pravo na razmeran deo zajedno stečcne školske imovine. Podela če se izvršiti sporazumno. U slučaju nesporazuma rešava spor državna prosvetna vlast. Čl. 43. Političke opštine imadu do početka školske godine nabaviti knjige i sav potreban pribor, za pisanje, crtanje i ručni rad za sve učenike svoga školskoga područja prema izkazanoj potrebi, koju če izvršiti upravitelj škole u sporazumu s nastavničkim večem, a u smislu školskih propisa. Opčine imadu prava naplate za knjige i pribor samo od imučnih roditelja školske dece. Kao imučni smatraju se oni, koji po odredenom poreznom cenzusu ne važe kao oskudni i siromašni u opčini.-Ako opčinsko zastupstvo zaključi, da če se poslužiti svoiim pravom naplate, ono odmah ustanovljuje i visinu cenzusa s obzirom na mesne prilike i imučstveno stanje opčine i opčinara. Ono može na predlog školskoga upravitelja činiti iznimke na bolje te opraštati od naplate i iznad cenzusa one roditelje, kojj imadu više dece u školi. Cl. 44. Za podmirenje potreba ima svaka seoska školska opčina školsku blagajnu, u koju ulaze: 1. iznosi, itoje daje politička opčina na ime izdržavanja škole po redovnom proračunu; 2. iznosi, koje daie školi Oblasni Školski Odbor; 3. prihodi od školskoga imanja, fondova ili od čega drugoga, što školi pripada; 4. prihodi od novčanih kazni, koje idu u korist školske blagajne; 5. prihodi od poklona ili zadužbina. IV. Nastava. Cl. 45. U osnovnoj školi se uči: 1. nastava o veri s moralnim poukama; 2. spsko-lirvatsKo-slovenački jezik; 3. poznavanje prirode s gospodarstvom i higijena; 4. zemljopis naše Države s kratkim poznavanjem drugih zemalja; 5. narodna povest s najznamenitijim dogadajima iz opče povesti; 6. račun s geometriskim oblicima; 7. gradanske pouke; 8. crtanje i pisanje; 9. pevanje d gimnastika; Nastavni pian i program propisuje Ministar Prosvete po saslušanju Glavnoga Prosvetnog Saveta. i-redlog nastavnoga plana za veršku nastavu stavlja dotična crkvena vlast, a propisuje ga Ministar iJrosvete u sporazumu s tom vlasti. Cl. 46. Temeljna načela nastave u osnovnim školama imaju biti ova: 1. nastava ima se vršiti u duhu narodnom uvodeči decu u posebnu kultuiu, koja se u našem narodu razvila; 2. nastava ima odgajati ljubav prema baštinjenoj grudi i poštovanje prema ratarskom staležu, kojemu pripada golema večina naroda; 3. nastava Lmade iznositi primere moralnih vrlina naših ljudi; lepotu naših krajeva, i slavne dane naše prošlosti, da se tinie odgoji u deci ljubav prema otadžbini; 4. nastava ima da upozna decu s lepim oblicima narodnoga života s obzirom na njcgovo pcsništvo, melodije, nošnje i običaje, da deca to upoznadu, zavole i u životu kao posebna narodna obilježja zadrže; 5. nastava treba da se izvodi, naročito u nerazdoljcnim školama, u smislu načela o koncentraciji nastavnoga rada; 0. nastava inia se izvoditi prema načelima škole rada. Čl. 47. U starijim razredima nastava se mora udeševati prema mesnim prilikama i potrebama života. Ona če u seoskim školama razvijati smisao za poljoprivredu, a po gradovima za zanat i trgovinu. Čl. 48. Nastava se vrši u osnovnim školama na državnom jeziku. U školama, gde su učenici druge rase i jezika, dopušta se osnovna nastava za prve četiri godine t. j. nižoj osnovnoj školi na njihovu maternjem jeziku. U tim razredima je učenje državnoga jezika kao posebnoga predmeta obavezno. U svim razredima državne više osnovne škole bez izuzetka vrši se nastava samo na državnom jeziku. U školama, gde su deca druge rase i jezika, uči se u višim razredima osnovne škole njihov maternji jezik kao obvezatan predmet. Cl. 49. Deca narodnosti srpsko-hrvatsko-slovenačke moraju pohadati školu svoga maternjega jezika, ako takova škola u mestu postoji; deca drugih narodnosti mogu polaziti po volji škole svoga ili državnoga jezika, ako takova škola postojj u dotičnoj školskoj opčini. Cl. 50. Sve nastayne predmete u osnovnoj školi u pravilu poučavaju državni nastavnici. U školama, gde su nauku o veri dosada poučavali nadležni duhovni pastiri ili njihovi zamenici, imadu ta lica pravo odnosno dužnost to j dalje činiti no brez prava na nagradu. U kojoj školi ne poučava u veri svečenik ili je vrši, ali neuredno, preuzima i redovno dalje vrši tu nastavu svetovno učiteljsko lice iste veroispovestL Učiteljice poučavaju prema potrebi u ručnom radu i kučanstvu i učenici iz odeljenja, u kojima redovnu nastavu vrše učitelji. Član 51. Osnovne škole su nerazdeljene i razdeljene. Škole s jednim nastavnim licem, koje poučava sve učenike dotične škole, jesu nerazdeljene; one s dva ili više nastavnih lica, u kojima se deca razdcle na poedina nastavna lica za poučavanje, jesu razdeljene. Cl. 52. Učenici, koje poučava jedno nastavno lice u posebnoj sobi, čine školsko odeljcnje. Učenici se u svrhu nastave razreduju prema školskim godištima u razrede. Razred čine učenici redovno jednoga godišta, koji se u istom nastavnom predmetu zajedno poučavaju. U svrhu koncentracije nastave u školama, gde nastavnik ima poučavati u isto vreme više godišta, mogu se spojiti učenici dvaju, a u višoj osnovnoj školi i triju godišta, u jedno dvogodište odnosno trogodište, te učenici tih godišta čine tada jedan razred. Učenici istoga dvogodišta ili trogodišta redovno se zajedno poučavaju u istoj stvarnoj gradi, te se prema tome mogu za tu svrhu prirediti i posebni udžbenici. Cl. 53. Svaki nastavnik ima svoje odeljenje. Odeljenje s jednim razredom u pravilu ne može imati više od 60, a sa više razreda više od, 50 učenika. Kad broj učenika bude veči, odeljenje se deli. Cl. S4. Kad u jednoj školi nema dovoljno dece za više razrede, može prosvetna državna vlast na predlog školskoga nadzornika sastaviti decu viših razreda iz dve ili više susednih škola iste školske opcine u jedno odeljenje. čl. 55. Otvaranje novih i proširenje postojeoih škola, gde za to nastane potreba u smislu ovoga zakona, imperativno nareduje oblasna prosvetna vlast na prcdlog oblasnoga školskog odbora, ako to sami žitelji ne zatraže. Politička opčina imade nalog državne prosvetne vlasti provesti. Čl. 56. Državna prosvetna vlast stara se o izradi školskih udžbenika u smislu pravila, koja izdaje Ministar Prosvete po saslušanju Glavnoga Prosvetnog Saveta. Cl. 57. U školama se mogu upotrebljavati samo oni udžbenici državnoga ili privatnoga izdanja, koje je odobrio Ministar Prosvete na osnovi pregleda i preporuke Glavnoga Prosvetnog Saveta. Udžbenici i nastavna sredstva ne mogu biti monopolisana. Koji če se od odobrenih udžbenika u pojedinim srezovima upotrebljavati u školama, odreduje sresko nastavničko vede. čl. 58. Uza svaku osnovnu školu mora biti školski vrt, koji dma služiti za opče nastavne svrhe, a naročito za nastavu iz prirodrrih nauka, praktično vežbanje učenika u gospodarstvu i učenica u kučanstvu. Prihod od njega pripada nastavnicima prema izdanim propisima. Pojedinim učenicima može se ustupiti ono, što je pojedini učenik u vrtu odgojio. Čl. 59. Osnovna škola mora imati zbirke potrebitih učila te knjižnice: a) učeničku; b) učiteljsku; V) javnu. čl. 60. Školska godina redovno traie deset meseci, od poeetka septembra (rujna) do kraja juna (lipnja). Praznovanje crkvenih, državniji i ,inih praznika odreduje Ministar Prosvete. Veliki školski praznici traju redovno dva meseca, u julu i avgustu. U izuzetnim prilikam, gde to zahtevaju pr.ivredne ili klimatske prilike, može Ministar Prosvete na predlog oblasnoga školskoga odbora promeniti početak i završetak školske godine, a vreme od dva meseca velikih školskih praznika može se razdeliti na više delova. Čl. 61. Zbog ekonomskih potreba može Prosvetni Inspektor u toku školske godine na obrazloženi predlog školskoga odbora dopustiti u razredima više osnovne škole prekid nastavnoga rada do petnaest dana. Čl. 62. Za sve je učenike obavezno redovno pohadanje nastave. Pod tim se razumiju i učenički izleti, koj.i se prireduju u svrhe nastave, te sve školske i državne svečanosti odgojnih značaja. Čl. 63. Radi unapredenja uzajamnoga odgojnoga rada doma i škole imade se krajetn školske godine držati na svakoj osnovnoj školi završna školska svečanost. Glavni zadatak te svečanosti ima biti, da se prikaže rezultat godišnjega rada škole, kako h; roditelji taj rad što bolje upoznalii cenili. V. Učenici. Cl. 64. Upis učenika ima obaviti školski odbor najmanje mesec dana prije početka školske godine na osnovi lekarskoga pregleda i popisa svc za školu dorasle dece koj.i pod svojom dogovornosti sastavlja politička opčina. Utvrdeni imenik upisane dece uz imenik one dece, koja su ostala neupisana, potpisuje školski odbor i šalje sreskom školskom nadzorniku na pregled i odobrenje. Spisu se prilažu i sve molbe l žalbe, ako bi ih bilo. čl. 65. U prvi razred upisuju se sva sposcbna muška i ženska deca, koja'su navršila sedam godina ili če navršiti do kraja dotične gradanske godine. Telesno i duševno osobito razvijena deca rnogu biti upisana u školu i s potpuno navršenom šcstom godinom, ako u školi ima dovoljno mesta. Mlada se deca ne mogu upisati u osnovnu školu. čl. 66. Na osnov.i lekarskoga pregleda oslobadaju se trajno od polaza osnovne. škole deca: a) koja zbog telesne nesposobnost; ne mogu dolaziti u školu niti mogu s uspehom pratiti nastavu (sakata, slepa, gluvo-nema itd.); b) koja su umobolna ili umno nedovoljno razvijena: 0 ovoj deci uprava škole i dalie vodi računa po čl. 20 ovoga zakona. Na osnovi lekarskoga mišljenja može se na godinu dana odgoditi upis one dece, koja nisu za školu bilo telesno bilo duševno dosta razvita, a ima nade, da se mogu razviti. Čl. 67. Imenik upisane dece dostavit če školski odbor političkoj opčini, koja če pozvati roditclje ili staratelje, da dovedu decu u školu, kad se objavi početak rada. Čl. 68. Školski odbor može dopustiti pojedinim roditeljima, da svoju decu privatno poučavaiu doma. Lica, koja ih poučavaju moraju imati sposobnosti za taj posao. Koja se deca doma poučavaju moraju svake godine položiti ispit na državnoj osnovnoj školi. u pravilu u nadležnoj školskoj opčini. Iznimku od ovoga može u oprav-danim slučajevima dopustiti nadležni sreski školski nadzornik. Za ovaj ispit plača se propisana taksa. Pr.ivatnoga učenika ne može ispitivati na ispitu ono lice, koje ga je poučavalo. „ Čl. 69. Sva upisana deca moraju uredno doIazLti u školu. Za izostajanje su odgovorn.i njihovi roditelji Il.i staratelji, a i oni, koji bi školsku decu primilj u službu. Izostanak od škole opravdan je u ovim slučajevima: a) bolovanje deteta; b) potreba deteta kod kuče radi dvorbe opasno oboljelih roditelja; v) smrt člana porodice; d) elementarna nepogoda; kad poplava, oluja, vijavica ili snežni smetovi spreče dolazak u školu. Pr.ivremeno se isključuju od polaza škole ona deca, koja boluju od kakve zarazne bolesti. Čl. 70. Učitelj vodi tačnu evidenciju o izostajanju učenika od škole te ih prema prilikama opravdava ili ne opravdava. 0 neopravdnim izostanciima sastavlja poseban iskaz svakoga 1. i 15. u mesecu te ga predlaže mesnom školskom odboru. Mesnj školski odbor pozove roditelja ili staratelja najdalje u roku od četrnaest dana te mu prikaže korist školskoga odgoja ,i potrebu, da mu dcte školu uredno polazi. Ako se roditelj ne opravda, izriče školski odbor kaznu nakon pismenoga saslušanja. koja može biti: a) opomena; b) pismeni ukor: v) novčana kazna od 5—10 dinara po izostalom danu. Ne koristc li tri kazne od školskoga odbora, šalje se dalje prijave sreskomu školskom nadzorniku. On poziva nemarne roditelje preda se te im daje shodne upute o vrednosti škoie. Upotrebljava, prema potrebi, i jednu od onih kazna, što ih izriče mesni školski odbor. Kazne se u pravilu upotrebljavaju označenim redom. Kod težih slučajeva može se preko reda upotrebiti teža kazna. Novčane kazne izriču se u korist školske blagajne. Naplačuje ih opčinsko poglavarstvo pod osobnom odgovornosti predsednika III načelnika opčine u roku od petnaest dana po primitku presude. Cl. 71. Po mesnom školskom odboru ili školskom nadzorniku pozvani roditelji moraju se pozivu odazvati. Ako se ne odazovu. dužna je opčinska politička vlast postupati jednako kao i u slučajevima neposluha na poziv druge koje javne vlasti. Čl. 72. Učenički nanredak \z nastavnih predmeta ocenjuje se dvaput godišnje; krajem prvoga polugodišta meseca januara (sečnja) i krajem drugoga polugodišta meseca juna (lipnja). U isto vreme oceniuje se i vladanje učenika. Za ocenu napredka i vladanja propisuju se ovi stepeni: za napredak u nastavi: vrlo dobar (4), dobar (3), dovoljan (2), nedovoljan (1); za vladanje: vrlo dobro (4), dobro (3), slabo (l). Beleške o napredku i vladaniu učenika mogu se j mesečno unositi u razredni imenik. Čl. 73. Prevodenje učenika u stariji razrcd vrši se na osnovi godišnjih ocena. Kod odlučjvanja o prelazu učenika u stariji razred imade se uzimati u obzir na celokupan Tijegov napredak u školi. Samo onaj učenik koji se pokaže uopče slab te je tom ocenom barem iz tri predmeta ocenjen, ostavlja se da ponovi razred. čl. 74. Prevodenja učenika iz jedne škole u drugu vrši se po zaključku roditelja naročitim prevodnicima, koje upravitelj škole šalie neposredno upravitelju one škole, u koju učenik prelazi. Iz upisne knjige prve škole učenik se ispišuje onda, kad upravitelj druge škole izvesti, da je učenik tamo upisan. Prevodnicu dobijaju i oni učenici, kojj prije navršenoga obaveznog školovanja prelaze u gradansku, srednju stručnu školu ili u zanat. Čl. 75. Učenici, koji su zadovoljili svoju školsku dužnost svršivši osam godina školovanja ispisuju se iz škole i dobivaju o tome školsku otpustnicu. Upravitelj škole ima po naročitom iskazu voditi brigu o svim učenicima, koj.i stupe u druge škole, i paziti da se ne čine zloupotrebe. Cl. 76. Valjanim učenicima, koji se odlikuju vrlo dobrim vladanjem i učenjem, daiu se nagradc, a nevaljani se kažnjavaju, pošto se prethodno iscrpu sva druga sredstva. Zabranjuje se telesna kazna. Zabranjuje se dalje svaka kazna, kojom bi se učenik izlagao podsmehu drugova, ili bj se u njemu ubijala volja i samopouzdanje. Cl. 77. U toku osmogodišnjega školovanja učenik se može ispisati iz škole u nvirn slučajevima: a) kad teško oboli od kakve neizlečive bolesti; b) kad zbog poznijega upisa III ponavlianja razreda za školu prestari te muškarac navrši šesnaestu, a devojčica petnaestu godiriu; v) kad ni izgaianje ni kazne nisu pomogle popraviti učenikovo vladanje. U sva tri slučaja rešava mesni školski odbor na molbu roditelja ili po svoiem nahodenju, a odobrava sreski školski nadzornik. U slnčaju pod a) potrebno je lekarsko uverenje: u slučaju pod v) uputit če se dete u zavod za popravak dece. Čl. 78. Uzgajanje muške i ženske dece je zajedničko. Gde prilike dopuste, mogu se odvoi.iti muška i ženska deca u zasebne muške i ženske škole 111 u zasebna odeljenja. čl. 79. Sve odredbe ovoga zakona, koje se odnose na mušku decu, potpuno važe i za žensku, u koliko nije ovde drukčije odrečteno. VI. Nastavnici. 1. Vrste nastavnika i njihova sprema. Čl. 80. U svima državnim ,osnovnim školama, zabavištima, školama za nenormalnu i nerazvijenu decu. tečajevima za odrasle nepismene, kao i drugim sličnim školama koje su pod Ministarstvom Prosvete, nastavu izvršuju učitelji i učiteljice. • ČI. 81. Učitelji mogu po službj biti pomočni, privremeni i stalni. a) Za pomočnoga učitelja može se postaviti ono lice, koje je svršilo srednju školu s ispitom zrelosti. b) Za privremenoga učitelja može se postaviti ono Hce, koje je svršilo državnu učiteljsku školu i položilo učiteljski ispit zrelosti. v) Za stalnoga učitelja postavlja se privremeni učitelj, koji je napravio praktični učiteljskt isp.it i proveo u službi tri godine. Čl. 82. Praktični učiteliski ispit može praviti privremeni učitelj nakon dvogodišnjega uspešnog rada u školi. čl. 83. Pomočnj učitelji, koji su uspešno radili u školi najmanje 2 godine, mogu postati privremeni. ako polože u uoiteljskoj školi dopur.sk; ispit zrelosti. Čl. 84. Sva nastavna lica, koja nemaiu stalnost službe, postavljaiu prosvetni inspektori. Ostala se nastavna lica postavljaju u smislu čl. 52. Zakona o činovnicitfia.  Postupak prigodom "imenovania i unapredenia vrši se u smislu odredaba Zakona o.činovnicitna. Čl. 85. U nižim razredima mogu poučavati učitelji i učitcljice bez obzira na spolj. učenika. U starijim razredima valja nastojati, gdesod je to inoguče provesti s obzirom na broj učenika i uoiteljskih lica, da učitelji poučavaju mušku, a učiteljice žensku mladež. U zabavištu se za stalnu učiteljicu zabavišta postavlja lice, koje ie steklo posebne kvalifikacije za tu slitžbu u državnim teča^evima ili zavodirna. čl. 86. Za pojedine stručne predmete, a naročito u razredima više osnovne škole, mogu se postavljati stručno obrazovana lica kao honorarni nastavnioi. Njihova sprema i nagrada ne podpada pod odredbe ovoga zakona. 2. Dužnosti nastavnika. Čl. 87. Svaki učitelj, ma koje vrste, mora pri stupanju u državnu službu položiti zakletvu propisanu za državne službenike. Zakletvu vrši neposredno pretpostavljeni školski nadzornik. Čl. 88. Svi državni nastavnicj imadu odgajati decu po pedagog.ijskim načelima i poučavati sve nastavne predmete prema propisanim programima u duhu odredaba čl. 1. i 46. ovoga zakona. Čl. 89. Nastavnik mora u pravilu držati onoliko časova, koliko ih je za dotičn; razred odnosno odeljenje propisano. Nastavnike prvoga i drugoga razreda može školski upravitelj uposliti u višim razredima do ukupnoga rada od 26 nedeljnih časova. Čl. 90. Nastavnici su dužni uredno voditi razrede i školske upisnice i sve ostale propisane upisne knjige. Čl. 91. Nastavnici su dužni obračati podjednako pažnju na sve učenike bez razlike ; ocenjivati ih i po napredku i po vladanju pravično i nepristrasno. Čl. 92. Nastavnici su dužni u dane, koje odredi Ministar Prosvete voditi decu služ.bi Božjoj. čl. 93. Nastavnici su dužni izveštavati upravitelja škole o učeničkom izostajanju od škole, ako roditelii ili staratelji ne bi opravdali izostanke u roku od pet dana. Čl. 94. Nastavnici su dužni prj primanju razreda ili škole primiti i sve školske stvari: učila, spise, knjižnicu, razrednj imenik i sve ostalo, što dotičnom razredu ili školi pripada, i sve to čuvati u ispravnom stanju do predaje. Za ove stvari nastavnik potpisuje inventar i materijalno za njih odgovara. Nastavnika uvodi u idužnost upravitelj, a gde ovoga nema, predsednik mesnog školskog odbora. Čl. 95. Svj nastavnici dužni su po upraviteljevu rasporedu ,i naredenju zamenjivati oboljele i odsutne nastavnike. U slučajevima krače bolesti ili odsustva pojedinih nastavnika razredi se u pravilu spajaju u odelenja s večim brojem dece. Čl. 96. Svi nastavnici moraju se vladati u službi onako, kako dolikuje obrazovanitn ljudima i odgajateljima omladine i naroda. Čl. 97. Ako škola ima propisan stan za nastavnika, dužan je nastavnik u njemu stanovati i održavati stan u redu. Iz školskoga proračuna vršiče se samo opravdani \ veči popravci i to u sporazumu sa mesnim školskim odborom. čl. 98. Svi su nastavnici dužni sudelovati u radu nastavničkih i roditcljskih veča koja se sastaju radi pretresanja školskih pitanja. čl. 99. Nastavnici moraju, kad se pozovu, pohoditi o državnom trošku sve naučne i praktične učiteljske tečaieve i predavanja koja se prireduju radi upoznavanja sa naučnim novinama, ili radi postizavanja jednoobraznostj u nastavi. Čl. 100. Nastavnici treba da pomažu svaki rad van škole, koji se preduzima radi prosvečivanja širih krugova u duhu ovoga zakona. U proračun Ministarstva Prosvete unosit če se svake godine potrebna svota za nagradu onim nastavnicima, koji s osobitim uspehom rade na narodnom prosvečivanju van škole. Za rad u posebnim tečajevima dobivat če nastavnici nagradu, koju če odrediti državna prosvetna vlast. Čl. 101. Ako je nastavnik za vreme školovanja uživao državnu pomoč, ne može mu se uvažiti ostavka niti dopustiti prelaz u drugu državnu službu, dok kao nastavnik ne odsluži dva puta onoliko vremena, koliko je pomoč primao. Izuzimaju se oni, za koje lekarska komisija utvrd; da su zbog bolesti za dalji rad u školi nesposobni ili su inače nepodesni. Čl. 102. Svaki izostanak od dužnosti mora nastavnik blagovremeno i potpuno opravdati na način, koji bude propisan. 3. Prava nastavnika. čl. 103. Svi nastavnici državnih narodnih škola su državni činovnici te imadu položaj I sva prava državnih činovnika po Činovničkom Zakonu. Za nastavnike u svemu vredi Zakon o državnim činovnicima, u koliko ovim zakonom nije drukčije odredeno. Sva prava i dužnosti ustanovliene za učitelje ovim zakonom vrede i za učiteljice, u koliko nije posebice drukčije odredeno. Cl. 104. Učitelj.icama se dopušta udaja. Za udaju moraju dobiti prethodno odobrenje od oblasnc školske vlasti, koja to odobrenje daje, ako kod toga ne trpe shižba, ugled staleža ili se ne slabi njezin materijalni položaj. čl. 105. Oni učiteiji, koji služe u državnima III od države priznatima humanim (karitativnim) ustanovama, za koje je potrebna učiteliska sprema, imaju platu i sva ostala prava po ovome zakonu. Čl. 106. Učiteljima, koji rade u školama za nenormalnu i nerazvijenu decu, kao ,i u drugim strnčnim zavodima, te imadu pored redovne i naročito stručnu spremu povečavaju se u smislu čl. 7. Činovničkoga Zakona redovne prinadlcžnosti, osim dodataka na skupoču, za 10 %. Oni nastavnici, koj.i svrše višu stručnu školu sa završnim ispitom, rasporedit če se prema svojim kvalifikacijama. Njihove kvalifikacije ocenjuie Glavni Prosvetni Savet. čl. 107. Nastavnik, koji službuje na mestu dobivenom stečaiem, je nepokretan osim u slučajevima, koje predvida ovaj zakon. Nastavnici, koji nisu dobili mesto stečajem, jesu pokretnj u smislu Cinovničkoga Zakona. Čl. 108. Pokretna nastavna Lica mogu se premestiti u drugo mesto samo: 1. po njihovoj molbi podnesenoj na osnovi raspisanoga stečaja; 2. po službenoi potrebi, i to samo u prva dva meseca školske godine, kad se na školi odeljenje zatvori zbog nedovoljnoga broja upisanih učenika; pa( i u ovome slučaju samo onda ako u totme! roestu nema pokretnoga nastavnog Lica, koje se u prvome redu premešta; 3. ako dvaput uzastopce dobije ocenu »nedovoljan«; 4. ako dva učiteljska lica zamole uzajamno premeštanje i to opravdaju važnim razlozima. U slučajevima točke 2. ovoga člana premešta se ono lice, koje je na osnovj tečaia poslednje došlo u to mesto. Nastane li u tome mestu potreba učiteljskog lica u toku te godine ,111 u poteku naredne, onda ono lice, koje je bilo premešteno, ima pravo da se vrati. čl. 109. Svaki nastavnik državr.e narodne škole osim plate i drugih prihoda po oinovničkom i ovom zakonu, ima pravo na besplatan stan u smislu či. 32. ovoga zakona, zatim ogrev, koji mu daje politička opčina iz redovnoga školskoga proračuna (čl. 28. ovoga zakona). Stan je propisan, kad ie suv, dobro osvetljen, kad ima dve do tri sob^ 4 X 5 X 5 m, kujnu 4 X 3 X 3 m, podrum, odeljeriie za ostavu, staje za domačinske potrebe i vrt na selu. Ogrev se daje u naravi III u novcu. Oblasni školski odbor odreduje prema mesnim prilikama i potrebi količinu toga ogreva. Ne mogu imati dva posebna ogreva muž i žena u jednom mestu. čl. 110. Kad činovnik drugoga zvanja, koji ima propisane kvalifikacije i učiteljsku spremu, prede u učiteljsku službu, ne može imatj veču platu od one, koju bi imao, da je bio učitelj. Ne može se prevesti u učitelisku službu činovnik: a) stariji od 30 godina, ako prije toga nije bio učitelj; b) koji je bio učitelj, ali je imao prekid duži od petnaest godina; c) koj; bi zajedno s prekidom imao više od trideset i dve godine službe; č) koji je zbog nepodobnosti za učiteljsko zvanie več jednom uklonien iz učiteljske službe. čl. 111. Kad stalan učitelj .111 zabavilja navrši trideset i dve godine državne službe, ima pravo na onpliku penziju, kolika mu je bila poslednia godišnja plata ubrojivši ovamo1 15 % po čl. 31. Zakona o oinovnicima. Po navršenoj trideset i drugoi godini službe mogu se nastavnici staviti u penziju. Ako su zdravi i za rad u školi sposobni, mogu se zadržati i dalje u službi po pristanku. 4. Disciplinski postupak. čl. 112. Ako se nastavnik, u službi ilj van nje, ogreši « svoje službene dužnosti propisane bilo ovim bilo činovničkim Zakonom. ili ako povredi ugled svoga staleža, ima se protiv njega povest; disciplinski postupak. Za izvjdanja ,i rešenja krivica po ovome zakonu izdače se na osnovi čl. 170. Zakona o činovnicima naročiti disciplinski zakon za nastavnike i prosvetno činovništvo. Ovaj zakon ima se osnivati na načelima disciplinskih propisa zakona o činovnicima od godine 1923. od čl. 159. do 223. Dok se ne donese disciplinski zakon za nastavnike, imadu se kriv.ice po ovome zakonu rešavatj na osnovi disciplinskih propisa Zakona o činovnicima. 5. Postavljenje i razmeštanje nastavnika. Cl. 113. Sva stečajem nepopunjena učiteljska mesta u školama i zabavištima popunjavaju se stečajem, kojj se objavljuie preko službenih noViina, a raspisuje ga oblasna prosvetna vlast. čl. 114. Raspored učitelja, koji su se javili na stečaj, vrši komisija, kojoj su virilni članovi: a) prosvetni inspektor, b) oblasni školski nadzornik, v) predsednik oblasne učiteljske organizacije. Po izboru ulaze u ovu komisiiu dva člana oblasnoga školskog odbora. koje izabere ovaj odbor. Od ove dvojice jedan je učiteli. Predsednik komisije je prosvetni inspektor, a zamenika mu bira komisija izmedu svojih članova. Nije li provedena oblasna učiteljska organizacija, ulazi u komisiiju prvenstveno predsednik srcske učiteljske organizacije, a zatim položaiem najstariji upravitelj osnovne škole u sedištu oblasti. Mandat biranih članova komisije traje dve godine. Komisija radi u mestu, gde je sedište inspektora; sastaje se na njegov poziv, a rešava večinom glasova. Čl. 115. Na objavljeni stečaj u iednoj oblasti niože se javiti svakj nastavnik iz Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, koii na to ima pravo i potrebne kvalifikacije po ovom zakonu. Zbog eventualnoga poučavania u veri ima učiteljsko lice u pravilu biti one veroispovesti, kojoj pripada vecina učenika. Stečaj se vrši svake godine u dva raspisa. Prvi raspis stečaja vrši se za mesta s visokim, srednjim ilj stručnim školama. Iza objavljena rezultata prvoga raspisa obavlja se drugi raspis stečaja za sva ostala upražnjena mesta ne nbrojivšj ovamo netom upražnjena mesta na osnovi prvoga raspisa. Na svaki rasp.is stečaia može se nastavnik iaviti najviše na tri upražnjena mesta i to samo u jednoj prosvetnoj oblasti. Čl. 116. Prvenstvo na raspisano mesto imade komisija za raspored davatj onim učjteljskim lici'ma, koja po svojim svojstvima imadu jačc pravo. Saglasno sa čl. 62. zakona o činovnicima daje se prvenstvo svojstvima navedenim u ovom članu.Najiače pravo imade svojsivo označeno na prvom mestu, a za njim postepeno dolaze ostala svojstva redom, kako- su ovde navedena: 1. Uspeh u školi: — koij imadu više i boliih ocena nastavnoga rada. 2. Prosvetni rad uopče: — koii su uspešno rad.ili na školskoj j narodnoj kniiževnosti: intenzivno radili na prosvečivanju naroda van škole; služili tispešno u tež-im krajevima. 3. Porodične potrebe: — koja učiteljska Hca imadu dece za školovanie, izdržavanie brače i sestara ili iznemoglih roditelja. 4. Vreme službovanja: — koja učiteljska lica uz jednake prednie uslove duže službuiu. čl. 117. Ncmaju prava javljati se na stečai ovi učitelii: 1. Koji nisu Smenovani s.talnim učitalSinia (čl. 81. ovoga zakona); 2. Koiima prosečna ocena nastavnoga rada poslednje tri godine ne premašuje dovoljan (2) uspeh: 3. Koji još nisu u stečaiem dobivenom mestu provel; rn'maiiie' tri godine izuzevši slučaj venčania izmeclu učiteljskih lica. čl. 118. Na prvi raspis stečaia za mesta s visokim, srednjim ili stručnim školama imadn pravo javiti se nastavnici s najmanie dvanaest godina uspešne učiteljske službe. Na drngi raspis stečaja mogu se iaviti svi nastavnici, koli imadu za to potrebne opče kvalifikacije. čl. 119. Kad sc za neko mesto javi samo jedan učitelj, onda se on postavlja, ako ima potrebne kvalifikacije. Kad ima više molitelja, komisija predlaže za svako upražnieno mesto dvojicu. Gde je upražnieno više učiteliskih mesta, predlaže kom'isija dvaput toliki broj učiteliskih lica. Upražnjeno učiteljsko mesto popuniuie se licem cfnoga spola, kakn ie dotično mesto sistemizovano odnosno upražnjeno. Uz imena pTedlcženih učiteljskih lica iavlja komisija Ministarstvu Prosvete i imena drugih molitelja uz prilog molbenica iednih ,i drugih. Dngotovljen rad pred'aže komisija Ministru Prosvete. Na osnovi rada komisije i svih podataka postavlja se u smislu čl. 52. Činovničkoga zakona jedan od predloženih učitelja na upražnieno mesto. Sav rad oko prvoga raspisa stečaia i razmeštanja učitelja na osnovi niega imade se pravovremeno obaviti, da se drugi raspis i rad komisije na nsnovi njega mogu svršiti i predložiti. Ministru Prosvete najkasnije do 1. iula. PreTtieštaji po drugome raspisu imadu se oglasitj naikasnije do 15. jula svake godine. Na istoi školi mogu se postaviti muž i žena, a u mdbinskom odnosu samo dva nastavna Iica. čl. 120. Stalne učitelje, koji iza svršenih stečajih razmeštaja ostanu bez mesta, rasporeduie Ministar Prosvete po predlogu oblasnih prosvetnih vlasti u ona mesta, gde su potrebni. Iza toga još preostala upražniena učiteliska mesta popunjuju privremeno prosvetni inspektori po svom pedagoškom nahodenju privremenim i pomočnim učiteliima te učiteliskim kandidatima. Isto tako popunjuju prosvetni inspektf^rj sva učiteliska inesta, koja se u toku školske godine uprazne bolovanjem, odsustvom, penzionisanieTn, smrču, suspenziiom, odreknučem ili otpustom učitelia, ako je popunienie potrebno i dok potreba traje. Sva ova postavljenia imadu značai privremenosti. Učiteliska mesta privremenom popunjena u smislu propisa ovoga člana, a koia su uz to trajno upražnjena' penzionisanjem. smrču, odreknučeTn, otpustom ili kojim drugim načmom, imadu se staviti nn naredni strečaj. Čl. 121. Privremeni učitelji, koji ostave svoie službovno mesto zbog odsluženia kadrovskoga roka. imadu prednost tia nameštanje pred ostalim privremcnim učiteljskim licima, i učteliskim kandidatima, ako se pn roku od mesec dana do r.dsluženju kadrovskoga roka priiave na dužnost. Čl. 122. Ako bude pozvan na odsluženje kadrovskoga roka nepokretan učitelj. zadržava pravo na svoje mesto i vrača se na njega posle odsluženja kadrovskoga roka. Njegovo mesto se ne stavlja na stečaj, negn se popunjuie privremeno. Čl. 123. Svi nastavnici, koii stečivevu dobiiu drugo mesto, moraju se preseliti izmedu 15. i 31. avgusta odnosno za poslednjih petnaest dana velikoga šknlskog odmora. Ranije se mogu seliti samo po medusobnom sporazumu. 6. Ocenjivanje nastavnika. Čl. 124. Rad i vladanje nastavnika u škoii i van nje ocenjuju sreski \ oblasni školski nadzornici. ČI. 125. Nastavnički rad ocenjuie se u toku cele školske godine. Prj tome upisuje školski nadzornik sve važne napomene u kontrolnu knjigu, koju mora imati svaka škola. Nadzornik upisuje u kontrolnu knjigu u prvome redu svoj stručni sud o pregicdanom nastuvnom radu. Osim toga upisuje svoj sud o učiteljevoj stručnoj spremi; o ljubavi prema zvanju i o marljivosti; o eventualnom odsustvu i bolovanju; 0 vladanju u službi i van nje; o radu na narodnom presvečivanju; o inom eventualnom radu i svojstvima učitelja, koja ga karakterišu kao uzgajatelja, nastavnika i rodoljuba; o eventualnim nepovoljnim uticajima, koji su sprečavali odgojni i nastavni rad u školi. Sve navedene prilike imade nadzornik prosuditj i na osnovi toga suda ustanoviti konačnu opču ocenu, kojom če oceniti učitelja kao pedagošku ličnost. Težište ocene imade se osnivati na opčem sudu, je li učitelj svoju dužnost zdušno vršio. Ocene su za učiteljev rad: odličan (5), vrlo dobar (4), dobar (3), dovoljan (2), i nedovoljan (1). Ocenom »nedovolian« ocenjuie se rad onoga učitelja, koji ne zadovoljava i koji je uzročnik neuspeha u školi. Čl. 126. Nadzornički nalaz, koji ima značaj godišnje ocene, učitelja, ima upraviteli škole posle inspekcije u overenom prepisu predložiti nadležnom sreskom školskom nadzorniku. Na svršetku školske godine če sreski nadzofnik sve nalaze s pregledom konačnih godišnjih ocena predložitj oblasnoj prosvetnoi vlasti radi upisa konačnih ocena u siužbeničke listove kod oblasti i Ministarstva. Pregled ocena ima se predložiti u dva primera, iedan za oblast, a drugi za Ministarstvo. Čl. 127. Upravitelj škole imade posle inspekciie nadzornikov nalaz ubeležen u kontrolnu knjigu dati nastavniku na uvid, a nalaz s nedovoljnom ocenom imade dotičnom nastavniku odmah dostaviti u overenom prepisu. Protiv nedovoljne ocene može se nastavnik žaliti prosvetnom inspektoru u roku od tri dana iza saopštenja. U tom slučaju odredit če prosvetnj inspektor ponovni pregled po drugom kojem nadzoraom organu. Troškove za ponovnii preg'led plača žalilac, ako se tim pregledom potvrdj prva ocena. Ako učiteljev rad pregleda i oceni sreski i oblasnj školski nadzornik, odlučna je za tu školsku godinu ocena oblasnoga školskog nadzornika. VII. Školski lekari. Čl. 128. Službu škoiskoga lekara vrši sreski sanitetskj referent. Može se postaviti i naročiti školski lekar, gde to potreba iziskuje. Njihovo je sedište u pravilu, gde je i sreski školski nadzornik. čl. 129. Položaj i plata školskoga lekara odredeni su zakonom o državnim činovnicima. U administrativnom pogledu školski lekari su potčinjeni prosvetnoj državnoj vlasti. a u pogledu stručnoga ra'da su u vezi s Ministarstvom Zdravlja. • Čl. 130. Školski lekar ima ove dužnosti: 1. svake godine vrši opči pregled školske dece u smislu propisa ovoga zakona i podnosi svoje predloge; 2. obilazi sve škole i prilikom pre&leda daje učenicima prigodne higijenske pouke o čuvanju zdravlja i negovanju tela; 3. besplatno pruža lekarsku pomoč obolelim učenicima. 4. daje upute za obranu od zaraznih bolesti 1 stara se, da se one što pre suzbiju. kad se pojave; '5. obustavlja školski rad i vrši desinfekeiju školske zgrade, kad se zaraza pojavi, te o tome izveščuje oblasnu prosvetnu vlast; 6. pregleda učionice i stanove učenika i nastavrtika; 7. stara se o popravci zdravstvenih prilika u školi i oko nje. Bliže odredbe o dužnostima školskoga lekara propisuje prosvetna državna vlast u sporazumu sa zdravstvenom državnom vlasti. Čl. 131. Školski lekar ie dužan na kraiu školske godine, a i inače, kad se zatraži, podneti oblasnoj prosvetnoj vlasti stručan izveštaj o zdravstvenim -prilikama škola i školske dece u njegovu srezu s predlozima, što bi trebalo preduzeti, da se poprave. • Čl. 132. Za obilaženie škola isplacivat če se školskim lekarima putnj troškovi iz državne blagajne kao i ostalim činovnicima, kad putuju po službenoj dužnosti. VIII. Uprava i nadzor. Čl. 133. Vrhovnu upravu i nadzor nad svim osnovnim školama, zabavištima i svim prosvetnim ustanovama vršj Ministar Prosvete neposredno i posredno preko svojih pomočnih organa: uprava škola sreskih prosvetnih vlasti, oblasnih prosvetnih vlasti i odeljenja Ministarstva Prosvete za osnovnu nastavu i narodno prosvečivanje. 1. Uprava škole. čl. 134. Svaka zasebna osnovna škola sa zabavištem i pripravnim razredima, koji bi s njome bili u neposrednoj vezi, mora imati svoga upravitelja, koji upravlja školom i vodj neposredan nadzor nad njom. Cl. 135. Kad je u školi samo jedan nastavnik, on vrši j upraviteljsku dužnost. Upraviteljska mesta, koja se uprazne. popunjavaju se narednim stečajem. Do popunjenja upraviteljskoga mesta stečajem poverava privremeno upravu škole oblasna prosvetna vlast u pravilu po rangu najstarijem muškom nastavnom licu dotične škole. Upraviteljice se mogu postavljati u odvojenim ženskim školama. U mešovitim školama može biti upraviteljem i učiteljica, ako učitelj godinama službe za učiteljicom znatno zaostaje. čl. 136. Školski upravitelj vrši ove dužnosti: 1. upravlja školom ,i vodi neposredan nadzor nad nastavom, uzgajanjem i redom; 2. uvodj u dužnost i razrešava od nje nastavnike; saopčuie im naredbe školskih i drugih nadležnih vlasti, koje se njih tieu i stara se o njihovu izvršenju; 3. pazi da svi nastavnicj dolaze uredno na -dužnost i da se u radu tačno pridržavaju propi- sanih nastavnih programa i uputstava; 4. pazi, da se u školi upotrebljavaju samo odobreni udžbenici; 5. pazi, da se učenici, na vreme ocenjuju i da se ocene upisuju u razrednu upisnicu; 6. nadzirava rad i vladanje nastavnika i prema potreb; ih opominje na lispunjavanje dužnosti u smislu odredaba ovoga zakona; 7. izveštava sreskoga školskog nadzornika o neurednim i nesavesnim nastavnicima i o njihovim krivicama; 8. odreduje zamenu obolelim- ili odsutnim nastavndcima ili ih prema prilikama i sam zamenjuje te o zamenama izveštava sreskoga školskog aiadzoroika kod zamena preko tri dana: 9. daje nastavnicima u slučaju potrebe odsustvo do tri dana i o tom izveštava sreskoga školskog nadzornika; 10. pazi, da se na vreme izvrši pregled i upis učenika u školu ,i vodi računa o onima, koji su prešlj u druge škole. 11. pazi, da učenici uredno pohadaju školu i na vreme izveštava roditelje (staratelje) i školskoga nadzornika o neopravdanim učeničkim izostancima; 12. saz-iva nastavnička veča i rukovodi njihovim radom; 13. pazi, da se održava u dobru stanju školska zgrada i sva školska imov-ina. zašto je zajedno sa školskim odborom i materijalno odgovoran; 14. traži blagovremeno potrebne opravke 111 desinfekciju školske zgrade; 15. prima i otpušta školsku poslugu i stara se o održavanju čistoče u školi; 16. pomaže školskomu lekaru u vršenju njegove lekarske školske dužnostj i unapredenju zdravstvenih prilika u školi; 17. predlaže krajem svakoga polugodišta, a prema potrebi i češče, sreskom školskom nadzorniku opširan izveštaj o stanju svoie škole; 18. sprovodi prepisku ostalih nastavnika sreskom školskom nadzorniku i ostalim vlastima; 19. po-maže mesnom školskom odboru, da privilno i na vreme sastavi školski proračun i godišnje račune i upučuje ga na tačno vršenje dužnosti prema školi; 20. vodi i čuva svu školsku prepisku pod svojim potpisom i odgovornosti; 21. čuva i upotrebljava školski pečat. čl. 137. Za vršenje upraviteljske dužnosti u školama sa dva i više nastavnika upravitelj prima pored plate i naročiti dodatak. Njegova ig veličina - srazmerna broju odeljenia. Kad je broj odeljenja dva do pet, iznosi 5%, kod šest do deset odeljenja iznosi 10% od upraviteljeve osnovVie i položajne godišnje plate. Ovaj dodatak ne utiče na veličinu penzije. U školama sa deset i više odeljenja upravitelj se oslobada rada u razredu. 2. Sreska prosvetna vlast. Čl. 138. Radi stalnoga stručnoga i instruktivnoga nadzora Ministar Prosvete postavlja u svakome srezu ili za dva i više srezova po jednoga sreskoga školskog nadzornika. U delokrug jednoga nadzornika računa se pedeset do osamdeset. nastavnika odnosno školskih odeljenja, zabavišta i drugih prosvetnih ustanova. Ovaj broj zavisi od terenskih i saobračajnih prilika. Prema tome u srezovima, u kojima ima v.iše od naznačenoga broja odeljenja, ima biti po dva, a prema potreb; i više sreskih školskih nadzornika. Kaacelarija sreskoga školskog nadzornika ima biti u zgradi sreske uprave te obuhvaea najmanje dve spbe, za nadzornika i administrativno osoblje. Čl. 139. Za stalnoga sreskog školskog nadzornika može se postaviti onaj nastavnik, koji je napravio ispit za učitelja gradanskih škola, i koji je bio deset godina nastavnik u osnovnoj ili gradanskoj školi. Pored ovakih kandidata Ministar Prosvete može postaviti i onoga učitelja, koji ima redovno učiteljsko osposobljenje, radio je u narodnoj školi najmanje petnaest godina, istakao se radom u školi i u narodu te napravio nadzornički ispit. Rad učitelja, koji se postavlja za sreskoga nadzornika, mora da bude prosečno vrlo dobar. čl. 140. Sreski školski .nadzornik vrši ove dužnosti: 1. pregleda i odobrava početkom svake školske godine raspored ltestavnoga gradiva za rad u pojedinim razredima, koji izraduju upravitelji škola sa svojim nastavničkim večem; 2. pohodi barem dva puta u godini osnovne i gradanske škole te ostale niže prosvetne zavode u svome srezu, da dobro upozna nastavne prilike ,i da uklanja smetnje školskom radu: 3. poučava prema potrebi nastavnike u praktičnom školskom radu i stara se o niihovu usavršavanju; prilikom prcgleda škola i rada drži ugledna predavanja ,ili sam ili naizmence s nastavnicima, kod kojih učestvuju sva nastavna lica; 4. nadgleda službeni rad upravitelja nastavničkih veča i školskih odbora; overava sve školske inventare i knjige školske administracije; 5. saziva sresko nastavničko veče. utvrduje njegov dnevni red i rukovodj njegovim radom; 6. brine se o otvaranju novih odeljenja, novih škola i učestvuje prj izboru mesta za podizanje školske zgrade kao i pri pregledu privatnih zgrada za školsku upotrebu; 7. objavljuje školske zakone i naredbe preko upravitelja; 8. izvida krivice nastavnika osnovnih i gradanskih škola te ih kažnjava u krugu svoje nadležnosti; žalbe o izrečenoj kazni i krivice, čije rešenje ne spada u njegovu nadležnost. dostavlja višim školskim vlastima; 9. izvida sporove izmedu nastavnika i mesnih školskih odbora te ih izravnjava; 10. kažnjava predsednike i članove mesnih školskih odbora za nevršenje dužnosti prema zakonskim propisima; 11. predlaže prekid nastave u vanrednim prilikama; 12. stara se o popunjavanju praznih učiteljskih mesta i odreduje nastavnike kao zamenike bolesnim nastavnim licima; sporazumno s oblasnim školskim nadzornikom stara se za zamenu, ako je ona potrebna za duže vreme; 13. odobrava nastavnicima u toku školske godine odsustvo do deset i bolovanje do petnaest dana, a molbe za duže odsustvo i bolovanje predlaže oblasnoj prosvetnoj vlasti sa svoiim mišljenjem: 14. vodi statistiku svih škola, odeljenja, nastavn.ika i učenika u svome srezu. 15. pazi pod ličnom odgovornosti, da se samo odobrene školske knjige upotrebljavaju u školama, i da se za školske knjižnice nabavljaju po školskom proračunu one knjige, koje odgovaraju svrhama knjižnice; 16. odlučuje o upisivanju i ispisivanju učenika; 17. učestvuje u radu nadzorničkdh veča; 18. podnosi oblasnoj prosvetnoj vlasti polugodišnji izveštaj o stanju škola u svome srezu i čini potrebne korake za popravak toga stanja; 19. vodi prepisku sa svima školskim i drugim vlastima i posreduje u prepisci izmedu uprav.itelja osnovne škole i viših prosvctnih vlasti; 20. izvršuje naredbe viših školskih vlasti i u ovome radu ravna se u svemu po uputstvima, koje propiše Ministar Prosvete o nadzoru škola; 21. ocenjuje nastavnike osnovnih i gradanskih škola na kraju školske godine po odredbama ovoga zakona; 22. predlaže oblasnoj prosvetnoj vlastj u kojim mestima treba otvoriti školu za nenormalnu [ nerazvijenu decu te se stara, da se ta deca šalju u zavode, koji su za njih osnovani; 23. potpomaže s nastavnicima rad na narodnom prosvečivanju; 24. pazi, da svi školski odbori blagovremeno sastave proračun za izdržavanje škole i da ga podnesu nadležnoj vlasti; » 25. stara se o otvaranju zabavišta. pripravnih razreda i tečajeva za odrasle analfabete; 26. rešava prijave za nemarni polaz školske dece; 27. rešava o privatnim ispitima učenika osnovnih škola; 28. odlučuje o početku svakodnevne nastave u školi. čl. 141. Sreski školski. nadzornici imadu položaj i platu prema školskim kvalifikacijama i odredbama zakona o činovnicima. Pored toga primaju naročiti dodatak u iznosu od 25% redovnili prinadležnosti, što im se računa u penziju. čl. 142. Kad sreski j školski nadzornici putuju službenim poslom, imaju pravo na dnevnicu i poputninu prema odredbama zakona o činovnicima. Čl. 143. U pogledu godina za penziju vrede za sreske školske nadzornike Isti propisi kao i za nastavnike osnovnih škola. Čl. 144. Radi otpravljanja kancelarijskih poslova ima sreski školski nadzornik u svome uredu jedno muško lice kao administrativnoga pomočnika, po mogučstvu iz pr.osvetne struke. Ako je pomočnik nastavničko lice zadržava sva prava i prinadležnosti, koje učitelji imadu od države. 3. Oblasna prosvetna vlast. Cl. 145. Radi unapredenja celokupne nastave i narodnoga prosvečivanja postoje oblasna prosvetna odeljenja. Na čelu prosvetnoga odeljenja jest prosvetni inspektor, koji rukovodi celom prosvetnom organizaciiom. U stručnim školskim poslovima je u neposrednom odnosu sa JVlinistarstvom Prosvete. Čl. 146. Oblasno prosvetno odeljenje deli se na dva odseka i to: odsek za srednju i stručnu nastavu i odsek za osnovnu nastavu i narodno prosvečivanje. Svaki odsek ima svoga šefa, koii uz prosvetnoga inspektora rukovodi organizaciiom svoga odseka. i™ Č.l. 147. Šef odseka za osnovnu nastavu i narodno prosvečivanje je oblasni školski nadzornik. Prema potrebi može kod oblasne prosvetne vlasti biti dva ili više oblasnih školskih nadzornika. Ako ih je više, šef je onaj, koji ie najstariji po položaju. Čl. 148. Za stalnoga oblasnoga školskog nadzornika može se postaviti onaj, koji je svršio Višu iedagošku Školu, položio diplorriski ispit i bio učitelj osnovne ili gradanske škole petnaest godina. Pored ovih kandidata za oblasne školske nadzornike mogu se postaviti i oni sreski školski nadzornici, koji su se odlikovali u svojoj službi i proveli kao sreski nadzornici najmanje pet godina. Čl. 149. Oblasni školski nadzornik^vrši ove dužnosti: 1. najmanje jedanput u godini ima da obide pojedine delove svoje oblasti, da prouči prosvetne prilike, da kontroliše rad sreskih školsk.ih nadzornika, mesnih školskih odbora osnovnih i gradanskih škola; da daje potrebna uputstva i da ocenjuje rad onih nastavnika, koji je pregledao; 2. predlaže otvaranje novih škola i odelenja u svome području; 3. predlaže popunjavanje upražnjenih nastavničkih mesta u smislu čl. 120. ovoga zakona; 4. predlaže za stečaj sva upražnjena mesta u oblasti; 5. preglcdava i dopunjava podatke za nastavničke službene listove; 6. odobrava odsustvo prema potrebj sreskim školskim nadzornicima u toku jedne školske godine do deset dana, nastavnicima do četrdeset dana prema čl. 110 činovničkoga zakona, a bolovanje jednima i drugima do tr;i meseca. v 7. raspravlja i rešava sporove izmedu nastavnika, školskih odbora i sreskih nadzornika; 8. izvida kriv.ice sreskih školskih nadzornika i postupa u smislu disciplinskih propisa; 9. sprovodi sa svojim mišljenjem preko prosvetnih inspektora Ministru Prosvete molbe nastavnika i sreskih i školskih nadzornika za odsustvo ili bolovanje, koje prelazi njegovu kompetenciju: 10. odobrava prekid rada u školi zbog zarazne boiesti ili kakve druge potrebe na osnovi predloga školskoga lekara i sreskoga školskoga nadzornika te o svemu tome vodi evidenciju; 11. odobrava uvodenje zimskih razreda mesto redovnih, gde to neophodna potreba zahteva; 12. preduzima sve, što je potrebno za popravak zdravstvenih prilika, od kojih zavisi napredak škole; 13. prikuplja j sreduje statističke podatke nastavnika, učenika, škola i svih drugih prosvetnih ustanova svoga delokruga i svoje oblasti; 14. podnosj Ministru Prosvete godišnji izveštaj, 'iz koga če se videti celokupni rad narodnih škola u oblasti; 15. sastavlja posebne predloge o svemu, što bi trebalo u oblasti uraditi za unapredenje nastave i prosvete; 16. izračtuje predloge za priredjivanje tečajeva za usavršavanje učitelja i upoznavanje sa nastavnim i.naučnim novinama; 17. saraduje s oblasnim školskim odborom u svemu za napredak nastave i prosvete u svojoj oblasti i aktivno učestvuje u radu na narodnom prosvečivanju; 18. saziva prema potrebi sreske školske nadzornike u nadzornička veča radi pretresanja raznih školskih pitanja. Čl. 150. Oblasni školski nadzornici imadu položai i platu prema školskim kvalifikacijama i odredbama zakona o činovnicima. Povrh toga primaju naročiti dodatak u iznosu od 40% redovnih prinadležnosti, što im se računa u penziju. Čl. 151. Kad obiasni školski nadzornici putuju službcnim poslom, imaju pravo na dnevnicu i poputninu prema odredbama zakona o činovnicima. čl. 152. U pogledu godina za penziju vrede za oblasne školske nadzornike isti propisi kao 1 za nastavnike osnovnih škola. Čl. 153. Radi vršenja kancelarijskih poslova oblasna prosvetna vlast ima potreban broj osob- lja iz prosvetne struke. Nastavnička lica zadržavaju sva prava i prinadležnosti, koja nastavnici imadu od države. 4. Mesni školski odbor. Čl. 154. Mesni školski odbor čine: 1. predsednik političke opoine; 2. upravitelj škole, koji je ujedno i poslovoda odbora; 3. opčinski lekar; ako ih je više, ulazi najstariji po položaju; 4. petorica pismenih gradana. Po mogučstvu imadu od gradana školskim odbornicima biti oni: koji imadu dece u školi; koji su ujedno opčinski odbornici; da su iz raznih mesta, ako se iz više mesta sastoji školska opoina. Ako u mestu ima više školskih upravitelia, nlazi u odbor najstariji po položaju. U mestima, gde je sedište sreskoga školskoga nadzornika, ulazi u školski odbor i sreski viadzornik; gde ih je više, ulazi najstariji po po ložaju. Čl. 155. Mesni školski odbor u gradoviima s najmanje trideset hiljada stanovnika čine: 1. predsednik opčine ilii njegov zamenik; 2. nadzornik, koji nadzire gradske škole; 3. rektor Više Pedagoške Škole i upravitelj učiteljske škole, ako Ovih škola u mestu ima; 4. školski lekar; 5. opcinski inženjer; 6. položajem najstariji upravitelj osnovne škole; 7. pet članova gradskoga zastupstva. Čl. 156. Članove školskoga odbora, osim onih, koji ulaze u odbor po položaju, bira odbor političke opčine za ono vreme, na koje ie i opčinski odbor biran. Izmenom opčinskoga odbora menjaju se d birani školski odbornici. Upražnjena mesta popunjavaiu se u roku od rnesec dana. Ako ima više lica onoga zvanja. kome pripada virilno članstvo u gradskom škoiskom odboru, ulazi najstarije po položaju. Zvanja su u školskom odboru časna. Čl. 157. Mesni školski odbor u seoskim opčinama bira iz svoje sredine predsednika, u pravilu ono lice, koje če po svojim svojstvima d položaju najbolje moči unapredivati ciljeve škole. Ako je za predsednika izabran upravitelj škole, bira odbor prikladno lice za poslovodu, redovno izmedu svojih članova ili učiteliskih lica iz mesta. Ako je poslovoda lice izvan školskoga odbora, nema prava glasa kod glasanja na sednicama. U gradskdm školskim odborima predsednik opčine ujedno je predsednikom škol. odbora. Sprečenoga predsednika školskoga odbora zamenjuje u seoskim opčinama godinama na/starve l;ce, a u gradskom školskom odboru lice najstarije po položaju. Čl. 158. Sednice školskoga odbora drže se po selima u školskoj, a po gradovima u opčinskoi zgradi. Sastaiu se u sednicu prema potrebi; redovno jedanput mesečno na poziv pjedsednika ili njegova zamenika. Članovi se pozivaju u sednicu pismenom pozivnicom, u kojoj se mora naznačiti i dnevni red zakazane sednice. U sednicu se moraju pozivati svi članovi. Odluke su punovažne, kad je prisutno više od polovice ukupnoga broja članova, a odlučuje se večinom glasova. Sednica se mora sazvati na zahtev jedne trečine članova odbora. čl. 159. Skolsld odbor vrši ove dužnosti: 1. stara se, da politička opština tačno ispunjava sve dužnosti, koje joj zakon propisuje; 2. svake godine sastavlja proračun za izdržavanje škole u narednoj proračunskoi godini i u odredeno vreme šalje ga nadležnoj vlasti; 3. prima i odobrava izveštaje o stanju školske blagajne najmanje dva puta u polugodištu: ovom prilikom prema potrebi pregledava blagajnu; u slučaju nepravilnosti preduzima osiguranje školske imovine; 4. pazi, da se upišu sva za školu dorasla deca; 5. pazi, da sva upisana deca pohode uredno školu po odredbama ovoga zakona; 6. vodi računa o onoj deci, koja su otišla u druge škole pre svršetka obaveznoga školovanja; 7. vrši upis školske dece u smislu ovoga zakona; 8. brine se za odelo, obuču. lekove i hranu siromašnih učenika; 9. brine se za učeničke izlete, utakmice i drugo, što pomaže uspeh u nauci i odgajanju; 10. vodi brigu i nadzor nad stanom i hranom svih učenika, koji nočivaju kod škole; 11. stara se o osnivanju i povečavanju školskih fondova; 12. pomaže upravitelju škole i učiteljima prigodom prirečtivanja školske svečanosti i roditeljskih sastanaka te im i prisustvuje; 13. stara se, da se najhitnije i naipotpunije izvršuju odredbe i uputi školskoga lekara u pogledu suzbijanja zaraze i čuvanja zdravlja dece; 14. potpomaže sva preduzeča u korist škole i narodnoga prosvečivanja; 15. podupire rad mesnoga učiteljskoga veča oko osnivanja učeničke, učiteljske i javne knjižnice u školi tg se stara o njihovu napretku; 16. stara se, da politička opština uvrsti u proračun sve kredite, koji su potrebni za napredan i uspešan prosvetni rad u školi i van šJ^ole u narodu; ¦17. stavlja predioge u pogledu zimskih i produžnih razreda za najviša godišta; 18. stavlja predlcge nadležnim vlastima, što bi trebalo uraditj radi unapredenja prosvetnih prilika u školskoj opčini; 19. izvršuje naredbe nadležnih vlasti, u koliko se tiču škole, a koje su na zakonu osnovane. Čl. 160. Školski odbor zvanično predstavliaju njegov predsednik i poslovoda. Čl. 161. Blagajnom školskoga odbora po zakonskim propisima zajedno rukuju predsednik i poslovoda pod zajedničkom materijalnom i krivičnom odgovornosti. Nikakav novac ne sme se primiti ni izdati, dok se pre toga ne zavede u knjigu blagajne. Svaki dokumenat o primanju i izdavanju novca meraju overiti predsednik i poslovoda; prvi kao odgovorni naredbodavac, a drugi kao izvršitelj. Raspoloživi novac, u koliko nije koristonosno uložen, ima u pravilu bitl u školskoj blagajnici zaključan sa dva ključa, od kojih je jedan kod predsednika, a drugi u poslovode. Po isteku računske godine, a najdalje posle mesec dana, ima poslovoda sestaviti godišnji račun za tu godinu i predložiti ga na pregled školskom odboru. čl. 162. Politička opčina dužna je krajem svakoga meseca od celokupnoga svoga prihoda predat; u blagajnu školskoga odbora na ime izdržavanja škole razmerni deo za naredni mesec, koji školi pripada po školskom proračunu. Ako politička opčina ne bi školj izmirila pripadajudi mesečni prinos za izdržavanje do kraia dotičnoga meseca, primorat de je na to nadležne vlasti zakonskim merama. čl. 163. Mesni školski odbor upravlja celokupnom školskom iinovinom po odredbama ovoga zakona. Čl. 164. Bliže odredbe o sastavljanju, odobravanju i izvršenju školskoga proračuna te o pregledu školskih računa propisat de Ministar Prosvete u sporazumu s Ministrom Finansija. čl. 165. Poslovoda sastavlja zapisnike odborskih sednica, rešenja, izveštaje, predstavke i drugo; vodi svu prepisku, pomaže predsedniku u vršenju dužnosti d duva odborske spise. Za rad u odboru prima poslovoda nagradu, koja se svake godine odreduje školskim proračunom. Čl. 166. Školski odbor ima svoj zasebni delovodnik (poslovni zapisnik), administraciju, službene spise i pečat, kojim rukuje poslovoda. Službeni spisj čuvaju se u školskoj odnosno opčinskoj zgradi, gde se drže sednice. Čl. 167. Za nevršenje propisane dužnosti može sreski školski nadzornik kazniti članove školskoga odbora primerenom novčanom kaznom. Protiv ove kazne dopuštena je žalba prosvetnom inspektoru, čija je odjuka izvršna. Kazne izvršuje nadležna upravna vlast u roku od trideset dana od obaveštenja. Čl. 168. Sva prepiska mesnoga školskoga odbora sa školskim i svim drugim javnim vlastima je službena i ne placa se za nju ni taksa ni poštarina. 5. Oblasni školski odbor. Čl. 169. Svaka prosvetna oblast ima svoj oblasni školski odbor, koji sačinjavaju: prosvetnj inspektor; — oblasni školski nadzornik_; šef odeljenja za osnovnu nastavu i narodno prosvecivanjg; — oblasni sanitetski i tehnički referent; — rektor Više Pedagoške Skole, po jedan rangom najstariji; a) ravnatelj učiteljske, b) srednje i v) gradanske škole, u koliko ima ovih škola u sedištu prosvetne oblasti; — jedan činovnik najviše finansijske vlasti u mestu; — jedan sreski školski nadzornk; — dva učitelja osnovne škole; — iz svakoga sreza u oblasti po jedan gradanin. Članove, koji nisu odredeni svojim položajem, bira oblasna skupština za ono vreme, za koje ie i skupština birana. Izmenom oblastne skupštine menjaju se i birani članovi oblasnoga školskog odbora. Upražnjena mesta biranih dlanova pppunjuju se do kraja dotične periode. Birani dlanovi oblasnoga školskog odbora imadu, po mogudnosti, biti oni: koji imadu dece u osnovnoj školi i koji su ujedno članovi oblasne skupštine. čl. 170. Prdsednik je oblasnoga školskog odbora prosvetn; inspektor, a potpredsednik položajem najstarije Hce prosvetne struke u odboru. Izvestitelj odbora ie oblasni školski nadzorliik; u pitanjima školske higijene i školskih zgrada izvestiteljirna su dotični oblasni stručni referenti, koji su u odboru. Prosvetni inspektor odrečtuje za poslovodu oblasnoga školskog odbora jednoga od oblasnih referenata prosvetne struke. Cl. 171. Predsednik saziva sednice prema potrebi i stara se, da se izvršuju odborske odluke. Sednice se drže u sedištu oblasne prosvetne vlasti. Članovi se pozivaju u sednicu pismeno, a u isto vreme dostavlja im se dnevni red. Odluke su punovažne, kad je prisutno više od polcvine ukupnoga broja članova; odlučuje se vedinom glasova. Sednica se mora sazvati u roku od petnaest dana, kad to zatraži jedna tredina članova odbora. Čl. 172. Oblasni školski odbor vrši ove dužnosti: 1. potpomaže u svakom pogledu savetima i delom posvetnim vlastrma u unapredenju nastave i prosvedivanja naroda; 2. stara se o podizanju novih škola, gde ih još nema; 3. stara se o popravcima i prošjrenju posto;ecih školskih zgrada; 4. potpomaže širenje pismenosti medu starijim naraštajem, koji je prošao doba redovnoga školovanja; 5. potpomaže moralno i materijalno otvaranje školskih tečajeva u mestima, gde nema škole, i nastavnicima daje za taj rad nagrade iz svojih sredstava; 6. stara se o podizanju, otvaranju i izdržavanju oblasnih škola' za slabunjavu nerazvijenu i nenormalnu decu; 7. potpomaže materijalno nastavničke tečajeve i ustanove, koje se otvaraju radi usavršavania i upoznavanja uditelia s pedagoško-naučnim novinama; 8. potpomaže moraino i materialno nastavnička i učenička putovanja radj upoznavanja naroda i otadžbine; 9. stara se o stvaranju i uvecavanju stalnoga oblasnog školskog fonda radi unapredenja ^rosvete u celoj oblasti; 10. sastavlja i podnosi Ministru Prosvete na odobrenie svoi godišnji proračun primitka i izdatka; 11. rukovodj i drugom svojom imovinom: zadužbinama, poklonima, fondovima i t. d.; 12. potpomaže materiialnim pripomodima nabavku potrebnoga školskog nameštaja, udila. knjiga i drugoga; 13. stara se, da u oblasti uvek bude dovoljno odobrcnih ili propisanih školskih knjiga, pribora za pisanje, crtanje i drugo; 14. vodi brigu o tom, da se mladež osnovnih škola odgaja prema temeljnim zadacima osnovne škole i u smislu glavnih načela naznačenih u čl. 46. ovoga zakona; 15. predlaže Ministru Prosvete sve što bi trebalo preduzeti u oblasti radi unapredenja nastave i prosvete. Čl. 173. Oblasni školski odbor ima svoju blagainu, koju se ima- rukovati prema odobrenom proračunu u smislu zakonskih propisa. Łl. 174. Oblasni školski odbor ima svoj zaseban delovodnik, arhivu i pečat. Sva se prepiska vodj pod potpisom predsedndka ili potpredsednika, ako je predsednik sprečen. Arhiva se čuva u zgradi oblasne prosvetne vlasti: njom rukuje poslovoda.' čl. 175. Članovi oblasnoga školskog odbora, koji žive van mesta, imaju za vreme sednica i putovanja dnevnicu i poputninu po propisima o naknadi putnih troškova viših činovnika, a svi ostali članovi imadu dnevnicu. Ovi izdaci imadu se osigurati oblasnim školskim proračunom. čl. 176. Sva prepiska oblasnih školskih odbora službena je i ne plada se za nju ni taksa ni poštarina. 6., Odeljenje Ministarstva Prosvete za osnovnu nastavu i narodno prosvečtvanje. Č!. 177. Na čelu odeljenja Ministarstva Prosvete za osnovnu nastavu i uarodno prosvedivanje je načelnik s potrebnim .brojem inspektora, referenata i drugih činovnika. a prema zakonu 0 organizaciji Ministarstva Prosvete. Čl. 178. Sva prepiska, koju vode prosvetne vlasti s Ministrom Prosvete, kao i sve molbe i predstavke, što podnose nastavnici i drugi službenici prosvetne struke, imadu se slati putem pretpostavljenih prosvetnih vlasti. IX. Savetodavna školska tela. 1. Nastavničko veče. Čl. 179. Svj nastavnici jedne škole sa svojim upraviteljem čine nastavničko vece te škole. Ono drži sednice svaki mesec u pravilu jedanput, a po potrebi više puta. Sednice saziva i rukovodi njima upravitelj (upraviteljica) škole. Zapisnik scdnica pišu nastavnici alfabetskim redom. Odlučuje se vedinom glasova. Kod raspolovljenih glasova odlučuie ona polovina, gde ie upravitelj. Posedivanje sednica ie obavezno. Sednički zapisnici nastavnidkoga veca predlažu se sreskom školskom nadzorniku na uvid odnosno odobrenje zaključaka. Čl. 180. Nastavničko vede radi ove poslove: 1. dogovara se o jednakom postupanju svih nastavnika u pogledu odgajanja školske dece i održavanja reda u školi i van ijje; 2. dogovara se o metodičkom postupku te održanju veze i jedinstva u nastavi kroz sve razrede; 3. rukovodi po dogovoru učeničke izlete, utakmice, školske svečanosti, zabave i drugo; 4. predlaže nabavku potrebnih učila, knjiga za knjižnice, nameštaja i drugoga; 5. predlaže udenike za nagradu na kraju školske godine; 6. bira i predlaže siromašne i valjane učenike, koje treba pomoci iz školskoga fonda ili drugih izvora; 7. rasporeduje po razredima knjige i školski pribor vodedi pri tome raduna o siromašnim učenicima u razredu; 8. stara se sa školskim odborom o uredeniu školskih fondova i druge imovine te o njihovu povedavanju; 9. brine se o napretku svoje škole i o čuvanju njena ugleda; 10. prireduje roditeljske sastanke (večeri) u školj zbog jačega održavanja veze izmedu škole 1 doma. Nastavničko vece može upotrebljavati školske prostorije za sva svoja priredivanja, koja služe širenju prosvete u narodu. Čl. 181. O svim važnim odlukama nastavnickoga veca izveštava upravitelj napose sreskoga školskog nadzornika. 2. Sresko nastavničko veče. Čl. 182. Svi nastavnici državnih osnovnih škola u jednom školskom srezu sačinjavaju sresko nastavničko veče. U velikim gradovima, gde ima po dva ili više nadzornika, svi nastavnici u mestu, bez obzira na broj školskih nadzornika, sačinjavaiu samo jedno nasta_vni6ko veče. čl. 183. Sresko nastavničko vece sastaje se redovno jedanput godišnje u dane, kad škole po zakonu ne rade. Kad se ukaže potreba. može se ovo vece držati i više puta u godini. Vede saziva sreski školski nadzornik, koji mu je ujedno i predsednik. Gde je više nadzornika, predsednikom je najstariji po položaju. Vede bira iz svoje sredine potpredsednika i dvojicu beležnika. Beležnici sastavljaju zapisnik veča. Posečivanje sednica je obavezno. Odlučuje se vecinom glasova. Čl. 184. Sresko nastavničko vede vrši ovaj posao: 1. pretresa pedagoška pitanja, koja se tiču osnovne škole, a.koja su stavljena na dnevni red; 2. saslušava i ocenjuje ugledna predavanja, koja drže pojedini članovi; 3. odreduje pitanja za raspravljanie na drugom sastanku i bira izvestitelje za njihj 4. dogovara se i radi na stručnom usavršavanju svojih članova; 5. pretresa pitanja o smetnjama u školskom radu i načinu, kako da se otklone; 6. pretresa pitanja o prosvedivanju šire okoline i načinu, kako de škola pojadati svoj uticaj na nju; 7. raspravlja o priredivanju učeničkih izleta, utakmica i školskih svedanosti; 8. raspravlia i o svim drugim pitanjima, koja se tiču škole i nastave. 0 svim sastancima i radu sreskih nastavničkih veca školski nadzornik podnosi opširan izveštaj oblasnoj prosvetnoj vlasti. Da se ova veca, korisna za nastavnike i škoiu, mogu održati, dužni su mesni školski odbori svojim nastavnim Hcima, kad ih polaze van mesta svcga .siužbovanja, osigurati podvoz d dnevnicu u smislu propisa za službena putovanja državnih činovnika. 3. Oblasno nadzorničko vede. Čl. 185. Prosvetni inspektor saziva jedanput godišnje školske nadzornike svoje oblasti u oblasno nadzorničko vede radi dogovora o jednoobraznom upravnom školskom radu te radj pretresa važnijih načelnih pitanja, koja se odnose na: nastavu, odgajanje, uredenje škola, udžbenike, nastavne planove i sve drugo, što se tiče cele oblasti. Nadzorničkom vedu je predsednikom prosvetni inspektor; potpredsednik je oblasni školski nadzornik, šef odeljenja za osnovnu nastavu i narodno prosvedivanie, a beležnik je jedan od prosvetnih referenata kod oblasne prosvetne uprave. Odluke nadzorničkoga veda predlaže pro-. svetni inspektor Ministru Prosvete. One imadu kao predlozi savetodavni značaj. Čl. 186. Članovi oblasnoga nadzorničkog veda za vreme rada i putovanja imadu naknadu putnih troškova kao i ostali državn; činovnici, kad putuju službenim poslom. 4. Vede za osnovnu nastavu i narodno prosvečivanje. Čl. 187. Kad se pokaže potreba i mogučnost, Ministar Prosvete može pozvati sve prosvetne inspektore ili oblasne školske nadzornike u vede za osnovnu nastavu i narodno prosvečivanje. Dnevni red za sednice ovoga veda odreduje Ministar Prosvete po svojoj inicijativi i prema predlozima pojedinih inspektora. Osim inspektora odnosno oblasnih nadzornika u ovo Vede ulaze po položaju: — Načelnik odeljenja za osnovnu nastavu j narodno prosvedivanje; inspektori za učiteljske, gradanske i osnovne škole; referenti odeljenja za osnovnu nastavu i narodno prosvecivanje. Sednicima predsedava Ministar Prosvete ili Nadelnik za osnovnu nastavu i narodno prosvedivanje kao njegov zamenik. X. Odnos škole prema gradanima, porodici i opčini. Čl. 188. Učenički roditelji su dužni uredno slati decu u školu i obaveštavati se o njihovu radu i vladanju u škpli i van nje. Oni iinadu na upraviteljev poziv otidj u školu bilo radi izvesnoga saopdenja ili dogovora, bilo na roditeljski sastanak (večer). C!. 189. Svaka je škola dužna prireddvati roditeli^ke sastanke radi zbližavanja kuče i škole i njihove zajedničke saradnie na uzgojnom poslu. F^rema potreb; pojedine odluke svoga sastanka dostavljaju se preko školskoga odbora drugim nadleštvima, čija ie saradnja ,j pomod potrebna. Čl. 190. Opdinsko poglavarstvo je dužno potpomagati osnovnu školu i ukazivati joj pomoo u svakoj prilici, a naročito u pogledu odgajanja i zašrite školske dece van škole. Čl. 191. Opdinske i državne vlasti dužne su na predstavku upravitelia škole, školskoga odbora ili školskoga nadzornika pozvatj na odgovornpst i prema potrebi kazniti svakoga: 1. koji nagovara roditelje, da ne šalju decu u državnu osnovnu školu ili sami svoju decu zlonamerno ne šalje u školu; 2. koji učenike uči porocima i odvraca ih od škole; 3. koji kao poslodavac uzima na rad školsku decu i ne šalje ih na vreme u školu; 4. koji pred učenicima ili uCeničkim roditeIjima omalovažava školu i nastavnički ugled; 5. koji bez odobrenja ulazi u školu za vreme rada i sprečava školski rad i red. XI. Privatne škole. Čl. 192. Privatne škole mogu se otvarati samo po odredbama ovoga zakona. Čl. 193. Privatna se škola može otvoriti pod ovim pogodbama: 1. da je zadatak škole u svemu jednak sa zadatkom državnih osnovnih škola, koji je ovim zakonom propisan; 2. da je materijalno izdržavanje škole potpuno osigurano, i da oblasna prosvetna vlast odobrava proradun prihoda i rashoda; 3. da je školska zgrada podesna za školu kako po prostoru, tako i po higijenskm zahtevima, i da je prava svojina vlasnika škole; 4. da ima potreban školski nameštaj i učila, i da je sve to u dobru stanju; 5. da ima školsku knjižnicu odabranih pedagoških i naučnih dela i časopisa; 6. da se nastavni plan i prugram u nastavnim zahtevima podudaraju s planom i programom državnih škola te vrste, i da je odobren od prosvetne državne vlasti; 7. da ima dovoljan broj učenika i učenica samo one rase i jezika, za koju se traži odobrenje, te da im decu druge rase i jezika, koja imadu priliku da polaze državnu školu, nije slobodno primati u tu privatnu školu; 8. da se nastava izvodi ili na državnom jeziku ili na jeziku one rase kojoj deca pripadaju; 9. da udžbenici budu odobreni od Ministarstva Prosvete; 10. da nastavnici budu državljani Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca; 11. da školovanje nastavnika i ostale kvalifikacije njihove odgovaraju kvalifikacijama državnih nastavnika tih škola, i da su svršili školu u zemlji: 12. da se vlasnik privatne škole obaveže, da ce svima nastavnicima davati onoliku platu, sve dodatke i druge pripadnosti, koje i koliko primaju državni nastavnici jednakih kvalifikacija i godina službe; 13. da svojim nastavnicima i niihovim porcdicama vlasnik obezbedi onoliku penziiu v. slučaju starosti, onesposobljenja 'Ii sinrti, koliko država daje svojima nastavnicima; 14. da Ministar Prosvete utvrduje nastavnike, koje predloži školski odbor te škole; 15. da nastavnici potpuno vladaiu državnim jezikom te da su napravili poseban ispit iz nacionalnih predmeta: državnoga jezika, domace povesti i zemljopisa, ako iz tih predmeta nisu ispitani na ispitu zrelosti; 16. da se u ovim školama uči državni jezik i na njemu poučavaju zemljopis i povest Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca; 17. da se nad ovim školama vrši državni nadzor po istim državnim organima, po kojim se i kako vrši nad državnim školama bez ikakvih smetnja od vlasnika, uprave, nastavnika i ma koga drugoga činioca; 18. da je uprava škole dužna predlagati prosvetnim oblastima sve podatke i izveštaje, kako to čine i državne škole iste vrste. Sve odluke o otvaranju, zatvaranju i uredenju privatnih škola donosi Ministar Prosvete. Čl. 194. U privatnim školama završava se rad godišnjim ispitom. Ispitu predsedava sreski školski nadzornik ili- njegov zamenik. Državna prosvetna vlast može u tu svrhu izaslati svoga posebnoga izaslanika. Za ove ispite plada škola predsedniku dnevnicu i poputninu po propisima o naknadi putnih troškova državnim činovnicima za službena putovanja. Svedočanstva ovih škola punovažna su: a) ako je na njima upisan datum ispita i broj odluke o odobrenju škole^, b) ako ih je potpisao ovim članom odredeni predsednik ispita; v) ako su propisno taksirana. XII. Prelazna naredenia. čl. 195. Obaveznost osmogodišnje nastave počinje se izvoditi od naredne školske godine, kada ovaj zakon stupi na snagu i izvodit de se postupno prema čl. 12. ovoga zakona. Polakšice zimskim odnosno produžnim razredima za šestogodište mogu se davati u vremenu od šest školskih godina iza stupanja na snagu ovoga zakona. Posle toga vremena traje redovna nastava osnovne škole najmanje šest godina, a zimski i produžni razredi modi de se uvoditi samo u sedmom i osmom godištu. Čl. 196. Do početka naredne škoiske godine imadu sve upravne i nadzorne Školske vlasti obaviti sve pripreme, koje su u smislu ovoga zakcnn potrebne, da nastava može pravilno i nesmetano započeti u vreme i onako, kako ovaj zakon odreduje. Tko od organa spomenutih školskih vlasti ne izvrši na vreme odnosne poslove, bit ce pozvan na odgovornost. Čl. 197. Novi mesni školski odbori imadu se osnovati u smislu ovoga zakona najdalje u roku od dva museca iza njegova stupanja na snagu. U krajevima, gde je redovna nastava dosada trajala pet ili šest godina, mesni de školskl odbori do kraja ove školske godine doneti svoje predloge, kako ce se na dotičnoj školi naredne školske godine vršiti nastava s obzirom na propise članova 12. do 15. ovoga zakona. Oblasne prosvetne viasti donet ce što pre o tom svo|e pdluke. Cl. 198. Za spremu svih vrsta nastavnika 1 drugoga strudnog osoblja, potrebnpg za izvršenje ovoga zakona, Ministar Prosvete se ovlašduje, da može prema potrebi otvarati speciialne tečajeve. Osim toga ovlašcuje se, da može slati o državnom trcšku pitomce u pogodne škole u inostranstvu radi stručnoga usa^ršavanja. Cl. 199. Ministar Prosvete ovlašduje se, da po saslušanju Glavnoga Prosvetnog Saveta izdade: nastavne planove i prograrne, pravila. uredbe, naredbe i raspise, koji su potrebni za izvršenje ovoga zakona. Čl. 200. Sadanji učitelii i učiteljice, koji su po ranijim zakonima stekli nepokretnost, ili su stečajem dobili sadanje svoje mesto, ili su iza propisnoga osposobljenja za stalnu učiteljsku službu najmanje pet godina s uspehom službovali u učiteljskoj službi, pa koji od nabrojenih sada službuju na propisno sistematizovanim mestima, postaju na tim mestima nepokretni. Za sva ostala učiteljska mesta raspisat de se stečai, te če se sva ostala učiteljska lica na osnovi stečaja rasporediti u smislu ovoga zakona. Prvenstveno pravo na mesto raspisano na osnovi ovoga člana imadu ona nastavna lica, koja sada služe na njima, ako to njihovo nameštenje odgovara uslovima ovoga zakona i ako po svojim kvalifikacijama, ne zaostaju za drugim moliteljima. Čl. 201. Sadanjj privremeni učitelii i uditeljice osnovnih škola, koji nemaju potpune kvalifikacije za stalne učitelje po oypm zakonu, postavit de se za stalne ako polože propisane ispite u roku, koji de odrediti Ministar Prosvete; u protivnom slučaju bit de razrešeni od učiteljske dužnosti. čl. 202. Sadanje zabavilje, pomodnice zabavilja i učiteljice ženskoga ručnog rada u osnovnim školama, koje nemaju potpune kvalifikacije, a zateknu se u državnoj službi, kad ovaj zakon stupi na snagu, zadržat de se i dalje u službi, ako polože propisane stručne ispite; inade samo po potrebi. Koje su stekle pravo na penziju, penzionisat de se, ako ne budu zadržane u službi. Čl. 203. U onim mestima, gde škola nema stanova za učitelje, a ovaj ih zakon kod tih škola propisuje, dužna , je politička opdina da ih podigne u roku od šest godina, otkada stupi na snagu ovaj zakon. Za to vreme opdina ce sama uzeti pod zakup potreban broj propisnih stanova za učitelje. Čl. 204. Sve sadanje privatne škole, u koliko ne odgovaraju propisima ovoga zakona, zatvorit če se, a mesto njih otvorit če se državne škole, ako ih nema u mestu. Čl. 205. Ovlašduje se Ministar Prosvete, da odredi položaj svima onim nastavnim licima, koia nisu naročito spomenuta u ovom zakonu, a zateknu se u državnoj službi, kad on stupi na snagu. Ministar de ih prema njihovim kvalifikacijama i državnim potrebama modi zadržati u službi, penzijonisati ili razrešiti od dužnosti, ako nisu stekla pravo na penziju. Čl. 206. Sadanji oblasni i sreski školski nadzornici, koji su uspešno službovali kao nastavnici najmanje petnaest i kao nadzornici najmanje tri godine, a odlikovali su se usto pedagoškim radom, postavit de se za stalne i bez nadzorničkoga ispita. Čl. 207. Dok se ne popune mesta sreskih školskih nadzornika u smislu ovoga zakona, ovlašcuje se Ministar Prosvete, da može u pojedinim srezovima poveravati vršenje te službe školskim upraviteljima, redovno onima iz sedišta sreske uprave. Za to vreme bit de ti upraviteljj rešeni nastave u razredu ali de obavljati dužnosti upravitelja škole i zadržati sva prava spojena s vršenjem te dužnosti. Za vršenje nastave u njihovim razredima bit ce postavljena učiteljska Hca u privremenom svojstvu. Čl. 208. Sve školske opčine, koje se sastoje od delova iz više političkih opdina. saobrazit ce se u svemu ovom zakonu u roku od iedne godine dana, otkako on stupi na snagu. Čl. 209. Sva imovina, koja je bila pod upravom crkvenih opdina i raznih drugih versko školskih organizacija, a bila je namenjena izdržavanju škola i drugim školskim svrhama, imade se i nadalje u tu svrhu upotrebliavati. Ako je odnosna škola postala državnom, imade se ta imovina izdvojiti od ostale imovine tih versko i školskih institucija i ustupiti školi, da istoj svrsi i dalje služi. Izdvajanje te imovine izvršit de oblasna prosvetna vlast u sporazumu sa zakonitim predstavnicima dotičnih versko-konfesijskih organizacija, koje odredi Ministar Vera. U slučaju nesporazuma konačnu odluku o podeli donet de Ministar Prosvete u sporazumu s Ministrom Vera. Čl. 210. Sva ona pitanja, koje se tiču narodnih škola, a nisu naročito predvidena ni obuhvaccna odrcdbama ovoga zakona, rešavat de Ministar Prosvete po saslušanju Glavnoga Prosvetnog Saveta. ' Čl. 211. Ovaj zakon stupa u život. kad ga Kralj potpiše, a obaveznu snagu dobiva od dana, kad se objavi u »Službenim Novinama«. Otada prestaju važiti svi dosadanji zakoni, zakonske odredbe, uredbe, raspisi i naredenja u celoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, koiise s niiine kose.