5REDN.I/ j
JJIŽNICA j CELJE I
Celje - skladišče
D-Per
159/1979
informalui
COBISS s
gorenje
gorenje
gorenje
gorenje
gorenje
UST ZA INFORMIRANJE DELAVCEV GORENJA - ŠT. 29 - V E L E N J E , 12. 10. 1979
PRVI DOGOVORI POTPISANI
Izložba uzoraka proizvoda Gorenje nije interesantna samo za poslovne ljude, saradnike Gorenja, več i za omladinu i radnike. U sredu su izložbu uzoraka posetili i učenici velenjskih škola. Sa njihovih lica čitala se iju-bopitijivost, radoznalost i znažno interesovanje. Ko zna koliko budučih stručnjaka Gorenja je medu njima. Možda če ih izložba sa svim svojim tajnama tehnike navesti na razmišljanje? Budučnost Gorenja je i njihova budučnost, bez obzira da li se radi o beloj tehnici, zabavnoj eiektroni-ci Hi računarima!
Na četvrtom saj mu uzoraka Gorenja je iz dana u dan sve življe. Za četiri dana izložbe naše proizvode je videlo preko 1.100 poslovnih prijatelja Gorenja iz zemlje i ino-stranstva. Za 1980. godinu potpi-sano je više od 30 % planirane prodaje na domačem tržištu.
Medu prvim trgovinskim organizacijama dogovore su potpisale trgovinske kuče iz Slovenije, Vojvodine i Kosova, delimično i iz Srbije. Od slovenačkih organizacija možemo pomenuti Lesninu Ljubljana, Agrtotehniku,
Namu, Autokomerc, Elektroteh-nu iz Ljubljane, Merkur iz Kranja, Primorje Export iz Nove Gorice. Moramo još napomenuti da su to učinili i predstavnici trgovatikih organizacija — Stoteks Novi Sad, SUT Subotica, Morava Sve-tozarevo, J u go tehnika Niš, Gvo-ždjar Kraljevo, Svetlost Beograd, Panonija Sombor, Agrovojvodina Novi Sad, Nišelektro Niš, Ineks Čačak, Ineks Slavonska Požega, Kruševacpromet Kruševac, Ineks Lazarevac, Lirija Prizren i drugi.
Glavna odlika ovog sajma se ogleda u torne što naši poslovni prijatelji mogu videti sve što im nudi Gorenje in na osnovu toga objektivno odlučitl o dalj oj poslov-noj saradnji. A program Gorenja za 1980. godinu je vrlo raznovr-stan, bogat i zanimljiv.
Razvoj tehnologije u Gorenju
OD MLINA ZA VOCE DO RAČUNARA
Kada je 1953. godine kovačko pre-duzede za izradu mlinova za vode, vršalica i proizvod nju zelene gline, lapora i veštačkog kamena za he-mijsku industriju promenilo ime u metalno industrijsko preduzece Gorenje, proizvodni programje još uvek, u velikoj meri, počivao na izradi poljoprivrednih mašina. Tehnologija se zasnivala na poje-dinačnoj ručnoj izradi proizvoda.
I rad u kamenolomu se odvijao rudno (lopata, pijuk). U formiranju konstrukcionih i tehnoloških rešenja saradivao je ceo kolektiv.
1958. godina je za Gorenje predstavljala veliku prekretnicu; proizvodni programje usmeren na na-najjednostavnije štednjake i pedi na čvrsta goriva. Zanatski način pojedinačne izrade se prilično izboljšan uvodenjem jednostavni-jih oriida pomagala. Kada se proizvodnja štednjaka i peči iz šem-peterskog “Agroservisa" preselila u barake, ponegde je tehnologija zanatskog načina proizvodnje počela prelazih na industrijski način.
I 1959. godina je na neki način značila prekretnicu. Te godine se pokazuju prvi znaci serijske proizvodnje, iako se radilo o vrlo malim serijama. Pa ipak nastojanja tehnologa, koji su bili zaduženi za pripremanje proizvodnje malih serija, nisu bila uzaludna, jer se te godine pojavio ostanak dohodka, što do tada nijebio slučaj.
Tada su se radnici odlučili da taj ostanak dohotka ne raspodele za lične dohotke, vec da kupe 25 tonsku presu i tako usavrše proizvodnjo. Time je način proizvodnje postao ved poluindustrijski.
A kad se 1960. godine proizvodnja preselila u staro rudarsko okno, u prostorije nekadašnjih ku-
patila, u pogledu razvoja tehnologije je ponovo došlo do vrlo značajne prelomnice.
Preduzece je dobilo naziv — GORENJE tovarna gospodinjske opreme (fabrika aparata za doma-dinstvo) i vec nekako time začrtalo smer svog razvoja. Preko 200 radnika je drugačije podelilo rad. Konstruktori su počeli študirati nove ideje, nove načine izboljšanja proizvoda, a tehnolozi kako po-didi produktivnost, kako ljudske ruke zameniti mašinom, napravom, orudem.
I 1963. godine su se vec pokazali rezultati tih nastojanja; proizvodni program je proširen na električne i plinske štednjake.
Tim proširenjem proizvodnog programa nastale su nove teškoce. Male i nepodesne prostorije su onemugudavale usavršavanje tehnologije. Rešenje su potražili u izgradnji nove fabričke hale.
”Pravo“ radanje Gorenja i njegove tehnologije realno predstavlja 1964. godina. Dvanaest hiljada kvadratnih me tara nove proizvodne hale značilo je ostvarenje zamišljenih projekata za industrijski način serijske proizvodnje. Svaki radnik je na proizvodnoj liniji (tekucoj trači) dobio “svoju“ operaciju, koju je lakše zapamtio i kvalitetnije obavio. Savremen način tehnologije, razdeljen na radne operacije omogu-cio je zapošljavanje velikog broja nekvalifikovanih žena koje su do tada bile bez posla.
Proizvodnja se delila na odeljenje sirovina, odeljenje dorade, pred-montažu i najzad montažu; nije više bila pod znakom pitanja; najve-či i naj teži delovi su na 500 ton-skoj hidrauličnoj preši dobili želje-ni oblik. Savremena emajlirnica sa lužarom i prvom podzemnem peči omogučila je kvalitetnu za-štitu poluproizvoda iz lima.
U razvoju tehnologije Gorenje je ostvarilo ogroman nap red a k
Svaka godina je donela nešto novo, svaka je na neki način predstavljala neku prekretnicu, pa tako ni 1965. godina nije bila izuzetak. Te godine je doneta odluka da proizvodni program Gorenja obuhva-ti i prizvodnju mašina za pranje rublja. Pošto do tada, na tom po-dručju nije bilo nikakvih iskus-tava, najbrži način do realizacije te ideje je predstavljao patentni ugovor.
Ved oktobra iste godine krenula je tekuca traka sa prvim mašina-ma za pranje rublja. To su uglav-nom bile kompletne mašine italijanske izrade. Preko tih mašina su se stručnjaci razvoja, konstrukto-ri, tehnolozi i drugi, prvi put upo-znali sa tom tehnikom, t.j. dobili su mogučnost da nešto nauče. I iskoristili su je; danas se mogu pohvaliti sa novom savremenom ma-šinom za pranje, koju su kompletno iskonstruisali i usavršili stručnjaci Gorenja.
Tako su 1967. godine pustili u pogon tekuče trake u novoj hali mašina za pranje. Razvoj tehnologije je u tom pogonu pokazao ve-
U svetu komplikovanih sastavnih de lova
liki napredak. Skoro sav transport je sproveden visečim i pri-zemnim transporterima. Sirovi limeni poluproizvodi su dobijali odredeni oblik na savremenim, visoko produktivnim prešama i automatima. Spajanje sirovih pod-sklopova se odvija na modernim automatima; površinska zaštita u savremenoj automatskoj lakirnici stiče nove kvalitetne komponente. Svaka mašina ima svoja pokret-na kolica, za radnika značajno sredstvo jer mu olakšava naporno saginjanje.
Nema više prenošenja i individual-nog transportovanja sastavnih de-lova. Svaki sastavni deo ved u skladištu dobija tačno odredeno mesto na korpi, gde ga radnica na-de bez ikakvog okretanja i napora. U postupku sastavljanja poma-žu joj najsavremenija pneumatska oruda. Samo nekoliko dodira na dugme i srž mašine se ved na lazi u obodu.
NASTOJANJA ZA BOLJI KVALITET
Uz sve to, ne smemo zaboraviti na sve veda nastojanja za postizanje botfeg kvaliteta. I razvoj kontrole tehnologije je dobio svoje znača -jne dimenzije. Svaki proizvod je stoprocentno pregledan, pa tek onda otpremljen u skladište. Proizvodni sistem nije zaključen od-laskom aparata iz fabričkog kruga. Po celoj Jugoslaviji su počeli ni-cati servisni centri.
Proizvodnjom mašina za pranje rublja Gorenje je 1968. godine ostvarilo takvu akumulaciju, da su se ukazale nove mogucnosti pro-širenja proizvodnog programa. Na redu su bili hladnjaci. Postavljanje tehnološkog procesa u proizvodnji hladnjaka plod je rada naših stručnjaka iako na tom području nisu imali prethodnih iskustava.
Počelo se od “detaljnog ogledan-ja” proizvodnje hladnjaka italijan-skog partnera. Konstruktori i teh -
N e kad a tako...
Danas drugačije...
nolozi su preštudirali gradu i sa nekim izmenama izradili svu doku-mentaciju. U datoj situaciji je to bilo prihvatljivo, jer za sopstvena otkrida nije bilo vremena.
A danas se Gorenje može pohvaliti novim programom hladnjaka i zamrzivača kao rezultatom rada svojih stručnjaka.
Proizvodnja prvih hladnjaka počela je u jednom uglu pogona mašina za pranje, a tehnolozi su isto-vremeno postavljali tehnologijo izrade kompresorskih hladnjaka u novom pogonu. Proizvodnja je u novom pogonu počela 1969. godine. Tehnologija je plod rada domačih tehnologa koji su ved bili samopouzdani, za sobom su imali prilična iskustva.
Ta ista godina je donela još jedmi značanju novost — uvedena je
automatska obrada poda taka na savremenom računam. Uporedo sa tim ustanovljene su nove službe razvoja. Uvek prisutna snažna težnja po usavršenosti proizvodnje dovela je do formiranja konstrukcije naprava i orudja. Novu dobit za razvoj tehnologije predstavljala je i prototipna radionica sa laboratorijem i alatnicom. Počela je izrada jednostavnijih orudja i alatki, koje su pre inače uvožene. Gorenje je postalo več tako veliko daje bila neophodna i bitna bolja organizovanost i uža usme-renost pojedinih službi. Sve više je vodena briga o radniku — neposrednem proizvodaču. Usle-dilo je plansko koriščenje rezervi. U tu svrhu je osnovana služba za študij rada, mada u početku brojčano vrlo mala.
NOVA TEHNOLOGIJA -PLOD RADA DOMAČIH STRUČNJAKA
Pridruživanjem fabrike “Sever" iz Subotice 1970. godine počeo> proces integracije. Gorenje se sve više oslobadalo zavisnosti od koo-peranata. Te godine je došlo i do saradnje sa zapadnonemačkom firmom “Kerting". Sa črno—belim televizorom Gorenje je zakoračilo u svet elektronike. Počeo je intenzivan razvoj tehnologije elektronike, a rezultat tog razvoja je današnji vlastiti televizor u boji.
Proizvodni program se u 1971. godini permanentno širi, ovog puta na male aparate za doma-dinstvo i kuhinje. Izrasla su dakle dva nova pogona, razvoj tehnologije je zaertao nove pavce i dimenzije; svaki je imao sasvim specifične karakteristike; opet je bilo potrebno učiti i sticati nova iskustva. I proces integracije se te godine na-stavio. Gorenje sve više raste, širi se i postaje sve nezavisnije, što je od ogromnog značaja za razvoj tehnologije.
A upravo razvoju tehnologije je u Gorenju ukazivana posebna i naj-
veca pažnja. U težnji za usavršce-nošdu 1971. godine je u Gorenju proradio nov pogon štednjaka. Postavljena tehnologija je isključivo rezultat rada domačih stručnjaka; na području bele tehnike je predstavljala najsavremeniju, ne samo za jugoslovenske ved i evropske prilike. Dokaz toj tvrdnjije veliki prorast produktivnosti.
WORK - FAKTOR SISTEM
Sa postignutim uspesima Gorenje se nije nikad zadovoljavalo. Znalo je da se može učiniti više i još bolje.
Tako je 1972. godine postojeda služba za študij rada pojačana i proširena. Uveden je nov sistem merenja rada sa unapred odrede-nim vremenskim intervalima. Od-lučili su se za Work — faktor sistem, čija je nadgradnja u to vreme bila najpotpunija. Bili su sves-ni činjenice da se propušteno ne može olako nadoknaditi, pa su se sa velikom marljivošdu prihvatili iskorišcavanja unutrašnjih rezervi. Počeli su savremeno oblikovanje radnih mesta, poštujudi sve ergonomske zakonitosti. Svi suvišni pokreti u pojedinim operacijama su izostali. Raznim racionalizacijama način rada je pojednostav-ljen, niz naprava i pomagala je ras-teretilo radnika od nepotrebnog i teškog napora. Operacije su me-dusobno sinhronizovane, radnici su podjenako opteredeni. Gde god je moguce radne operacije su prilagodene radniku, njegovom normalnom držanju tela, što man-jem zamaranju itd. Više nije sve-jedno na kakvoj stolici radnik sedi, kakav je nivo njegovog radnog prostora, veličina, višina. Pored pauze za doručak radnik ima još dodatne pauze, ima se u vidu njegova prilagodljivost novim radnim operacijama, planirano se podučava novim operacijama ili izmenjenim metodama rada.
HUMANIZACIJA RADA
Još veda dobit, ostvarena novim načinom merenja rada, odražava se kod projektovanja proizvodnih postupaka oko novih proizvoda, t.j. novih tehnoloških zamisli. Ceo proizvodni i tehnološki proces je moguce vremenski vrlo precizno determinisati ved na “pa-piru“, kad još ne postoji niti prototip novog proizvoda. Tako je stvorena mogudnost preciznijeg planiranja, optimalan izbor tehno-loškog i proizvod nog procesa. U pravom smislu reči, projektovanje postaje industrijsko projektovanje.
U poslednje vreme, i kad god je to moguce, u Gorenju postepeno ukidaju klasične trake i na taj način doprinose humanizaciji rada i radnih uslova. Počeli sm-redivanje integrisanih radnih mesta, transportni trak je prestao da predstavlja "goniča" za radnika, ved samo sredstvo sa transportnom funkcijom. Nišu retki primeri da su stručnjaci industrijske elektronike, uz pomoč drugih službi, medusobno povezah neke mašine i pretvorili ih u aparate sa daljinskim upravljanjem i time rastereti-li radnika, koji je sada samo kontrolor, i tone za jednu mašinu, ved više mašina u nizu istovremeno.
Razvoj tehnologije u Gorenju ni-kada nije bio u raskoraku sa vremenom. I ubudude de nastojanja biti usmerena u tom pravcu — sve u korak sa vremenom. Želja Gorenja je da proizvodni proces bude što automatizovaniji, da u bliskoj buducnosti upravljanje i vodenje proizvodnje u celini pre-uzme računar, a da rad ljudskih ruku zamene automati i roboti.
I N FO R M A T O R — list za informiranje delovnega kolektiva Gorenje TGO. Izdaja in ureja INDOK služba. Glavni urednik Hinko Jerčič, odgovorni urednik Marjan Salobir. Izhaja najmanj dvakrat mesečno. Naklada 7.000 izvodov. Tisk: Tiskarna Kinegraf Prevalje. Oproščeno plačila prometnega davka po sklepu 421/1.
MEDICINSKA
ELEKTRONIKA
Tempo savremenog života podiže kvalitet življenja ljudi, a uz to ljudski organizam izlaže fizičkom i psihičkom naporu, koji na odre denim organima izaziva neprijat-ne posledice. Te mogu biti znaci oboljenja ili oštecenja koja na lju-dskom organizmu ostavljaju pri-vremene ili trajne znake, t.j. mogu ga izbaciti iz koloseka normal-nog života; psihički problemi koji se obično javljajo kao rezultat takvog stanja teškode samo još više potenciraju.
Sa težnjom da tako pogodenim ljudima pomogne, u Ljubljani se okupila ekipa inženjera i tehni-čara. T a ekipa, pod nazivom REC, ima prostorije u Institutu Jožef Štefan, Fakultetu za elektrotehniku, Kliničkom centru i u Zavodu za rehabilitaciju invalida.
U tim prostorijama ekipa obavlja svoj istraživački rad, a povezana je i sa srodnim institucijama u ino-
stranstvu. Dve grupe iz te ekipe prednjače na tom polju, zapravo ved od prvih pokušaja uspešno pomažu ljudima sa oštečenjima nervnog sistema i onima sa problemom nekontrolisanog uriniranja (lučenja mokrace).
Prva grupa FESE pomaže ljudima sa oštecenim centralnim ner-vnim sistemom (kap) ili oštecenim perifernim nervnim sistemom (oš-tecenje živaca na rukama ili nogama, kao posledica nezgode).
Druga grupa FESUM je brojnim pacijentima omogočila povratak u normalan žibot. Nekontrolisano lučenje urina (inkontinencije) za bolesnika predstavlja psihičko op-terecenje i, naravno, higijenske probleme.
Uz pomoč mikro elektronike obe grupe su uspele da iskonstruišu elektronske aparate koji pomažu u lečenju i sprečavanju oštecenja. Ti elektronski aparati su zapravo laboratorijski unikati, stručno na-
zvani funkcionalni električni sti-milatori. Za rad u laboratorijumu ti prototipovi su zadovoljili, a istraživački rad te grupe ne daje joj vremena za izradu sti-mulatora sa konstrukcijskom i tehnološkom dokumentacijom, neophodnom za serijsku proizvodnjo. Pa ipak moramo reci da takav rad nije osnovna preoku-pacija grupe REC.
NAUKA I GORENJE U SLUŽBI MEDICINE I ZDRAVLJA
Medicinska elektronika je predmet interesovanja i stručnjaka Gorenja. U Osnovnoj organizaciji udruženog rada Elektronika rodio se nov program - Medicinska elektronika. U tom programu stručnjaci Gorenja su morali da primene posve nove konstrukcijske, tehnološke i kontrolne postopke. A za grupu mladih stručnjaka to nije bio nimalo lak zadatak.
Proizvodni program čine dve samostojne zaključene celine, čiji su
proizvodi sve potrebniji medicinskim ustanovama i licima koja ta-mo traže pomoč. Programi FESE i FESUM dokaz su veoma dobre saradnje izmedu nauke i privrede, jer ono što su naučnici grupe REC zamislili, Gorenje je prenelo u svoj proizvodni program.
Proizvodi FESE koji se odlikuju jedinstvenim tehničkim rešenji-ma,originalnim tehničkim postup-cima, i služe za funkcionalno stimulacijo ekstremiteta, predstavljajo
UNIFES — primer univerzalnog električnog stimulatora koji se primenjuje kod oštecenja central-nog i perifernog nervnog sistema. Namenjen je za primenu kod ležanja u postelji i, zbog pogodne konstrukcije, pacijent ga može upotrebljavati i kod kuce. Na taj način se troškovi bolničkog le-čenja prilično smanjuju;
MI KROF ES — služi kao pomagalo za hodanje bolesnika sa posledicama kapi, a koji imaju po godenu levu ili desnu stranu tela. Njihov hod je nenormalan, nepri-rodan, u toku hoda ne mogu po-dizati stopala. Takvom stopalu mikrofes vrača izgubljeno sposobnost, i čak se automatski prila-godava pacijentovom hodu. Stimulator se postavlja pod koleno;
Proizvodi medicinske elektronike predstavljaju još jednu novost 4. sajma Gorenja
HEMIFES — je pomagalo za paci-jente koji su doživeli kap i ne mo-guda otvaraju dlanove ruku, pa tako ne mogu hvatati i pomerati predmeta. Stimulator se pričvrščuje oko pasa i pacijentu omogučuje hvatanje i prenošenje predmeta bez primetnog pomeranja i dizan-ja ramena.
Drugi, isto tako važan deo proizvodnje, predstavljajo aparati za le-čenje urinske inkontinencije na -kon porodaja, raznih bolesti i usled starosti.
VAGICON X — je automatski vaginalni stimulator i po konstrukciji predstavlja jedinstven proizvod na svetu, funkcijo vrši odmah na-kon postavljanja u spolovilo.
VAGICON — ima istu funkcijo kao i VAGICON X sa tom razli-kom stoje elektronka sa baterijom montirana u kutiji koju pacijent-kinja nosi u džepu. Na kutiji je dugme za podešavanje jačine stimulacije.
RECTIKON, RECTIKON O -su rektalni stimulator!. Njihov elektronski deo je isti kao i za Vagikon, oba uloška su izradena iz biološko neaktivnog materijala, samo što je uložak za Rectikon manji i namenjen je za decu.
Opisanim proizvodima Gorenje nije učinilo poslednji korak u osvajanju proizvodnje novih medicinskih paparata. Ako je nauka u početku, uz minimalna finansij-ska sredstva, delovala na tom po-dručju, sada, uz proizvodnjo sti-mulatora u Gorenju nece više biti osamljena.
Od te saradnje Gorenje očekuje nove aparate — bifazni stimulator, nov tip univerzalnog stimu-latora itd.
I na taj način Gorenje dokazuje svoje interesovanje za saradnju sa naučnim ustanovama, a na dru-goj strani vrši humano misiju — olakšava život invalida i bolesni-ka.
NOVO IZ PROGRAMA BELE TEHNIKE
Jed na od značajnih novi na u programu za 1980 — pečni ca sa ventila toro m
ALATNICARI
PLANIRAJO
Radhici osnovne organizacije ud-ruženog rada Alatnica prvi su pri-stupili i izradiii smernice i isho-dišta za novo srednjoročno raz-doblje 1981 — 1985. Time žele da doprinesu svoj udeo razvoju Gorenja, i u prihvatanju smernica v ide iz laz i smatraj u da če tako uhvatiti korak sa savremenom tehnologijom.
U tu svrhu je osnovana radna grupa za pripremu ishodišta i smernica. Radnu grupu je vodio ruko-vodilac OOUR Alatnica Jakob Virtič. U diskusiju se se uključile sve društveno političke organizacije, kao i svi rad niči OOUR. Predlog planskih dokumenata je po-tvrdio i Izvršni d od bor Osnovne organizacije sindikata na svojoj sed niči od 20. septembra 1979, koju je vodio predsednik Ivan Gašper. Sednica je bila vrlo dinamična i plodna.
Na sednici je bilo istaknuto da je Alatnica svoje razvojno usmeren-je postavila več januara 1977. go-dine. To usmerenje je zasnovala samo na porastu proizvodnje or-rudja, povečanju produktivnosti rada i poboljšanju us/ova rada, kao i poboljšanju kadrovske strukture. Analiza realizacije tog plana je pokazala da če isti biti realizovan do kraja 1980. godi ne. Taj plan ima
veliki značaj prevashodno zbog ostvarenih uslova za izradu pa i realizaciju novog plana 1981 — 1985, a obezbeden je i prostorski plan do 2000 godine.
Za takvo usmerenje če biti neop-hodna odgovarajuča oprema lalat-nice, organizovanost, podela rada, povezivanje sa metalnom industri-jom u Šaleškoj dolini i unutar rad-ne organizacije Gorenja.
U tom periodu je potrebno sman-jiti uvoz za 60 %. Buduča proizvodnja treba da se usmeri u izradu automatizovane linijske mašin-ske opreme i industrijsku elektroniku, u saradnji sa Institutom Jožef Štefan.
Srednjoročni plan za pomenuti period če dublje prodreti i u život-ne prilike naposrednih proizvoda-ča, a te su: briga za stambena pitanja, za zdravstvo , dečju zašti-tu, rekreaciju, kao i za tokove opšte društvenog interesa, a koje diktiraju opšte smernice srednjo-ročnih planskih 'usmerenja u Sloveniji.
Srednjoročni plan OOUR istovre-meno obuhvata i fizički obim proizvodnje, kadrovsku strukturu,investicije i celokupan prihod i do-hodak.
Fizički obim prizvodnje je u stal-nom porastu. Tako su u 1976. go-dini izvršili 3.500 zahvata popravke orudja, a za 1980. godi n u pred-vidaju 5.500, 1985. pa čak 8.250 zahvata. U 1976. godini su izradiii 78 novih orudja, 1980. planiraju 150, a 1085. predvidaju 260. Značajno mesto zauzima i proizvodnja novih maši na.
Pre četiri godine proizveli su ih 20, sledeče godine če ih proizvesti 60, a u 1985. več 150. I u na-rednom razdoblju če radnici OOUR Alatnica izvršavati narudž-be OOUR Gorenja. I na tom pod-ručju če biti veliki skok; ako poredimo 1976. godinu kada je broj izvršenih časova bio 160 u mesecu, 1980 p la ni ra ju čak 2.500 časova i 1985 5.000 časova — vidimo taj skok.
Kolektiv radnika OOUR Alatnica je sorazmerno mlad, a ima vrlo visoku strččnu spremu. Pa ipak u planu pokazuju potrebu po do-datnom obrazovanju i povečanju broja radnika. Do 1985. godine plani raju 120 novih radnih zada-taka, od toga za kad rove sa visokim stručnom spremom (10), sa višom 10, sa sred njo m 25 i sa stručnim zanimanjem 75.
Do 1985. godine če u nova ula-ganja nameniti preko sto miliona dinara, a uz to če pobrinuti prvenstveno za zamenu zastarelih maši na za obradu, kao i nabavu ma-šina visoke produktivnosti. Mora-ju povečati proizvodnju orudja i naprava, što če im omogučiti svakakao nova mašinska oprem a u vrednosti 80 miliona denara.
Za zamenu mašina če nameniti 16 miliona dinara, za proizvodnu halu sa preko hiljadu kvadratnih metara površine 8 miliona dinara. U planu su predvideli i nabavu karbonitrirnice 5 miliona dinara.
Do h o da k na radnika o ve godine iznosi 240.000 dinara, a so do 1985. godine isti treba da se poveča na 450.000 dinara.
Od popravke i izdrža vanja orudja, za izrečena nova orudja i maši ne, naprave i šablone, i od ostalih usluga, p la ni ra ju u 1980.; godi ni prihod u višini 102 miliona dinara, a 1985. godine več oko 195 miliona dinara.
"S vi navedeni elementi mora ju biti u skladu sa potrebama i smernicama rad ne organizacije Gorenje TGO. Na predlagan osnutak is-hodišta i smernica srednjoročnog razvoja naše osnovne organizacije, svi moramo dati primedbe, sami najbolje zmamo šta je za nas naj-zna čajni je", ista kao je na kraju Jakob Virtič.
KUTA K ZA PLANINARE
Ovogodišnju planinarsku sezonu če planinari Gorenja uspešno zaključiti usubotu, 20. 10. 1979.
Put če ih voditi kroz najlepše, najživopisnije predele Pomurja, sever ozapad ne i centralne Slovenske Gorice.
Polazak je iz Velenja ispred Rdeče hale autobusom u 6,00 časova. Pohod če se odvijati pod stručnim vodjstvom domačina i odličnog po-znavaoca ovog kraja Slovenije, druga Korošca, i trajače oko 4 sata.
U 17,00 časova je u Gornjoj Radgoni zborno mesto, tu če biti večera, zabavni program i igranka.
Svaki učesnik plača 100 dinara. Prijave če primeti drugarica Kovač Marija u Kadrovskoj službi, do popune autobusa.
Kroz živopisno lepezu uzoraka proizvoda Gorenja u Rdečoj hali, svaki dan prodefiluje mnoštvo domačih i stranih gostij u, poslovnih partnera i posetilaca. Gledaju, raz-govaraju, ocenjuj u, daju primedbe. Kroz mišljenja nekih gostiju, pokušačemo da vam dočaramo bilo sajma u sredini prve nedelje njegovog trajanja.
HANS MILER I GERARD HOJ-ZLER, predstavnici svetski poznate kompanije ITT, pauzu u toku poslovne posete Gorenja su iskori-stili za razgledanje sajma.
"Možemo reči — fantastično! Nismo očekivali da čemo u tako maloj zemlji, kao što je Slovenija, imati priliku da vidimo prikaz tog velikog, opširnog, funkcionalno povezanog i zaključenog programa. Odlika sajma se ogleda baš u
OBAVEŠTENJE BLAGAJNE UZAJAMNE POMOČI
Komisija za rešavanje molbi ulo-ženih u Blagajnu uzajamne pomoči “Gorenje", sve prijavljene za mesec oktobar 1979, godine obaveš-tava:
Za mesec oktobar je uloženo 411 molbi, a ukupan iznos je
3.620.000	din. Pozitivno je rešeno 254 molbe, a odbij eno 157.
Najviši iznos za oktobar je bio
5.000	din na prijavljenog, osim jednog slučaja.
U ovakvoj situaciji, a koja se ponavlja iz meseca u mesec, komisija je zauzela stav da do daljnjeg neče odobravati iznose veče od
5.000	din za rok 10 meseci.
torne, da na jednom mestu vidiš toliko različitih proizvoda.
Velenje poznajemo več nekoliko godina i oduševljeni smo proizvodim a ko j e tu susrečemo. U budu-če vam želimo ogroman uspeh u
MIŠLJENJA I ODJECI
Drug Stane Dolanc je sa velikim interesovanjem razg/edao program računara
ne tehnike. Sada gradimo novo skladište gde čemo moči čuvati poljoprivredne alatke. Te su u Gorenjsko/' vrlo omiljene i cenjene.
Upoznati smo sa vašim trenutnim teškočama. Nadam se da čemo ih svi zajedno uspešno prebroditi, na kraju krajeva, bela tehnika je ne-pogrešiv program naše prodaje."
DŽAFER ŠALJA, samostalni referent za mehanizaciji! — Agro-kosovokomerc, Priština
"Potražnja male poljoprivredne mehanizacije na Kosovu je izu-zetno velika. U vašem zelenom programu smo našli proizvode ko-ji su kod nas dobro cenjeni. Zato čemo se i dogovoriti za kupo-vinu u 1980. god in i. U prodaji smo. naime, naišli na p roblem kreditiranja, banke trenutno ne odo-bravaju kredita, a sami ne može-mo da kreditiramo potrošače. Sa predstavnicima Gorenje — Muta se upravo dogovaramo o moguč-nosti podizanja kredita. S ve količine male poljoprivredne mehanizacije smo več zaključili.
Mada sam tu na sajmu, moram vam priznati da još nišam imao vremena da pogledam s ve izločene artikle. Ipak, najpre moramo rešiti pitanje kreditiranja, pa tek onda potpisati ugovor!”
Tako iz dana u dan. Potrebe, mogočnosti. Pitanje kredita sistemski nije rešeno... Mišljenja, stavo-vi, oslovi...
Čisti račoni — dobri prijatelji...!
Hinko J. Vito K.
To su artikli koji se moraju što pre nači na tržištu, jer ih kupci sa nestrpljenjem očekuju.
.Našim kupcima ubuduče želimo da ponudimo i vaš program ze/e-
izboru noviteta, i nadamo se da če naša saradnja ostati trajna i uspešna."
STANE JELER, rokovodilac ode-ljenja široke potrošnje MERKUR, Kranj:
"Za nas trgovce ovakva izložba je vrlo paktična. Na njoj može-mo videti s ve proizvode, sve novosti. Novosti Gorenja nas skoro više ne iznenaduju, to od Gorenja realno očekujemo. Izbor je zaista bogat. Jedina primedba ko ju bi imao je možda u vezi oblika ručki nekih hladnjaka. Čini mi se da kupci sa njima nisu najbolje zadovoljni. Naročitu paž-nju sam posvetio TV prijemnicima sa daljinskim upravljanjem i mu-zičkim centrima.