KRALJEVINA SRBA, HRVaTA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 81 (2)
INDUSTRIJE SVOJINE IZDAN 1. MAJA 1929.
PATENTNI SPIS BR. 5841
&
Societe Electro Mecanique cE Appareiilage pour 1’ Essence Boi Colombes, brancuska
Rasporea kojini se ceviči rezervoar! čine neprebojnim.
Prijava od 3. juna 1927.
Ovaj se pronalazak odnosi na naročiti rasporea koji omogucava ua se rezervoar. 1 ma kakve cevi načine nepropustljivim, a naročilo benzinski rezervoar! za aparate, koji mogu biti probijam zrnima m drugim zapaijivim projektima.
Dve glavne Karakteristike pronalaska
leže:
1.	u zaštiti metalnih rezervoara.
2.	u izradi novog rezervoard, koji je vrlo rasterečen i ima laku zaštitu;
Zaštičeni rezervoar treba da ispuni više uslova:
1.	on mora ostati nepropustljiv (da ne curi) kad kroz isti prodje projektil.
2.	kad kroz isti prodje na pr. zapu-ljivo zrno, on ne sme dopustiti da se ben-zin upali.
3.	on treba da da trajnu zaštitu.
4.	on ne treba da dejstvuje na sam metal rezervoara.
5.	Sam rezervoar treba da je izveden tako, da što je moguče manje šteti zaštit-ne organe u delu iskidanom od projektila.
6.	Rezervoar i njegovi zaštitni omoti treba da su što je moguče manje teški, tako da se mogu korisno upotrebiti u vaz-duhoplovstvu.
Iskustvo je pokazalo, da sadanji zašti-čeni rezervoari ne ispunjavaju na zadovo-ljavajuči način sve gore pomenute uslove.
Jasno je da guma, koja čini i glavni deo svake hermetičke zaštite na jednoffl rezervoaru nesme biti izležena atmosfer-skim uticajima, tako da bi se izbeglo raz-
Važi od 1. juna 1928.
laganje gume koje ti utica ji uslovljavaju.
o uruge Strane apsolutno se niora iz-beči svaki neposredan dodir izmedju lii-aroiskoipioriiti materija i rezervoarskog li-rna, jer vlaga Držo napada lini, koji se ok-sidiše i otada čini glavnu opasnost za avion u letu.
Uvaj pronalazak sadrži u sebi sve gore pomenute uslove.
Priloženi načrt pokazuje kao primer jedmi zid rezervoara, koji je zašticen po pronalasku.
Sl. 1 je izgled u vertikalnoni preseku.
Sl. 2 je izgled koji pokazuje jednu iz-liienu (variantu) kod koje je izveden ra-sterečeni zid sa lakom zaštitom.
Da bi se izbeglo štetno dejstvo nametal samog rezervoara 1, na isti.se načini zaštitni sloj 2 načinjen od ma kakve tala-saste materije, kartona, vlakna ili svake druge ne hidroskopične materije. Cilj je ta-lasima, da metal ostave potpuno okružen slojem vazduha, koji se na ta j način na-lazi zatvoren u ne hidroskopičnom omotu.
Z ati m je rasporedjen prvi sloj 3 sa-stavljen od jedne kompozicije pare koja se lako rastvara pri dodiru sa benzinom.
.Za ovim prvim slojem kompozicije pare ide nov zaštitni sloj 4 od istog talasastog materijala kao sloj 2. Uz ovaj sloj 4 na-lazi se drugi sloj 5 od kompozicije pare istovetne sa slojem 3. Radi zašti-te rezer-voarske obloge protiv atmosferskih utica-ja, poslednji sloj 5 od kompozicije pare
Din 5.—
pokriven je pudesnim tkivom 6, itoje je nacinjeno neprobojno za tečnosti 1 iaivi-rano spolja KaKvoin materijom, Koja se ne .rastvara u nenzinu.
Talasasta materija, koja se nalazi iz-medju ona sloja pare, ima za zaaatak ua oarzava vazuusm sloj potreban za oobro oarzavanje pare 1 aa da vremena oenzinu, koji bi usieu Kanve pertoracije mogao pro-ci kroz prvi sloj pare d, da dospe pod vrlo slabim pritiskom do orugog sioja pare, razlivdjuci.se po kanalima.
Svaki sloj pare d 1 o može biti namiljen od jednog 1I1 vise listova, razne elastičnosti 1 izraoe, tako da posle prolaza projektila rupe leže jeuna preko druge sprečavajuči na taj način svaki izlaz tečnosti.
Svaki sloj pare može se isto tako na-činiti da jedna strana ima talase. Na ovaj način če slojevi pare zameniti slojeve ta-lasaste materije.
Ovako načinjeni rezervoar može se upotrebiti takav kakav je ili se može za-tvoriti u kakav spoljni omot (izbušeni metal, pojasi metalni ili od tkiva i t. d.)
Jasno je da se za izradu hermetičnog rezervoara, koji je probijen na više mesta na pr. zrnima, koja pri izlazu prave vrlo velike rupe u metalu, mora u gore opisanoj zaštiti predvideti dvojni sloj od pare, što naravno povlači povečanje težine.
Ova 'razmišljanja dala su povod za drugi deo .pronalaska, koji 'Se odnosi na novo izvodjenje samog rezervoara. Ovaj je potpuno načinjen od aluminijskog lima ili kod drugog izbušenog metala 7. Rupe 8 mogu se načiniti u što večem broju; tako da metalna površina rezervoara bude sve-dena na najmanju meru. Ova površina služi samo kao- armatura, nosač za platno 9 u kome je rezervoar smešten.
Ovo platno 9 ušiveno ili slepljeno, na-činjeno je neprobojno za tečnosti na obema svojim površinama i to rastvorom koji se apslutno ne razlaže u benzinu, na pr. gumenim lakom, celuloznim acetatom itd.
Ovako načinjeni rezervoar je očevid-no mnogo lakši nego od punog metala i za isti ne postoji više opasnost od velikih
otvora, i prema torne, on se prosto može zaštititi jednim ili sa više slojeva pare 10 i platna 11, kao što je gore rečeno i na taj način odgovarače uslovima neproboj-nosti i nezapaljivosti, kao i prednji rezervoar. lskustvo je pokazalo, da takav rezervoar potpuno zaštičen, teži rnanje nego isti rezervoar od lima bez zaštite.
Isti pronalazak opisan za konstrukcija rezervoara primenljiv tako isto za kon-strukciju svili cevi koje postoje u avijatici i kod automobila. Takva cev može se načiniti prosto od platna tkanog u vidu cevi koje se impermeabilizuje nekim u benzinu neraistvorivim rastvorom na obema svojim površinama. Da bi ovakva cev dobila iz-vesnu krutost, ona iznutra može iinati spiralu od metalnog konca ili svako drugo lako pojačanje.
Patentni zahtevi:
1.	Raspored kojim se cevi i rezervoa-ri čine nepropustljivim naznačen time, što se postavi jedan sloj makakve talasaste materije, koja nije hidroskopična, u do-dir sa metalom, i što uz ovaj sloj dolazi jedan drugi sličan sloj postavljen izmedju dva sloja od kompozicije od pare i spoljni omot, koji je nepropustljiv za tečnosti i nerastvorljiv u benzinu.
2.	Raspored kojim se cevi i rezervoar! čine nepropustljivim po zahtevu 1, naznačen time, što je metalna površina rezervoara svedena na minimum; izbušenjem rupa u metalnom omotu što je nepopustljivost ovog izbušenog rezervoara obezbe-djena jednim za ceo rezervoar predvidje-nim omotom od tkiva impermeabilizira-nog kakvim rastvorom nerastvorljivim u benzinu, na pr. lak gumorn, celuloznim acetatom ili torne slično; što je ovaj rezervoar zatim zaštičen samo jednim podesnim slojem kompozicije pare, koji je pokriven impermeabiliziranim tkivom.
3.	Raspored kojim se cevi čine nepropustljivim prema zahtevu 1 i 2 naznačen time, što su cevi napravljene od platna impermeabiliziranog kakvim rastvorom koji se ne rastvara u benzinu i montiranog na više ili manje krutoj armaturi.
Adpaferit broj 5841.
5 -




■

>
' :
' ■
:v • . .. *• : /.
■ -