KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 12 (5)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Septembra 1931..
PATENTNI SPIS BR. 8310
Naamlooze, Vennooischap De Bataafsche Petroleum Maaischappij,
Haag, Holandija.
Postupak za apsorbovanje olefina i, odnosno, ili njihovih polmerizacionih produkata. Prijava od 20. maja 1930.	Važi od 1. decembra 1930.
Traženo pravo prvenstva od 4. juna 1929. (Engleska).
Pronalazak se odnosi na postupak za apsorbovanje olefina, sa tri ili više atoma ugljenika i jednim ili više dvojnih jedinje-nja u molekula, pomoču podesnih jakih ki-selina u prisustvu kataiizatora i za pripa dajuče spravljanje odgovarajučih estera, etera, alkohola ili drugih jedinjenja iz ad-sorpcionih produkata i sastoji se poglavito u torne, da se upotrebljuju katalizatori, koji sadrže gvožđa, kobalta, bakra, srebra ili metale iz platinske grupe ili jedinjenja o-vih metala ili više ovih metala ili, odn. i metalna jedinjenja.
Poznalo je da se etilaikohol, izopropil-alkohol, butilalkohol i torne, sl. spravljaju na taj način, lišto se odgovarajuči olefini apsorbuju pomoču sumporne kiseline i do-biveni sulfati se hidrolišu. Pored alkohola mogu se kao što je poznalo, spravljati i druga jedinjenja, kao ester ili eter, buduči da se najpre pomoču sumporne kiseline apsorbuje olefin i da se po torne reakcio-ni produkti, koji postaju pri apsorbovanju, pretvore u ester, etar ili torne sl. Kod ovih poznatih postupaka obično je apsorpciona brzina olefina pomoču sumporne kiseline mala i stoga je radi povišenja reakcione brzine več predlagana upotreba raznih kataiizatora.
Sad je nadeno, da se reakciona brzina pri apsorbovanju olefina, sa tri ili više a-
toma.ugljenika i jednim ili više dvojnih jedinjenja u molekulu i odn. ili njihovih po-limerizacionih produkata, u jakim kiselina-ma znatno povečava i da obrezovanje sme-tajučih i neželjenih uljanih polimerizacio-nih produkata biva potpuno ili u velikoj meri izbegnuto, ako se kao katalizator upo-trebe materije, koje sadrže gvožđe, kobalt, nikl, bakar, srebro ili metale iz platinske grupe ili jedinjenja ovih metala ili više o-vih metala ili, odn. i metalna jedinjenja. Pri torne bivaju postignuti naročilo dobri rezultati pomoču jedinjenja ili komplesnih jedinjenja gore navedenih metala, koja su rastvorljiva i to prvenstveno rastvorljiva u upotrebljenoj apsorpcionoj kiselini. Ova rastvorljivost jedinjenja u kiselinama ne mora biti svojstvena još od početka, nego može biti izazvana takođe tek obrezovanjem rastvorljivih jedinjenja ili kompleksnih jedinjenja sa ili u kiselinama.
Kod katalitičke upotrebe gorepomenutih metala ili jedinjenja preporučuje se, da se upotrebe u veoma finoj razdeljenosti, na pr. koloidalno taloženi na kakvom nosiocu kao čađi, gelu siliciumove kiseline, glini za oduzimanje boje ili torne sl. Vrednost metala u katalitičkim metalnim jedinjenjima može biti proizvoljna; na pr. mogu biti upo-trebljena jedinjenja koja sadrže metal u obliku največe ili najmanje vrednosti, kao platinskih i platinastih jedinjanja.
Din. 5.
Primeri:
1.	25 gr. čađi, koji sadrže 2 gr. fino i-siinjene plaiine, bivaju pridodati ka 100 cm3 90’/(1-ne sumporne kiseiine. Ako se kroz apsorpcionu tečnost, koja je na ovaj način dobivena, provede 10 1 propilena to biva apsorbovano 85°/0 propilena.
2.	Ako se propilen provede kroz 100 cm3 900/o-ne sumporne kiseiine u kojirna je rastvoreno 5 gr. kuprocianida, biva apsorbovano 71°/o propilena.
3.	5 gr. bakrooksidula biva dodalo ka 105 cm3 90oP-ne sumporne kiseiine. Kroz masu biva provedena struja ugljen-oksida, čime se obrazuje rastvorljivo kompleksno jedinjenje ugljen oksida sa bakrooksidulom. Kroz, na ovaj način dobivenu apsorpcionu tečnost biva proveden propilen; pri torne biva apsorbovano 90 V0 propilena.
LImesto ugljenoksida može se upotrebiti :i etilen ili azotni oksidul (NO) da bi se razna nerastvorljiva jedinjenja gore navedenih katalitičkih metala pretvorila u rastvor-Ijiva kompleksna jedinja.
Apsorbovanje može biti provedeno pri proizvoljnim pritiscima i temperaturama. Osim sumporne kiseiine mogu se kao ap-sorpciona tečnost upotrebiti i druge kiseiine, kao fosforna kiselina ili podesne sul-fon kiseiine.
Dalje može apsorbovanje biti sprovede-no u prisustvu poznatih reakcionih ubrzača za apsorpcioni proces, na pr. sfvaralaca pene, emulgatora ili torne sl. Takođe se olefini, koji treba da se apsorbuju, mogu rastvoriti u podesnim sredstvima za rast-varanje, pre no što se dovedu u dodir sa apsorpcionom kiselinom. Dalje se može, da bi se poboljšala rastvorljivost olefina, dodati apsorpcionoj kiselini podesno rastvor-no sredstvo, kao alkoholi, etar, nitrobenzol ili sirčetna, kiselina.
Dobiveni olefini koji sadrže apsorpcione tečnosti, bivaju po apsorpcionom procesu dalje prerađivani, na pr. bivaju hidrolisani i odn. ili destilisani ili bivaju postupani na drugi poznat način, da bi se spravila jedinjenja kao alkoholi, ester, etar ili torne slično.
Nije potrebno da se čNti olefini podvr-gavaju apsorbovanja; mogu se po prona-
lasku upotrebiti i gasovi, koji kao prirodni gas, krackgas ili torne sl. sadrže olefine sa hi ili više aloma ugljenika i jednog ili više dvogubih jedinjenja u molekulu, bez prethodnog izolovanja olefina iz gasova.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za apsorbovanje olefina sa tri ili više atoma ugljenika i jednim ili više dvogubih jedinjenja u molekulu i, odn. ili polimerizacionih produkata ovih materija u jakim kiselinama u prisustvu katalizafora i, radi spravljanja aikohola, eslert, etera i torne sl., iz apsorpcionih produkata naznačen time, što biva rađeno u prisustvu katalizatora, koji sadrže gvožđe, kobalt, nikl, bakar, srebro, metale iz platinske grupe ili jedinjenja ovih metala ili više ovih metala ili, odn. i metalna jedinjenja.
2.	Postupak po zahtevu 1 naznačen time, što se rastvorljiva jedinjenja upotrebljuju kao katalizatori.
3.	Postupak po zahtevu 1—2 naznačen time, što se u primenjenoj apsorpcionoj kiselini upotrebljuju rastvorljiva jedinjenja gvožđa, koballa, nikla, srebra ili bakra.
4.	Postupak po zahtevu 1—3, naznačen time, što bivaju upotrebljena rastvorljiva kompleksna jedinjenja gvožđa, kobalta, nikla, srebra ili bakra, koja su proizvedena iz jedinjenja rastvorenih u apsorpcionoj kiselini pomoču postupanja sa ugljen oksidom, azotnim oksidom ili etilenom.
5.	Postupak po zahtevu 1—2 naznačen time, što se upotrebljuju rastvorljiva jedinjenja gvožđa, kobalta, nikla, bakra, srebra ili metala iz platinske grupe, koja su u apsorpcionoj kiselini proizvedena iz ne-rastvorljivih jedinjenja.
6.	Postupak po zahtevu 4 naznačen time, što se upotrebljuju rastvorljiva jedinjenja gvožđa, kobalta, nikla, bakra, srebra ili metala iz platinske grupe, koja su iz ne rastvortjivih jedinjenja ovih metala proizvedena u apsorpcionoj kiselini postopanjem sa ugljenoksidom, azotnim oksidulom ili etilenom.
7.	Postupak po zahtevu 1—6, naznačen time, što se upotrebljuju gasovi ili gasne mešavine koje sadrže olefine.