Број 19.
Одеса, 21. августа 1916. год.
Год. L
СЛОВЕНСКК ЈЈГ
ИЗЛАЗИ СВАКЕ НЕДЕЉЕ. НОВАЦ И ПИСМА ШАЉУ СЕ НА УПРАВУ сСЛОВЕНСКОГ ЈУГА> У* ОДЕСУ, УСПЕНСКАЛ УЛИЦА 45, КВ. 22.
ОРГАН ЈУГОСЛОВЕНА У РУСИЈИ.
ТЕЛЕФОН 28—65. УРЕДНИШТВО СЕ НАЛАЗИ У ИСТОМ СТАНУ. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРА-ЋАЈУ, НЕПЛАЂЕНА ПИСМА СЕ НЕ ПРИМАЈУ.
N
ПРИОПЂЕЊА СЕ НЕ ПРИМАЈУ. ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ ЈЕДНОГОДИШЊЕ 6 Р., ПОЛУ-ГОДИПЈЊЕ 3 P., A ПОЈЕДИНИ БРОЈЕВИ 10 К.
BRAĆO JUGOSLOVENI!
Primiče se veliki dan, dan našega oslobodjenja, dan našega novog života, dan našega jugoslovenskog uskrsa.
Ovo nije fraza, ovo je istina, koju ćemo odmah dokazati. Uspjesi ruske vojske u Galiciji i Bukovini takvi su i toliki, da je njemačka vlada dopustila njemačkim socijalistima, da vapiju o miru. Uspjesi ruske vojske toliki su, da njemačke vojskovodje više i ne misle o razbijanju verdenskih tvrdjava i na verdenskim krvavim poljima lagano polagano tuli se plamen borbe, a na čijelom zapadnom frontu, prema engleskoj i francuskoj armiji, njemačka sila počinje da se učaurava u odbranbeni položaj. Velike ruske pobjede oslabile su toliko austrijsku vojsku na talijanskom frontu, da je več talijanska saveznička vojska ušla u utvrdjenu Goricu. Veliki ruski uspjesi učinili su to, da se austrijski odredi več povlače iz Albanije i da ih kao bi-jesnu stoku gone Arnauti. Veliki ruski uspjesi doprinijeli su to, da okupi-ranu Srbiju čuvaju starci, koji ne smiju izači iz svojih stražarnica. Veliki ruski uspjesi doprinijeli su još i to, da su Bugari u dolini Vardara ostali gotovo sami protiv močne srpsko-rusko-francusko-engleske talijanske vojske. Veliki ruski uspjesi nanose poslijednji udar našim neprijateljima i zlotvorima: Oni su privukli Rumunjsku u kolo pobjedonosnih saveznika, pa je i ona stu-pila u borbu protiv Austrije, Bugarske i Njemačke.
Ovo poslijednje znači slijedeče. Čim pobjedonosni ruski korpusi predju zajedno sa ruskom vojskorn obale plavoga Dunava. na Balkanskom polu-ostrvu neče biti ni jednoga neprijateljskog vojnika. Velika ideia madjarsko-bugarskog bratstva bit če ostvarena: Ostaci vojske bugarske tražit če spasa bjegstvom u Madjarsku. Ali ga ni tamo neče nači. Ujedinjena ruska, fran-cuska. engleska, talijanska, srpska i rumunjska vojska ima da goni Bugare i njihove saveznike preko Beča i Pešte ka granicama Njemačke. I sve če to iči munjevitom brzinom, a s Jugoslavije podiči če se mrak hiljadugodiš-njega robovanja i zasijat če jarko sunce slobode.
Pred ovakvom perspektivom, pred ostvarenjem najljepšega sna naših najviših umova i najplemenitijih ljudi sva tri naša narodna imena, srce počinje da igra od radosti. Svi naši ljudi: Slovenci, Hrvati i Srbi, koji imaju mogučnosti, da dočekaju ovu veliku narodnu zoru na poljima slave i borbe, treba da hitaju ovamo k nama, na jug Rusije. Dužnost je svakoga našega in:eligenta, da prostim ljudima ovo objasni. Oni naši obrazovani ljudi, koji nijesu u stanju da shvate veličinu i ljepotu ove naše perspektive, mrtvi su za nas i za našu narodnu zajednicu.
ROJAKI!
Bliža se veliki dan, dan našega osvobojenja, dan našega novega življenja, dan jugoslovanskega vstajenja.
Mi to fraza, to je resnica, katero hočemo takoj dokazati. Uspehi ruske vojske v Galiciji in Bukovini so toliki, da je nemška vlada dopustila socija-listam razpravljati o miru. Uspehi ruske vojske so toliki, da nemški vojskovodje niti ne mislijo več na razbijanje verdenskih tvrdnjav in na verdenskih krvavih poljanah polagoma pojema plamen borbe, a na celi zapadni fronti, proti angleški in francoski vojski, nemška sila prehaja v obrambeni položaj. Velike ruske zmage so toliko oslabile avstrijsko vojsko na italijanskem bojišču, da je italijanska zavezniška vojska že vkorakala v utrjeno Gorico. Veliki ruski uspehi so povzročili, da se avstrijske čete že umikajo iz Altair' in da jih kot besno živino zasledujejo Arnauti. Veliki ruski uspehi so uc r da okupirano Srbijo čuvajo starci, ki ne smejo zapustiti svojih stražnico \ liki ruski uspehi so povzročili tudi, da so Bolgari v dolini Vardarja os- . sami proti močnim srbskim-rusko-francosko-angleško-italijanskim vojskam liki ruski uspehi so zadali posljednji udar našim sovražnikom in vrac Pritegnili so Romunijo v kolo zmagonosnih zaveznikov, i ona je vstop boj proti Avstriji. Bolgariji in Nemčiji.
Posljednje znači: Čim prekoračijo zmagonosni ruski korpusi za s romunskimi vojskami obale sinje Donave, ne bo na balkanskem polotok niti jednega sovražnega vojaka. Ustavljena bo velika ideja madžarsko-bolgar-skega bratstva : Ostanki bolgarske vojske bodo iskali rešitve z begom v Ogrsko. Ali tudi tam je ne bodo našli. Zedinjene ruske, francoske, angleške, italijanske, srbske in romunske vojske bodo zasledovale Bolgare in njih zaveznike tja do mej Nemčije. Vse to se bo zgodilo z bliskovito hitrostjo, z Jugoslavije se razprši mrak tisočletnega suženjstva in zašije jarko solnce svobode.
Pred to pesrpektivo, pred uresničenjem najlepših sanj naših najvišjih, umov in najplemenitejših ljudij vseh treh narodnih imen, igra srce radosti. Ves naš narod: Slovenci, Hrvati in Srbi, kijim je dana možnost, da dočakajo veliko narodno zoro na polju slave in borbe, morajo priti k nam, na jug Rusije. Dolžnost je svakega našega inteligenta. da to objasni priprostim rojakom; oni izobraženci, ki ne umevajo veličine in lepote skupne jugosl. perspektive, so mrtvi za nas in za narodno zedinjenje.
STUPAJMO U DOBROVOLJCE!
Kucnuo je čas. Krvoločni narušitelji svjetskog mira dospjeli su u klopku, iz koje ih ne može više niko izbaviti. Vjekovni neprijatelji našeg naroda, Nijemci, Madjari, Turci i gnusne izdajice Bugari, nijesu daleko od kazne, koja ih očekuje. Istupom Rumunjske na stranu saveznika udaren je i poslijednji pečat, smrtni, ovim udruženim zvijerima u ljudskoj koži.
Koliko nas zadovoljava približenje onog časa, kad če krivci naših patnja biti dostojno kažnjeni, toliko nas još mnogo više veseli onaj blaženi trenutak, kad se budemo mogli baciti na grudu izmučene i istrzane majke naše, zajedničke nam domovine.
Velike sile, zaštitnice malih naroda, koje je udružila borba za pravdu proti nasilju, izjavile su jednodušno svoj pristanak, da se ujedine sve slove-načke, hrvatske i srpske zemlje, koje su stenjale pod jarmom austro-ugar-skim, u jednu državu zajedno sa Srbijom i Crnom Gorom. San prelazi u javu. Izvadjanje ovoga svetog djela pitanje je najkračega vremena.
Zar če sinovi Jugoslavije, koji nadjoše zakloništa pod okriljem velike slovenske žaštitnice, nepobjedive Rusije, ostati hladnim posmatračima ovih sudbonosnih dogadjaja i čekati, da im se kao robovima ponudi sloboda? Zar če moči kao robovi sačekati svršetak rata, da ih istom onda nakrcane u vagone kao životinje ili mrtvu robu prevezu u oslobodjenu i ujedinjenu do-movinu, koja neizmjerno čezne i suze lije za svojom raštrkanom djecom? Zar če sinovi' srpsko-hrvatsko-slovenačkog naroda, iz još nikad neoslobo-djenih krajeva naše tužne ali divne domovine moči sa strane promatrati, kako se podmladjeni lavovi našeg Pijemonta, Srbije, i opet krvare i gone zlotvora sa naših pragova.
Ne smiju i neče!
Oružani bataljoni naše brače, koji izniješe glave iz tiranskih kandža
i dobjegoše u Rusiju, več su na vratima domovine, pa uz pomoč ruskih junaka i rumunjske savezne vojske spremaju svijetlo vaskresenje naše slobode. Kao dostojni sinovi majke Jugoslavije, oružani su do zuba, pravi osvetnici i oslobodioci.
Blagodareči očinskoj ljubavi našeg Velikog Pokrovitelja, Njegovoga Veličanstva Cara sviju Rusa i koristeči se neopisivim gostoljubljem velikog bratskog ruskog naroda, pruža se prilika svakom čestitom Jugoslovenu, da onoga časa postane slobodan, čim to zaželi. Največi jamac našeg ujedinjenja, Bijeli Car, omogučuje djeci Jugoslavije, da se vrate utješenoj domovini kao slobodni, dostojni sinovi.
S toga požurite, bračo Slovenci, Hrvati i Srbi, domovina vas zove ! Vaša brača otvaraju ulaze sa istoka i sa juga; ne oklijevajte, ulazite, da ne bude prazna!	* *
Najbrži je i najkrači put svakom Hrvatu, Slovencu i Srbinu, da dodje što skorije slobodan u oslobodjenu domovinu, ako se pismeno ili telegrafski prijavi na adresu : II. Српска Добровољачка Дивизија, Одесса Пушкин-скал улица 31. — Uz navedena imena dobrovoljaca neka se čitko napiše mjesto njihova boravka i sjedište Воинскога Начелника. pod čijom se vlašču nalaze. Komanda Divizije dopremit če svakoga u najkračem roku na zborište. Svi, koji su več poslali prijave preko «Slovenskog Juga», bit če isto tako za koji dan ovamo dopremljeni.
Najbolje je slati prijave u preporučenim pismima, jer se inače može lako dogoditi, da se izgube.
Požurite, Jugosloveni, jer vrijeme žuri. Kucnuo je čas !
Redakcija «SL0VENSK0G JUGA».
Слов^нцн — Slovenci.
(Конецг.)
Народное просв-Јлцеше словЗш-цевг. У слов^нцевБ бши> собствен-Htifl универснтетт. толбко отђ 1809 до 1813 г., значитЂ во времл, когда занимаемал ими TepHTopia принадле-жала Императору Наполеону. Посл4 французо†слов^нскал TepHTopia пе-решла во влад^ше австршскоА мо-нархш, которал сђ того времепи по настолш,ее времл не признаетв за словЗшцами права на собственниб университетЂ, хотл сл obfc cftiii лзикб уже настолвко развитг., что вполн^ отвЗ>чаетБ вс^мђ требоварплмг на-уки и искусства и число слушателеА-слов^нцевБ ваполнило 6bi не одинх университетг. Позтому австрШское правителвство основало нЗшецшЛ университетг вг Грацг£.
Хорватв1 им^кјтђ cBofi собстветшД университетт. вт, Загреб^, но словЗшцн имб не полБзумтсл, ибо некавистБ ав-стршскаго правителвства кб слов^н-скои интеллигенцш столб велика, что оно длл нпхђ не призпаетг государ-ствешшхБ зкзаменовг вг хорватскомБ ушшерснтегћ. Еше вб менвшеМ мЗфЗг СЛОв£нЦБ1 МОГуТЂ полБзоватвсл серб-скимђ уннверситетомг вгб БЗшградЗз, такЂ какБ австршское правителвство даже не признаетЂ его сугцествовашл.
Средшл учебннл заведешл бвши егце до недавнлго времени частвго словЗшскими, частБго вЗшецкими. Вб младшихЂ классахг преподаваме ве-лосб отчасти на н4мецкомт>, a отчасти ка словгћнскомЂ лзБшахг, a вђ стар-шихб классахЂ — исклгочителвно на н^меикомг лзнк/6; лишб вђ посл^д-нее времл и вђ старпшхЂ классахг стали преподаватБ на обонхг лзвшахЂ, т. е. на в^мецкомЂ и словЗшскомђ.
ВопросЂ o народиихЂ школахБ бдољ разр^шекБ вгб удовлетворителв-номгб смбнугб толбко вђ KpafiH'fe, a вб Карннтш, Штирји и вђ Tpcrfc слов-ћнсше дг£ти внпуждени посЈицатв и по cie времл чужЈл школн, вђ ко-торнхБ преподаваше ведетсл на не-ЗНаК0МБ1Х'б ИМБ лзикахБ.
СлОВ^НЦН спасли в'б борвб-ћ c1i австрШскимг правителБствомљ и его сооб1дииками cboio иацшналвностБ благодарл настоАчивости своего ха-рактера. »Обшество Св. КириллаиМе-еод!л», учреждаетЂ словЗшсшл школн вт> тг£х'б лгћстахБ, гд£ abctpifickoe правителвство ихђ умншленно не устраивало. Обш,еетво »COKOJI« игра-етг вђ жизни слов^нцевБ не мен^е важнуго ролб. На посл^днемљ все-славлнскомг Соколбскомђ сбЗјздЗј вб Праг-ћ слов&нсше »Соколбк< им-ћли гро-мад1шИ усп^хЋ, Третве обтество, ко-торос играета такуго же ролв вг жизни словгћ| цевЋ, назнваетсл »ОбгцсетвомБ Св. Moxopia«. Задачеб зтого обшества лвллетсл печатат!1е и расиростране-nie поучителБнцхБ произведетпИ, рав-no романовгБ и разсказовБ по доступ-нбшб ц^намђ. Oiio насчитиваетБ 90.000 члепо†и лвллетсл самимг много-числе:;нмг обшсствомг; такимЂ обра-зомб ни одно изб aUCTpiflCKHXT> об-1цеств'б в'б зтомб OTiiouieiiiu пе можетБ соиериичатБ сб шшб. Слов4нскал литература ведетг свое пачало св XVI. в-бка. ПервнмБ слов-ћнскимЂ литераторомБ 6i»un. Приможг Трубарг. Самимгб звамеиитимБ гожмо-ачаван-скимђ лприкомБ 6б1лгб слов4нецБ по имени — Франце Прешернг. Изб другихт. СЛОВ^НСКИХЂ ПОЗТОВБ и иисате. efl отм^тимб, можду прочимг, толбко сл^думугдихБ: Водникб, Гре-горчичг, Ашкерцг, 10рчнчБ, КерсникБ, ТавчарБ, Детаиа. Изб писателеи мо-
дернистовг внд-бллготсл особенно сл^-дуговде: Цанкарг и М^шко, a изг лири-ковб —Кетте иЗупанчичг. Что касает-сл ученнхг, то мн отм^тимђ лишб все-м1рно-изв4стннхБ славистовг : — Ко-пмтарл и Миклошича, математика — Георга Вега, шриста — Кравнца. По уЧебникамБ КраИнца и вб настолгцее времл н/кмецЈие студентн вђ Берлин^ и B'ŽH'fe изучаготЂ гражданское право.
Слов^нцн, которне лвллштсл братв-лми хорватовБ и сербовг по крови и по лзнку, естественно, видлтђ спа-cenie своеи нагџоналБности вб пол-номб Сл1нн1и СЂ ними вб одно ГОСу-
дарство.
»Биржевнл В^домости« вђ Л1" отб 8 августа напечатали на стр. 2 статвго, авторЂ которои стараетсл р-бшитв судвбу гожно-славлискнхБ иародовЂ. Авторг отстаиваетЂ принципБ, чго при опред"блен1и »зжно-славлнскихБ гранидх долж1ш 6i»itb принлти во BHHMaiiie прежде всего интересБ1 го-сударства, a вбпослЗјдствш— интересн на1џоналБности. Слов^ицн могли бн
СОГЛаСИТБСН СЂ зтимђ ПрИНЦППОМЂ,
если-бн ихб число составллло много миллмновђ жителеА, но ихб им^етсл толбко 1.500.000 челов-бкБ, такЂ что вслкое д^лете уничтожило 6ti ихб нацЈоналБностБ. Не мало в-бко†слов^нцн отбивали волнб1 германи-зацш. Настолгцал Botina, по ихђ уб^ж-дегшо, несегв имб к.иочи кђ оконча-телвно0 поб^д^. Если же будутг прн опред^енхи государственннхБ границЂ приниматБсл во вкимаше государственнне, a ие нац1оналБтљ1С интересн, то слов^нскал нацјл будетБ осуждема на в^рнуш смертв.
БудемЂ в^ритв и пад^лтвсл, что rfc, которне будутБ р^шатв судвбу на-родовБ, откесутсл спр'аведливо и ш. требоваЈплмЂ гожнмхб слаблнг.
Ввиду изложеннаго, слова Вели-каго Русскаго Царл : »Mbi ке боремсл толбко за cboio честв вб граиицахг своего государства, ми боремсл также за вс^хб славлнскнхБ братвевг по крови. Сгб радоствго Вижу вђ насто-лш,ее времл, что соединеше вс£хб славлнг сђ Poccieft сб каждимБ днемБ все бол/fee осугцествллетсл« — лвплпсб длл насг какг бн голосомб сђ неба.
Кб Te6'L, o Bfciuft Царв, обрашени взој)Б1 всего слов-бнскаго народа!
Slovenci smo po jeziku in krvi bratje Hrvatov in Srbov, ž njimi sinovi jedne matere Jugoslavije, naravno, da smatramo za edini spas od narodne smrti združitev s Hrvati in Srbi v jedno državo.
«Birževija Vjedomosti» od 8. avgusta prinašajo na strani drugi daljši članek, kjer razpravlja pisec med drugim tudi o bodoči usodi jugoslovanskih narodov. Avtor postavlja princip: da se pri ureditvi jugoslovanskih mej v prvi vrsti ozira na državne interese, narodna načela ne smejo odločevati. Če bi bilo nas Slovencev mnogo milijonov, bi mogli priznati podobna načela, ali mi štejemo samo milijon in pol — vsaka delitev pomenja, da prenehamo živeti kot narod. Vse so ugrabili in iztrgali siromaku, ostal mu je le košček zemlje — vzamete mu še ta košček, tedaj ste mu vzeli prav vse! Stoletja in stoletja so butali valovi germanizma ob čolnič našega naroda — odbili smo jih; osvobodilna vojna Slovanov pa naj nas zapiše smrti?! Zaupamo njim, ki bodo odločevali usodo narodov, da bodo pravični tudi Jugoslovanom. Kot glas z neba smo sprejeli v začetku vojne besede velikega ruskega carja: «Mi ne branimo samo svoje časti v mejah svoje države, mi se bojujemo za istokrvne brate slo-
vanske. Z radostjo gledam, da se vrši združenje vseh Slovanov tako silno in nerazdelno s celo RusijoK Tebi, o Beli car, gleda ves slovenski narodi
Нови савезник.
Важност иступа Румуњске.
Коалицја протуњемачких држава ојачала је за још једног члана. 14. (27.) овог мјесеца навијестила је Румуњска рат Аустро-Угарској. Брзо-јави нам тога дана донесоше кратку вијест: Румуњска је у тијесном је-динству са државама четворнога спо-разума вавијестила рат Аустро-Угарској. Мало ријечи, али много значе.
Догодило се оно, што смо сви очекивали као неизбјежпу ствар, премда нико није могао одредити приближније рока. И ако се посли-једњи мјесец дана много говорило и писало o комешању међу дипломат-ским круговима румуњске пријестол-нице, ипак се није нико надао, да ће румуњска влада створити одлуку тако изненадно. И тако се догодило оно, што је давало материјала но-винама обију зараћених страна од самога почетка рата, наиме: куд ће се одлучити румуњски народ.
Румуњска се одлучила и сад мо-жемо хладпокрвно рачунати са тим чш10м, при просуђивању политичког и ратног положаја. Ако и не узмемо у обзир, колики је то морални уда-рац унутар њихових земаља за Ни-јемце и њихове помагаче Мађаре, Бугаре и Турке, него почнемо хладно математички прорачунавати размјер снла и политички и стратешки поло-жај обију страпа, процјена ће испасти врло неповољно за иаше непријатеље. Положај њихов постаје очајан.
Бацимо ли мато поглед на прошле дане овога рата, који се нагло при-миче своме завршетку, и сјетимо ли се свију оних коментара резервираном држању Румуњске, моћн ћемо извести још неколико закључака, које tie нај-ближа будућност потврдити. -Управо је немогуће заборавити, чиме су увје-равали Нијемци и Мађари своју пу-блику до Брусиловљеве офензпве, да се ниједна румуњска влада не може одважити, да уђе у рат са Њемач-ком и Аустро-Угарском. Суштина свега њиховог увјеравања била је та, да се румуњско министарство скупа са краљем руководи инте-ресима румуњског народа и вбог тога да се још не може одлучити, јер неће да ставља на коцку судбине h будућности Румуњске. Пошто се Румуњска одлучила, послије успјеха савезничких na свим фронтовима, a нарочито руских у Галицији и Буко-вини, то њезин иступ значи, да она вмше нема шта рискирати, јер би иначе још чекала, као iiito je то i досад радила.
Зиалп смо ми и без изјава ње-мачко-мађарсКих полттичара и нови-нара, да се румуњска влада равнала црема правилно схваћеним иптересима j својега народа, и с тога нијесмо ни-; кад сумњалн, да ће она кад тад I устати иа заштиту и ослобођење ! овоје подјармљене браће у Ердељу. | Сасвим је наравно, да се прије тога : корака морала спремити и оружати, | a то се није могло тако брзо извр-шити због њечог географског поло-жаја, јер је остала ограђена од Фран-цуске и Енглеске, откуда је једино могла набавити ратпн материјал. Пошто је сад Русија дошла у иоло-жај, да може давати и Румуњској
све ратне потребе, догодило се оно, што нае уздиже од радости.
У земљама наших непријатеља настала је страва. Изгубили су главу, не знају шта да почпу. Мађари се врте као гуја у процијепу, јер им се o глави ради, и већ v парламенту пештанском сваљују један на другога кривицу због овога страшног рата. Бугарп су са своје стране покушали још задње средство, да одврате Ру-муњску од активног учествовања и предузеше офензиву на солунском фроиту баш у часу, кад се генерал Сараил спремао, да навали на ци-јелој фронти. Еј, црни Бугарине, није то иста ствар наваљивати на саму Србију иза незаштићених леђа, и дати мејдан уједиљепој армији свију савезника! Овај пут су ниткови за увијек насјели.
Примиче се свршетак овога теш-кога и крвавога рата, па како да му се не веселимо и ми Југоеловени? Hama радост треба да је двострука, јер је иступом Румуњске омогућено ослобођење наше домовине без окли-јевања и без обзира на час коначне капитулацнје крвавих изазивача.
Значење нступа нашега најнови-јег савезника огромно je. Оно ће придонијетн са своје стране, да се још много раније доконча пролије-вање крви. Но иступ Румуњске за Србе, Хрвате и Словенце значи пешто још сшншје, у што смо ми непрестано вјеровали, a то је уни-штење и брисање са лица земаљског Аустро-Угарске, на чијем мјесту ће никнути слободне државе свију ио-тиштенпх народа. Румуњска је устала због слободе u уједињеља своје не-слободне браће и то јој загаранто-ваше све савезниде, као што гаран-тују Србији и Југословенском Коми-тету уједињење свпх југословенских земаља.
Поздрављамо иашег новог савез-ника и желнмо да се наша иесло-бодна браћа чим прије огрију иа сунцу слободе!
Braći iz Hrvatske i Slavonije.
(Dopis narodnog učitelja).
Naš bratski hrvatsko-srpski narod u dragoj nam domaji nažalost več više stotina godina sramotno stenje pod jarmom kletih dušmana. Koliko jada i nevolja doneslo nam je to teško ropstvo — ne da se opisati. Krajnje siromaštvo našeg naroda, neobradjena zemlja, opustjele šume, neisušene močvare, ši-renje Madjara i Nijemaca na našem ognjištu, tudjinske škole, nestašica svojih učitelja i napokon bježanje naših ljudi na zaradu u Ameriku — sve su to živi dokazi kako nas je usrećilo »dično i mudro« vladanje Austro-Ugarske. A tko pogleda zakone naše u svakom pogledu — tko vidi stanje naših finan-cija, željeznica, tvornica, rudokopa, pa-robroda, mora ga srce zaboljeti od sa-žaljenja nad potlačenim narodom. Tako nas pridušiše i prignjaviše u tom kul-turnom ropstvu, kako sigurno ne či-niše ni divljaci sa svojim podanicima u staro vrijeme.
Jadna Hrvatska, žalosna Slavonijo 1 Kroz vjekove u tami najnižeg neobra-zovanja držao se tvoj narod. Iz djece tvoje stvarali se novi janjlčari. Dušman, da uzmogne što boije pritiskati i daviti grud tvoju, posijao razdor i sjeme mržnje i nesporazuma medju blizan-cima tvojim, Hrvatima i Srbima. Za-boraviše dičnu prošlost majke svoje, pogaziše ponos svoj — taj narod, što je boreči se za «krst časni i slobodu
Бр. 19.
C ТСОВЕНСКИ ЈУГ
з
zlatnu» zadivio čitav svijet, postade kukavno tudjinsko roblje i služio je svojim zatornicima.
Da, bijaše prečasnih iznimaka, no svaki ustanak, svaki pokušaj naših ljudi oteti se iz nesretnog položaja, bijaše več zarana ugušen našim krvopi-jama, a i nama samima, jer nijesmo slijedili prvaka svojih. Koliko je naših zlatnih zvijezda utrnjeno i šilom sru-šeno u sumraku našeg drijemeža. Redom od Petra Svačiča i Zrinjskih i Frankopana koliko je naših ljudi po-stradalo, i još strada i sada, za slo-bodu drage nam otadžbine — a mi smo mnogi i mnogi, uza sve to, šuteči čamili, stenjali i robovali pred nogama ljutih nam neprijatelja.
Bračo! Osam stotina godina trpjeli smo pod nametnutim gospodstvom naših krvnih zatornika, a u ovom veli-kom ratu svega svijeta ne prepustimo svete nam dužnosti — poradimo iz svih sila oko oslobodjenja naše domovine. Bračo I Sada je evo došlo vri-jeme, došao taj veliki čas, da se sto-Ijetne verige slome sa grudi našeg naroda. Znajte, bračo, veliki čas našega drugoga rodjenja stoji nam na vidiku! Ma da još gromovi treskaju i užasom strašnog rata režu nam srce — ipak, ipak, bezuvjetno, vedri se nebo naše slobode. Za stare grijehe kara Bog Austro-Ugarsku. Posljednja protezanja njezinog života tako su kratka i nemočna. Na razvalinama te stare gri-ješnice diči če se spas naš — okrajak prelijepe budučnosti — stvorit če se milo lice Jugoslavije — jedinstvo Hrvata, Srba i Slovenaca. Hrabre savez-ničke čete složno napreduju sa sviju strana protiv njemačkog militarizma. Spasavaju nas bodeži ruskih junaka, spasava nas mučeništvo neoskvrnjene Srbije.
Veselite se, bračo, čas je slobode blizu! I u tom posljednjem času ne drijemajmo, ne sramotimo se. Ujedi-nimo se pod zaštitom pokroviteljice naše Velike Rusije. Združimo se, bračo Srbi, Hrvati i Slovenci, u tijesni krug bratske sloge. Pokažimo se, da smo brača, da ljubimo drug druga, pokažimo neprijatelju našem Austro-Ugar-skoj, da mi nijesmo drugi janjičari na-šoj domovini — osvetimo se onima, koji nam nanesoše kroz vjekove stotine rana!
садашњег Бугарина очигледно пред-ставља карактеристично обележје ме-шавине двају противуположених paca: урало-алтајске и словенске. Иоста вите овај изрођени словенски тип садањег Бугарина између Србина и Хрвата, и ви ћете, како по физионо-мији, боји лица, структури тела, тако и по карактеристичном облику главе, опазити како овај тип има врло мало заједиичкога са типом Србина и Хр-вата, који се по свима тим одликама ни мало не разликују један од дру-гога.
Изгледа да је фино-туркмен пре-тапајући себе у Словенина, деформи-сао структуру словенскога типа, давши му јако обележје своје урал-ско-алтајске расе.
Такав је тај тип и у погледу упоредне психологије са Србима и Хрватнма.
j Кроз цели историјски развитак наших међусобних односа ми видимо између Срба и Хрвата врло често велике кесугласице, које нам чак и после тринаест векова напомињу на стару племенску децентралистичку идеју, која је као зао дух с.метала двоименоме народу једне крви и јед-ног матерњег језика да се државо-правно сједине у једну снажну це-лину. Том карактерном, чисто сло-венском махном, кроз толике векове користили су се Рим и аиостолска Аустрија. И Рим и Аустроугарска, експериментишући са овом психич-ком слабошћу двоимеиога словенско-га народа. успевали су да посеју раздор и раскопају ччтав јаз међу двоимемом браћом; али, поред свега тога, ни Рим ни Беч, ни доцније Аустроугарска, нису били у етању да између Срба и Хрвата збришу оне најважније одлике крвнога саз-нања. Иастиктивно осећање једне крви, једнога материнскога језика, било је куди камо сиажније од нај-силнијих српско-хрватских неспора-зума. Кроз пуних j е д a н a е с т в е-к o в а, од када историја први пут сазиаје за имена Хрват и Србин, није се догодио ни један једини случај крваве зараћеностч између Србије и Хрватске; Србин и Хрват још ниједанпут нису зарили један другоме ножеве у братске груди. — Напротив, ми смо у стању утврдити историјским фактима, да су Срби и Хрвати, поред све своје државо-нравне разједињености, имали више пута прилике, када су један другоме помагали у борби против трећега.
O овоме треба да размисли сваки Хрват и сваки Србин, са чијлх очију није још спала ауетријска копрена.
Међутим, средњи век, када се вршило сепаратистичко издвајање двоименога народа у две државе, кипти моментима који су могли изазвати, да се унесе крв и нож у мсђусобкој распри једнога народа са два имена.
Може ли се овај историјски факт сматрати као пука историјска слу-чајиост? Али историја има своје за-коне, сна не зна за случајности, a најмање за такву случајност, која ће се кроз дуге векове, све до иро-пасти обеју држава као стално пра-вило продужавати.
Хрватска и српска држава по-челе су, малте не, једновремено ни-цати и, на штету наццоналнога једин-ства и моћи, развијати се самостал-но једна од друге. И поред свега тога неразумнога раздвајања и су-кобљавања сепаратистичких потреба, што се у средњем веку редовпо рас-
прављало међусобном [крвљу, српско и хрватско оружје није се никада упрљало братском крвљу. — Она народна пословица: «Крв није вода», и друга, која гласи: «брат ће брата довести до јаме али га неће тиснути у њу» — потврдила се у најтежим временима средњевековне грабљи-вости.
Па и данас се она потврђује при-бирањем хрватске браће под заставу српско-хрватскога краља Петра у батаљоне српско-хрватско-словеначке.
Сасвим противну историјску пред-ставу добијамо у погледу Срба и Бугара, како у антрбполошком тако и у психијскоме погледу. До X. века када се у Бугарској довршује сли-вање двају противположених paca: урало-алтајско-туркменске и словен-ске, ствара се нови, метис-тип, татар-ско-словенеки под националним име-ном наслеђеним од свога оца и пси-хом која је по својој агресивности и безобзирности била далеко ближа своме татарском пореклу него ли словенском. — Никада они нису са својим суседима Грцима и балкан-ским Словенима живели у миру и споразуму, никада нису престајали тежит г, да потчине себи све балкан-ске Словене. И што између Бугара и Хрвата није дошло до крви, Хр-вати треба да захвале једино томе, што је између њихове и бугарске државе постојала српска, коју Бу-гари нису могли ни у напону своје моћи до краја да униште: ни ону у Загорју, ни ону у Приморју.
Српски народ у Македонији, По-дукављу и т. д, био je од VIII. до XIII. века жртва овога народа. Ма-какав споразум покушавали Срби са Бугарима, то се увек свршавало ве-роломством, одликом, урођеном овом урало-алтајском племену. Опоменимо се вероломства најсјајнијег бугарског владаоца Симеона, извршеног над кпежевима и жупаним^ Загорсне Србије; опоменимо се вероломства Бугара извршеног у Преспанској цркви над српским кнезом св. Влади-миром Елбасанским и сравнимо та средњевековна веролометва са овим последњим, извршеним над савезнич-ким Србима 1913. г. и ви ћете ви-дети, како ни по крвном сродству ни по психи нема ничега заједнич-кога између словенског Србина и иословењенога татарина — Бугарина.
У првој половини X. века бугар-ски цар Симеон напада на Захарију, кнеза Загорске Србије; он собом води заробљенога жупана српскога Часлава. A кад не успе силом да поразн ову кнежевину, он понуди жупанима за кнеза овога Часлава, ако ови збаце Захарију. Тако им поред популарнога Часлава понудн и сталан мир и позвавши их иа до-говор даде iim тврду веру, да ће их као добре пријатеље примити.
Српски жупани свероваше цар-ској заклетвп и лпстом одоше у ње-гов логор да преговарају. Отуда се нису вратили живи, јер их веролом-ни цар бугарски иохвата и све до једнога поби.
Ево и другог примера:
Бугарски цар Радомир позива свога зета, српскога кн. Владимира Елбаеанског на договор себи у Прес-пу. — Са овим зетом он није живео V љубави зато, што српски кнез Вла-димир, одан православној цркеи, Huje трпео у својој земљи да се одо-маћи богумилска јерес; међутим бу-гарски цар Радомир тежио је да ову јерес што даље распростре.
Да би скинуо с врата кн. Вла-димира он се привидно измири с њим и позва га себи у госте и на договор. Владимир, с почетка одби, али када се бугарски цар закле на Евангелије, да му неће никакве пре-варе учинити, кнез Владимир дође у Преспу своме шураку. И бугарски цар и српски кнез уђоше у цркву да се прекрсте и ^елују Евангелије. Кад се кнез Владимир саго над Евангелијем, Радодоир му је мучки забио нож у срце*.
Упоредите ова два примера са оним вероломством од 1913 г. и ви ћете се уверити, да ни садањи Бугари евојом психом ни уколико се не раз-ликују од својих средњевековних татарских предака.
У идућем чланку ми ћемо још јасније истаћи ову несловенску душу, коју Бугарин има у себи и данас онако исту, какву су имали његови претди: Крум, Аспарух, Хасан, Си-меон и т. д.
A сада да нашу упореду завр-шимо.
Српска држава налазила се из-међу Хрватске и Бугарске; она се мерила са обема, и као што напо-менусно, између Срба и Хрвата ни у најжешћим неспоразумима није дошло до крви, док напротив, сав средњи век залит је међусобном крвљу Срба и Бугара, све докле није турска најезда у XIV. веку преплавила балк. полуострво и уни-штила обе државе.
Д. Ј. И.
Naše Primorje
Istra, Trst i Gorička sa Gradiškom.
Istra, Trst i Gorička sa Gradiškom tri su samostalne upravne autonomne jedi-nice, podvrgnute carskom namjesniku, koji ima svoje sjedište u Trstu. Sjedište je istarskog zemaljskog odboja u Poreču, dočim je istar-ski sabor zasjedao nekad u Kopru, nekad u Poreču, a nekada i u Puli. Istra se dijeli na sedam kotara: Kopar, Volosko Pazin, Poreč, Pula, Lošinj i od najnovijeg vremena Krk. Rovinj je grad sa samostalnom upravom. Na istarskom poluotoku i istarskim ostrvima živi okolo 400.000 duša. Ogromna večina pučan-stva je jugoslovenske narodnosti. Prema sta-tistici postotak taj iznaša okolo 65. No uzev-ši u obzir način, na koji su Talijani, u op-činama, gdje oni gospodare, provadjali broja-nje pučanstva, može se mirne duše kazati da živi u Istri okolo, ako ne preko 70°/o Jugo-slovena. Dosta je naime spomenuti sluča] Pule, koja broji svega neko 40 tisuča žitelja. Pošto je za brojanja pučanstva bila ta opčina u talijanskim rukama, provadjali.su oni i tu brojanje. Tajnom revizijom, koju je provela hrvatska organizacija u Puli, dokazalo se da nam ukradoše neko 10 hiljada ljudi. Da je taj broj u istinu mnogo veči ne treba tek spominjati, kad se uzme u obzir, da se revizija po privatnim osobama mogla provadjati tek u onim familijama, gdje se pozitivno znalo ili se bar naslučivalo da su naši. Razumije se da je na taj način propao veliki broj naših, za koje se nije bar naslučivalo da su naši.
Još je ljepši slučaj sa opčinom pomianskom, gdje vlada zloglasni renegat i zlikovac Bar-tolich. Taj je čovjek u svojoj čisto slovenskoj opčini našao večinu Talijana i to u familijama, gdje niko nežna ni pisnuti talijanski. Kad je kotarska oblast revidirala popis u pomjanjskoj opčini moglo se vidjeti, kakvim se sve podlim sredstvima može da posluži jedna prodana mješina u radu protiv naroda, iz koga je nikao. O drugim opčinama ne trebamo da govorimo, pošto je jasno da se nije nigdje pošteno radilo, osobito ne u porečkom i lo-šinjskom kotaru, gdje su opčine večinom na žalost u talijanskim rukama — hvala „demo-kratskom" izbornom redu, koji je Austrija uvela na zator Jugoslovena. Kao što je u Ugarskoj Austrija nas Jugoslovene predala na milost i nemilost Madjara, tako nas je u Istri,
Unidjimo kao pobjeditelji u milu nam buduču Jugoslaviju.
Naprijed, bračo!
Js. R.
Срби и Хрвати; Срби и Бугари.
У тренутдима када се дели суд-бина Јужних Словена, није згорега да изиесемо једиу упореду историј-скпх чињеннца између Срба и Хр-вата и Срба и Бугара. Ове уноред-не чињоннце врло су значајие по оцелу крвнога сродства н психу по-менутих југословеиских група.
Цео нсторијскн ток од VII. до XX. века развија се у логичном по-ретку тих чињеница, показујући из-ионађујућу разлику историјских од-носа међу овим југословеиским гру-пама.
Како у аптронолошком тако и у психолошком погледу, Срби и Хрвати са Словенцима представљају чист словечски тип, који се као такав пуних трииаест векова у својој чи-стоти потпуно одржава, докле тип
Trstu i Goričkoj predala u šaKe Talijana, koji nisu manje vješti u izrabljivanju svojih podredjenih od Madjara.
Politika Austrije i u Istri bila je u smislu vječnog ušutkivanja našeg nezadovoljnog naroda raznim obećanjima. Kako je ta obeča-nja ispunjavala, nećemo ni da govorimo, jerbo je iskustvo svih nas u tom pogledu — razočaranje. Godine 1908 stao je u Istri na snagu takozvani kompromis obiju narodnosti i novi izborni red, po kome je bilo odredjeno da će Hrvati i Slovenci imati 19 zastupnika, a Ta-lijani 25. Več kod prvih izbora oteše nam jedan mandat u Puli, bez da se zato uzrujao stari licemjerac i krivokletnik Franjo Josip, i ako je on izborni zakon i kompromis sankci-onisao, te time dao bezmočnim Jugoslove-nima garancije, da če se pravedno provadjati. Zbog raznih pitanja došlo je onda izmedju obiju grupa u saboru do nesporazuma, te je sabor, koji je na osnovu kompromisa što šta obečavao, bio nesposoban za rad. Kušalo se nekoliko puta doči do sporazuma, ali nepo-pustljivost Talijana bila je uzrokom da pregovori nisu uspjeli.
Iza istupa Italije Austrija počela je da igra drugu igru. D?. Jugoslovene predobije za sebe, Austrija je otpustila zemaljskog kape-tana dr. Rizzia i uvela neku komisiju, koja če zamijeniti autonomnu upravu. Ujedno je obečala jednakopravnost jeziku hrvatskome sa talijanskim u svim granama javne uprave Istre.
Zašto mudra Austrija nije toga učinila i glede slovenskog jezika neznamo, no uvjereni smo da če brača koja još ječe pod teškim austrij-skom igom providjeti cilj, zašto im Austrija baš sada baca te mrvice, te prezirno kazati sa Laokoonom: „Timeo Danaos et dona ferentes 1"
Još su teže nego u Istri, osječali breme protuslovenske politike Austrije i Talijana u Trstu. I ako je od svih 250 hiljada žitelja, bilo Jugoslovena preko 80 hiljada, ipak ni velikodušni Beč ni Talijani ne hjedoše dati ni jedincate pučke škole u gradu Trstu. Uzme li se u obzir da je u Trstu živjelo oko 40 hiljada podanika Viktora Emanuela, te nekoliko desetaka Nijemaca i drugih narodnosti, to se vidi kako su nepravedno postupali sa Slovencima Trsta.
Interesantna Je i u Trstu provedba popisa pučanstva. Dok je naime magistrat, koji se dakako nalazi u talijanskim rukama, na-brojio tek 39 hiljada Jugoslovena u Trstu, našla ih je vladina revizija 70.000. Da je taj broj znatno veči, nema nikakve sumnje, ako se znade da Jugosloveni tvore ovisni i podredjeni elemenat, te su u mnogo slučajeva morali, da kažu da im je jezik opčenja tali-janski i ako im je dom negdje u Logacu. Do-nekle su bolje bile prilike u narodnom pogledu u prekrasnoj Goričkoj. Tu su si protiv-nici takorekuč podijelili sfere dijelovanja. Razlog je tome i to, jer smo Jugosloveni u Goričkoj imali posla sa dosta tolerantnim autoh-tonim elementom, dok smo u Istri imali posla sa našim janjičarima i bivšim oskudnim elementom, doseljenim iz Italije.
Mora se priznati da je u školskom pitanju Gorička stojala mnogo i mnogo bolje od mizerne u tom pogledu i zapuštene Istre, te kraj upravo škandaloznih prosvjetno-škol-skih prilika u Trstu, gdje je tendencija Talijana išla upravo sistematički za odnarodje-njem našeg elementa. Radi toga i susrečemo onaj visoki procenat analfabeta u Istri, dok je u Goričkoj jedan od najmanjih, ako ne najmanj! u monarkiji.
Nadajmo se, da če te krasne zemlje sa svojim bistrim narodom pripasti onome, kome po svim pravima, po statističko-etničkim, po geografskim i ekonomskim razlozima pripa-daju — biva idealu našem — Jugoslaviji, gdje če narod naš, koji te bisere obitava pokazati da nije ni iz daleka onim, čim su ga tako rado nazivali naši »dragi susjedl" — barbarskim 1
M. P. Муромцев.
Већ кад сам први дан стигао у Одесу, чуо сам гдје се спомиње име г. Муромцева, секретара одеске град-ске думе. Кад сам боље упознао ње-гов рад, увјерио сам се, даон збиља заслужује добар глас, што га ужива у јавнвети.
Особито је г. Муромцев показао своје словенско гостопримство у љу-бави према Југословсннма. Чнм су Срби бјегукци стигли у Одесу — ко јо био први који им је отирао сузе?
Муромцев! Гдје год је што требало ту је био Муромцев и само и једи-ijo и свугдје г. Муромцев. Управо очивском бригом старао се он да смјести нашу војску у што љепше и удобније просторије, те да буде што брижљивије гледана. Српски ће му добровољачки одред бити за његов трудни родољубни рад вјечно за-хвалан.
Но највише се одужио југосло-венском вароду подаривши «Свовен-ском Југу» 3000 рубаља. Његово ће име ући ca златним словима у хисторију Југославије. To је чин, који заслужује респект и удивљење! Кад се уочи задаћу, коју има «Сло-венски Југ», онда се разабире зама-шитост даровања г. Муромцева. Ко-лики и колики наши јунаци са жуд-њом ишчекују — теже за родннм словом, и ево брат Рус, жртвује од свога, да пружи прилику брату Ју-гословену да чита новине на мате-рињем језику. Слава и хвала вели-ком југословенском добротвору госп. Муромцеву!
—Ц- »-i' -
Недељни преглед.
R a t i š t e.
Na svim frontovima — prividno zatišje, do-tično grozničavo spremanje za novi udar, koji mora da se je več započeo, kad ovo pišemo. Na ruskom frontu od Baltika do Rumunije, opaža se neko izabiranje zgodnog položaja i kušanje slabog punkta austro-germanskog fronta. Izgleda, da idemo u susret dogadja-jima večeg opsega, nego što su bili dosa-dašnji. Jugozapadni front bit če opet glavnim pozorištem velikih dogadjaja, koji če, nadamo se, biti i poslijednjim za Austro-Ugarsku. Popu-njena i nanovo snabdjevena svim nužnim sredstvima armija generala Brusilova udara na srce Galicije — na Lavov, njeno lijevo krilo, koje imade uporište u Karpatima, potpuno se oslobadja, jer ga produžuje svježa i junačka pol-milijonova rumunjska armija. Teškim trudom, poslijednjim svojim rezervama pokušao je Wilhe'm da začepi duboke jame i prolome načinjene Brusilom. Kako če sada da dočeka nove udarce, kako da odbije ruske lavove po-jačane Rumunijom? Istupom Rumunije pro-dužio se austro-germanski front za nekoliko stotina kilometara, koji front nijesu više u stanju braniti sa silama, kojima raspolažu centralne vlasti. Nadošao je veliki odsudni čas za Austro-Ugarsku. Sa istoka prodiru sve dublje u Galiciju i Volinju ruski lavovi; sa jugoistoka 600.000 Rumuna predjoše ugarsku granicu lomeči i gazeči male posade 1 otpor koji Još mogu da suprotstave Austro-Nijemci. Sa zapada Kadornova armija sve dalje i dalje prodire u srce Austrije, koja se u poslijednjim trzajima svog grješnog života pruža. Nema sile, koja če ju više spasiti. Nijemci privezani na englesko-francuskom frontu, na kojem saveznici držeči inicijativu u svojim rukama, uvijek napreduju, ne mogu uzeti ni jednog čovjeka, da pomognu svome u nevolji drugu, koji se utaplja. Verden, na kojemu je njemačka zvijezda počela da gasni, bio je priznakom teških i sudbonosnih dogadjaja, koji čekaju centralne vlasti. Zaludu su bile velike hekatombe cvljeta germanske armiie, zaludu su bili milijoni metaka svih mogučih kali-bara. Verden ostade nepobjedivim, ostade dikom nepobjedivih francuskih lavova. Nastu-panje na Somi, koje je zaprepastilo Nijemce; smjelo prodiranje 2,000.000 engleske armije u Belgiji, dalo je dovoljno temelja Nijemcima, da se zamisle o svojoj sudbini. Napredovanje Francuza i Engleza neprestano traje; jedna pozicija za drugom pada u pobjedonosne sa-vezničke ruke, te su Nijemci prisiljeni na pasiv-nu obranu.
Na ruskom frontu, na sjevernom nje-govom dijelu imamo promjenu u vrhovno) komandi, koju je primio slavni general Ruski, dostojan takmac svog vis-a-via Hindenburga. Imenovanje generala Ruskoga napunilo nam Je srce velikim nadama, te smo uvjereni, da če pobjeditelj Rave-Ruske, Prasniša i Bzure, dati novih dokaza svoje vojničke sposobnosti i nanijeti neprijatelju odlučujuči udarac.
Nijemci se nalaze u prilikama, opko-ljene i cernirane tvrdje, ko)a svakim danom
biva više stezana gvozdenim kliještima savez-nika. Po svim priznacima može se zaključiti, da su Nijemci izgubili svoju dosadanju vjeru u sebe, te su odlučili duboko se zakopati u zemlju, da na taj način zadrže plodove svoje dosadašnje vojničke sreče. Zabacili su svoje smjele osnove da uzmu Pariz i Petrograd, te se stisnuše u svojim opkopima, puni misli i briga, da brane svoju vlastitu domaju, kojoj sa sviju strana prijete jaki i osvete željni saveznici.
Istupom Rumunije na stranu saveznika, dan je poslijednji dokaz svim sljepcima, koji su se još samo nadali u nepobjedivost Ger-manije. Rumunija poslije razmišljanja kroz dugih 23 mjeseci, došla je do uvidjavnosti, da je sudbina Austro-Ugarske riješena, te da i ona mora pristupiti dijelu, biva diobi nemoralne i suvišne Austro-ugarske monarhije.
Za Austro-Ugarskom slijedi izdajnička Bu-garska, koja mora da odbija navale na dva fronta. Pokušali su Bugari starom svojom taktikom, naime prepadom, da zaskoče savez-nike pod Solunom, kao što su zaskočili svoje bivše saveznike na Bregalnici. Nadamo se, da če ih ista sudba dočekati i sada, ali samo u pogoršanom smislu i da ih neče spasiti nikakovo kajanje ni žrtvovanje Ferdinanda i Radoslavova. Dolaskom Talijana na solunski front dan je jasan dokaz, da če i Talijani pristupiti k opčem dijelu malo jače i inten-zivnije nego što je to do sada bilo. Navje-štenje rata Italije Njemačkoj pokazalo je či-tavom svijetu, da više nema medju savez-nicima zakulisnih tendencija, nego da opstoji jedan front sa jednim zajedničkim neprijate-ljem, koji mora da bude skršen i uništen u ime kulture i čovječanstva.
Još važniji dogadjaj desio se je u poslijednjim danima dolaskom ruske vojske na solunski front, koja je tako vidnim načinom pokazala želiu, da se rame uz rame bori sa srpskim sokolovima za oslobodjenje muče-ničke Srbije. Sada na solunskom bojištu ope-rišu francuske, engleske, talijanske, ruske i srpske armije, željne da započnu krvavo kolo, u kojem če vjerolomni bugarski narod dobiti zasluženu kaznu za svoje izdajničko i protu-slavensko držanje. Bugari stisnuti sa juga, neče moči da izdrži sjedinjene ruske-rumunjske-srpske armije sa sjevera, te če u kratko vri-jeme morati klonuti i položiti oružje. Na taj način, preko pregažene Bugarske bit če pre-kinuta veza izmedju Austro-Njemačke i Turške, koja če morati da kapitulira i da izgubi svoje poslijednje teritorije u Europi.
Вијести из домовине.
Нако ce уписује зајам у Србији. За
начин, на који Аустријанци врше упис зајма у поседнутој Србији, карактери-стичан је податак који се налази у је-дном огласу »Београдских Новина« (бр. 160, од 24. VII.):
»Давид Армагаииан, за А. Јовано-вића, — Rue Goetz Monin Бр. 12. Добили смо твоје писмо. Твоје имање како овдје, тако и у Лесковцу у потпуном је реду и све ствари такође. Новац узет за шљиве и 5000 кр. положио сам општини за ратни зајам; одбор је одредио на твоје име 10,000 круна. Акције ћеш добити кад још положиш 5000 кр. Нареди коме да још ових 5000 ^кр. положи . . .«
Велеиздајничка парница у В. Кикинди. „Szegedi Naplo" (20. VII.) под насловом »Ухапшен учитељ гимпастике велико-кикиндског Сокола«, пише: »Пре неко-лико месеци претресао је сегедински првостепени суд неколико дапа злочин велике издаје велико-кикиндског Сокола. Тврдило се да је то друштво стајало у вези с Народном Одбраном, која је тајним средствима радила против нас и при-премала сарајевски крвави дап. Посту-иак је вођен против 28 члана велико-кикиндског Сокола, али је оуд осудио само тројицу као криве. Најтеже је осуђен праввик Бранко Ролер, учитељ гимнастике истога друштва, који је до-био три године робије. Ролер је од то доба био у слободи, ма да је тужилац захтевао да се стави у претходни нри-твор. Суд је тада отклонио тужночев захтев, 'jep je оптужеии у Папп, гдо je био интеркнран, водио посао јавног снабдевања. Курија, касационџ суд. сада је решила да се Ролер ухапси, те ће из Папе битн преведеи у затвор сегедин-ског суда. Вигаи суд, у осталом, још није претресао ту ствар. Двојица оиту-жених наиме врше војничку службу.«
»Dalje se podnositi ne može..." „Hrvatska" (22. VII.) donosi dopis iz Brinja (Iičko-krbavska županija u Hrvatskoj), u kojem se veli: »Druga nemila pojava ovog ljeta je izvanredna suša. Više od mjesec dana nemarno kiše. Sunce peče svaki dan kao u žarkoj Africi. Otave neče biti ni malo, ne bude li kiše uskoro. Okopavine, krompir, pasulj i ostalo povrče, — sve je požutjelo, zaostalo. Pošto prijeti nestašica krme, počela je cijena blagu rapidno padati, no biče tu po srijedi i umjetno sniženje cijena špekulantima s blagom. Čemu sniženje cijena, kad je sve drugo skupo ? Svi željno iščekujemo što skoriji svršetak ovog. groznog svjetskog rata, jer su malo ne sve životne namirnice dostigle nevidjenu cijenu,
pa se več podnositi ne može."
*
„Novine" od 25. VII. donose dopis iz Klanca (Lika): ,15. jula u veče nadvili se nad našim mjestom grdni oblači i prosuli grad,. kojem nema para. Narod je plačuči tražio djecu, koja su čuvala blago. Poslije grada doči če glad, jer je sav rod uništen. Da vidite samo pšenicu, koju smo ko sunce očeki-vali! Imali bi hljeba za čitavu godinu. Šljive, zelje, povrče, krompir, sve ode netragom. Ove godine smo kuburili, a što če tek biti ove zime?"
Iz Vrbnika (ostrvo Krk) isto pišu : 15. jula potukao nas je grad. Veliki dio polja je uništen, a drugo je ranije suša izgorjela, tako^ da nam se slaba zima sprema.>
Sa ostrva Visa isto : «Noču od 15. i 16. ovog mjeseca imali smo nevrijeme, kakvo niko ne pamti. Strašni je orkan trajao jedan sat i nanio golemih šteta. Vjetar je bio tako jak, da je u mnogim vinogradima ne samo stresao groždje na zemlju, nego je i polomio vinograde, polomio navrtak na amerikansku ložu i pogubio mladu divljaku. Šteta je: ogromna.»
Разне вијести.
Злоба и клевете Matjapa. („Мадуаг Hir-lap" 20. VII.) »Писали смо већ o томе, са каквим изабраглм дивљаштвима раде Руси у Буковини, како харају и робе. Изгледа да се Руси не задовољавају само тим. но да им нитковски иосао потпуп буде, преплављају села освојене Буковине српским комитама. Овај олош бескућника понагаа се као звјерови. Гладни су, исцепани, пунп горчине и освете, не одушевљава мх толико осло-бођење шихове отаџбиве, колико сама борба пуна ававтура, која им је ностала елеменат живота као и ваздух. Ове су бештије од два балкапека и свјетског рата сасвим подивљале и огрубиле, и лако се може разумјети неукротива крво-лочност, којом српске комите раде у Буковиии. Неодговорна и бескућна срп-ска влада ставпла је ове људе на рас-положење руској влади. И ово је дело поквареве руке Пашпћеве, али заборавља он да је Србија у иашим рукама и кад бисмо се и ми служшш средњевјековним средствима, имали бисмо довољно при-лике за реторзије«. — Оваким лажима, осим Бугара, само још Мађари могу товарити своју публику. Или их обузео толики страх од Руса, да им се прнка-зују чак и у Буковини српске комите, или су толики виткови, да измишљају ове приче, да оправдају своја неописива дивљаштва прама нашој браћи у зароб-љеној домовиви. Завршетак горњега чланка одаје тенденцију, са којом је писан. Нека не забораве мађарски ви-тези, да батина има два краја!
ОД УРЕДНИШТВА.
Ради важних догађаја у Еуропи и на Балкану напосе, те ради ггри-ближавања свијетлих за иас дана, изла8иће «Словенски Jyr» од будуће недјеље двапут иедјељио, и то сри-једом и недјељом.
Молимо све пријатеље, који још нијесу намирили претплате, да то што скорије учине. Они пак родољуби, којима то финапцијалне прилике дозвољавају, нека лист и финанци-јално liодупру.
Издаватељ и одговорин уредник: Милован К. Митричевић.
Дазводено војном цензуром- Одеса, 19. августа 1916. r.
Тип. Акцјон. КЈжно-Русснаго 0-ва Печ. fltna Одесса.