KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 19 (1)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 januara 1934
PATENTNI SPIS BR. 10537
Dubelwerke G. m. b. H., Berlin, Nemačka.
Čep zaglavak, naročito iz drveta i naročito za upotrebu u drvetu.
Prijava od 28 januara 1933.	Važi od 1 juna 1933.
Traženo pravo prvenstva od 29 januara 1932 (Nemačka).
Pronalazak se odnosi na čep zaglavak, naročito iz drveta i naročito za upotrebu u drvenim železničkim pragovima.
Čepovi zaglavci po pronalasku služe za ispunjanje zavrtanjskih i ekserskih rupa kod železničkih pragova, i to kako novih tako i kod upotrebljenih pragova.
Po pronalasku su čepovi zaglavci snab-deveni rupom, koja se pruža po dužini čepa koji dolazi u pitanje, i koja se idući na niže sve više sužava prema liniji savijanja.
Već je bilo poznato, da se takve rupe izvode konusno, ili pak da se, preko cele dužine čepa zaglavka, predviđa stepena-sto pružajuće se suženje čepove rupe. Kod čepa po pronalasku suženje, koje raste prema dole po dužini čepa koja dolazi u pitanje za razmicanje, biva tako održavano da granična linija rupe čepa u preseku tačno ili uglavnom odgovara liniji savijanja ili elastičnoj liniji koja se dobija naprezanjem donjih delova čepa pri uvrtanju zavrtnjeva za pragove, i pri razmicanju ovih delova u okolno drvo praga. Granice rupe u podužnom preseku čepa dakle pretstaljaju elastičnu liniju tako, da pri uvođenju zavrtnja naprezanja čepa mogu da se izvedu samo prema jednoj takvoj elastičnoj liniji, i naprezanja na savijanje ostaju u presecima zidova ^svuda jedna i usled toga granica elastičnosti ne biva ni na jednom mestu prekoračena.
Podužni prorezi, koji kao obično izvedeni na donjem kraju čepa zaglavka, mo-
gu pri tome isto tako da se prema dole na primer u stupnjima povećavaju. Ovo ima za posledicu, da i pored, suženjem rupe čepa, datog povećanja debljine zida prema donjem kraju čepa, razlike u presecima, izloženim savijanju bivaju održavane malim tako, da i ovim bivaju otklonjene razlike u naprezanjima kod savijanja.
Osim toga ovo izvođenje proreza ima tu korist, da idući prema donjem kraju čepa opada širina zidne trake koja se utiskuje u drvo. Ovo je korisno, jer prema donjem kraju dubina utiskivanja u drvo praga postaje sve veća. Uža traka se prirodno sad daje lakše na veću dubinu utisnuti, no kakva šira traka. Proširenjem proreza dakle bivaju do izvesnog stepena izjednačene i sile, koje su potrebne za utiskivanje zidnih delova čepa u drvo praga.
Nacrt pokazuje radi primera jedan oblik izvođenja čepa po pronalasku. Sl. 1 pokazuje jedan prerezani čep u vertikalnom preseku. SI. 2 pokazuje čep po njegovom utiskivanju u prag i p»o uvrtanju zavrtnja za pragove.
Čep ima, kao što se vidi iz si. t, iznu-tarnju rupu, koja je u gornjem kraju, kao što je to uobičajeno podešena prema konusnom vratu zavrtnja, ali koja se u delu koji se priključuje na ovaj gornji deo, idući prema dole sužava sve većim nagibom.
Ovaj oblik rupe čini, kao što se vidi iz si. 2, da se pri uvrtanju zavrtnja između podužnih proreza čepa obrazovane trake
Din. 10.
u vidu greda moraju saviti pjo elastičnoj liniji, tako, da dakle savijanje ostaje približno jednako po celoj dužini čepa.
U primeru izvođenja je rupa obrazovana u vidu jedno na drugo postavljenih zarubljenih kupa, kod kojih svaka sledeča ima veći nagib no prethodna. Umesto toga bi rupa mogla biti ograničena neposredno po elastičnoj liniji koja je poznata iz nauke otpornosti materijala. Ovo davanje oblika i usled toga nastalo savijanje po elastičnoj liniji ima, kao što je gore pomenuto, korist, da ni na jednom mestu pri savijanju ne biva prekoračena granica elastičnosti, i da na donjem kraju čepa može biti postignuto srazmerno jako utiskivanje čepa, jer se upravo e-lastično savijanje pruža preko cele dužine čepa.
Kod primera izvođenja, otstupajući od poznatog oblika proreza, koji je po celoj dužini podjednake širine, podužni prorezi čepa se proširuju prema dole. Usled toga preseči zidova, koji se usled sužavanja rupe povećavaju prema dole, bivaju ponovo smanjeni, tako, da dakle razlike
u veličini preseka po dužini čepa, bivaju ublažene. Umesto primene samo jednog stupnja proširenja, moglo bi se naravno izvesti i proširenje u više stupnjeva, ili se pak može izvoditi i klinasto, da bi se tako razlike u presecima još većma ublažile. I ova mera služi da se uređaju po celoj dužini, pri savijanju, dodeli što je moguće manje jedno od drugoga otstupaju-će opterećenje preseka.
Patentni zahtevi:
1.	Čep zaglavak, naročito iz drveta, sa rupom koja se prema dole sužava i po-dužnim prorezima radi razmicanja na donjem kraju čepa, naročito za primenu kod drvenih železničkih pragova, naznačen time, što je rupa, po dužini čepa koja dolazi u pitanje za razmicanje, sužena, povećavajući se prema dole, po liniji savijanja.
2.	Čep zaglavak, po zahtevu 1, naznačen time, što je donji kraj čepa snabde-ven prorezima koji se na primer u stup-njima proširuju prema dole.
Adpatent hrcj /0537

V’
i,

' v'


' -
*