KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
uprava za zaštitu
KLASA 77a (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 DECEMBRA 1937.
PATENTNI SPIS BR. 15677
Ing. Gerin Jacques, Boulogne — sur — Seine, Francuska.
Poboljšanja na avionima sa promenljivom nosivom površinom.
Prijava od 8 decembra 1932.	Važi od 1 septembra 1936.
Naznačeno pravo prvenstva od 9 decembra 1931 (Francuska).
Pronalazak se odnosi na avione čija se nosiva površina može menjati uvećavanjem dubine krila, pri čemu dužina krila ostaje nepromenljiva. Kod ovih aviona svako krilo sadrži jednu stalnu krutu ravan, duž koje jse pomera gipko krilo.
Stalno krilo održava avion pri velikim brzinama; ono ima malu moć nosivosti; gipko krilo koje se može razvijati održava avion pri malim brzinama i olakšava mu polazak i spuštanje. Ono treba da bude sa velikom krivinom da bi imalo veliku nosivost. Ono sadrži poprečna pojačavajuća rebra.
Da bi se na poznat način rebra sa velikom krivinom obavila oko doboša za u-pravljanje raspoređenih u kosturu ili koritima, treba rasporediti glavne prostore, što pričinjava nezgodu.
Da bi jse izbegla ova nezgoda, pronalazak se prvenstveno sastoji u tome, da se rebra za pojačavanje krila koja se mogu razvijati izvedu kao elementi zglobljeni jedni s drugima tako, da celina iz ovih elemenata prema tome da li se oni oslanjaju ili ne na nepomični deo krila, može zauzeti veliku krivinu ili pak krivnu jednaku nuli.
Pronalazak se takođe odnosi na različita konstruktivna izvođenja koja će biti izložena u sledećem opisu, u odnopu na priloženi nacrt koji pokazuje, samo radi primera različita sredstva i kombinacije sredstava podesnih za izvođenje niže izloženih odlika.
Sl. 1 pokazuje izgled sa strane jednog rebra pokretnog' krila u' njegovom ;polo-
žaju na stalnom krilu. SI. 2 pokazuje izgled koji odgovara slici 1, sa delimičnim presecima i bez izvejsnih delova. SI. 3 pokazuje izgled odozgo odgovarajući si. 1-Sl. 4' i 5 se odnose na montiranje i na ispravljanje rebara pokretnih krila. SI. 6 je izgled odozgo, sa presekom stalnog krila sa krilcem za upravljanje i sredstvima za upravljanje. SI. 7 je izgled sa strane odgovarajući si. 6. SI. 8 pokazuje delimično u izgledu jedno rebro za pokretno krilo sa promenljivom krivinom u letu. SI. 9 do 11 pokazuju perspektivne izglede aviona i hidroaviona snabdevenih poboljšanjima po ovom pronalasku. SI. 12 do 14 pokazuju šeme pera namenjenih da olakšaju razvijanje i sklapanje pokretnih krila. SI. 15 pokazuje šemu jednog mehanizma za upravljanje pokretnih krila. SI. 16 pokazuje izgled uređaja za vezivanje (zaključavanje) dejstvenog dela rebara pokreta-nih krila. SI. 17 pokazuje poprečan presek po liniji A—A iz si. 16. SI. 18 i 19 su preseči slično slici 2, i pokazuju jednu varijantu izvođenja vezivanja pokretnih delova rebara pokretnog krila sa središnjim delovima ovih istih rebara. SI. 20 pokazuje delimičan izgled odozgo uređaja za obez-bedenje razapinjanja rebara jednih u odnosu na druge, kad je pokretno krilo iaz-vijeno. SI. 21 pokazuje u većem razmeru izgled zgloba jednog pokretnog dela rebra na 'središnom delu i pokazuje, u preseku uređaj za razapinjanje. SI. 22 pokazuje poprečan presek po liniji B—B iz si. 20'. SI. 23 pokazuje izgled odozgo koji pokazuje uređaj za razapinjanje u oblasti
Din. 85.—
susednoj rebrUTi^.
Pokretna krila saglasno ovom pronalasku nose poprečna rebra iz više elemenata od kojih jedan može kliziti duž nepo-
mjčne revni.
U primeru iz sl. 1, 2 i 3 se svako rebro sastoji iz dva elementa: iz središpog elementa 1, izvedenog tako, da odgovara krivini svoda nepomičnog krila 2 i koji sp produžuje pozadi ispušnog dela krila 2 i iz dejstvenog dela 3 zglobljenog kod 4 na prvi elemepat 1,
Sredjšnji elemenat 1 (sj, 3) se naslanja na površinu svoda krila 2 pomoću točkica 5 i na svakom kraju ima po jedan organ 6 na kojem se nalaze spieštena dva točkica 7, Jsa žljebom koji su priljubljeni uz dejstvene i ispusne rubove krila 2. Ovo krilo 2 je prvenstveno metalno, tipa po-dužnih kutija, sa spoljnom površinom potpuno glatkom. Kod opisanog rasporeda je svaki elemenat 1 rebra potpuno vođen u odnosu na krilo 2 i može se pomerati duž ove samo uzdužnim kretanjem u smeru dužine krila.
Dejstveni elemenat 3, koji je zglob-Ijen na elemenat 1 oko osovine 4, održava se poprečno uglavljivanjem u organ la čiji poprečni presek ima vid slova U, i koji je predviđen na kraju elementa 1. Na svom zadnjem kraju, dejstveni elemenat 3 je snabdeven točkićem 8, čijim se posredstvom naslanja na površinu svoda nepomičnog krila 2.
Središnji elemenat 1 se u ovom primeru naslanja na središnji deo ili (svod krila 2, pošto su štapovi i užad, koji vezuju ovo krilo sa kosturom ili sa drugim krilima na avionu, vezuju za površinu svoda. Središnji elemenat treba da se naslanja na onu od površina nepomičnog krila 2 koja je potpuno oslobođena od svake spoljne veze. SI. 4 i 5 pokazuju elemenat 1 koji se naslanja na površinu 'svoda nepomičnog krila 2.
Rebra mogu biti izvedena potpuno iz metala ili delimično iz metala i delimično iz drveta; ona su međusobno vezana pomoću zglobnih članova. U primeru sl. 1—3 prvi red ovih članova 9 obrazuje dejstveni rub pokretnog krila i dva druga reda 10 i 11 obrazuju lance raspoređene s jedne i druge strane nepomičnog krila 2, pri čemu red 11 obrazuje dejstveni rub zadnjeg elementa pokretnog krila. Pošto su osovine za zglobnu vezu članova raspoređene paralelno sa pravcem rebara, to (se ove mogu namotavati na doboše sa gipkom oblogom koja ih obavija. Ova gipka obloga može biti u vezi samo sa dejstvenim i ispušnim delovima rebara tako, da sa nepomičnim krilom, kad je pokretno krilo raz-
vijeno, obrazuje krijo sa međuprostorima.
Cilj zglobnih veza kao što su napred opisane, između elemenata rebara jeste
sledeči:
ć§lina svakog rebra je izučavana da bi se pokretnom razvijenom krilu dala korisna krivina koja joj dodeljuje veliku nosjvost. Ova krivina, zahvaljujući zglobovima 4, se javlja samo kad se rebra o-slone na nepomično krilo 2. Čim jedno rebro kad je pokretno krilo u tokp namo-tavanja na svoj doboš za upravljanje, izgubilo dodir sa nepomičnim krilom, zglobljeni elementi koji ga sačinjavaju, postavljaju se po pravilu u produženje jedan drugoga da bi se (svela na minimum nagomilanost na dobošu i to, ma koliki bio broj zglobljenih elemenata koji sačinjavaju rebro.
Broj ovih elemenata može biti četiri ako se želi dobiti razvijeno krilo sa pro-menljivom krivinom u letu. Tako, kako Što je pokazano pomoću si. 8, koja predstavlja prednji deo ispušnog elementa jednog rebra, ovo sadrži: središnji deo 1, koji se naslanja na nepomično krilo 2, dejstveni deo zgjobljen na prednjem kraju (središnjeg dela, kao što je objašnjeno kod sl. 1 i 2, i ispusni deo 12, koji je zglobljen na zadnjem kraju središnog dela. Deo 12 je zglobno vezan za osovinu 13, kao i poluga 14 čiji prednji kraj nosi točkić 15 za oslanjanje na nepomično krilo 2, Radnji kraj poluge je vezan za tačku 16 dela 12, pomoću opruge 17, koja u odsustvu svakog spoljnjeg uzroka, održava površine 14a i 12a jednu uz drugu.Oslonac 18 na poluzi 14, u vezi sa odgovarajućim o-sloncem 19 na zadnjem kraju 'središnog dela 1, obezbeđuje krutu vezu između o-vog poslednjeg i poluge kada se, pošto je pokretno krilo razvijeno, točkić 15 osloni na nepomično krilo 2, kao. što je predstavljeno puno izvučenim linijama u nacrtu.
Elemenat ispušnog dela 12 ima svoj prednji kraj u vidu šupljeg tela iz lima, i nosi dve ušice pomoću kojih je slobodno obrtpo zglobljen na osovini 13, koja je nošena središnim elementom 1. Na ovoj istoj osovini 13 jse nalazi zglobljena, tako-đe slobodno obrtno, poluga 14, koja kad je krilo razvijeno, obrazuje elemenat koji je kruto vezan za središnji elemenat 1, iz sledečih razloga:
1) naslanja se na nepomično krilo 2 pomoću točkića 15; 2) osloncem 18 se naslanja na oslonac 19 središnog elementa 1.
Zadnji kraj poluge 14 vezan je sa o-prugom 17 na vučenje pomoću užeta koje prelazi preko malog vodiljnog kotura pokazanog isprekidanim linijama blizu ozna-
ke Ha u jsl. &.
Vidi se da se, kad ispusni deo 12 zauzme položaj pokazan črtasto tačkastim linijama na pomenutoj slici mali vodiljni kotur pomera u odnosu na zadnji kraj poluge 14, koji je, u slučaju nacrta, skoro isti sa dužinom predstavljenom oprugom 17.
Ova je opruga dakle izdužena za iznos koji je jednak njenoj prvobitnoj dužini. Reakcija teži da vrati ispusni deo 12 u smeru suprotnom streli, t.j. suprotno potisku vazduha na gipku površinu nošenu ispušnim delovima 12.
Suprotno reakciji opruge 17, i, ako postoje, drugih elastičnih sredstava za vraćanje, deo 12 se može pomerati u smeru strele pod pritiskom relativnog vetra tako, da se krivina krila smanjuje kad se brzina aviona uveća preko izvesne una-pred određene vrednosti. Ako se želi, pri povećanim brzinama da se krilo s^ velikom krivinom, sa velikom nosivošću preobrazi u krilo sa dvognbom krivinom sa malom nosivošću, predviđaju !se, na zadnjim krajevima delova 12, zglobljeni elementi, koji su vezani pomoću neisteglji-vog užeta 21, sa krajem poluge 14, tako, da na po sebi poznat način pomeranje svakog dela 12, u smeru strele, dejstvuje pomoću užeta 21, da podigne krajnje ispušne elemente i oblogu koja ih obavija, iznad susedne ravni, koja odgovara delovima 12. Celina krila zauzima tada dvo-^gubu krivinu sa malom np!sivošću sa središtem pritiska dovedenim prema nepomičnom krilu 2.
Ovaj uređaj nije pretstavljen pa nacrtu pošto ne spada u ovaj pronalazak, već je opisan u patentu br. 10833.
Opruga 17 i uže 21 sa svojim koturima mogu biti skriveni u unutrašnjosti šup-Ijeg rebra 12, kao što je veg poznatp za krila sa promenljivom krivinom u letu.
Kad ie pokretno krilo uklonjeno obrtanjem svoga doboša ?a upravljanje u podesnom smeru, čim točkić 15 izgubi dodjr sa nepomičnim krilom 2, 'svi elementi rebra mogu da se postave po istoj teorijskoj zajedničkoj osovini (izvučeno tačka-sto črtastim linijama u si. 8).
Slobodni krajevi pokretnih krila su vezani za užad za vučenje, koja se namo-tavaju na doboše za upravljanje. Kad se želi da se razviju pokretna krila, tada u-žad vrše vučenje; kad se želi da se pokretna krila uklone, tada vrše rad doboši na koje se ova poslednja krila namota-vaju.
Saglasno pronalasku (si. 4 i 5) užad za vučenje prolaze kroz izvesne podužne kutije nepomičnog krila 2 i vodena su
preko koturova 22 čije su osovine nošene podužnim zidovima pomenutih kutija. Krajevi središnog dela 1, krajnjeg rebra svakog pokretnog krila ^u snabdevenj sredstvima za pritvrđivanje kao što je organ 23 na koji se pritvrduje odgovarajuće uže. Organi 23 klize po žljebu ili po-dužnom otvoru 24 u oblozi nepomičnog krila 2. Ovaj otvor niQŽe biti zatvaran, kad je pokretna površina uklonjena, t.j. namotana na svoj doboš pomoću samog užeta u vidu vrvce (trake) po celoj svojoj dužini ili samo po jednom delu ove, odgovarajući dužini nepomične ravni.
Korisno je, da se takocje predvide i na drugim rebrima, osim na krajnjim re' hrima, zakačke slično kao 25 (si. 5) koje klize po žljebovima 24 i, u vezi sa već opisanim točkićjma da bi se obezbeđilo vođenje pokretnog krila po nepomičnom krilu, i koji se opiru, naročito u slučaju neuprmalnih naprezanja, otvaranju račve koja obuhvata dejstveni rub nepomičnog krila.
Na si. 15 je pokazana šeina mehanizma za upravljanje dvaju pokretnih krila od kojih svaka odgovara jednom nepomičnom krdu. Pokretna krila, sa svim već Opisanim rebrima se namotavaju svako na jedan od doboša 26 koji su upravljeni tft-ko da se obrću u suprotnom smeru. Njihovo upravljanje mpže poticati od kakvog električnog motora 27 koji može biti Stavljen u ili van kola struje po volji pilota. Svaki od krajeva osovine ovoga motora je spabdeven kakvim uređajem 28 za spajanje, sa automatskim uključivanjem i isključivanjem, prema smeru obrtanja motora i čije izvođenje može biti proizvoljno i nema važnosti po pronalazak. Jedan od spojnika 28 može pomoću zupčanika 29 dejstvovati pa zupčanik 30, koji se nalazi u čvrstoj vezi sa osovinom 31, koja nosi dva bezkrajna zavrtnja 32 i 33 koji se nalaze u stalnom zahvatu sa tangencijalnim točkovima 34 i 35 koji su u čvrstoj vezi sa dobošima 26. Drugi spojnik može pogoniti izupčen tpčak 36 koji je montiran slobodno obrtno na jednom delu osovine 31 i vezan je pomoću zupčanika 37— 38 sa osovinom 39, koja pomoću beskrajnog zavrtnja 40 kreće tangencijalni točak 41, koji je naglavljen na dobošu 42 za u-pravljanje užadi 43 vezanih sa slobodnim krajevima pokretnih krila. Doboši 26 i 42 su trajno kpčenj pomoću proizvoljnog podesnog uređaja tako, da stalno obezbe-đuju zategnutost pokretnih krila i njihovih užadi.
Motor 27 je izveden tako da može menjati smer obrtapja. Prema ovom smeru on kreće: ili osovinu 31 koja jedno-
vremeno upravlja dobošima dveju pokretnih krila, pri čemu je tada doboš od džadi slobodan, ali je kočen da bi jse izbeglo natrpavanje, ili krače osovinu 39 koja u-pravlja dobošem od užadi, pri čemu su tada doboši pokretnih površina slobodni, ali kočeni da bi se obezbedila uvek povoljna zategnutost krila i užadi.
Sl. 12 do 14 pokazuju šematički jedan primer izvođenja sredstava za olakšanje rada pokretnih krila podpomaganjem od strane relativnog vetra.
Dva krajnja rebra pokretnog krila su razapeta, da bi mogla nositi vertikalnu o-sovinu 44, na kojoj je obrtno postavljeno pero 45. U jednoj tačci 46 ovog pera se vezuje kraj jednog od ver pomenutih u-žadi za vučenje. Kad jse jedna od pokretnih krila razvije, uže dejstvuje na vučenje u smeru strele 49 i upravlja pero kao što je pokazano u sl. 13. Pero 45 koje se o-država priljubljenim uz oslonac 47 pokretnog krila, naginje se u odnosu na relativan vetar (smer strele 48) čiji pritisak na pero daje komponentu koja je upravljena u istom smeru kao i sila vučenja. Na kraju kretanja pero nailazi na ojslonac 50 nepomičnog krila, koji vraća pero u pravac relativnog vetra, kao što je pokazano na si. 14.
Kad se pokretna površina uklanja, tada drugo uže 51 koje je vezano za doboš za namotavanje, vrši vučenje u smeru strele 52, i upravlja pero u pravac koji je pokazan na si. 12; komponenta koja je proizvedena pritiskom relativnog vetra je također upravljena u smer pomeranja pokretnog krila.
Prema pronalasku se pera 45 upo-trebljuju da zatvore otvore predviđene u kosturu ili u koritima radi prolaza potrebnih krila, čiji su doboši raspoređeni u unutrašnjosti kofetura ili korita.
U si. 9, kad su pokretne površine, koje su kombinovane sa unutrašnjim nepomičnim krilima 2, sakrivene u kosturu, o-tvori 53 u ovome su zatvoreni pomoću pera 45, koja su pričvršćena na krajnjim rebrima pokretnih krila, tako da pri smanjenoj nosivoj površini avion pruža sve aerodinamičke osobine, koje su podesne za postizanje velike brzine.. Slično montiranje pera 45 na pokretna rebra može biti izvedeno montiranje pera kombino-vano sa kolima ili klizaljkama za ateriranje, koja posreduju samo pri uzletu i pri spuštanju na zemlju. U mesto klizaljki za ateriranje, mogu se, kao što je pokazano kod si. 10 i 11, kad je u pitanju hidro-avion, predvideti plovci 54 za krajeve krila, koji su kad hidroavion leti velikom brzinom sakriveni u unutrašnjosti 55 ili u
podesnim šupljinama u trupu (!sl. 11) i tada čine da iščezne nepovoljan oblik po aerodinamičke osobine, ali koji je neophodan po nautičke osobine korita.
Pronalazak se takođe proteže na sredstva koja omogućuju da se za središnji deo učvrste dejstveni delovi rebara pokretnih krila, kada su ova razvijena. Tako se dobija dejstveni deo, koji u letu obrazuje krutu celinu sa središnjim delom. Ali pri uklanjanju pokretnih krila, kad rebro gubi dodir sa nepomičnim krilom 1, sredstva za vezivanje prestaju da dejstvuju, da bi omogućila celini rebara da isprave svoju krivinu, i da se namotaju na doboš sa minimumom nagomilavanja.
U primeru si. 16—17, zadnji kraj dej-stvenog dela 3 rebra ima oblik slova U. On se zglobno vezuje za prednji kraj središnjeg dela 1 na osovini 56, koja prelazi kroz bokove ovog poslednjeg, isto tako u preseku u vidu slova U. Brava (veza) je obrazovana iz uzengije 57 koja je raspoređena na kraju poluge 58, koja je o-brtno postavljena kod 59, na dejstvenom delu 3, i koja se vraća pod uticajem o-pruge 60. Dejstvo opruge 60 je takvo, da je u odsutnosti svakog spoljnjeg uzroka, vrh uzengije vraćen prema gore tako, da su krajevi 57a potpuno sadržani u unutrašnjosti dela 3.
Ali kad je pokretno krilo razvijeno, to se izvesna površina ili podesni nagib, koji je predviden na korenu nepomičnog krila 2, stavlja nasuprot točkića 61 koji je raspoređen na slobodnom kraju poluge 58 da bi pomerila ovu polugu suprotno težnji opruge 60; uzengija 57 stavlja svoje krajeve 57a prema rupama 62 koje su izvedene u bokovima dela 3 (si. 16) i naslanja se na ivice dela 1. Zaključavanje (vezivanje) je tako obezbeđeno; ono prestaje samo ako točkić 61 ponovo postane slobodan, što nastaje kad se pokretno krilo ponovo skuplja i kad je rebro upravo tu da dostigne doboš za namotavanje pokretnog krila.
U varijenti izvođenja koja je pokazana pomoću slika 18 i 19, zaključavanje (u-tvrđivanje) pokretnog rebra 3 na središnjom rebru 1 se vrši pomoću sledečih sredstava:
Skakavica 75 je zglobljena kod 76 na pokretno rebro 3 i nosi osovinu 77 na kojoj je postavljen točkić 78. Uzengija 79, koja je vezana za kraj osovine 77, zapre-gnuta je pomoću polužice 80 za nepomičnu tačku ili osovinu 81 središnog dela 1. Poluga 82 je s druge strane, zglobljena na skakavici 75 i prolazi slobodno kroz rebro 3. Spoljni kraj poluge 82 nosi točkić 83 koji dospeva u dodir 'sa podesnim na-
gibom koji je rasporedjen na korenu krila, kao za točkič 61 iz sl. 16.
Kad je pokretno krilo razvijeno, poluga 82 je istisnuta upolje i skakavica 75 zauzima položaj koji je pokazan na sl. 13, pri čemu su tri tačke 81, 84 i 76 u pravoj liniji i skakavica biva oslonjena na deo 85.
Točkič 78 (može ih uostalom biti i više, dva na primer) se naslanja na ivicu nepomičnog krila 2 kao točkici 7 iz sl. 3.
Kad je pokretno krilo ponovo [savijeno i kad rebra dospeju do korena krila, poluga 82 biva potisnuta i elementi mehanizma zauzimaju položaj pokazan u sl. 19.
Sl. 20 do 23 pokazuju uređaj koji obezbeđuje razapinjanje pokretnih rebara, jednih u odnosu na druge, kad je pokretno krilo razvijeno.
Uže 24a, kao čelična žica zvana »gla-sovirska žica« koje odgovara užetu 24 (si. 5) i koje učestvuje u razvijanju i u ponovnom savijanju pokretnog krila prolazi kroz nepomične delove 1 rebara blizu dejstvenog i ispušnog ruba krila 1 i obrazuje osovinu za krila 86 i 87 sanira, koji je izveden tako, da obuhvata čelične trake ili limove 86a i 87a. Traka 86a je izvedena iz jednog jedinog komada po celoj dužini pokretnog dela i pritvrđena je za središne delove 1 rebara pomoću malih uzengija ili ugaonika 88. Traka 87a je obrazovana iz komada čija dužina odgovara razmaku dva uza'stopna rebra kad je pokretno krilo razvijeno. Svaki od ovih komada, na svojim krajevima dopire do odgovarajućih krajeva šarnirskih krila 87, koji su snabdeveni ugaonicima 89 u kojima je predviđen lučni otvor 90 za prolaz čepa 91 koji je utvrđen na pokretnom delu 3 rebra. U odnosu na si.
21,	vidi se da su, kad je pokretno krilo razvijeno trake 87a podignute upravno prema traci 86a obrazujući tako sa ovim poslednjim profilisani oblik za velikim momentom lenjivosti koji se opire naprezanjima, koja teže da uzajamno približe rebra.
Kad se pokretno krilo ponovo [savije (skuplja) pokretni delovi 3 rebara, obrćući se oko osovina 56 da bi se ispravila, obaraju trake 87a u položaj iz si. 20 i
22,	da bi obrazovali savitljivu celinu 86a —24a-—87 koja se ne opire namotavanju pokretnog krila na doboše za upravljenje.
Na šarnirskom krilu 86 se mogu predvideti pojačanja 92 iz drveta ili drugog čega da bi se armirala i održala ivica gipkog zida koji je pritvrđen na pokretne zidove 3 rebara i koji obrazuje oblogu pokretnog krila.
Saglasno pronalasku kretanje u stranu pokretnih krila ke postiže pomoću sledečih sredstava:
Svako krilo 2 je, na svom kraju snab-deveno krilcem 2a> koje produžuje nepomični deo krila. Ovo krilce (si. 6 i 7) je tipa sa metalnim podužnim kutijama, i postavljeno je na ležišta 64 koja su nošena osovinom 63 pritvrđenom na nepomično krilo 2. Ova ležišta nose limove 65 koji su prikovani ili nalemljeni na kon-sole 66 kruto pritvrđene na podužnim unutrašnjim stranama krilca. Ovo montiranje zahvaljujući umetanju limova 65 malo izvijenih, čini udobnim funkcionisa-nje krilca i pored njegovih deformisano-sti. Ova ugaona pomeranja u odnosu na osovinu 63 se postižu pomoću užadi ili lanaca za upravljanje, raspoređenih u u-nutrašnjosti nepomičnog krila i koja dej-stvuju na kotur sa žljebom ili na zupčanik, kao što je 67, koji je postavljen na osovini 68 pritvrdenoj pomoću prjstena 69 na osovini 63. Konusni zupčanik 70 koji je u čvrstoj vezi sa zupčanikom ili koturom 67 upravlja krilcem 2a pomoću konusnog zupčanika 71.
Razvijanje pokretnog krila duž nepomičnog krila 2, treba da se može izvesti do kraja krilca, ne ispuštajući ni jednog jedinog trenutka mogućnosti vrtenja ,u-pravljanja da bi se sačuvala poprečna ravnoteža aviona. Da bi se ovo učinilo, su-sedna poprečna krila, krilca 2a i nepomičnog krila su, prema važnoj odlici pronalaska, zasečena da bi se između njih ostavilo mesto namenjeno kutijama 72 sa zidovima koji se mogu deformisati, iz kaučuka ih odgovarajuće materije. Ove kutije 72, koje, u predstavljenom primeru imaju oblik klipova stavljenh nasuprot svojim vrhovima profilisane |su tako, da tačno spajaju krilce i nepomično krilo. One su podesno pritvrđene na poprečne površine ovih poslednjih elemenata i mogu, ako je potrebno, biti armirane metalnim delovima kao što je lim 73 koji olakšava pravilnu raspodelu naprezanja na đe-formisanje kad krilce biva upravljeno.
Sa ovim uređajem, ma kakav bio u-gaoni položaj krilca, središni delovi rebara pokretnog krila u toku razvijanja, ne nailaze na prekide, koji su u stanju da se odupru njihovom pomeranju duž nepomičnog krila. Krajnja rebra sa nepomičnom površinom zahvaljujući predviđenoj slobodi u zglobovima lanaca koji ih vezuju, mogu da 'se pomeraju sa krilcem i to, isto tako dobro, kad je krilo potpuno razvijeno kao i kad je ona u toku razvijanja.
Patentni zahtevi:
1.	Avion sa promenliivom nosivom površinom kod kojih je jedno g'ipko krilo pokretno razvijajući se duž nepomičnog krila 2, da bi se uvećala dubina istog i koje se može obaviti oko doboša, naznačen time, što se rebra krila, koja se mogu razvijati, sastoje iz elemenata (1 i 3), koji su zglobljeni jedni sa drugim u jSmeru dubine krila i klize po nepomičnom delu (2) ovog krila, tako celina, sastavljena od pokretnih krila može, ako se oslanja na nepomični deo (2) krila, zauzeti veliku krivinu ili krivinu jednaku nuli, ako se ne oslanja na nepomični deo (2).
2.	Avion sa promenljivom nosivom površinom po zahtevu 1, naznačen time, što se rebra sastoje iz bar dva glavna elementa (1 i 3), iz jednog elementa (1), koji se svojim prednjim delom, kad je krilo razvijeno, naslanja na nepomični deo (2) krila i čiji zadnji deo obrazuje ispusni deo rebra i iz drugog elementa (3), koji je zglobljen kod 4 na prednji deo prvog elementa i obrazuje dejstvovani deo rebra pri čemu gipka obloga krila koje se može razvijati ima važnosti samo po dej-stvene delove rebra.
3.	Avion po zahtevu 1, naznačen time, što se rebra sastoje iz tri elemenata: iz jednog središnjeg elementa (1), koji se naslanja na nepomični deo krila, iz dej-stvenog elementa (3) i iz ispušnog elementa (12), pri čemu je elemenat 3 zglobljen kod 4, a elemenat 12 kod 13, na središni elemenat (1) i povratno su držana pomoću elastičnih sredstava tako da se postavljaju po pravilu po jednoj i istoj pravolinijskoj osovini kad rebro nije više u dodiru sa nepomičnim delom krila.
4.	Avion po zahtevu 1—3, naznačen time, što su dejstveni deo (3) ili i|spusni deo (12) zglobljeni na središnji elemenat (1) rebra, snabdeveni na kraju susednom nepomičnom krilu (2) jednim točkićem (8), kojim se naslanjaju na krilo (2), i sredstvima za utvrđivanje, koja se postavljaju između delova (3 ili 12) i središnjeg dela (1) rebra da bi ih učinili nepokretnim jedan prema drugom i koja |se sastoje bilo iz uzengija (57) (si. 16 i 17) koje prolaze kroz rupe (62) dela (3), oslanjaju se na deo (1) i upravljene su suprotnim dejstvom opruge (60) i poluge (58), koja se oslanja na nepomično krilo (2), bilo iz jedne skakavice (75) (si. 18 i 19) koja je zglobljena na delu (3), postavlja 5se između dela (3) i dela (1) rebra i upravljana je pomoću poluge (82), na čijem se kraju nalazi točak (83), koji dolazi u dodir 'sa
nagibom predvidenim na korenu krila.
5.	Avion po zahtevu 1—4 naznačen time, što dejstveni delovi (3) i ispusni de-lovi (12) rebara imaju svoje zglobne tačke (4 i 13) na središnom delu pri čemu ovi delovi imaju jedan kraj koji se pomoću jednog ili više točkića (5—8—15) oslanja na nepomični deo (2) krila.
6.	Avion po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što ispusni deo (12) svakog rebra može biti zglobljen na središni deo (1) rebra i bez oslanjanja na nepomični deo (2) krila, a i suprotno dejfetvu povratnih elastičnih sredstava (15) (si. 18).
7.	Avion po zahtevu 1, naznačen time, što se nepomični deo (2) krila sastoji iz podužnih kutija kroz koje prolaze preko koturova (22) čije su osovine nošene podužnim zidovima ovih kutija (si. 4 i 5), užad vezana za krajeve pokretnih krila radi obezbeđenja njihovog razvijanja, kao i organi za upravljanje skretanja.
8.	Avion po zahtevu 1 —7, naznačen time, što su rebra vezana jedno !s drugim pomoću šarnira čija su oba šarnir-ska krila (86 i 87) obrazovana iz metalnih krila pri čemu se oba šarnirska krila (86 i 87) nalaze u istoj ravni kad se krilo koje se može razvijati namotava na doboš i što se jedno od njih upravlja upravno prema drugom.
9.	Avion po zahtevu 1, naznačen time, što se krilca (2a) za skretanje, predviđena na nepomičnim krilima (2), nalaze na krajevima ovih, što zauzimaju ćelu dužinu nepomičnih delova (2), i što se središnji deo krajnjih rebara pokretanih krila naslanja na krilca.
10.	Avion po zahtevu 1—8, naznačen time, što je krilce (2a) koje |se nalazi na ležištima (64) na osovini (63) na kraju nepomičnog (2) krila, spojeno sa ovim pomoću kutija (72) od kaučuka ili odgovarajuće materije, tako da se može de-formisati, koje se po potrebi mogu armirati metalnim delovima (73).
11.	Avion po zahtevu 1, naznačen time, što pokretna krila nose na svojim krajevima na osovini (44) pera (pomoćna krila) (45), za koja je vezan u tačci (46) jedan kraj vučnog užeta, tako da isto dejstvuje na vučenje, u smeru strele (49), kad se pokretno krilo razvije i prislanja pero (45) uz olslonac (47) na pokretnom krilu; što se pero na-ginje u odnosu na relativan vetar (smer strele (48) i na kraju kretanja nailazi na oslonac (50) na nepomičnom krilu kojj vraća pero u pravac relativnog vetra i što uže (51) vrši vučenje u smeru strele (52) i upravlja pero u početni položaj (si.
12,	13 i 14).
12. Avion po zahtevu 1 i 10, naznačen time, što su pera (45) (pomoćna krila) izvedena da bi se zatvorili otvori u vidu kostura, korita ili trupa koji sadrže doboše.
13.	Avion po zahtevu 1, naznačen time, što se u |slučaju hidroaviona plovci (54) na krajevima krila, koje nose središ-ni delovi (1) krajnjih rebara, skrivaju u unutrašnjost korita kod (55) (si. 10 i 11).
r"! i
nun
Ad pat. br. 13677
Ad pat.- br. 13677


•»
•	; J , v:*'/

■ •

,<



. v '


r •. •