KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 21 (9)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Avgusta 1930.
PATENTNI SPIS BR. 7213
Siemens-Schuckertvverke Aktiengesellschaft, Berlin—Siemenstadt.
Ispravljači sa metalnom parom ili plemenitim gasom sa anodama okruženim zaštitnim
cevima.
Prijava od 5. juna 1929.	Važi od 1. decembra 1929.
Traženo pravo prvenstva od 5. juna 1928. (Nemačka).
Pronalazak služi cilju, da spreči povratna paljenja u ispravljačima sa metalnom parom ili plemenitim gasom time, da u vreme isključenosti, svetlosno pražnjenja koja teku prema tada negativnim anodama, koja se lako preobraćaju u lučna pražnjenja i time daju povoda za povratna paljenja, ili budu sasvim poništena ili bar toliko oslabljena, da ne mogu više bili opasna dejstvu ispravljača.
Ovaj zadatak se, prema pronalasku, re-šava time, što se u cevastom zaštitnom omotaču, koji obuhvata svaku glavnu anodu ispravljača na poznat način, u neposrednoj blizini anode postavljaju anode za hvatanje jonova u obliku metalnih površina, koje se prvenstveno pružaju u pravcu puta svetlosnog luka, tako da u blizini anode imaju presek zaštitne cevi u što je moguće ravnomernijoj raspodeli. Takve elektrode za hvatanje jonova mogu biti postavljene izolisane ili sprovodeći vezane sa zaštitnom anodnom cevi, u slučaju da se ova sastoji iz metala, i mogu dobiti razno-vremene oblike.
Na nacrtima su predstavljeni takvi hva-tači jonova kao primerijizvođenja pronalaska.
Prema sl. 1 je u zaštitnoj cevi 1 anoda 2 sasvim pred anodom raspoređena mreža
3,	koja se sastoji iz dva koncentrična ci-lindera, koja dejstvuje kao hvatač jonova, i to izolisana od anodne cevi 1 štapovima
4.	Oba cilindrična prstena su, kako poka-
zuje si. 2, međusobno spojena radialnim štapovima ili trakama. Prstenovi iz lima 3 leže paralelno sa putem svetlosnog luka i razlažu unutrašnji prostor cevi 1 u delove slične oknima. Oni nisu duži no što je širina jednog takvog okna; dalje su isto tako tesno raspoređeni ispred anode, da se njihovo odstojanje od anode upravlja zavisi od veličine širine i dubine pojedinih prostornih delova u vidu okna..
Prema okolnostima dovoljno je, da se kao takva „oknasta mreža" upotrebi prost prsten iz lima. Umesto koncentrisanih pr-stenova može se upotrebiti kao mreža i traka iz lima savijena u vidu spirile, kao što si. 3 pokazuje, ili mreža u vidu ravne rešetke (si. 4), ili najzad u obliku mreže šahovske table (si. 5). SI. 6 pokazuje mrežu, koja se sastoji iz jednog limanog cilindričnog prstena 5 i radialno unutra upravljenih šiljaka, koji međusobno mogu biti naizmenično različite dužine. Sve ove mreže mogu biti izvedene iz uzanih traka iz lima ili žice.
Naročito koristan oblik oknaste mreže pokazuje si. 7 u horizontalnoj projekciji, i si. 8 u vertikalnom preseku po liniji ABC iz si. 7. Ova mreža sastoji se u glavnom iz, paralelno prema putu svetlosnog luka postavljenih trouglova 7, 7a, koji su svojom osnovom utvrđeni na venac iz lima 8 koncentričan sa anodnom cevi 1, na pr. s njime zatopljeni i njihovi prvenstveno zaobljeni vrhovi su upravljeni prema osovini
Din. 15.
cevi i anode. Unutrašnji krajevi ovih trou-glova iz lima mogu isto tako biti međusobno spojeni, na pr. jednim prstenom iz žice 9 zatopljenim na njih. I ovde se trouglovi 7, srazmerno veće dužine, menjaju neizme-nično sa trouglovima 7a manje dužine.
Mreža je kod 11 izolisano utvrđena, pomoću nosača 10, na metalnu zaštitnu cev 1 anode 2, i to tako, da se nalazi u što većoj blizini čeone površine anode 2.
Ovaj raspored elektroda za hvatanje jo-nova daje se videti iz si. 9, koja predstavlja jedan veliki ispravljač u osovinskom preseku.
Kao što je već pomenuto u uvodu, imaju sve ove mreže zadatak, da spreče postajanje svetlosnog pražnjenja u blizini anode i time povratna paljenja. Specijalna osobina svetlosnog pražnjenja jeste da ono može samo tada nastati, kad se između svetlosne katode i negativne svetlosti može potpuno da obrazuje t. zv. Crooke-ov mračni prostor; ako se pak uvede dovoljan broj metalnih površina po načinu oknaste mreže u negativnu svetlost (tinjajuću svetlost) pri čemu debljina mrežnih površina prema otvoru okna može biti proizvoljno mala, dakle ne mora da nastupa zaklanjanje u pravom smislu, to se postiže gašenje svet-losnog pražnjenja, jer se osetljivo poreme-ćuje stabilnost katodnih procesa pražnjenja oduzimanjem jonova u oblasti negativne svetlosti tinjanju. Ovde potrebno odstojanje metalnih površina jedne od druge je poglavito funkcija gustine gasa i opada kad gustina gasa raste.
Da struja prenošenja ne bude u prolaznoj zoni sprečena ugrađenim mrežama ne srne odstojanje metalnih površina koje ab-sorbuju jonove, jedne od druge biti znatno manje od njihovog protezanja u pravcu paralelnom prema putu pražnjenja. Glavno pražnjenje ne bi inače ispunjavalo celokupen prečnik anodne zaštitne cevi, nego bi se između površina za hvatanje jonova koncentrisalo na delimičan presek, i ovo bi dalo povoda neželjenom povećanju opadanja napona u ispravljaču. Pošto pri povećanom pritisku ispunjavajuće pare ili gasa i odgovarajući smanjenim obostranim odstojanjima metalnih površina koje absorbuju jonove, telo obrazovano od metalnih površina, prema navedenim podacima, postaje sve plosnatije i najzad ne može biti više dovedeno na mesto negativne svetlosti ti-njanja, koja svoje odstojanje od svetlosne katoda (dakle od glavne anode za vreme njenog prekidanja) menja u širokim granicama, to je potrebno, pred mrežnim telima da se rasporedi još jedno ili više mrežnih tela ili hvatača jonova iste vrste.
Odstojanje između glavne anode i mrežnog tela postavljenog pred njom, kao i odstojanje pojedinih mrežnih tela jedno 1 od drugog, u slučaju da su dva ili više istih predviđena jedno za drugim u pravcu puta pražnjenja, bira se pogodno odprilike jednako obostranom odstojanju površina za hvatanje jonova, koje obrazuju mrežna tela. Time se postiže, da se luk glavnog pražnjenja ispravljača u međuprostorima između pojedinih mrežnih tela može slobodno protezati i da se ne skuplja na de-limične poprečne preseke.
Usled podele svetlosnog luka prethodno opisanim mrežnim telima postiže se tada još korist, da opterećenje pojednih anoda bude ravnomernije, t. j. da se podeli na celokupnu njihovu čeonu površinu, a iz toga izlazi opet, da anode date veličine mogu biti upotrebljene za veće jačine struje no što je to do sada bilo moguće.
Takođe se u odnosu na veličinu anodne zaštitne cevi opaža korist od primene mrežnih tela obrazovanih pomoću površina za hvatanje jonova. Kod običnih velikih ispravljača prinuđeni smo, da kod upotrebe većih anoda srazmerno jako izdužimo i anodne zaštitne cevi, pošto njihov otvor raste odgovarajući merama anode. Ali ako se sada opisana mrežna tela ugrađuju u zaštitne cevi odmah pred samom anodom, to se može sa uvećanjem anode potrebno produženje anodne zaštitne cevi znatno ograničiti. Zaštitne cevi mogu tada biti ostavljene tako kratke, da one, gledane od anode, ne prelaze mnogo preko ugrađenih mrežnih tela.
I pored ove srazmerno kratke anodne cevi (si. 9) ne nastupaju tada povratna paljenja, jer rešetke 7, 8, ugrađene u cev 1 dej-stvuju na to, da i kratka anodna cev bude dovoljno zatvorena protiv talasa parnog pritiska i da ovima brani prilaz ka anodi
2.	Ovo važi kako za metalne, prema anodama izolisano povešane zaštitne cevi, tako i za cevi koje se same sastoje iz izoli-šuće materije.
Patentni zahtevi:
1.	Ispravljač sa metalnom parom ili pla-menitim gasom sa anodama okruženim zaštitnim cevima, naznačen time što su u ovoj zaštitnoj cevi neposredno pred anodama postavljene elektrode za hvatanje jonova, u obliku metalnih površina, koje se pružaju prvenstveno paralelno prema putu pražnjenja i koje razlažu presek anodne zaštitne cevi u blizini anode u trake, ćelije, okna.
2.	Ispravljač po zahtevu 1 naznačen time, što je protezanje prostornih traka ograničenih površinama za hvatanje jonova u pravcu puta svetlosnog luka zavisno od
veličine njihovog najmanjeg poprečnog razmaka.
3.	Ispravljač po zahtevu 1 i 2 naznačen time, što je odstojanje elektroda za hvatanje jonova od pripadajuće anodne čeone površine zavisno od veličine, širine i dubine pojedinih prostornih traka.
4.	Ispravljač po zahtevu 1—3 naznačen time, što dubine okna opada prema osovini pripadajuće anodne zaštitne cevi.
5.	Ispravljač po zahtevu 1—4 naznačen time, što su elektrode za hvatanje jonova izolisane od anodne zaštitne cevi i u op-šte se ugrađuju u izolišuće zaštitne cevi.
6.	Ispravljač po zahtevu 1—5 naznačen
me, što se elektroda za hvatanje jonova
obrazuje iz kocentričnih cilindričnih prenova.
7.	Ispravljač po zahtevu 1—5 naznačen
me, što su elektrode za hvatanje jonova zvedene iz spiralno uvijenih traka.
8.	Ispravljač po zahtevu 1—5 naznačen lime, što su elektrode za hvatanje jonova izvedene u obliku ravnih rešetki.
9.	Ispravljač po zahtevu 1—5 naznačen time, što su elektrode za hvatanje jonova izvedene u vidu mreže za šahovsku tablu.
10.	Ispravljač po zahtevu 1—5 naznačen time, što se elektroda za hvatanje jonova sastoji iz prstena sa radialno unutra upravljenim šiljcima, koji su u datom slučaju naizmenično razne dužine.
11.	Ispravljač po zahtevu 1—5 naznačen time, što su mrežna tela, koja služe za hvatanje jonova, sastavljena iz limanih traka postavljenih radialno i paralelno prema putu pražnjenja koje se prema osovini anodne zaštitne cevi smanjuju po visini i koje se drže zajedno prvenstveno prste-novima iz lima ili žice.
12.	Ispravljač po zahtevu 1—5 naznačen time, što je pred svaku glavnu anodu postavljeno jedno za drugim više elektroda za hvatanje jonova ili rešetkastih tela i odstojanje između svake dve susedne rešetke u veličini je jednako obostranom odstojanju dveju površina za hvatanje jonova.
13.	Ispravljač po zahtevu 1—12 naznačen time, što su absorbujuće površine elektroda za hvatanje jonova sastavljene iz pro-bivenog lima ili rešetke iz žice.
14.	Ispravljač po zahtevu 1—-13 naznačen time, što se otvori anodne zaštitne cevi ne pružaju mnogo dalje od krajnjih granica rešetke.
■
..
'

.
• '

.




■
■ -
.






■


Adpčitenr broj 7213.
3SSJ
B';y C v;M
__L
I
• i
!'t-
•-.
1;

■i 3
't~



H
?■>'
w-
h X
:.v^.,_______
\
=Cl ■: -
'i..■"
'S

r- .; 1V" ■■ '■- V’ V , ’•■',■■' '■
C'
n
vf <<,
'^:jr a

. "■% \ “"•-v-	;^-4s»==4

A
,•:■■- •;A^.
> « :
■ i
i -" 44
,
' ‘
:;' - •" ' ■•*	•• V'
„.	i ,;'
■ ■■_	. .v-., - v---.. '
^	...,;	•	'	V1	. •
•a..	^
.'	'■ ■•	s	.»•
- m*:	XX. -	.
•'
,
1
^ o

V4.
A.St .-
tf'v" -'h
f:- i
v- ;
S
-/]

.>
ti
h’

4-.	/'vj.
>‘ .
,4
■j
K
r' i
U

S	A,.
s \
^	'%	i
i:	S.	f