Антрополошки оцрт Николе П. Пашића и Миленка Р. Веснића. Др. Нико Жупанић. За време светског рата почео сам прибирати материал за физиоетнологију виђених личности Срба, Хрвата и Словенаца. До данас успео сам, да приберем антропометриске и комплексионе податке од преко десет проминентних личности из разних подручја културног и политичког рада. Податке o расном обележју почившег Др. ИванаТавчара из Љубљане објавио сам већ пре две године;* на овом месту пак доносим антрополошке оцрте наших заслужних и прослављених државника: Николе П. Пашића и пријатеља му, Др. Миленка Веснића. Од Николе П. Пашића, чији je живот и рад већ опширно приказан/ нисам узео никакве антропометриске податке, и ако сам TO често намеравао. Уверен сам, да ме Никола Пашић не би одбио, кад бих тражио за дозволу, али ми ce чинило незгодно, да вршим процедуру мерења на човеку, који je био вазда запослен политиком и који je уживао толики ауторитет. Друкчији je то случај са Др. Миленком Веснићем, који ce сам бавио науком и који je разумевао не само политику већ и науку и научаре. Он je мојој молби, да узмем антропометриске податке одмах изашао y сусрет и то ^ Niko Županič, Antropološki očrt Ivana Tavčarja. („Ljubljanski Zvon" let. 1925, št. 11, str. 663-665). Ljubljana 1925. ^ Илустровани радикалски алманах „Пашић". (Уредио Д. M. Шијачки, 1, II. Београд 1923 1925.) — Извршни одбор за прославу осамдесетгодишњице Николе Пашића. Београд 1926. — „Нови Живот", год. VI, бр. 60. Београд 1926. — „Поли- тика-, „Самоуправа", „Време" од 10.—16. децембра 1926. Београд 1926. — „Nova Evropa" (Pašicev broj). Zagreb 1926. — J. M. Продановић, Никола П. Пашић. („Српски Књижевни Гласник", књ. XX, бр. 2, стр. 123 —134). Београд 1927. — М. Cur6in. Smrt Nikole Pašica. („Nova Evropa", knj. XIV, br. 22, str. 394—397). Zagreb 1926. Миша Трифуновић, Никола Пашић. (Српски Књижевни Сласник, књ.ХХ, бр.З, стр. 197—206.) Београд 1927. — N. Županič, Pašič Nikola. (Narodna Enciklopedija srpsko - hrvatsko - slovenačka, III) Zagreb 1927. . -У- ; .алз Антрополошки оцрт Николе П. Пашића и Миленка Р. Веснића. 75 y Паризу 7. септембра 1919. При тој прилици причао ми je много o Србима y Новом Пазару и o пореклу своје породице. Некипут провео сам с њим по читав сат y разговору o историји и карактеру Словена, Келта и Германа. I. Никола П. Пашић. Никола П. Пашић родио ce на Никољ дан год. 1845, (по новом календару 19. децембра 1845) y Зајечару y источној Србији из трго- вачке породице. Пашићи нису били аутохтони y Зајечару, већ су ce доселили из Старе Србије, из Тетова, око године 1600. Односно висине узраста, Никола Пашић налазио ce некако на граници средњевисоких (1600—1699 мм) и високих људи (1700 мм и више). y последње време Пашић није ce држао равно, јер je имао повинута леђа и напред нагнуто држање и ход. Биће да je y млађим годинама, пре наступа старости, висина његова узраста мери- ла око 170 CM. По облику главе Пашић je спадао међу представнике 76 Др. Нико Жупанић : аријевске или нордиске расе (Homo europaeus Linné): био je изразит долихоид ca издуженим обликом мозга, био je лепторин (узаног и издуженог носа) са нешто мало и фино повинутим носним хрбтом. Такав нос приметио сам на мраморном портрету чувеног бечког кирурга Billrotha, на ког je Пашић и иначе подсећао и по дугој падајућој бради и лицу. И код берлинског антрополога Feliksa pl. Luschana, јужног Словена по пореклу, запазио сам извесну физичку сличност са Николом Пашићем. Чело Николе Пашића није било уздигнуто, високо и стрмо, већ je мало сведено и положено пре- лазило y теме. Врх главе стојао je с обзиром на чело прилично високо изнад meatus acusticus externus. Затиљак није падао стрмо и одсечено као код наших репрезентаната динарске расе, већ ce од врха полагано спуштао као што ce и теме полагано дизало према истом врху. Зато je био затиљак заокругљен. Глава Пашићева није била малена, већ je сразмерно одговарала његовој висини узраста и његовим доста широким леђима и била je тако форми- рана, да није било несагласности између појединих делова, већ je била између њих толика хармонија, да je правила утисак пријат- ности, лепоте и импоновања. Из целе физиогномије одсевао je неки суверени, олимписки мир. Руке и ноге нису биле масивне, већ пропорционалне, можда и нешто нежне с обзиром на његова леђа и главу. Прсти на рукама били. су танки и фини. Комплексија Николе Пашића била je пре наступа старости отворена и светла (hell): имао je доста бујну и таласасту косу на глави и дугу падајућу браду отворено кестењеве (hellbraun) боје са бакреним сјајем. Боја коже на лицу и рукама била je бела са ружичастим инкарнатом (colorito roseo) кроз коју je пробијала модрина жила. Дужица ока била je отворено модра (према Н. Günther-y^ отворено сива). На основу наведених морфолошких и комплексионих ознака морамо гледати y физису Николе Пашића представника аријев- ске или нордиске расе (Homo europaeus Linné, кутпј-ска paca — Broca, ксантодолихокефалија^ — Жупанић). Пошто су пак били и Словени античког века и y почетку средњег века народ високог стаса, долихокефалне главе, беле коже са роза инкарнатом и плаве ^ Hans F. R. Günther, Rassenkunde des deutschen Volkes, str. 56 (3. iz- danje). München 1923. * N. Županic. Die Illyrier. Ein Profil aus der historischen Physioanthropologie der Balkanhalbinsel. (Sitzungsberichte der Anthropologischen Gesellschaft in Wien 1906/07). Антрополошки оцрт Николе П. Пашића и Миленка Р. Веснића. 77 и отворено кестењаве косе бакреног сјаја,^ то можемо односно расне припадности Николе Пашића казати, да je био по својој спољашности прави Словен или јужни Словен раног Средњег века. Срби, Хрвати и Словенци данас y расном погледу нису већ такви као што су горе описани већ je код њих наступила телесна мета- морфоза и TO y правцу од ксантодолихокефалије ка меланобрахи- кефалији израженој y такозваном Јадранском или Динарском типу. По нашем мишљењу проузроковао je овај преображај главном физио- етнолошки субстрат предсловенског становништва на Балканском полуоству путем укрштавања, y којем je победила автохтона крв y извесним правцима. Ако који знаменити Србин није припадник Динарске расе, то без сумње није Никола Пашић. Зато je разум- љиво, кад je немачки антрополог Н. Günther y своме делу o расној теорији немачког народа донео на табли, где je донео проминентне представнике „нордиске или претежно нордиске расе" и слику покојног премиера краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Николе Пашића.^ Као сродници по раси стоје до Николе Пашића портре- тирани: Kaiser Friedrich III. (умро год. 1888.) и неки представници немачког праплемства. Тиме пак није речено, да je Никола Пашнћ припадао некаквој „немачкој раси", јер такова paca y опште није ни постојала нити данас постоји, већ je Пашић носио y свом фи- зису главне ознаке ксантодолихокефалног homo europaeus-a, којему нису припадали само стари Германи, већ и други аријевски (индо- европски) народи па и Словени старог доба. Занимљиво je упоредити Николу Пашића и немачког држав- ника књеза О. Bismarck-a: Пашић био je долихокефалац док je био Bismarck не само брахикефалац већ хипербрахикефалац, ако не чак и ултрабрахикефалац; Bismarck je имао кратко и широко лице a Пашић издужено, овално. Bismarck имао je оне краниолошке ознаке, какве нису имали стари Германи, само je задржао од аријевске расе : статуру и комплексију. Зато немачки антрополози и не воле да ce баве антропологијом Bismarck-a. Још јасније ће искочити физијо- етнолошка слика Н. Пашића ако додамо за упоређење још и Грка Елевтера Венизелоса, исто једну величину на пољу унутрашње политике и дипломације. Е, Венизелос, по рођењу Крићанин, с којим je автор имао прилику да лично општи 1912 y Атини и којег je виђао за време рата y Лондону и Паризу имао je ca ' N. Županič, Etnogeneza Jugoslovena. („Rad" 222 Jugpsl. Akad. znanosti i umjetnosti, str. 165-166). Zagreb 1920. * H. Günther, op. C. p. 56, слика № 56. 78 Др. Нико Жупанић : Н. Пашићем заједничко: долихокефалију, боју коже и очију али не статуру и боју косе, јер je Венизелос човек високог узраста, издужене можђанске посуде, тамне (затворено кестењаве) косе, модрих очију и беле коже. Изгледа ми, да je Венизелос по пореклу припадник пелопонешких Словена, који су још y позном средњем веку говорили свој језик, пак су ce пред продирањем Турака склањали на од мора заштитени оток Крит. По нашем мишљењу Е. Вензелос je најизразитији најеластичнији и најкултурнији дипломата y првој четврти XX столећа, Био je и мудар и лично храбар кад je требало, био je благ и хуман и фасцинирао je људе начином општења и говора. Своје уједињење и повечање Грчка има да захвали y првом реду Е. Венизелосу и то тим више јер je он то извео готово без жртава y крви и новцу. Венизелос ваља толико колико и сва Грчка или још више. На конференцији мира y Паризу Грчка није имала места као ни Југославија y врховном савету савезничких сила, HO ипак je био од времена на време Венизелос зват као равно- праван представницима велевласти. Толико je била уважевана његова личност. Као што CMC већ на више места тврдили Срби, Хрвати и Сло- венци, нарочито пак Срби узети као посебан део нашег народа, не носе већ обележје старих Аријеваца (Индоевропљана),'' већ су данас еминентни представници Јадранске (Динарске) расе® са ' N. Županič, Etnogeneza Jugoslovena, I. c. str. 189, 190. ' J. Deniker, Les races et les peuples de la Terre. (Deuxième édition revue considérablement augmentée avec 340 figures et 2 cartes, p. 413, 414). Paris 1926.: „6" race brune, brachycéphale, de grande taille, apelée Adriatique ou Dinarique parce que ses représentants les plus purs se recontrent sur le pourtour de l'Adriatique du Nord et surtout en Albanie, en Bosnie-Herzégovine, en Dalmatie, en Croatie. On les trouve aussi dans la Romagne, la Vénétie, parmi les Slovènes, parmi les Ladins du Tyrol, parmi les Rouraanches de la Suisse, ainsi que dans les populations du pays qui s'étend, du sud au nord, depuis Lyon jusq' à Liège, entre la Loire et la Saône d'abord, puis sur le plateau de Langres, dans les hautes vallées de la Saône et de la Moselle, ainsi que dans les Ardennes. Dans tous ces pays, la race Adria- tique apparaît avec ces caractères essentiels: taille élevée (1 ™ 68 à 1 m 72 en moyenne), extrême brachycephalie (85—86 d'ind. céphal), cheveux bruns ou noirs, ondulés; yeux foncés, sourcils droits; face allongée, nez fin, droit ou aquilin; teint légèrement basane. Les mêmes caractères, un peu atténués, se recontrent chez les populations de la basse vallée du Pô, du nord-ouest de la Bohême, dans la Suisse Romande, en Alsace, dans le moyen bassin de la Loire, parmi les montagnards Polonais et Ruthenes des Carpathes, et enfin parmi les Malorousses ou Petits-Russiens et parmi les Albanais méridionaux et une partie des Grecs de l'ouest de la Grèce, et les habitants de la Serbie." Антрополошки оцрт Николе П. Пашића и Миленка Р. Веснића. 79 високом статуром, кратком, високом и y потиљку одсеченом стрмом лубањом, тамном комплексијом. Извесну изнимку праве становници бившег скопљанског санџака и Косова поља са више мање изду- женим (мезокефалним) облицима главе и већим процентом отворене комплексије. Код Скопљанаца израчунао je S. Vatev' кефални индекс 79-4 и то би дало за cranium 77-4, јер je код живих особа индекс главе за две јединице већи. Тако стоје ови становници по раси Пашићу ближе него Шумадинци или Epe или чак Црногорци. Душевне особине аријевске расе (Homo europaeus Linné), којој je припадао Никола Пашић, описију расни теоретичари, на- рочито О. Reche, овако : Велика интелектуалност и изразита даро- витост за стварање и организовање; сила удејствовања, воља, опрезност и свесност намере: укратко „активна paca". Даље: лакше прилагођивање за заповедање него за слушање и суборди- нацију. За високу даровитост везује ce виша психичка диференци- ација и зато толика вариабилитета душевних сила и особина; душевна ширина и дубина. Даље нагон к самоопределењу личне судбине, нагон за дисциплину и строгост. Тежња за идеалима као и самопрегоревање и пожртвовалност за идеале итд. Томе треба да нешто приметимо. Зацело душа живи y крви и душевни живот човека и целих племена зависи y првом реду од каковости његовог тела и функције његових нерава као што и плодност поља зависи од геолошке структуре или продукција композиције од квалитета и структуре музичког инструмента, но ипак треба додати горњем разматрању расних теоретичара, да код стварања изобразбе, карактера и менталитета човека не одлу- чују само од родитеља наслеђене расне потенциалне душевне осо- бине, већ и средина и васпитање дотичне особе, фамилије или народа. Код Николе Пашића запазили смо између осталих ове пси- хичке особине: Присебност и мирноћа y најтежим приликама живота, што сигурно предпоставља здраве и јаке живце и мозак; брзо и лако просуђивање људи, ствари и ситуације без напорног систе- матског рада, јер je интуитивно политички мислио и пресуђивао; издржљивост и стрпељивост y раду без видне манифестације емо- ција, што ce н. пр. не може казати за Стојана Протића и Љубу Стојановића и за друге „Epe" ; практичан и реалан поглед на при- ' Упореди : N. Ž u p a п i é, Južna Srbija (antropologija). (St. Stanojevideva Na- rodna Enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka, svezaklO, str. 213—214.) Zagreb 1926. 80 Др. Нико Жупанић: лике y животу, јер није готово никад рачунао имагинарним факто- рима и ослањао ce на њих; зато je и разумљив његов савет на конференцији мира y Паризу, да ce попусти y преговорима са Италијом и прихвати Nitti-јева понудба, док je још било време угодно ; y својим најбољим годинама одликовао ce далековидношћу и смотреношћу рада: најпре оборити Обреновиће и њихов систем владавине, затим уредити Србију и кад буде то готово оборити помоћу Балканског савеза турску владавину на Балканском полу- острву и ослободити тамошње Србе, па на крају, по могућности, Миленко Р. Веснић. обрачунати с Аустријом. Пашић je био добар психолог, познавао je људе, добро je оцењивао прилике, па je зато знао y политици добро маневрисати и тактиком надвладати противника. У последње време био je више добар тактичар него стратег на пољу политичке борбе. На замерке политичких и личних противника Н. Пашића примећујемо, да y борбама за националну слободу или грађанско право јунаци често омасте колац и конопац док ce међутим по- литички генији често спасавају бегством и постају опет после победе њихових идеја ексцеленције после примирја, као што je то био н. пр. случај са грофом Андрашијем после мађарске буне 1848. године. Антрополошки оцрт Николе П. Пашића и Миленка Р. Веснића. 81 II. Миленко Р. Веснић. Др. Миленко Веснић!" народио ce 25. фебруара 1863 y селу Дунишићима код Сјенице y новопазарском санџаку тадашње турске царевине и умро 15. маја 1921 y Паризу. У Београд je дошао као сиромашан ђак и издржавао ce сам послуживањем код имућних породица и давањем лекција ђацима. Својом вредноћом постигао je већ y Паризу докторском дисертацијом леп успех и привукао пажњу правника на Великој Школи y Београду и политичара. Постао je професор Велике Школе, био je више пута министар краљевске српске владе као и посланик на страни (у Риму и Па- ризу). Године 1920 био je председник министарског савета краље- вине Срба, Хрвата и Словенаца a на крају своје кариере умро je као посланик y Паризу, где je својим тактом и својом образова- ношћу придобио нашој држави много пријатеља и симпатизера. 1. Антропометриски и кефалометриски подаци. а) Висина узраста......... 1690 мм б) Мере на можђанском оклопу: Највећа дужина главе ...... 201 „ Највећа ширина главе...... 164 „ Најмања ширина чела...... 104 „ Хоризонтални обим главе ..... 595 „ в) Мере на лицу: Физиогномска висина лица .... 189 „ Морфолошка висина лица..... 127 „ Горња морфолошка висина лица . . 81 „ Размак доњих очних углова .... 102 „ Размак унутрашњих очних углова . . 37 „ Дужина усног прореза (rima oris) . . 57 , Размак јагодичних костију (arcus zygo- matici)........... 151„ Размак углова доње вилице .... 109 „ Висина носа.......... 57 „ Ширина носа......... 40 „ 2. Комплексија: г) Боја косе: плава (или отворено кестењева) са бакреним сјајем). ^^' Архив за правне и друштвене науке од 25.октобра 1922. — С. Јовановић, М. Веснић. (Народна Енциклопедија С. X. С. књ. I, стр. 344—345). Zagreb 1925. 6 82 Др. Нико Жупанић: д) Боја очију: модра (са ситним кестењевим тачкицама пиг- ментације). ђ) Боја коже: бела. Комплексија Миленка Веснића била je дакле y главном отво- рена (светла). 3. Index cephalicus. Index cephalicus (IC) једнак je квоциенту из продукта највеће ширине (NŠ) помноженог са 100 и највеће дужиие главе (ND): To значи да je Миленко Веснић припадао по облику свог мозга нижој брахикефалији. Према томе износио je index cranii 80-78, TO јест за две јединице мање него index cephalicus. Овакве индексе главе не показује наш народ y језгри Динарских области већ Срби и Арнауташи (поарнаућени Срби)" a иначе суббрахике- фални Великоруси. Антеропостериорни и попречни диаметар главе показују, да ce Миленко Веснић одликовао прилично великим мозгом. На основи наведених података за физичне особине покојног политичара и дипломате Миленка Р. Веснића може ce тврдити, да je био y главном припадник аријевске (ксантодолихокефалне) расе са извесном примесом алофилне крви која je вероватно долазила од Динарског типа. Résumé: L'auteur de Г article, N. Županič, donne les principales qualités de race des hommes d' Etat serbes Nikola Pašič (1845—1926) et Milenko Vesnié (1863—1921). Pour Vesnic Г auteur avait des données anthropométriques, tandis qu' il a décrit Pašič sur la base d'observations réitérées et de relations fréquentes. D'après Г opinion de N. Županič, N. Pašič avait le crâne dolichoïde, le front arrondi et incliné, le sommet haut, Г occiput arrondi, la face allongée, ovale, et le nez relativement étroit au dos légèrement courbé. La taille env. 1700 mm. Sa com= pléxion était claire, puisqu'il avait les cheveux et la barbe de couleur blonde foncée (ou brun claire) avec des reflets cuivreux, " H. Жупанић, Систем историске антропологије балканских народа. (,Ста- ринар" Н. Р. III, стр. 10—11). Београд 1908. Антрополошки оцрт Николе П. Пашића и Миленка Р. Веснића. 83 la peau blanche et les yeux bleus. Par ces qualités physioethniques Pašič appartenait à la race nordique ou aryenne (homo europaeus Linné; Xanthodolichocephalie — Županič) net a ainsi retenu les qualités physiques desi Slaves méridionaux du bas mcyensâge. Par la formation de la tête et du cerveau Pašič était diamétrales ment opposé à Bismarck qui était hyperbrachycephale et brachy* prosope. Milenko Vesnič appartenait par la forme de son cerveau à la brachicéphalie modérée (index cephalicus: 82-78, index cranii: 80-78), avait la taille 1690 mm, et sa complexion était en général claire, puisque la couleur des cheveux et de la barbe était brune claire avec des reflets cuivreux, et dans Г iris bleu de Г oeil on pouvait voir des points de pigment brun. On ne peut non plus dire pour Vesnié qu' il appartenait à la race adriatique ou dinarique qui domine dans le Royaume des Serbes, Croates et Slovènes. 6»