toStarlna plaćena u gotovu
Cena 1.— Din.
tunu
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Čuvajte Jugoslaviju!
Izlazi svakos petka • Godišnja pretplata 50 din. • Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 a Adresa za pošiljke: Poštanskl fah 342 • Teiefon uredništva 30-866 I 26-105, uprave 30-866 • Račun Poštanske šteoionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku •
Beograd, 29 decembar 1939 God. X • Broj 52
MINULA GODINA
Mnogi če kazati: pomenula se, nepovratna se /... I zaista, retko ce se naci novinar u svetu, koji pu pravljenju bilansa prošte goaiue, nete undu murnu osecaujb: i инко ie^n.ih sunooa, toliko Krvavih raiova, louko strasrun pustošenja i тисљп znava, a tionaeru zoir, — najiatnntja neizvesuust, Oti i najtnanjeg pio-zorceta, koji ot, iz staie goume, otvarao viaike u novu, — nesio Vtuiiju, Utii in ju, Ut оаг oaieatruju . . .
za nas siovene je ta j buans naročito crn: krajnja nesloga, međusoDno pooijanje t pozivanje na siranu pomoč; a kao le-zunut svega toga: uve sioooaue sioveuske arzave zonsane sa geugramke kane i vujnicki pod jai im jene.
Da se predamo, aakte, poipunu crnogledstvu i da zakljp-čimo, da ceo svet, u арокаириспот metezu jun u haos i u ocz-dau nasnja i mr zn je, a za nas siovene, da nema arugug izgieda nego cia uudemo igračka t pien u rukarna drugm, — pa da apatično skrstimo ruke i aa laiaustički cekamo konac?
14e, — cak m minula, zaisia zlenuaa godma, ne daje nam ni najamnje prava da tako suenmo, a jos manje aa tako uetamo! Napiutiv, —: oas ta minuta goaina, sa svim svojim teskim rieda-čauia, ati i neobicno dragocenim poukama, treoa da nam dade jos jaceg potstreka, da se z tu oaupremo, pa aa i u njoj, tako mraciiuj, i uemnoj, potrazimo svene i pozitivne momente, koji ce nam pokazati, aa se ponešto dobra ipak ocuvato, i da je na ntitugim mesiima to flemio dalo otpora nasilju, Sto pokazuje da nade u bot ja vremena nisu nikako izgubljene.
l-'ogiedajmo u prvom radu sebe, i kazimo — ne bez zadovoljstva i opiavdanog optimizma, — zar nismo mi još uvek tu, i kao nacija i kao aizava, — unatoč tolikih prorocanstava pesimista, koji su na prve giasove o svetskom raiu, skepticki ouma-hivah rukamai vec videu požar i kod nas; i koji su na samu reč o unutarnjim promeuama u urzavi, isto tako mrzovoljno govorili
0 »koncu Jugoslavije« i sličnom... Ha tpaki krvavi rat se vodi rta tolikim snahama zemeljske kugie vec mesečima, a od unu-tarnjih piomena prošio je takouer prihčno vremena, pa Jugoslavija živi jos uvek u miru i posvečuje se bnzi da ta j mir isko-nsii za unuuasnju konsoiidaciju, za sto jaci otpor prouv opasno-sti iz v a na, i da sto uspesnt je doskoči teskocama vremena.
Posve je pnrodno da, u vremenima kada je tolikim narodi-ma teško, ne moze m nama da bude dobro! Posledice rata u svetu osečaju se sve teže i kod nas, ne samo materi jame, nego
1 socijaine, tuorame, pa i pouticke. Zaračene strane imaju i kod nas buprotnm cujeva, pa nam je mmuia godina aonela, i te kakav priliv raznih zagrznicnih propagandi, ko je sv e skupa ne voae mkakvog računa o našim intei esima, a kojima, svesno ili nesvesno, siute i poneke nase skupine, ih pojedmei. Medutim smo, i pored toga oarzau aobre veze sa svima arzavama, buškim i dutekiiu i, ma toliko aa se jos uvek pronose giasovi o različnim opasnostima i pianovima za bliski istok, nastojanja da se Batkan ocuva na miru, podviace se sa s vi ju strana.
Danas naiavski, mko ne zna, kakvo ce jutro da mu osvane; ali je bas zato, u lakvim vremenima, vqč i to pozitivna činjemca, što smo bar buans minule godme mogli da završimo bez požara u svojpj kuči, i sa priiicmm izgiedima, da čemo sve mere zasute za tu kuču moči za vremena preuuzeti. Uanas svaki dobiveni dan znaci mnogo, cak i za veuke arzave, a kamo ii ne — jedna dobi-vena godma!
1 na koncu konca, ako jugoslovenska misao danas nije bliža konacnoj pobedi, nego h na zavrsetku prosie godine, nije ni dalja. A usuu ujemo se kazati, da je i bliža!.. 1 o što su na koncu prosie goaiue negativne pojave bile zataškavane, ne znaci da nisu postojaie, u stvari teze nego li danas, — kad več i Dr. Maček, sa oaunevljenjem govori o Strosmajeru i slovenstvu, i kad se navešta, vračanje hi vata na jugosiovenstvo. A da i ne govorimo o činjenici, aa — i pored sv ih nepnlika — pošto ji več prihcna razlika izmedu avgusta ove godine i stanja na 31 aecem-bra. Sve je to još, naravski, prihčno aaieko od stanja koje Sokolstvo smatra kao svoj ideai, i kome ce ostati verno, ali m je ni tako crno, kao što je to moglo da izgieda.
Oprostimo se, dakle i od minute godine, bez mržnje i zle misli, ma koliko da je zla donela svetu i nama. Ako ni za što drugo, a ono za to, što nam je, pored zla, donela i toliko d u boke pouke! Glasovi več stižu, da su te pouke koristile odnosu izmedu Poljaka, Ceha i Slovaka, pa nečemo valjda ni mi, Srbi, Hrvati i Slovenci, da ostanemo slepi i gluhi... Naprotiv, — duboko smo ubedeni, da če ta godina opšteg meteža i zla, na koncu konca ipak pretstavljati piekretnicu, iza koje će nastati sretniji odnosi u čovečanstvu u opšte, pa i u našo j otadžbini, ojačano j ubedenjem, da sve zlo treba sa minulom godinom predati zaboravu, a da buduče godine treba izgradivati na ljubavi i saradnjj za zajedničku i mdčnu Jugoslaviju.
Eiti Soko, znači Diti junak!
Progoni i nasilja, kojima su izležena naša braća u pojedinim krajevi-ma nisu došla neocekivano. Sokolstvo je uvek imaic protivnika, baš zato j er vredi.
Međutim, ima nešto u sta se moramo zamisliti. Čim su osetila pojedina »brada«, da će progoni bili jači i da treba žilavije borbe, pa i žrtava, da se izdtži, počela su da na-puštaju naše redove. Mi ne žalimo za njima, jer konjunkturista Sokolstvo ne treba. Ali ima poneke bra-će, koja su se, da se tako izrazimo, prepala, pobegla iz naših redova, samo da zaštite sebe, svoju kanjeru i porodicu. Učinili su to protiv svog uverenja, jer su u duši i dalje ostali verni sokotskoj misli.
Verujemo i znamo, da je takvoj bradi i te kako teško, naročito činov-nicima, koji mogu bili maltretirani premeštajima, pa čak i otpuštanjem, zato što su Sokoli, — kao i braći sa sela, kojima mogu protivnici da uni-šte . imovinu, te da ih upropaste na sto raznih načina, a da i ne govorimo o tizičkim napadajima.
Pa ipak mislimo da ima jedno, na što svestan Soko ne bi smeo nika-da da zaboravi, a to je, da je Sokolstvo viteška organizacija, i da su Sokoli borci za ideale, koji nikada ne bi mogli da pobede, kad nebi bilo žrtava i heroizma, zaboravljanja sebe i svojih ličnih intereea.
Kada kažemo, da se u borbi čo-vek mora žrtvovati, ne teramo ni-koga da bez potrebe stiče slavu mučenika. Medutim, mi smo imali i i-mamo svetlih primera, koji nisu ostali usamljeni i bez nasledovanja. Se-timo se Sokola-heroja iz predratnih i ratnih vremena! Setimo se borbe i patnji Sokola pod austrougarskom vladavinoml Danas su živi toliki Sokoli i nacionalni borci, koji su zbog svog, nikad ne zatajenog uverenja, ležali u tamnicama i koji su ostali bez hleba i domovine. Sve su oni za-boravili, kada je bila u pitanju borba za ideju, koja je pesimistima on-da još neostvarljivija izgledala, nego danas, kada se nalazimo u oslobo-denoj Otadžbini. Pa kada naša bra« ča, u tima težim danima, nisu klo-nula, nesmemo ni mil Mnogi misle da su prošla vretiiena heroizma i idealizma. Vara ju sel Za beskičmenjake ona nisu nikada ni postojala, ali za prave Sokole, takva vremena nisu još prošla; oni ih sada proživljuju, oni ih se ne plaše, jer su svesni da če njihove žrtve urediti plodom. Pojedinac nije ništa u Sokolstvu, on se daje i žrtvuje za celinu. On je idealista, ali i heroj, a Sokolstvo treba takvih heroja, koji veruju u siguinu pobedu.
Dokaz, da takvih heroja ima, to su naša brada u Banovini Hrvatskoj. Da su tamo Sokoli bez borbenosti i odlučnosti, bez uverenja i heroizma, ne bismo imali više ni jedne jedinice, ni jednog člana u tim krajevima. A mi ih imamo, i to mnogo! Ostali su na poprištu, kao pravi Sokoli, pravi Jugosloveni, bez obzira da li su Hrvati ili Srbi, i to je najbolja zaloga da če pobediti.  J. M.
Jusoslotienskom Sokolstvu 0 IM Mil!
ZIMSKI CIKLUS SOKOLSKIH RADIO PREDAVANJA
4 januara: Miloš Stanojevič (Pe-trovgrad): Sokolstvo 1 narodne vrline;
18 januara: Kadesnikov Nikola (Be-
ograd): Žena 1 porodica u ru-skom Sokolstvu;
21 januara: Tadič Ante (Beograd): Da li je zemljoradniku potrebno telesno vežbanje;
1 februara: Dr. Milorad Dragič
(Beograd): Sokolstvo i vojska;
15 februara: Merčun Lojze (Ljubljana): Sokolstvo i nacionalna vzgoja, (iz Ljubljane);
29 februara: Radmilo Grdič (Beog.): Socijalna misao u Sokolstvu.
Na osvitu nove, 1940, godine, Savez Sokola Kralj ivine JugoJa vije upućuje upravama župa, društava i četa i celokupnom sokolskem članstvu, naraštaju i deci bratske pozdrave sa željom da nam nova godina, pre i iznad svega, donese največu sreču da svoju Otadžbinu vidimo i dalje moćnu i spremnu da se odhrve svim nedačama i iskušenjima i da, kroz teške neizvesnosti koje nosi vreme, sačuva netaknutu slobodu i čast naroda, nujdrago-ceniju tekovinu njegovih vekov-nih borbi i mučnih stradanja.
Posvečujuči, ovako, na ulasku u novu godinu, prvu misao O-t a d ž b i n i, mi hočemo da ona ostane od danas prva od svih naših briga, da nijednog trenutka ne napušta naš duh i da misao na Otadžbinu drži stalno budno našu pažnju za sve što se tiče njenog dobra i njene sudbine.
Os ta vi jamo godinu, koja je dodala jednoj slovenskoj tragediji još jednu, jednako bolnu i tesku, i koja je zadala udarce veri čoveka u velike ideale, pravde, čovečnosti i istine koji su nepromenjivi ideali Sokolstva. Danas, sa praga nove, 1940 godine, koja če možda biti od pre-sudne važnosti za dalji razvoj dogadaja, upučujemo poziv Sokolstvu i čitavom narodu, svim dobrim sinovima ove zemlje, da poučeni iskustvom poslednjih godina i nadahnuti duhom nei-mara naše slobode, izdignu več-nu ideju Otadžbine iznad svih mulih i prolaznih interesa, da hitno i odlučno odstrane sve što ih deli i što im preči da svojom punom slogom vaskrsnu onu ne-salomnu, veličanstvenu snagu koju je naš narod uvek, u velikim vremenima, nalazio u slozi i crpeo iz dubokih izvora narodne svesti i morala, njome svladavao sva iskušenja, pobedi-vao sve svoje neprijaieije i njome pisao najsjamje stranice svoje istorije. Stoga je prva naša poruka čitavom naroau o no voj godini:	U j e d i n i t e se u
jednoj misli — Otadž-bina iznad svega!
Sokolstvo kao prethodnica svih dobrih narodnih stremljenja, kao organizacija posvečena samo žrtvi i nesebicnoj službi Otadžbini i nujvišim ljudskim i-deaiima, ima naročitu i izuzetnu odgovornu duznost u ovom op-štem velikom poslu. Da bi se dostojno odazvalo toj dužnosti, Sokolstvo treba, sad više nego
ikad, pregalaštva i oduševljenja svih svojin članova, čvrstine njihove voije i jedinstva njihovih redova. Odano svojim večnim sokolskim ldealima, prožeto duhom svog naroda, svo predano izvršavanju velikih i malih dužnosti, nacionalnih i sokolskih, Sokolstvo če moči da mirno i pouzdano krene u susret svim godadajima.
Poslednja previranja u Otadžbini koje Sokolstvo prati sa budnom i iskrenom željom da ona dodu do sretnog ishouu po interese naroda i Otadžbine, pračena su, nažalost, nasrtaj»ma na ideološko i organizaoono delo Sokolstva i straaanjima kojima su mnoga naša sokolska brača i sestre morali da plate svoju odanu službu ideji narod-nog jedinstva i verno vršenje sokolskih i nacionalnih dužnosti. Medutim ni to poslednje i-skušenje kao ni podzemne akcije u službi tudinskih interesa i ideologija, kojima je cilj da, rušeči največa duhovna dobra naroda, dovedu do moralnog i dru-štvenog rasula nacije i time do uništenja nacionalne države, — nisu mogle da pokolebaju sokolske redove niti da uzdrmaju našu veru u istinitost naših velikih sokolskih ideja nego su dali nove i neoborive dokaze za nji-hovu spasonosnost i utvrdili još više našu odanost sokolskim I-dealima.
Godinu 1940 obeležava za nas Sokole naročito još i ta značajna okolnost ca je to poslednja godina u kojoj treba da dodu do punog ostvarenja zavetno preuzeti zadaci u Sokolskoj Pe-trovoj petoljetci, godina u kojoj treba da izvršimo i sve pri-preme za veliki svesokolski slet u Beogradu 1941 godine koji če biti kiuna naših napora u SPP.
Upučujuči vam na naš pozdrav o Novoj godini ove reči i poru-ke koje nameče ozbiljnost vremena, Savez SKJ izražava tvrdu veru da če naš narod svojom vi-sokom svesti i svojim zdravim instinktom prebroditi sve i naj-gore teskoče i da če Sokolstvo u idučoj godini dati novih i sjaj-nih dokaza svog patriotskog pregalaštva i požrtvovnosti u službi Kralju, Narodu i Otadžbini. S tom verom u sretnu sudbi-nu naše Otadžbine Jugoslavije, Savez vam želi
Sretnu novu godinul SAVEZ SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
SVOJ BRAĆI SOKOLIMA I SVIMA NAŠIM VERNIM ČITAOCIMA I PRETPLATNICIMA, ČESTITAMO SRETNU NOVU GODINU, 1940!
ČESTITAMO IM JE SA ŽELJOM, DA IM DONESE SREČU U SVEMU ŠTO VOLE I ŠTO RADE; —
A NAROČITO U ŠIRENJU JUGOSLOVENSKE MISLI I U JAČANJU JUGOSLAVIJE; —
TE DA BUDU ŠTO UREDNIJI U PLAČANJU PRET-PLATE I U NALAŽENJU NOVIH PRETPLATNIKA ZA »SOKOLSKI GLASNIK«!
0 domovima i progonima Sokola
Naše konkretne dokaze o progonima Sokola i o oduzimanju sokolske imovine u Banovini Hrvatskoj, »Obzor« izvrdava na taj način, što pred svojim čitaocima prikazuje, kao da smo mi naveli samo slučajeve u Zagrebu, dok im prešučuje sve sto sc- dogodilo u ostalim krajevima Banovine Hrvatske. A sve što ima da kaže u odbranu tako poraznih činje-nica, to je, od reči do reči, ovo:
»Kad bi svi oui »dokazi« i bili i-sliniti, a nijesu, opet to ne bi bila po-tvida pisanja »Sokolskog glasnika« o stanju u banovini Hrvatskoj. Inače mislimo, da ni »Sokolski glasnik« ne vjeruje, da bi se novo stanje moglo ostvariti, ako se barem djelomično ne poprave mnogobrojni progoni hrvat-skih č.novnika, učitelja itd. za vrije-me proslth režima, koji su na nj.hova mjesla dovoddi svoje ljude. Praved-no je dakle, da se u banovini Hrvatskoj napravi mjesla za hrvatske či-novnike, učitelje itd., koji če lojalno 'radili na provedbi novog stanja — Što se pak tiče sokolskih domova, ti trtbaju biti vračeni hrvatskom narodu, koji ih je podigao svojim novcem.«
Tip.čni obzoraški cinizam, kao što se vidi!... Najpre viče: »Iznesite konkretne slučajeve i imena, pa da vas pobijemo«, a kad tih dokaza i imena iznesemo toliko, da se ceo svet zgranjava, onda i ne kuša da ih pobije več cinički odgovara: »Vrlo važno za vaše dokaze!...« I pri tom, izmedu redi priznaj e: Gonimo i go-ničemo Sokole, da napravimo mesta svojim partizanima; a sokolske domove uzimamo zato, što i onako treba da budu »vračeni hrvatskom narodu, koji ih je podigao svojim novcem! ...«
I eto, ko seje nezakonitost, nered i boljševizam!... Mi smo več jed-nom zapitali redakciju »Obzora«, u kakav sistem svrstava svoju teoriju
0 »vračanju sokolskih domova hrvatskom narodu«, — da li u boljševič-ki, ili (ašistički, — jer se ona protivi svim pravnim pojmovima demokratskih naroda, pa i hrvatskog, koji je »svoj dom« uvek smatrao svetmjom
1 poginuo bi pre no što bi dozvolio, da se anarhistički raspolaže sa nji-me, ili da mu se oduzima, u ime bilo kakve kolektivnosti. A sckolski domovi su punopravna svojina sokolskih društava, koja su ih podigla svo-j.m trudom i novcem, te potporom Sa-veza Sokola, države, javnih i samoupravnih tela, i Širokih narodnih slo-jeva, jednako hrvatskih kao i srp-skih. 'lamo gde je pučanstvo hrvat-sko, podigli su ga, naravski, Hrvati. Ali žar i Sokoli, koji su danas u tim društvima, nisu takoder Hrvati, da-leko bolji od onih oko »Obzora«; i zar ti domovi nisu več time u posedu Hrvata? Cak i kad bi bila istina, da je po neki priložnik docnije postao
protivnik Sokola, nikakav pozitivni zakon mu ne daje ni miligram prava da traži imovinu, koju je svojim pri-logom podupro. Jer nije se promenio Soko, nego on!
»Obzor« zna to vrlo dobro; kao što zna i to, da nema tog zakonskog puta, sem bolješevičkog, fašističkog, ili nelegalnog, da se Sokolima odu-zmu domovi. Zato i ne kaže nikad ništa konkretno o torne, več samo ubacuje otrov, — da neupučene mase poveruju, kao da tu postoji neki pravni osnov, pa da nasilnim sred-stvima * izazivaju nerede i paleže, koji nikako nisu na ponos Banovini Hrvatskoj. I kad se, njegovom kriv-njom, ti neredi dogode, onda krivi nas, što ih naprosto — konstatu-jemo 1 ..
Slično vredi i za pitanje preme-štanja i otpuštanja. Jer niko nije protiv toga da se isprave nepravde, učinjene od prošlih režima, ali ne time, da se stvaraju nove nepravde i to prema onima, koji ranijim ne-pravdama nisu ni najmanje krivi 1.. Ako je neko kriv, neka mu se to dokaže i neka se protiv njega po-stupi; ali mi smo naveli slučajeve ljudi, koji su svoja mesta pokrivali daleko uspešnije nego li oni koji su ih nasledili, a progonjeni su samo zato što su Sokoli 1 Mi znamo na stotine slučajeva, da su Sokoli i ne-zavisni Jugosloveni, tamo gde su odlučivali oni, a ne partizani, osta-vili i najistaknutije pristalice HSS, čak i onda kad nisu bili najbolji či-novnici; dok se sada premeštaju i otpuštaju i najuzorniji stručnjaci, koji se nisu nikada bavili politikom, i koji bi isto tako savesno radili u novim prilikama, kao i ranije, — a gone se samo zato što su Sokoli i Jugosloveni! Možemo čak kazati »Obzoru«, da več i u svim pristojni-jim krugovima njegovog tabora postoji revolt protiv takve politike, vodene od sitnih lokalnih mržnja i ličnih interesa, a koja štetuje opštim interesima Banovine Hrvatske.'*
Sokolska akademija u beogradskom Narodnem pozoriStu
U subotu posle podne, u oči dana Materica, priredila je Sokolska župa Beograd svečanu akademiju, u počast gostiju Nj. V. Kralja Petra II, koji su iz svih krajeva Jugoslavije stigli u Beograd. Akademiji je prisustvovao i izaslanik Nj. V. Kralja, pukovnik Durbešič, a pre akademije je zamenik starešine župe, Ing. Svetislav Vučkovič pozdravio prisutne srdačnim govorom, u kome je podvukao ljubav Sokolstva prema svome Vladaru i Starešini, Nj. V. Kralju Petru II. Zatim je gostima poželeo sretan boravak u prestolnici, sa željom da se uvek bu-
du osečali, kao deca jedne majke, Ju-goslavijel
Program akademije je bio vrlo raznolik i izveden tako, da se može kazati da je to bila jed la od najuspe-lijih sokolskih akademija u poslednje vreme. Izvedene su veži e sa puškama od R. Bana, igre sa lutkama od A. 2ic-Šmit, Kosovske narodne ig-e od Agate 2ic, vežba »Panta rei« od I. Kovača, vesele igre od Jemelkove-Mazalik, »Osina smrt« od Olge Sko-vran, igra na Štrausov valcer od A-gate 2ic, i konačno, kao poslednja tačka »Jugoslovenska trilogija«, koja je izazvala najdublji utisak. Pored toga je naraštajač, Maša Andelkovič deklimirao »Sokolsku zakletvu«, sestra Donka Spiček je kazala jednu rccitaciju, članovi su izveli vežbe na razboju, muški naraštaj »devetku«, o-dabrano odeljenje članica je imalo naročit uspeh na vežbama na razboju i gredi, zatim su se dopale vežbe sa loptama; a naročito su pozdravljeni članovi sokolske čete Boleč, koji su, sem prostih vežbi, odigrali i nekoliko narodnih kola.
————Mg—i———
Sokolski dom u Tučepima
Pišu nam iz Tučepi: U nizu drugih radova za vreme S.P.P. Sokolska četa u Tučepima odlučila je da po-digne svoj dom.
Bez pare u kasi, bez potrebnog zemljišta, oni su pregli svom dušom i ljubavlju poslu, verujuči u pun uspeh. Najpre su stekli potrebiti teren, a onda su malo po malo sakup-ljali sredstva za gradnju. Do konca septembra 1939 g. oni su vlastitim snagama dovršili dom do krova a nuzprostorije su restaurirali. U taj rad koliko članovi, toliko naraštaj i deca, dali su maksimum svojih energija. Od rane zore, do mrkle noči, uz koricu nasušna hleba radili su sa puno ljubavi, sa puno samopregora, da su im se i neprijatelji divili, premda su bili izazivani pretnjama.
Članovi čete prestali su radom jer nemaju više novčanih srestava da dom bar dovrše. Qni se nadaju da če ih u daljnem rajjj('' potpomoči sok. forumi tim više, što aok. četa nije ni najmanje klonula nego besprimeniin oduševljenjem, poletom i energijom nastavlja svoj sokolski tad. Sokolski dom u Tučepima biče ponos celog Makarskog Primorja.
Kratke vesti iz našeg Sokolstva
Sokolsko društvo Skoplje II-Hanri-jevo, priredilo je, u okviru Neuelje sokolske šiampe, vrlo uspelu lziozbu sokolskih listuva, na kojoj je bilo izloženo oko 70 sokolskih novina i časopisa i veliki broj ostalih listova, koji pomažu Sokolstvo.
*
Iz Karlovca nam javljaju, da je koinesar Okružnog ureua stavio na raspoioženje Dr. Josipa Variolu, glav-nog lekara u kariovackom ureuu, ni ZDog kakve oruge krivice, nego zato, što je Dr. Varioia starešina bokol-skog aruštva u Karlovcu. Uva oaiu-k.i izazvala je negodovanje u čitavom graoanstvu, koje je cenilo Dr. Vario-iu, kao oaiičnug lekara i koje ga je znalo, kao rouoijuDivog istarskog nrvata, koji se uvek isticao nacionalnim i socijainim radom.
*
Sokolskoj župi Šibenik dostavljeni su, od bratskih jednnea, dva zan.m-ljiva dokumenta. Jeuan je uverenje, kojim se, u jeunom mestu šibenske okolice, potvruuje, da se moralo ot-pustiti dosauašnjeg listjnošu, »radi pontičkih razioga, a prema naredeiiju nijesiie organizacije nSŠ«. inače se u uverenju ven, aa je listonoša, u vršenju svoje uužnosti, bio potpuno i-spravan. Ovome treba nauooati još i to, ua je ounosni listonjša bio jugo-sioven i Soko, i da su čeuri člana £>e-ijacke zaštite, naoružani uatinama, u-pan u poštu i tražili da se listonoša oipusti. — Drugi je dokumenat od-iuka Sreskog načelstva u SiDeniku, oroj Zž5z2 kojom se Sokolskom društvu u Tijesnom, zabranjuje istup i proslava Prvog decembra, jer bi to ».zazvaio sigurno ogorčenje u reoovi-ma Hrvatske seljačne stranke i dalo Di povod za nemire, kojima se ne mo-gu dogledati posljedice«.
*
Iz Betine, blizu Šibenika nam javljaju, da je 18 decembra naveče, jeana grupa protivnika, preuvodena od Slavki Siadiča, napaia na kuču Petra Ju-reša, zato što je član Sokola, i zato što su se u njoj sklonila braca Mikin; Bilič, Kapov- i Filipi, koji su od protivnika bili gonjeni. Protivnici su po-lupali prozorc i vrata, a brat Mikin je ranjen. To je več peti napadaj na kuču brata Juroša, a da niko od kri-vaca nije bio kažnjen, ma da je svaki put izvešteno Sresko načelstvo.
*
Javljaju nam iz Metkoviča, da su tamo bili poderani svi sokolski plakati, prilikom Prvog decembra, a u noči je skinuta društvena tabla i table na stanovima članova sokolske uprave. U oči Prvog decembra bila su vrata so-kolane uprljana i oštečena, a pred vratima je zapaljen sanduk, sa upalji-vim materijalom, ali je na vreme spre-Čena šteta. Naročita se hajka vodi protiv starešine, Dr. Mateja Koščine, u-
glednog našeg književnika i jednog od voda predratne jugoslovenske o-mladine. Premešten je, zato što je Soko, brat Mornarič, i to najpre u Makarsku, a odmah nakon osam dana u Tomislavgrad. Otpušten je iz službe brat Mišur, koji ie bio zvanič-nik kod Poreske uprave, i bačen na ulicu-.
*
Sokolsko društvo Duga Resa odr-žalo je u svome domu vrlo uspelu Nikolinsku priredbu sa odlično izvedenim programom. Posle programa nastalo je veselo i šaljivo darivanje, kod čega je podeljeno 47 lepih i ko-risnih darova siromašno) deci. Deo o-vih darova poklonila je društvu Domača tvornica predenja i tkanja d. d. Duga Resa, a ostalo je društvo kupilo za novac iz fonda za zimsku pomoč.
*
Sokolana društva u Pagu još uvek se, i nakon nekoliko meseci, nalazi u rukama »Seljačke zaštite«, koja ju je šilom oduzela. Društvo medutim ima ugovor za te prostorije sa upravom Državnog monopola, koji je još u pu-noj važnosti. »Zaštita«-drži u svojim rukama i svu imovinu Sokola, koja vredi preko 80.000 dinara. Sve predu-zete pravne mere nisu do danas ništa pomogle.
Srbi i jugoslovenska zastava
U oči i na sam dan Prvog decembra morao sam, zbog posta, proputo-vuli izvesne кга/eve tsosne i tietcego-vn;e, pa sam bio sveuok vrlo zamm-ipve pojave koju, baš kao Sibin, č>o-ki• i Jugosloven, — želim zaoeleziti. u nekim bosanskim varušima, koje su pripaie Banovini tirvaisko/, kao npr. u Čapljini i Mostaru, izvesite su ta-mošn/e Vlasti, na opitim, pored hrvatske, i srpsku zasiavu, ali su ta-mošnji Srbi pošti na opštinu i zatra-žili da se srpska zastava skine, ne zato što je ne vole, vec zato šlo sma-traju da na državni praznik treba da sr vije samo državna zastava, vogo-lovo kad se zna, aa su Srdi cak i svoje ratne srpske zastave zamerili sa jugoslovenskim. Još znača/nije je tu, ua gotovo ni /edna od mnugubroj-nih srpskih kuča ni ustanova, u Mo-siaru i Čapljini nije izvesila srpsku zustavu, več su svi izvesili jugosloven-sku. To isto važi i za varoši kuje su ostale u Drinskoj i ostaiim banovinama, kao n. pr. za Sarajevo itd. Sreo sam baš tih dana nekoliko svatova srpskih seljaka sa zastavama, i sve su zastave bile isključivo jugosloven-ske. Jer svi oni dobro znaju i oseča-ju, da je i danas, kao i uvek, na/bo-Iji Srbin onaj, koji je najbolji Jugosloven I	Soko
*
Op. Ur. Sve to važi I za Srbiju, kao i za Beograd.
Načrt sletske scene (1804—1918)
za Svesokolsi slet u Beogradu, g« 1941.
(Svršetak)
V.	— 1914—1918
Došla je zlokobna 1915 godina. Sa severa, severozapada i istoka nailaze nemani, koje ponovo zavijaju u crno ceo narod. Svirka, pesma i igra za-staju. — U neravnoj borbi narod posle očajničkog otpora opet pada pred najezdom crno-žutih.
Glas narodnog pevača:
»Kroz zimsku ponoč, kojom očaj veje, Kroz vijor, klance, smetove i vode, Propadaš muklo, dok se sudba smeje, Propadaš muklo, porobljenl rode.
No nlgde jauka, ni roptanje glasno,
Ni teški uzdah da prolomi gore,
Da li šlo braniš svaku stopu časno,
II' što još pamtiš lovorike skore!€
(»Odlazak«)
Jedna šačica naroda i vojske, otstu-pajuči pred neprijateljem, prelazi ju-žnu i jugozapadnu granicu. Ostalo sve leži na razboju. Večinom opet zavije-no u crno.
Glas vile;
»Krvava polja pozlačena slavom, Rasplakana su ostala za vama Zasuta čadu i razornom lavom. Zdrobljeni gvoidem i mrtvim g la«
vama«.
(»Odlazak«)
Čuje se tužna pesma i molitva po-robljenog naroda, dok ga okrutni ne-prijatelj bezdušno kamdžija.
Glas vile:
»Pustinja je njina, strašn'ja od one Kojom išao je narod izabrani.
Pojeni su krvi ju vrišteče Corgone,
No sumnjom im nisu zatrovani dani...
AT •pročiče ove godi ne k'o pena Sto prolazi morem i umre bez znaka, 1 dočiče nova i velika s mena,
Du dom sjaja stvara na gomili raka«. (»Kroz pustinju«)
Brojno učestvovanje: Neprijateljska vojska opkolila je Srbiju i Crnu Goril sa tri Strane, u jačini od oko 1.500 ljudi. Srbi se spremaju na otpor: Sokoli i vojnici u jačini od oko 700 ljudi i ceo narod od oko 800. Vojska i Sokoli se povlače u borbi prema jugu. Ostaje na sceni samo narod i zavoje-
vat 800 4- 1.500 + narod u prečan-skim krajevima, oko 800. Svega oko 3.100.
Trajanje radnje: 8 minuta. Svega 54 minuta.
VI.	— Oslobodenje 1 ujedinjenje ju-goslovenskog naroda. Krunisanje mladega Kralja.
1918 godine. Srpska vojska, opo-ravljena, vrši proboj solunskog fronta, — pa forsirano nastupa prema severu, severozapadu i zapadu.
Neprijatelj beži. Narod razdragan kliče pobedonosnoj vojsci i kiti je lovorikama i cvečem... Dolazi Prvi de-cembar 1918. — I dok sav narod pe-va »Bože prave«, mornari izvode mo-nogram »P« a vojnici i Sokoli stoje tu braniku grude, duž cele državne granice. Na Primorju stoje, mesto pe-šaka, mornari i Sokoli.
Čuje se opet glas narodnog pevača:
*Budi gord, što tobom trne oluj
smoren
S tu sudbinu Tvoju reč največa prati: Kad se sve dobija, sve se mora dati, Jer gubitkom raja svet je sreče stvo-
renl«
(»Samosvest«)
Za to vreme se, kao završna slika sletske scene, obavlja stupanje na pre-
sto Mladoga Kralja.
Pri ovoj završnoj sceni morala bi biti iskoriščena do maksimuma sva sredstva moderne režije, kako bi se scena mogla primiti svima čulima!
Brojno učestvovanje: Proboj Solunskog fronta, nastupa oko 1000 sokola i vojnika. Neprijatelj u jačini od 1500 vojnika povlači se prenu istoku, severu i zapadu. Po oslobodenju na sceni oslpbodilačka vojska i Sokoli, u jačini od 1000 ljudi. Narod i vežbači u novooslobodenim krajevima: Vojvodini, Bosni, Hrvatskoj i Slavoniji, tj. 1000 + 1600 = 2600.
Trajanje radnje: Proboj Solunskog fronta do bežanja neprijatelja, 4 minuta. A od prvog pevanja »Bože pravde«, pa do kraja scene 20 minuta. — Cela sletska scena traje, dakle, oko 78 minuti.
*
Napomena: Scena bi se izvela uve-če, kao nezavisna priredba. Na sleti-štu bi bila markantno (belim krečom od jednog metra širine) naertana Jugoslavija. Terenske neravnine bi se izvele »prastikablima«.
Efekti u sceni postizavali bi se: narodnim nošnjama, vokalnom i instrumentalnem muzikom, svetlom i za-mračenjima, recitacijom, vežbom, narodnim igrama i najzad vojskom i o-
ružjem. Osnovna nota sletske scene bi bila: da se prikaže miroljubivost naše rase, ali i njena gotovost, da se sve žrtvuje za odbranu narodne grude. Osim toga imale bi se prikazati sve patnje kroz koje se prošlo, dok se došlo do današnje Jugoslavije i da se glorifikuje narodna dinastija Karadordeviča i Njen Najmladi Izda-nak na prestolu, Nj. V. Kralj Petar II.
Trajanje scene ne bi smelo da bu-de duže od devedeset minuta, počevši od dolaska Slovena na Balkan, pa do proslave punoletstva Mladoga Kralja. Radnja bi morala da bu le živa. i da teče povezano. Osvetljenja bi morala da budu vrlo intenzivna.
Poslednju formu ove scene dao bi »Odbor za scenu« u koji bi ušli osim libretiste, još i režiser, jedan profesor literature, vojni stručnjak, muzič-ki kompozitor, koreograf, kompozi-tor vežbi, ertač kostima, scenograf, rekvizitor, pirotehničar, dirigent orkestra, recitalori itd.
Radi lakšeg uvežbavanja, moglo bi se pitanje vežbi rešiti na taj način, što bi svaka učestvujuči župa spremila vežbe samo sa jednom vrstom alatki, pa bi se, pre izlaska na scenu, izvršilo potrebno grupisanje vežbača, tako da bi u svakoj skupini vežbača bile zastupljene sve alatke.
itetočine treba onem oguliti!
Dopao nam je ruku list »Hrvatska svijest«, koji izlazi u Zagrebu i na kcme se, kao urednik i vlasnik, pot-pisuje prof. Franjo Slavič. Sadržina toga lista je tako sramotna, da ne možemo niti u kratkim črtama da prenesemo sve nedolične izraze, svu mahnitu zloću, svu antikulturnost i sav otrov mržnje, koji se u njemu nalazi.
Oni koji poznaju prof. Franju Slaviča i koji vide, kako u samom tom listu on sebe stavlja u isti red sa De-mostenom, Ciceronom i Radičem; i knko, sem njega, i nema drugog sa-radnika u listu, nin ko u njemu oglašava udmahnuti če rukom i kazati r.am: Ta znate ga i vidite koliko je uračunljiv, pa zato se i ne osvrčite na to!
To je tačno, i mi niti jed nog trenutka ne pomišljamo da bi se iko medu Hrvatima slagao sa takvim pisanjem (i to ne samo odgovorne ličnosti i krugovi oko HSS, ali niti pristoj-niji frankovci i klerikalci!)... Činje-nica je, medutim, da ta »Hrvatska svijest« izlazi; da gadosti, napisane u
njoj postoje, da se ona — da li legalno, ili ilegalno — širi u narod, i da svi ne znaju ko je prof. Franjo Slavič. .. I tako nastaje dvostruka i vrlo pogubna šteta, — prva što se otrov širi u hrvatske mase; a druga što tu gadost vide i mnogi Srbi, pa — ne znajuči u čemu je stvar, — misle da je to neki važan i ugledan list, i kri-vicu za takvo pisanje bacaju na sve Hrvate.
Tako treba ova stvar da se shvati, pa da joj se svim moguiim sredstvi-ma stane na put sa Strane odgovornih fak tor a u Banovini Hrvatskoj. Ako je neko neuračunljiv, treba s njime prema torne i postupitl, a ne da pod izlikom neodgovornosti sc/e moralni i zarazu u našu javnost. Ako se pojedini brojevi jugoslovenskih listova, u Banovini Hrvatskoj, koji pišu u naju-merenijem tonu i u najkonstruktivni-jem duhu, mogu zapleniti na dvade-setak mesta, onda se valjda može o-nemogučiti i pamflet, koji teie od ičega sramoti hrvatsko ime i hrvat-sku kulturu.
!: slovenskog sveta
TkoKLAMACIJA poljske vlade
Poljska vlada je objavila proklama-ciju na poljski narod, u kojoj ističe borbu do pobede i do obnovljenja poljske države. U proklamaciji se na-rcčito podvlači, da jedna od glavnih krivica za sudbinu koja je zadesila Poljsku, leži na neodgovornoj vladi pojedinaca i skupina, koja je upravljala zemljom; pa se zato naglašava, da će buduča poljska država biti strogo demokratska i da će narod odlu-čivati o svojoj sudbini. Drugi važan pasus u proklamaciji je onaj koji govori o odnosima izmedu slovenskih naroda i koji kaže:
»Godina 1939 znači u istoriji Evrope največu r.esreču za Zapaine Slo-vene u njihovoj hiljadugodlšnjoj borbi protiv zavojevača. U svojim pohodi-ma na Iztok, zavojevati su postigJi sve svoje uspehe u prvom redu zahval jujuči torne što su koristili spo-rove koje su medusobno vodili kratkovidni Zapadni Sloveni. Poljska je svesna svoje vodeče misije u borbi protiv nadiranja zavojevača na Istok i želi da istakne zaključke i gorke pouke koje nameču nedavni doga-daji.*
Strani listovi javljaju da poljska vlada vidi jedinu garanciju mira u torne, da se ustanovi blok solidarnost.! medu svim slovenskim državama, koje se nalaze izmedu Baltika, Črnog mora i Jadrana.
CES1 1 SLOVACI U INOZEMSTVU
Prošle nedelje je objavljeno u Londonu zvanično saopštenje, prema kome su izmenjena pisma izmedu bri-tanskog ministra za spoljne poslov?, lorda Halifaksa i g. Beneša. Tom pri-likom je britanska vlada priznala Če-škoslovački narodni odbor, sa sedi-štem u Parizu, kao punomočnog pret-stavnika češkog i slovačkog naroda, naročito u vezi sa rekonstrukcijom češkoslovačke vojske u Francuskoj. Kao što je poznato, francuska vlada je več ranije izvršila to priznanje. Sem toga je lord Halifaks primio g. Beneša i s njime duže konferisao. C. BeneS je nakon toga dao izjavu, u kojoj je podvukao da je u prošlom ratu tek nakon četiri godine priznat če-škoslovački odbor, dok je sada priznat nakon četiri meseca. Dalje -je naglasio, da su Česi i Slovaci imali doduše izvesnih sporova, ali da su svi složni, da obnove zajedničku demo-kratsku republiku. G. Beneš se nada da če u kratko vreme čehoslovačka vojska u Francuskoj imati dve devi-zije. Konačno je izjavio da je stanje u protektoratu strašno, i da se Česi i Slovaci neče nikada pomiriti sa rop-slvom. Kazao je, da če možda još po-neka zemlja biti uvučena u rat, ali d;i ne veruje da Nemačka može dugo da izdrži.
»československi Boj«, koji izlazi u Parizu, javlja u broju od 23 decembra, da su Sovjeti napravili još jedan
korak, kojim su se udaljili od svog pivotnog stanovišta prema Českos-lovačkoj. Ne samo što su priznali sa-mostalnu Slovačku, nego je sovjetska vlada naredila česisoslovačkom poslaniku Dr. Fierlingeru, da do po-četka januara mora napustiti zgradu českoslovačkog poslanstva. A ako želi ostati u Moskvi, da se mora o-dreči svake političke akaije.
IZ ČEŠKO-MORAVSKOG PROTEKTORATA
Prema, informacijama neutralnih listova, položaj protektora, von Noj-rata je prilično ugrožen, pa bi imao dn ga nasledi ministar Hess, ili još pie, poznati voda sudetskih Nemaca, K H. Frank, koji bi imao zadatak, da pokori neposlušne Čehe. Novine su dobile nalog da moraju, iz vlastite inicijative i sa punim potpisom, ob-jjivljivati članke u korist Nemačke, a protiv Beneša i saveznika, a ako to ne učine do konca januara, da če osetiti posledice. Govori se, da če neke od čeških visokih škola ponovo biti otvorene, i to na pretnju iz Amerike, jer da če inače Amerika zatvoriti sve nemačke škole u svojoj zemlji. Tvrdi se takoder da bi u aprilu tre-bala da se provede carinska unija sa Nemačkom, koja je do sada bila odlagana po želji nemačkih industrija-laca, koji su u protektoratu videli poslednju rezervu za produkciju. Germanizacija se provodi naročito u Moravskoj, gde nemačke vlasti ne priznaju uopšte Čehe, več govore o Moravcima, Hanacima, Valahima itd., kao posve odvojenim narodnim skupinama.
Prema informacijama »Daily Ex-pressa«, bilo je poslednjih dana uap-šeno u Pragu oko 680 Čeha, večinom bivših oficira, pod optužbom da su spremali zavere. Medu uapšenima je i poznati general Hrabčik, bivši likvidator ministarstva vojske, zatim pu-kovnik Hron, pa adutant pretsednika vlade, generala Elijaša, te nekoliko oficira sadašnje vladine vojske protektorata. Šestorica od tih oficira su pr.kušali da prebegnu preko granice, ali su trojica bili ustreljeni.
Sa prvim decembrom je u Češko-moravskom protektoratu stupio na snagu zakon, po kome nemačka vojno vlast može pozvati u radnu službu, na neodredeno vreme, svakog mu-škarca od 16 do 17 godina. Državljani piotektorata biče upotrebljeni za ra-dove u protektoratu, ali mogu biti upotrebljeni i u bilo kom kraju nemačke države. Strani listovi upozora-vajn da je več veliko mnoštvo Čeha p<-zv?i„ na rad za izgradnju strateških objekala, iz^aH Češke i Moravske.
? Umted Press« javlja da je nedavne- L.lo uapšeno 50 uglednih Čeha, članova Črško-'uskog društva.
»Československy Boj«, od 23 decembra, ja\lja da broj čeških radnika koji su poslati na prisilni rad u Ne-mačku, iznosi preko 100 000. Nakon
zatvaranja čeških visokih škola, češkim studentima je zabranjeno da se upisuju na nemačke škole i moraju se posvetiti zanatima. Z-uvoreni su i svi teološki fakulteti. »Batine« tvor-nice su bile još poslednje, koje su i-male češke natpise, ali je i njima na-redeno da moraju dati najpre nemačke, a onda češke natpise. Zamenik komesara praške opštine, Dr. Pfitzner je odredio da u Holešovicama i Bu-benču podigne novo nemačko pred-grade Praga. Dalje se javlja, da su neki češki političari bili pušteni iz internacije, nakon što su potpisali izjavu, da se više neče baviti politikom. Tako su n. pr. pušteni bivši pretsednik vlade Beran, poslanik Hampl itd.
' VESTI IZ SLOVAČKE
Iz Bratislave javljaju, da je pretsednik vlade Tiso imao dug razgovor sa nemačkim poslanikom i sa ne-mačkim saobračajnim stručnjacima, na kome se govorilo o planu Nemačke, da Slovačka posluži kao nastupni teren za eventualne operacije, koje mogu da budu potrebne prema isto-ku. Tvrdi Se da bi' slovačka vojska trebala da se reorganizuie i da bude naoružana nemačkim oružjem. Pri tom se napominje, da to u stvari znači neku vrst razoružanja, jer, pre nego što dobiju nemačko oružje, moraju predati staro svoje oružje.
»Deutsche Stimmen«, nemački list koji izlazi u Bratislavi, objavljuje za-nimljiv članak, u kome tvrdi, da britanski »Intelidžens Servis« ima vrlo raširenu organizaciju u Slovačkoj i da je bezbroj agenata u njegovoj službi. Sve je to organizovao bivši engleski poslanik u Bratislavi, Pares. Nemački list tvrdi, da »sva češkoslovenska i panslavistička agitacija, koja se provodi sada u Slovačkoj, ima svoj izvor u Londonu«, jednako kao što i »komu-nističku propagandu ne plača Moskva, več London«.
U OKUPIRANOJ POLJSKOJ
Švajcarski listovi javljaju, da je svu vlast u okupiranoj Poljskoj pre-uzeo nemački generalni guverner. U opštinama su postavljeni komesari, koji pripadaju nemačkoj manjini u Poljskoj, a za komesara u Varšavi je postavljen bivši konfident Gesta-p.i, Dr. Oto. Okupacione vlasti su u-vele nov novac, koji se naziva »Reichskreditmark«, i koji se menja zj poljske banknote, u srazmeru 1 zlot za pola marke. Kase svih poljskih banaka su zatvorene, a svi poljski državljani moraju, do konca decembra, predati okupac:onim vlasti-ma sve zlato, zlatne predmete, akcije, dižavne papire i Strane valute. Od 1,300.000 Stanovnika, što ih je brojila Varšava, ostalo je samo 400.000 ljudi, tako da je varoŠ mrtva i tramvaj vozi samo u jednoj ulici. Od čuvene varšavske katedrale os:ao je samo oltar, a gotovo sve istorijske palate su porušene. Pomanjkanje životnih namirnica je strašno.
Čitajući novine...
IZ Č. 0. S.
»Sokolski Vjestnik«, organ ČOS, javlja da je održana sednica odbora Češke Obec Sokolske, na kojoj je o-dreden program delatnosti za iduču godinu. Izmedu ostalog je u Savez ČOS primljena nova sokolska župa Slovačka, sa sedištem u Hodoninu, koja ima 37 jedinica, a Čiji članovi su moravski Slovaci.
Zanimljiva je zabrana koju je ČOS, na nalog viših vlasti, objavila 10 decembra, a kojom se zabranjuje svim sokolskim jedinicama da prireduju »bilo kakve zabave, večernje programe, akademije i slične priredbe«. Naročito se zabranjuju sve zabave za mladež, sve božične i nevogodišnje priredbe, solo tačke, zabave pod maskama itd. Iznimno se mogu dozvo-liti jedino pozorišne i lutkarske pret-stave, ali tekst mora biti unapred o-dobren od vlasti i ne sme se ništa dometati. Na zabavama se sme dola-ziti samo u gradanskim odelima, a nikako u sokolskim. Na koncu se u-pozorava, da se članovi moraju čuvati svakog pokušaja demonstracije.
U istom broju »Sokolskog Vjestni-ka« nalazimo vest, da se jedno društvo u bližini Praga nije držalo te zabrane, prilikom božičnih praznika,
Sa datumom od 21 decembra objavljeno je u zagrebačkim listovima jedno saopštenje potpisano od pretstav-nika Jugoslovenskog Odbora u Londonu (za vreme svetskog rata) i Ju-goslavenske Akademije znanosti i u-mjetnosti u Zagrebu, o predaji arhive i imovine tog odbora Akademiji i o osnivanju Fonda Jugoslovenskog Odbora, u krilu akademije, čija če s vrha biti da proučava odnose prošiog svetskog rata sa našim zemljama i sa postankom Jugoslavije...
čitavo, dakle, to saopštenje, u kome se najmanje na dvadeset mesta spo-minje ime Jugoslavija i jugoslovenski, i kojim se najavljuie osnivanje novog fon^a akademije, sa nazivom »,ugo-slovenski€, — objavljeno je samih pet-naestak dar.a nakon tamoznog zak.juč-ka kojim je Akademija, protiv izri-cite volje svog osnivača i čitavog Hrvatskog sabora, iz svoga naziva — izbrisaia naziv jugoslovenski!...
I sad, ako gospoda ne vide da ih je stvarnost riakon samih petnaestak dana prisili/a da demantuju sami sebe, — iii, kako bi naš narod kazao, da 'poližu ono što su popljuvali, — onda su zaista poslovični prolesori...
•
Prošle nedelje je u Beogradu odr-žano javno predavanje protiv marksizma, pod naslovom »Hriščanstvo i marksizam«. Tema nas je zanimala i nameravali smo da odemo, ali smo oaustaii, kada smo u reklami za predavanje, u »Pravdi«, od 23 decembra, pročitali i podnaslov »Katoličko izo-pačenje hriščanstva«.
Jer, kad se vodi borba protiv marksizma, onda se obično najviše иаага na to, da je marksizam destruktivan i da je sejač mržnje izmedu raJičitili delova naroda. A kud čete destruktiv-nije rabote, nego ako li nam pravoslavni sveštenici stanu na javnim z borovima dokazivati da je katolicizam izopačio hriščanstvo, a katolički, da ga je izopačilo pravoslavlje? / neče li nam to onda, umesto borbe hriščanstva protiv destruktivnosti, doneti medusobnu . borbu izmedu raznih hrišćanskih crkava I unutarnju mrinju i destruktivnost u r.ajširim slojevima? •
»Hrvatski dnevnik« javlja, da su hrvatski spq/tisti podneli pretstavku banu Subašiču, kojom traže, da se u-kine ministarstvo za fizičko vaspita-nje naroda, jer da potpore koje ono deli sportskim društvima, može dava-ti i neko drugo nadlešt/o.
Ako se radi samo o pot porama, I-maju pravo. Ali ministarstvo lizičkog vesptanja ima za cilj da stvori telesno jake i zdrđve generacije, disci-plinovane i svesne, za konstruktivni rad u miru i za odbranu države, u slučaju opasnosti. Ako ono to u do-voljnoj meri ne čini, svesni gradanl bi morali da traže da do toga dode, a ne da traže da se ukine, — dok svi naši susedi, a pogotovo veliki, po-svečuju i te kakvom brigu radu sličnih minlstarstava. Ali čini se da je za sportiste u Banovini Hrvatskoj, — čak i u današnjim vremenima, kad se ceo svet sprema na odbranu celine, jedlna briga u — guranju lopte...
*
Jugoslovenski orljentisani listovi u Brmovitti Hrvatskoj i dalje su puni belina. Tako je n.pr. sam poslednji broj »Narodnog lista«, koji izlazi u Splitu, zapljenjen, ništa manje nego na — 77 mesta...
*
G. prof. M. Ilič je napisao nedavno u listu »Napred« članak. u kome, Izmedu ostalog, kaže:
»Bila bi čitava tragedija da Srbi napuste jugoslovenski teren, u trenutku kad Hrvati stupaju na njega. U stvari time bi tek bili ugroženi i sprstvo i državna celina«.
Zna se, da g. prof. Ilič nije nikada bio naročito sentimentalen prema jugoslovenstvu, jednako kao ni oni Hrvati o kojima govori. Medutim, sada, eto, svi vide jedini spas u jugoslovenstvu i prorokuju čitave trage-
dije, ako se napusti jugoslovenstvo. Dao Bog da poživimo, pa čemo videti da se i drugi vračaju,..
*
Zagrebačka »Nova Riječ« je nedavno zabeležila da se u katalogu izda-nja Državne štamparije u Beogradu, izmedu 61 knjiga, nalazi jedna jedlna knjiga od jednog hrvatskog autora.
Činilo nam se nemoguče, pa smo pogledali i našli smo dve, umesto jed-ne, ali to vrlo malo menja na stvari. Jer, ako iko, to bi državna štamparl-jn morala da svojim izdanjima upo-inava Srbe sa hrvatskom knjigom, i obratno.
S druge strane treba, medutim ista-či da »Srpska književna zadruga« izda svake godine bar po jednu ili dve knjige hrvatskih pisaca, te da *Srpski knjiž. Glasnik« štampa redo-vito hrvatske pisce i izveštava o njihovim knjigama, dok >Matica Hrvat-ska*, »Hrv. Revijat itd. nisu več godi nama štampale niti jednog srpskog pisca, niti pišu o njima, sem da Ih napadnu...
*
Več dva puta smo zabeležili, kako se protiv splitskog veslačkog gluba »Gusar« spremao prepad da se otme iz jugoslovenskih ruku, i kako je prvi deo tog prepada 'zvršen, tako da je policija, tobož zbog nereda, ra-spustila godišnju skupštinu.
Medutim su tl trikov i, koje smo več ranije nazvali kuenovskim, izaz-vali toliko ogorčenje, da se moralo odustati od njih. I tako, istini za vo-lju, možemo javiti da je naknadna skupština društva prošla u potpunom redu i da je izabrana opet jugoslovanska uprava, sastavljena od odličnih Hrvata...
Kao što se vidi, mi lojalno javljamo i pojave koje su povoljne, ne samo za Jugoslovene, nego i za dobar glas Banovine Hrvatske.
pn je bilo odmah od vlasti raspu-šteno
Zasluženo odlikovanje dobrih strelaca
Ceneči patriotski i za vojsku od velike koristi rad sokolskih jedinica, sa najvišeg mesta odobreno je da se i članovi streljačkih otseka sokolskih jedinica mogu odlikovati vojničkom medaljom »Dobrom strelcu«, ako i-spune uslove, predvidene pravilnikom, koji je propisan od strane g. Ministra vojske i mornarice i oštampan u knjiži »Potrebna znanja za sokolske streljačke otseke«.
Po ovom pravilniku kod pojedinih društava, kod kojih su postojali stre-ljački otseci, izvršene su utakmice po Pravilniku za izvodenje utakmica u gadanju u Sokolstvu (vidi knjigu »Potrebna znanja za sokolske streljačke otseke«).
Streljački otsek načelništva Saveza S.K.J. do sada je primio spiskove sa imenima odlikovanih od sledečih sokolskih jedinica:
Župa Novi Sad:
Sokolsko društvo Gospodinci, članovi: Bačič D. Marinko, ratar, Novakov T. Svetislav, pekar i Milutinov R. Miloš, ratar.
2upa Celje:
Sokolsko društvo Hrastnik, članovi: Perc I. Ivan, zanatlija, Ačkun M. Stane, činovnik i Gašparut F. Drago, kovač.
Župa Maribor:
Sokolsko društvo Maribor-Matica, članovi: Marko Sah, inženjer, Pero Cestnik, profesor i Lušin Dušan, dak.
Sokolsko društvo Ljutomer, Član Ludvig Mirko, radnik.
Medalje »Dobrom strelcu« dobiče gore pomenute jedinice od nadležnih vojnih okruga a diplome za odlikovanje poslače načelništvo Saveza S.K. J. preko sokolskih župa. Želja je da župe predadu diplome i medalje odlikovanim na svečan način.
Načelništvo Saveza S.K.J. i sa svoje strane čestita odlikovanim Članovima i preporučuje ostaloj brači da ovoj grani sokolskog rada pokloni punu pažnju, čiji uspeh ide za dobro Kralja i Otadžbine.
Referent streljačkog otseka: pukovnik, Dimitrije Pavlovič
jugoslovensko-češka tekstilna industrija
bojadisanu robu
Proizvada štampanu 1 iz veštačke svile.
Tražite proizvode samo ove domače tvornice!
легата соколске жупе Нови Сад, брата Кнежевића, жупског начелни-ника Милана Теодоровића, а наро-чито вредне и марљиве такмичаре, пожеливши им још много успеха за добро и понос њих сами^, Со-колства, домовине и Краља. Со-колска фанфара интонирала је Др-жавну химну. После поздрава деле-гата жупе, брата Кнежевића, брат начелник је разделио 45 жупских диплома, Од којих је и једна врста чланица била награђена дипломама за Краљичину заставу у ЈБубљани. Сваки такмичар се поздравио сти, ском руке са начелником, док су се такмичарке пол>убиле са начелни-цом. Најзад је и брат 'Геодоровић, начелник жупе Нови Сад, предочио присутнима важност даљег сокол-ског техничког рада у наредној ro-дннц. као припрему за слет 1941 године, када треба сви да покаже-мс- шта смо учинили за Петрову Петољетку.
Свечаност је завршена са химном „Хеј Словени“, коју је отсвирала соколска фанфара.
Колацрв Ђорђе
Zanimljivosti iz doma i sveta
Gimnastičkc takmičenje Italija-Mađarska
17 decembra je u milanskom pozo-rištu Dal Verme priredena velika tele vežbena utakmica izmedu reprezen-tacija Italije i Madžarske, kojoj je prisustvovala više hiljada ljudi. Utakmica je bila vrlo zanimljiva, jer su kod poslednjeg susreta 1938 u Budimpešti, Italijani pobedili Madžare sa malom razlikom, od 0.9 boda.
hjastupili su najbolji gimnastičari obe zemlje, i odmah je bilo upadljivo, da su italijanski dosta stariji od madžarskih. Najstariji Italijan, Neri, ima 36 godina, a najmladi Perego 26 go-dina; dok najstariji Madžar, Kečke-meti, ima 27, a najmladi, Gaal, 21 go-dinu. Kod mladih Madžara pokazala se jaka ambicija, a kod Italijana isku-stvo i rutina. Obe momčadi su pokazale veliki napredak, Madžari na-rečito na konju i na razboju, a Italijani u prostim vežbama i na vratilu. Ptirodenu eleganciju pokazali su Italijani, Gugliclmetti i Neri. U prostim vežbama se, kao nenadmašiv, pokazaa Madžar, Pataki, koji je na svim me-dunarodnim utakmicama, poslednjih godina, dobio prvenstvo. Madžar, Gaal, je pokazao velik napredak na krugovima, na kojima je poznat, kao jedan od najboljih svetskih gimna-stičara. Ipak je najelegantniji bio Italijan, Guglielmetti, i samo greška na konju oduzela mu je prvenstvo. Odlično su vežbali i Neri i Capuzzo, sa mnogim finesama, pa su se pokazali bolji nego prošle godine. Sudio je, osim Madžara i Italijana, Švajcarac, Attilio Rezonico, kao vrhovni sudija.
Rezultat takmičenja pojedinaca je bio ovaj: Neri (L) 143.5, Capuzzo (I.) 143.2, Guglielmetti (I.) 141.9, Toth (M.) 141.4, Santha (M.) 139.5, Gaal (M.) 138.80, Ternelli (1.) 137.70, Perego (I.) 137.70, Mogyorossy (M.) 137.20, Amedeo (I.) 135.50, Armello-ni (I.) i Pataki (M.) 13540, Temesi (M.) 130.80, Kecskemeti (M.) 128.30, Varkoi (M.) 127.70, Fioravanti (I.) 126.60.
Просветни рад Соколског друштва Вел. Кикинда
Просветни одбор Соколског дру-штва Вел. Кикинда решио је, да ову зиму искорис^и за одржавање пре-давања како у Вел. Кикинди тако и у околним соколским друштвима. Предавања у Вел. Кикинди се држе сваког понедељка а предавања по селима сваке недеље. Прво пре-давање у Вел. Кикинди је одржао бр. Др. Александар Пегровић о тс-ми „Виталност наше расе“, а прво предавање у Бан. Аранђелову је одржао бр. Др. Марко Беланић о теми „Зашто се народи тешко спо-разумевају". Приликом ових попу-ларних предавања, која се држе по околним селима, поред предавача иде још један члан Просветног од-бора, који држи пропа'андно npe-давање за Соколство. Предавање одржано у Бан. Аранђелову је од-лично успело.
У недељу 24 овог месеца је про-светни одбор организовао за со-колску децу прославу ,Материце“, а истовремено је бр. Младен Ђу-кин пошао у Бочар, где је одржзо нредавање о теми „Наша мала се-л,ачка газдинства”, бр. инж. Мита Трифунац је у Баћ. Аранђелову о-држао предавање о теми „Тоталан рат”, а бр. Др. Алексавдар Петро-вић у Вел. Кикинди предавање „Животна снага нашег народа” (о задругарству).
Соколска свечаност у Новом Саду
Истога дана, 17 децембра, када су v Осијеку одржаване Ц међуж^пске утакмице, одржало је сокблско друштво Нови Сад ретко лепу све-чаност, поделу диплома овогодиш-њим такмичарима: 45 чланова, 10 чланица. 87 мушког и 24 женског нараштаја, као признање за њихов рад и труд.
У присуству целокупне друштве-не управе, старешина, Јован Тото-вић је у првоме реду поздравио де-
Pariski list »Epoque« piše, da če, prema ekonomskem sporazumu izmedu Francuske i Jugoslavije, koji stu-pa na snagu prvog januara, Francu-ska kupovati u Jugoslaviji veliKe, količine raznih proizvoda, kao n. pr. mesa, drva, duvana, ruda i kudelje, koji su joj potrebni u ratno vreme. Te kupovine mogu doseči vrednost od milijarde dinara godišnje, a velikim delom če poslužiti isplačivanju jugoslovenskih zajmova u Francu-skoj, tako da Jugoslavija neče morati isplačivati te dugove devizama.
*
»Volkischer Beobachter« od 22 decembra je objavio uvodni članak, u kome raspravlja, da li je uopšte mo-guča istinska sloboda i nezavisnost malih država, pa kaže, da se samo po sebi razume, da se male države i ma-
li narodi moraju, u prvom redu u u gospodarskom pogledu, oslanjati na velike susede. A klasičan primer za tačnost ove teze pretstavlja baš slučaj Češko-moravske. Otpor Poljske piotiv razumnog sporazuma sa jed-nim između velikih suseda, doveo je tu zemlju do neizbežne katastrofe; a pouku iz toga treba da crpe svi mali narodi i male države. Ve'ike sile, ko-je su preporodene u vatri unutarnje revolucije ne idu za nekim neograni-čenim imperijalizmom; tako da ni jedna država koja je u susedstvu na-cionalsocijalističke Nemačke, nije u opasnosti, dok hoče mirno da žive na njenoj strani i dok pristaje na izme-nu dobara sa njome, koja je korisna za oba partnera. Medutim, ko postane orude tudih težnji i ko prekrši zakon o životnom prostoru, morače pre ili posle to gorko požaliti. Baš dobri odnosi Nemačke prema Ma-džarskoj i Jugoslaviji, — piše berlinski list, — dokazuju najbolje, da Nemačka ne ide za dominacijom.
*
Sovjetski radio javlja, da Madžarska vrši ogromne vojne pripreme na
sovjetskoj granici, da je patrolna aktivnost pograničnih straža sve jača, da se primečuje kretanje trupa i da Madžari grade jaka utvrdenja. Sov-vjetski radio optužuje Madžarsku, da remeti mir, dok Rusija naprotiv želi dobre odnose sa Madžarskom. Medutim se u madžarskim krugovima tvr-di, da su optužbe sovjetskog radia netačne, jer mere na granici ne prelaze okvir normalnih mera bezbed-nesti.	*
»Trgovski list« javlja, da svaki dan odlazi oko 1.300 poštanskih paketa iz Maribora u Nemačku. Ako računamo da je vredhost svakog paketa oko 100 dinara, to pretstavlja mesečno gotovo 4,000.000 dinara, bez poštari-nc i carine, koja iznosi takoder oko 2,000.000 dinara mesečno. Pomenuti list objavljuje tu belešku pod naslovom: »Da li smo tako bogati, ili smo tako lakoumni?«
*
Madžarski list, »Pester Loyd«, ko-mentariše proglas poljske vlade, o kome pišemo u današnjem broju, i optužuje ga, da je panslavistički. Madžarski list kaže, da »slovenski blok od Baltika i Črnog Mora, pa do Jadrana, o kome govori poljski proglas, pretstavlja panslavistički san šlo če izazvati otpor svih faktora, koji su protivni toj težnji.
*
Zvanično se javlja iz Pariza, da je broj francuskih gubitaka u ratu do konca novembra iznosio 1136 lica. Broj engleskih gubitaka, od 1 sep-tembra do 22 decembra, iznosi naprotiv 2.511, i to 3 u kopnenoj vojsci, 2 070 u mornarici i 438 u avijaciji. Francuska štampa ističe, da ova či-njenica, da su Englezi izgubili gotovo dvostruko više ljudi nego Francu-zi, pokazuje najbolje, koliko je glupa nemačka tvrdnja, da ie »Francuzi daju ubijati zbog Engleza.«
Sadržina sokolskih listova
»KNJIGA ZA SOKOLSKO SELO«
Primili smo broj 11—12 glasila sokolske župe Mostar, koji donosi p-bimni sadržaj, između ostaloga članke: Prvi decembar (Dr. M, Koščina);
SSSR nije slovenska Rusija; — Aleksa Simtič; — Narodna pjesm-a
0TPREMNIŠTV0
'BRZOPREVOZ'
TRnŽITE BEZOBVEZHU POHUDU.
Ovlašteni izvoz dr. želj. Kraljevine Jugoslavije
ALEKSANDAR MALER
Franjina ulica broj 10 — Telefon broj 7 05
Preuzima sve vrsti prevoza, preseljenja, carinjenja i uskladištenja
Izdelava potplatnega usnja
tovarna usma
TRZIC
Specijalni izdelki
TRZIC (SLOVENIJA)
'UTEMELJENO 1874
kosaf srpova, lopata, sla-moreznih noževa i ostalih kovinskih predmeta
	ZATRAŽITE
f 5oi CODiSnjiCa trff	CIJENIK ZA ZIMSKE
V 8 ž 9 УЖр! 93 9J	ŠPORTOVE
PRVA	JUGOSLAVENSKA
INDUSTRIJA ŠPORTSKIH POTREPŠT1NA
M. DRUCKER
ZAGREB
ILIČA 39
Najveće preduzeće športskih potrepština u državi.
TISKARNA
11
družba z. o. z.
KAMNIK
„O 3 F E H“
ШУМСКО ИНДУСТРИСКО Н.Д. СРЕДЊЕ КОД СЛРЛЈЕВЛ
Има увијек на стоваришту све врсте јеловог дрвета: облог, резаног и тесаног у свим димензијама.
ПИЛАНА И ЦЕНТРАЛНА КАНЦЕЛАРИЈА:
C P Е Д Њ Е
ПРОДАВНИЦА НА МАЛО:
CAPAJEBO
ВОЈВОДЕ ПУТНИКА УЛИЦА
ČASOVNICAR 1 JUVELIR
H. MITROVIČ
izrada obuće TRŽIČ, Cerkvenaul.il Ig Dravska banovina
nekad i sad (P. M. Nikolič); — Gusle i narodna pjesma (R. Šarovič); — pe-sme: Top neka govori (S. Stankovič); — Otadžbina (M. Pendo); — Stopama djedova (R. Boljanovič); — Jugo-slovenskoj zastavi (Mato Pesarič); — Stevanu Žakuli (D. Bukvič); — Kralji. Mučeniku (R. Simovič); itd.
»NAŠA RADOST«
List jugoslovenske sokolske dece u božičnjem broju donosi mnoštvo pri-godnih članaka i pesama od brače F.
TERAZIJE 22 (do Moskve)
ima: švajcarskih ča-sovnika za ruku i džep, zlatnog nakita, kristala, srebra, pehara i plaketa.
Braći i sestrama popust
Cene vrlo solidne. Stručan rad
Tratite cene za Izradu klinaca I inaiaka.
TRGOVINA Z MEŠANIH BLAGOM
n
'ЧЏГ
TRŽIČ
Katariniča, J. MateŠua. J. Mrežnič-kog, I. Lavrenčiča i Jr. I orilog »Našim mališanima«, pun je pesmica i sa-stavaka za božične praznike.
»SOKOLSKI LUTKAR«
Izašao je broj 4—5 lista za" lutkarstvo, koji izlazi u Ljubljani, sa raz-nc.vrsnim šadržajem, izmedu kojeg se ističu idejni.članci, kao i razne pri-godne lutkarske igre. List ureduje br Šorn Jože, a naručuje se u Ljubljani, Tabor br. 5.
Sretnu Novu godinu želi:
Tvornica gimnastl čkih sprava
, 111
CVETARNA SMOKVINA
SUŠAK - Korzo
  	' ” ""Г   .	~
V. e • VjfVj, -
Veliki izbo svježeg i umjetnogcvijećait. d.
ZA DAME
MANTLOIH
Mine I Mine
nnjveći izbor u spe-cijalnoj radnji ženske konfekcije
„T0GA“
PIHKflS IKOMP. Beograd
Knez Mihailova br. 8 (ugao)
Izrađuje sve vrste muških, ženskih I de-čijih cipela
Trgovina sokolskih potrebStina
Bianko Paliii
ZAGREB, Kr. Morile 6 BEOGRAD, Balkansko 22
T
ČESTITA
s v i m svojim mušterijama nastupajuću novu
godinu 1940!
Brzojavni naslov: ČELIK Sarajevo.	Telefoni
Čekovni račun kod Poštanske Štedionice br. 2222. Tekući račun kod Državne Hipotekarne Banke.
Rudnici gvozdene rude u Ljubiji i Vareš Majdanu Rudnici uglja u Zenici i Brezi.
Željezare u Vareš-Majdanu i Zenici.
PROIZVODI
Mrki ugalj,
Gvozdena ruda,
Sirovo gvožde i svi polufabrikati iz gvožda i Čelika, Betonsko, šipkasto, fazonovano i obručno gvožde, Nosači,
Valjana žica,
Grubi, srednji i fini limovi,
Željezničke, tramvajske i rudničke sinje, vežice i ploče, Vučena žica i ekseri,
Siemens-Martinov i specijalni Čelik,
Elektro-čelik i legirani Čelik,
Livena trgovačka, mašinska i kanalizaciona roba, Livene cijevi i sav pribor za vodovode,
Pumpe, vitlovi, vagoneti i sav ostali rudarski pribor.
PRODAJA
betonskog, šipkastog, fasonovanog i obručnog gvožđa, te valjane žice preko KOMERCIJALNIH BIROA Jugoslovenskih fabrika gvožđa u Zagrebu, Marticeva ulica 14, I. kat, i u Beogradu, Kralja Petra 18, I. kat. Vučene žice i ekseri za SRBIJU preko Biroa za pro-dajll Žice i eksera u Beogradu, Kralja Petra 18,1. kat. Trgovačkog liva preko Kartelnog Biroa u Beogradu. Sve ostale robe preko Generalne direkcije Jugoslo-venskog Čelika a. d. u Sarajevu, Palata Državne Hipotekarne Banke.
ikfioni odbor (Pret»ednik Dr. Vlad. Belajčić) — Odgovorni urednik Dr. Tihomir Front, tajska 24 — Telefon 29-920 — Beograd.
isdaje Savez Sokola Kr. Jugoslavije (.arh. M. Smiljanič, Alekte Nenadovića fa) -
Beograd. Prestolonaslednikov Trg 34 — Stamparija