Poifarina plaćena u golovu
ly.UI. 1934
Cena Din 2-—
SOKOLSKI
GLAS | IG S^VE ZA SOKCU ICRJM J IVIHI JUGOSLAVIJE
И ESIČMI PRILOG SOKOLSKO SELO-
LJUBLJANA	lzlazi svakog pelka • Gotiišnja prelplala 50 Din« Urednišlvo i uprava nalazi se ШШЈ?”	G	0	D.	V
IU u	*	u Učiteljsko) Jiskari, Frančiškanska ulica broj 6, telefon broj 2177 • Račun
MARTA 1934	poštanske štedionice broj 12.945 • Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vračafu	BROJ	12
ti’« snici na svefcanoj sednid u saveznom domu Junaka u Sofiji
Sede (sleva na desno): general V. Lazarov, V. Štjepanek, Dimitar Lazov, dr. M. Gradojevič, A. Krejči. Stoje (u prvom redu): Gligor Vasilev, prof. dr. M. C. Minev, I. Anastasov, Petar Jakimov, dr. T. Janušev, Prokop Maksa, K. Abadžijev. Stoje (u drugom redu): N. Gladniški, iIr. I. Bureš. B. Prošek. Stoje (u trećem redu): Karapetrov, Orlovski, Stojev, Georgiev, i dr.
V spomen smrti
dni Janu Podlipnome
Več 20 godina minulo je od smrti br. dra Jana Podlipnoga, prvog starešino ČOS. I u tih 20 godina doživeli smo več u njihovom početku strašni svetski rat, koji je razjedinio sjedinje-na slovenska plemena, koja su bila udružena u Savezu slovenskog Sokolstva i u drugim zajedničkim organiza* cijama. Doživeli smo nato ponovno bu-denje slovenske misli i ustanavljanje novog slovenskog saveza na drugim osnovama. Unatoe svega toga pak stoji pred našim očima veliki lik dra Jana Podlipnoga u svoj svojoj neumanjenoj snazi i lepoti. U duhu gledamo njegovu junačku glavu, ponosno uzdignutu, bli-. sak njegovog plamenog oka iz kojega je sevala velika sokolska misao, gledamo tako reči posvečenje, koje je sevalo iz svega njegovog vrlo skromno g i u svakom pogledu dostojnog držanja., Dr. Jan Podlipni rodio se one bur«. ne 1848 god., kada se je činilo da sc* hudi austrijskim narodima zora slobo*. de, nekoliko meseci iza duhovskih ne*.
žili naša tri plemenska Sokolstva u jedilo j ugoslovensko i time dali najbolji dokaz našeg iskrenog i dubokog shva-tanja slovenskog sokolskog bratstva i jedinstva, a sledstveno torne, kalko vi kažete: sjedinenieto pravi silata. Vas-pitavajuči naše članstvo u ljubavi prema svojoj slovenskoj brači, mi smo ju-goslovenski Sokoli često puta osetiii dubok bol, što i vi naša naj bliža slovenska brača niste s nama. Žar s bra-eom iz daleke Lužice, češkoslovačke i Poljske da se grlimo i ljubimo, a s vama, svojim susedima i jednokrvnom bračom, da se popreko gledamo?! — Prepreke koje je prošlost izmedu nas postavila, na prvom mestu moramo mi Sokoli, i vi Junači, da otklanjamo. I dosledni takvim shvatanjima, jugoslo-venski Sokoli sabrani na svojoj savez-noj skupštini u Beogradu još 1931 go-dine doneli su o svome odnosu prema Slovenstvu rezoluciju, u kojoj su u tač-ci 5 podvukli, da rad na zbliževanju i bratskoi uzajamnosti treba početi s onima, koji su nam najbliži, sa svojoro najbližom i jednokrvnom bračom, a to set vi, bračo bugarski Junači! To su »Putevi i ciljevi«, koje su veliki vodi našega jugoslovenskog Sokolstva pokazali i istakli, i kojima treba, gleda-juči sokolovim oko m u daljinu, junaeki da gredemo savladujuči i uklanjajuča svc prepone.
Zahvaljuj uči na pozdravu koji nam je bio upu cen kao prvim lastama novog slovenskog proleča, meni je milo da u ime jugoslovenskih Sokola izrazim zelju, da nam delegacija vašega Junačkog saveza na čelu sa prctsednikom bratom Lazovom, koji uživa svc simpatije jugoslovenskih Sokola, dodete vi goste pril ikoni naše glavne saveznc skupšti-ne, koja če se održavati 29 aprila ov,e godine u Beogradu. Tako isto bičćte rado videni i primljeni na našim ovo-godišnjim pokrajinskim sokolskim sle-tovima u Sarajevu i Zagrebu.«
Govor brata dra Gradojeviča bio je od prisutnih burno pozdravljen.
Od strane Narodnog komiteta, konsultativnog organa Junačkog saveza, u kome su istaknuti nacionalni rad-nici, održali su zatim tople slovanofilske govore general u penziji g. Velijzar Lazarov i bivši ministar i narodni poslanik g. Grigor Vasiljev.
Posle svečane sednice Upravitelj-ni Savet (starešinstvo) Saveza priredio je u čast gostiju ručak u hotel »Blgari-ji«, na kome su ueestvovali svi prisu-tni.
U 6 časova po podne bila je odr-žana intimna sednica Upravitelnog sa-veta i pretstavnika Sokola u saveznom domu, gde su izmenjene misli i gledi-šta na učestvovanje na medunarodnim utakmicama u Budimpešti, i drugim ak-tuelnim pitanjima.
Uveče je bio dirljiv ispračaj brata Štjepaneka, koji je otputovao za Beograd, noseči najlepše u spomen c sa svo-ga kratkog bavljenja u Sofiju.
Izveštaj o turneji brata dra Gradojeviča i br. Krejčija, koji su posle Sofije posetili junaeka društva u Plovdivu, Staroj Zagori, Trnovu, Gornjoj Orehovici i Plcvni donečemo u idučem broju našeg lista.
V bratskoj Bugarskoj
Posela preisiavnika Saveza slovenskog, češkoslovačkog i jugoslovenskog Sokolstva bugarskim Junacima
Prema rešenju donetom na januar-skoj sednici pretsedništva Saveza slo-vcnskog Sokolstva u Pragu ovc godine, a Povodom pitanja stopanja Saveza bu-8*rskih gimnastičkih društava »Junak« u Save z slovenskog Sokolstva, otputo-VaH su u Bugarsku krajem februara °ve godine u posetu bugarskim Junaci-
brača: Vincenc Štjepanek, kao pretstavnik Saveza slovenskog Sokolstva, Antonin Krejči, kao pretstavnik Češke ?Pštine sokolske i dr. Mihajlo Grado-J*vič, kao pretstavnik Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije.
Da bi naše Sokolstvo bilo obave-steno o ovoj značajnoj poseti, donosi-
111	sledeči opširniji izveštaj.
Sofija srdačno dočekuje Sokole
Kada je u 4 časa po podne 24 fe-"ruara t. g. simplon ušao u žclczničku s>tanicu u Sofiju, na peronu su bili °kup]jem mnogobrojni eminentni pret-stavnici javnog i društvenog života bu-Harske prestonice. Celo starešinstvo Saveza bugarskih gimnastičkih društava Junak sa svojim starešinom bratom Di-mitrom Lazovom, članovi Narodnog komiteta s generalom Velizarom Laza-rovom na čelu, diplomatski pretstavnici Jugoslavije i češkoslovačke g. g. Smiljanič i dr. Maksa, izaslanik sofijske opšthie, žurnalisti, mnogi Junači iz sofijskih društava i dr. Od prvog momenta svoga stupanja na sofijsko tlo, brača Štepanck, Krejči i Gradojevič osetiii su da su rado videni i željno očekivani gosti, jer prisutni to nisu ni najmanje skrivali. Posle pozdrava i izrečene dobrodošlice od strane prctsedatelja brata Lazova, medusobnog upoznavanja gostiju i domačina, bilo je zajedničko slikanje pred stanicom, posle čega su gosti u društvu sa saveznim vodstvom bili automobilima dopračeni u hotel Sofija Palas u odredene im stanove.
Uveče istoga dana održana je uža •tonfcrencija, na kojoj su pored Sokola uzeli učešča od strane bugarskih Junaka brača: pretsednik Lazov, potpret-sednik Saveza Petar Jakimov, načelnik Saveza Josip Bureš i član starešinstva Saveza Kiril Georgijev. U dvočasov-flom prijatcljskom razgovoru razjasnjena su tom prilikom mnoga pitanja
•	rečena mnoga iskrena reč đ dužnosti-‘Tia pojedinih članova Saveza slovensko« Sokolstva, o odnosima članova Saveza S. S. prema drugim narodima
i kakvi ti odnosi ima da budu u budu-če, o slovenskoj solidarnosti i sokol-skoj ideologiji, Tirševom sistemu, organizaciji i odnosu Narodnog komiteta i starešinstva Saveza Junaka, kao i o drugim pitanjima, koja su zahtevala potrebna razjašnjenja. Tom prilikom bio je utvrden i program bavljenja u Bugarskoj, pa je rešeno da brat Štepanck ostane u Sofiji dva dana, pošto ga neodloživi poslovi očekuju u Pragu, a brača Krejči i Gradojevič da posle Sofije otputuju u unutrašnjost Bugar-ske, kako bi imali prilike da se upozna-ju sa mišljenjem i raspoloženjem bra-če Junaka u provinciji.
Deklaracija brata Lazova na svečanoj sednici 25 februara t. g.
U nedelju 25 februara o. g. održana je u 11 časova pre podne u domu Saveza Junaka svečama sednica u čast gostiju, na kojoj su bili prisutni članovi saveznog starešinstva Junaka i članovi Narodnog komiteta, koji pri-padaju sekciji za održavanjc veza s inostranstvom. Na sediiici su pored ovih bili i pretstavnik jugoslovenskog poslanstva g. Smiljanič i pretstavnik češkoslovačlcog poslanstva g. dr. Maksa. —
Sednicu je otvorio i vodio ju brat Lazov..Upučujuči tople pozdrave pret-stavniku Saveza slovenskog Sokolstva i pretstavnicima češkoslovačkog i jugoslovenskog Sokolstva, brat Lazov je izrazio iskrenu radost sviju bugarskih Junaka što vidi u bratskoj bugarskoj zemlji tako eminentne slovenske Sokole, koji kao prve kste nagovešta-vaiu jedno lepše i toplije proleče, koje ima da nastane između Sokolstva slovenskih naroda i bugarskih Junaka, koji to proleče željno očekuju. U svome daljem promišljcnom i oduševlje-nom govoru brat Lazov je učinio značajne izjave, koje se odnose na ideološki i telmički rad u junačkim dru-štvirria u sadašnjosti i budučnosti, kao i o budučim odnosima s članovima Saveza slovenskog Sokolstva. Držeči u ruci na bugarsfcom jeziku oštampanu knjižieu nsnivača Sokolstva dra Miroslava Tirša »Naš zadatak, smer i cilj«, on je izjavio, da če misli iznete u njoj biti ideje u ideološkom radu bugarskih Junaka, da se bugarski Junači sagla-šavaju s njima, da su osi sada njiliov program i evandelje. Što se tiče teh-
ničkog rada u junačkim društvima, on se več u veliko izvodi po Tirševom sistemu, o čemu če se moči gosti i sami uveriti, kada budu videli rad u društvima u Sofiju i unutrašnjosti Bugar-ske. U budučnosti tai če se rad još više pojačati u tome pravcu. Izrazio je svoju radost što če se bugarski Junači opet nači u kolu slovenskih Sokola, s kojima če bratski saradivati na korist opšte slovenske stvari i slovenske solidarnosti. Zato če im se dati najbolja prilika da to na delu pokažu, kada budu definitivno primljeni za člana Saveza slovenskog Sokolstva.
Odao je priznanje pretstavniku jugoslovenskog Sokolstva br. dr. M. Gra-dojeviču na njegovom sedmogodišnjem neumornom i istrajnom radu na zbliža-vanju i boljem razumevanju izmedu ju-goslovenskih Sokola i bugarskih Junaka, i izrazio želju da sc ovaj rad u još večim razmerama i dalje produži u istom pravcu, na korist obaju susednih i bratskih naroda.
Na kraju svoga programskog govora brat Lazov je toplo zahvalio gostima što su sc potrudili da dodu u pohode svojoj brači i umolio ih da kad se vratc u Beograd i Pragu — da ju-goslovenskim i češkoslovačkim Sokoli-ma, kao i Savezu slovenskog Sokolstva isporuče najsrdačnije pozdrave od strane bugarskih Junaka, koji če, kad postanu članovi, vršiti svc dužnošti koje im Save/ S. S. kao članovima bude naložio. Pozvao jc Savcz slovensko Sokolstvo, Savcz Sokola Kraljevine Jugoslavije i češkoslovačku opštinu sokol-sku da pošalju svoje delegate na skup-stinu Saveza bugarskih gimnastičkih društava Junak, koja če se održati u avgustu ovc godine u gradu Krdžali. — Isto tako bugarski Junači če s najve-čom bratskom gotovošču uzeti aktiv-nog učešča na svima sokolskim sleto-vima slovenskih sokolskih organizacija na koje budu pozvati.
Govor pretsednik a Saveza bugarskih Junaka brata D. Lazova bio je od strane sviju prisutnih pretstavnika Junaka s aklamacijom primljen i odobren.
U ime Saveza slovenskog Sokolstva zahvalio se na ovome pozdravu i govoru tajnik Saveza S. S. brat V. Štjepanek. On je najprc naeinio kratku rckapitulaciju najznačajnijih mesta iz govora brata Lazova, koja se odnosila na prihvatanje sokolske ideologije u
duhu Tirševog učenja, tehničkog rada prema Tirševom sistemu, organizaciji! i buduču kolaboraciji! bugarskih Junaka sa slovenskim sokolskim organizacijama. Saopštio je zatim zaključke i rešenja doncta na januarskoj sednici Saveza slovenskog Sokolstva ove godine, na kojoj je aklamacijom primljen predlog pretstavnika jugoslovenskog Sokolstva brata Engclberta Gangla, da se na dnevni red »kupštine Saveza slovensko^ Sokolstva, koja če sc održati 11 maja ove godine u Pragu, stavi na rešavanje tačka: Primanje Saveza bu-garškib gimnastičkih društava Junak za člana Saveza slovenskog Sokolstva. Pošto posle izjava brata Lazova, uči-njenih u Beogradu, u decembru prošle godine, i sada u Sofiji, nema više nika-kvih prepreka, to nije daJek dan kada če sc bugarski Junači nači na zajedni-čkom polju rada sa združenim slovenskim sokolskim organizacijama u Savezu slovenskog Sokolstva.
Govor brata Štjepaneka bio je od prisutnih bugarskih Junaka sa radošču pozdravljen.
U ime Češkoslovačke opštinc sokolske zahvalio sc na dobrodošlici brat Antonin Krejči, pretsednik prosvet-nog odbora ČOS. On je pozdravio do-nete odlukc bugarskih Junaka za užu i intimni ju kolaboraciju Sokola i Junaka i u tom radu obečao Junacima svestranu podršku i pomoč od ČOS, pozivajuči ih da na ceste ideološke i tehničke kurseve. koje ČOS svake godine prireduje, Satju svoje Junake radi obuke i upučivanja u rad.
Od strane Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije uzeo je zatim reč brat dr. Mihajlo Gradojevič, član uprave Saveza. Zahvaljujuči se na pozdravu, on je izmedu ostaJoga rekao:
»Treči put mi je kako sam medu vama, bračo bugarski Junači, a svako-ga puta uvideo sam taenost naše narodne izreke, da je samo znano — voljeno, i da mi je moguče, želco bih da svu moj u mnogobrojnu jugoslovensku braču Sokole dovedem k Vama, da se junački sretnemo, ali ne na bojnim po-ljima, kao što je na žalost do skora bilo, nego da se medusobno upoznamo, pogledamo u oči i osetimo, koliko smo beskrajno bliski po jeziku, običajima, pravopisu i ljubavi prema rodnoj grudi, i da pružajuei jedni drugima juna-čke desnice, podemo novim putevima koje nam ukazuje slovenska sokolska misao, koju prema izraženim rečima brata prctsedatelja Lazova, tako srdačno prihvatatc. Radom slovenačkih, hr-vatskih i srpskih Sokolova vaspitana je bila naša sokolsika mladež i članstvo u duhu jugoslovenskog jedinstva i bratstva, i zahvaljujuči našem prvom Sokolu Nj. Vel. Kralju Aleksandru, sokolska misao je u sokolskoj Jugoslaviji odnela potpun triumf. Hiljade naših sokolskih društava i četa rade širom naše zajedničke države na izgradivanju narodnog jedinstva, snažne i zdrave ju-goslovenskc celine, te sc slobodno može reči, da su jugoslovenski Sokoli da-nas zdrava i hranjiva krv mladog jugoslovenskog organizma. Verni sokolskim načelima i sledujuči narodnirfilo; zofiju, da ko neče brata za brata, taj če tudina za gospodara, mi smo udru-
LOVEKISKO
OČKO LSTVO
Glavna skupšlina Praškog Sokola
Najstarijc Sokolsko društvo, Praški Sokol, održavao je 3 marta svoju 72 glavnu skupštinu, koja je ponovno izabrala za starešinu brata dr. Jaroslava Urbana, bivšeg dugogodišnjeg elana pretsedništva i tajnika COS. — Načelnik ostao je i nadalje br. Antonin Benda, koji je ujcdno i III podnaeel-nik ČOS. Za načelnicu izabrana jq sestra Kosaržova, za tajnika br. dr. Vodička, a mesto prosvetara preuzeo je dr. Juraj Saj ne r, sin bivšeg staroste Saveza slovensko# Sokolstva.
Praški Sokol moramo da ubraja-mo medu največa sokolska društva.
I zaista bio je dugi niz god in a najve-če društvo, koje je imalo u svojim re-dovima vode čitavog češkoslovačkog Sokolstva, kao br. dr. Šajnera, dr. Va-njička. dr. Urbana, Pelikana i t. d. Danas pak po broju članstva natkri-Ijuje ga nekoliko društava. Iz vrsta matičnog društva izišao je takoder i sadanji starosta ČOS br. dr. Stanislav BukovSki. U Praškom Sokolu učlanje-no je svega 2.812 članova i 1.233 članice, te se je broj pripadnika podigao prema prošloj godini za 135 osoba. — Pribrojimo li ukupnom članstvu od 4.045 lica još i sav naraštaj i decu, koji broj i 1.379, dobijamo impozantan broj od 5.424 pripadnika matičnog društva.
Kao vodeče društvo praške Sajne-rove župe mora pak matično društvo da imponuje i po svome telesno-uzgoj-nom radu. Jak prednjački zbor — koji broji 60 prednjaka i 42 prednjakinje koji se izobražavaju neprekidno u posebnim prednjačkim časovima — imao je za zadatak da uvežbava 554 vežbača, 492 članice, nadalje 115 naraštaja-ea, 90 naraštajki, 590 muške i 574 ženske dece. Za izvršivanje programa ima društvo na raspoloženju u Fignerovom domu 3 vežbaonice, dok se leti čitav rad izvršava na bližnjem letnjem vež-balištu, koje je udaljerio samo 150 me-tara od doma, gde je u svim pogledi-ma priskrbljeno da sc može i pod vedrim nebom da vrši telovežba u svim granama. God. 1920 posrečilo se je Praškom Sokolu da kupi veliku kuču s ogromnim vrtom, gde je u toku od nekoliko godina nastalo Ietnje vežba-lište, nasađeno unaokolo s drvečem, opremljeno sa svim potrebnim ostalim prostorijama, kao svlačionicama, prednjačkom sobom, malom vežbaoni-com, kupatilama i t. d.
Delovanje pak društva ne obu-hvata samo telovežbu kao tekovu. Na Letni uredio je Praški Sokol udobno igralište za tenis sa 6 polja, dok je izletni otsek priredio prošle godine 57 pešačkih izleta, što može da služi za ugled i ostalim društvima. Veoma se u društvu gaje razne igre, dok 62 vež-bačice i 32 naraštajke pohadaju posebne tečajeve za ritmiku. Konjički otsek navrŠio je 40 godina svoga rada. Ta-mo se u prostranoj jašionici gaji neprekidno telesne vežbe na živom konju, koje je vežbe polazilo 105 članova i 25 članica. Priprema se pak i posebna vrsta naraštajki. Društveni smučarski otsek, koji je vrlo brojan, pri redio je u toku zime 7 zajedničkih izleta u sneže krajeve, koji su vrlo dobro uspeli. Nadalje deluje pod društvenim okriljem i veslački otsek, koji ima svoje ladicc na Vltavi. Stara je i institucija mačevalačkog otseka, gde 55 članova, 20 naraštajaca i 12 dečaka gab redovne mačevalačke vežbe. Taj otsek osnovan je još pod prvim načelnikom dr. Tiršem. I na taborovanje mislilo je društvo, te je osnovalo dve kolonije, 'kamo svake godine polazi društvena omladina na sveži zrak.
Ove godine prirediee Praški Sokol svoj javni telovežbački nastup, s ki-me čc da proslavi 50-godišnjicu Tir-ševe smrti, 80-godišnjieu starosti s. Renate Tirševc i 60-godišnjicu neptekid-nog članstva pisca I. Hormona. Inače matično društvo ne prireduje svake godine svoj javni nastup, ali njegove su se priredbe uvek odlikovale po svojo; veličini i izvodenju tako, da su zapra-vo po broju vežbača naličile župskom sletu.
Prlpreme bugarskih Junaka za Budimpešlu
Ovc godine bugarski če Junači po prvi put učestvovati sa svojom takmi-čarskom vrstom članova i članica na medunarodnim takmičenjima. U tu svrhu vršile su se u Sofiji koncem fe-bruara prve izbirne utakmiee, kojima je učestvovalo 14 najboljih junačkih vežbača. Razume se, da su takmičare dala u prvom redu sofijska društva, ali došlo ih je i iz Ruščuka, Plovna, Slivna i Trnove. Najvcči uspeh posti-gao je na izbirnim takmičenjima br. Mihajlo Mirčev iz društva Ruščuk. — članice, koje su prisostvovale izbirnom
takmičenju, njih 9 na broju, bile su sve iz Sofije. Izbirnim takmičenjima prisustvovao je i savezni prednjak Madžarskog telovežbačkog saveza Pavel Mikloš i prednjakinja Ev. Varga. Vodstvo bugarskog junačkog saveza izabralo je izmedu takmičara i takmi-čarki po osam najboljih, koji čc sc za-jednički pripremati za takmičenja sve do odlaska u Budimpeštu. Putovače najprc u Beograd otkuda čc nastaviti zajedno s j ugoslo venskim takmičarima i takmičarkima za Budimpeštu.
40 godišnje delovanje ukrajinskog Sokolstva
Povod za osnivanje ukrajinskog Sokolstva dao je poljski sokolski slet god. 1892 u Lavovu. Na njemu su uče-stvovali i češkoslovački Sokoli, gde su nastupili s velikim uspesima. Pri zajed-ničkim razgovorima između Ukrajinaca
i	Čeha porodila sc je misao, da bi i ukrajinski narod dobio svoje Sokolstvo. Naročito su se brinuli za ostva-renie ove misli br. Vasil Nagimi i br. dr. Ivan Boberski. Kad sc je konačno god. 1894 osnovalo prvo ukrajinsko sokolsko društvo u Lavovu, započelo je sa svojim radom sa 121 članom. Društvo se je počelo naglo da razvija. Več god. 1911 održan je prvi savezni slet, na drugom pak sveukrajinskom sletu god. 1914 nastupilo je oko 10.000 vežbača i vežbačica, ta več u to vreme brojila je organizacija preko 950 društava i četa s preko 70.000 pripadnika. Medu ukrajinskim Sokolima pak gajilo se je takoder i vatrogastvo, što je naročito pripomoglo razmahu sokolske organizacije.
O	sadanjem radu izvestili smo pred kratko vreme i naglasili, da se je Sokolstvo medu Ukrajincima ponovno počelo da širi ne samo u Poljskoj Re-publici nego i medu Ukrajincima-emi-grantima.
Prelsedmk Masarik za Tiršev zavod
Več više godina radi se u Češkoslo-vačkoj na osnivanju državnog telesno uzgojnog zavoda, koji bi trebao da nosi Tirševo ime. Razume se, da protiv-nici Sokolstva i Tirša pokušavaju još uvek da ometaju, kako bi taj najviši telesno-uzgojni zavod u Češkoslova-čkoj nosio Tirševo ime. Kakvo mišljenje ima o torne pretsednik Masarik najbolje sc vidi iz razgovora, koji je imao pred kratko vreme, kada je re-kao: da treba da se podigne takvo uči lište i da mora ono da nosi i Tirševo ime, jer treba da se prižnaje Tiršu tnjegov svenarodni značaj, koji je ostvario sa svoji mradom.
Istom prilikom izneo je br. pretsed nik pitanje, Sto je zapravo učinilo So kolstvo najznačajnijim. Pri tome izra-zio je on sledeče: »Mišljenja sam, da je Sokolstvo upravo jzmenilo — to srne da tvrdi, — telo vežbača. Da se priprosto izrazim: češkoslovački narod danas je fizički jači, telesno lepši. To treba da nam je kažiput za naš buduči postupak. Razume sc, da ta promena ni je nastala samo putem mehanike te lesnih vežaba«.
Službeno zaslupslvo ČOS na našim pokrajinskim slelovima
Zadnji »Vestnik Sokolski« javlja članstvu, da če ČOS službeno učestvovati na obim jugoslovenskim pokrajinskim slc-tovima u Sarajevu i Zagrebu Zastopana če biti na prvom sletu po zastupstvu od 5 članova, pridružiče se pak toj delegaciji i članice vežbačice koje če tamo nastupiti. U Zagreb pak otiči če uz zastupnikc ČOS i župske uzornc vrste članova, dočim če članice nastupiti u zajedničkim prostim vežbama naših članica.
Silne vesli
Dan bratske pomoči priredila su 34 društva župe Jana Čapka za svoju ne-zaposlenu braču. I unatoč velikog broj a sličnih pomočnih akcija, na kojima sc sakupljaju sredstva, posrečilo se je da se skupi oko 17.000 Kč i mnogo odela, hrane a i ugljena, što je jasan svedok
o	pravilnom poimanju bratstva u po-menutoj župi.
Pokrajinski slet češkoslovačkog Sokolstva vršiče se naredne godine u Taboru, južno od Praga, gde če sc skupiti župe Barakova, Blanicka, Jungma-nova, Sajnerova, Podlipnoga i Žižkova. Ova poslednja ima i svoje sedište u Taboru. Da če taj slet biti zaista impozantan svedoči činjonica, da če na njemu učestvovati 4 praške župe, naj-jače izmedu češkoslovačkih župa.
50 godišnjicu opstanka proslaviče ovc godine Tirševa župa u Kolinu. —
Osnovana je 1884 kada nije bilo ni na cakav način moguče da se združi ^sva tada postoječa češka sokolska društva u zajednički savez, jer su se tome pro-tivile austrijske vlasti. Stoga je nakon toga Tirš u zajednici s nekoliko druge brače došao na misao da društva ujedi-njuju po župama teritorijalno, na što su oblasti pristale. God. 1889 bila je ipak konačno osnovana ČOS, kanm su pristopile pojedine župe kao članice.
U prošloj godini priredile su dve poljske sokolske zdlielnice svoje sle-tove: Malopoljska u Lavovu i Veliko-poljska u Torunju. U Lavovu su nastupili 1002 vežbača, 840 vežbačica, 65 mu-škog i 72 ženskog naraštaja, te 293 gosta. U Torunju nastupilo je 452 člana, 246 vežbačica, 6 naraštajaca. Naročito upada u oči malen broj sokolske omla-dine, što je posledica toga da poljsko Sokolstvo nema tako organizovanu omladinu kao ostali sokolski savezi.
U zagraničnoj župi ČOS udruženo je sada 45 društava, u kojima je učla-njeno 1883 muškog i ženskog članstva, 157 naraštajaca i naraštajki i 440 dece. U Austriji, koja potpada pod Rakou-sku župu, koja je neposredno učlanje-na u ČOS, delovalo je 15 jedinica sa 2074 članstva, 313 naraštaja i 792 dece.
U Lavovu je umro počasni član poljskog Sokolskog eaveza i starosta Malopoljske sokolske zdielnice br. dr. Aleksandar Malačinski, koji je stekao vrlo mnogo zasluga za razvitak sokolske misli u svojoj župi.
Prilikom sastanka sokolskih urednika u Pragu biče priredena i izložba sokolske štamoe t. j. saveznih glasila, tehničkih listova, župskih vesnika i štampanih vesnika pojedinih večih društava. —
Za vreme Figncrovc škole u Pragu, koja če se vršiti 25 marta biče izložene razne stvari i uspomene, koji se odnose na Fignerovo doba tako, da če slušaoci ove škole imati prilike da se pobliže upoznaju i s vremenom u kojem je delovao Figner.
(Ш
Po&rajin&lki slet u Zagrebu u avgustu o. g.
Priprave za slel
Povlastice na željeznici
Sletski odbor zamolio je Ministar-stvo saobračaja da učesnicima jubilar-nog sleta u Zagrebu odobri za nara-štajske i glavne sletske dane povlastice na željeznicama: običnim posetioci-ma da se odobri 50 pošto popusta, članstvu i pripadnicima sokolskih je-dinica 75 pošto, a bcsplatna vožnja vežbačima, takmičarima za I lakoat-letsko prvenstA7o Saveza SKJ i onima za I prvenstvo glazbenika, pevača i tamburaša SKJ i skupno pevanje na sletu.
Novinarski ured
Propagandistički otsek sletskog odbora orgamzovače za sletske svečanosti posebni obaveštajni novinarski ured, u kojem če svi novinari u poslu na sletu dobivati umnožene i spremne za štampu sve podatke i vesti o slet-skim dogodajima, svečanostima i t. d. Ured biče na sletištu, stalno u vezi s tchničkim vodstvom sleta i s kancela-rijom sletskog odbora. Raspise i izve-štaje izdavače prema potrebi. U šlet-skom novinarskom uredu radiče članovi sletskog odbora, novinari: dr. Zdenko Vernic, Miljenko Šarič, Alija SdHmbegovič, Hrvoje Macanovič i drugi. —
Lečnici
Lekarski otsek sletskog odbora se je konstituirao ovako: uži odbor: pro-čelnik dr. Stevan Matič, članovi: dr. Živko Prebeg, dr. Svetislav Dimitrije-vič, dr. Dragutin Thaller, dr. Josip Pa-leček, dr. Uglješa Palikovič, dr. Branko Goldašič. Uži odbor drži nedeljno jx> jednu sednicu.
»Sletovka 1934«
Za ovogodišnji sokolski slet u Zagrebu komponovao je viši vojni kapelnik br. Ivo Muhvič »Sokolsku sletovku 1934«, kao koračnicu koju je sletski odbor umnožio u partituri i pojedinim dio-nicama. Svt bratske jedinice, koje ima-du muzičke otseke, mogu tu sletovku poručiti kod Sletskog odbora (Račun poštamske štedionicc, filijala u Zagrebu, broj 34287) uz ovc cene: I prime-rak partiture za limenu glazbu 10 Din,
1 garnitura sa 25 dionica za pojedine instrumente 25 Din, 1 primerak partiture za glasovir (glasovirski izvod) 5 Din, 1 primerajc partiture za muški zbor
2 Din, 1 primerak partiture za dečji zbor 2 Din.
Tedan knjige
Knjižarska organizacija u Zagrebu zaključila je na predlog tajnika dra. V. Prestinija, da sc za vreme sleta održi »Tedan jugoslovcnske knjige«, kako bi se manifestovala što jače nacionalna kultura. Sve potankosti ove veoma važne priredbe biče objavljene u našem listu.
(Nastavak sa 1 strane)
mira (23 avgusta) i to u pokrajini u Hnjevčevom selu pri Horžicama. U Kraljevem Gracu polazio je gimnaziju, a pravne nauke studirao je u Pragu, gde je 1874 promoviran za doktora da tamo 1880 god. otvori svoju odvetničku kancelariju. Odmah u početku svoje samostalnc odvetničke prakse preuzeo je odbranu u nekojim političkim pro-cesima, koji mu, doduše, nisu doneli materijalnih dobitaka, ali su mu dali priliku da oštro nastopi protiv Aust-rije. Pre sv gg a bilo je to u procesu protiv Josipa Baraka, vode češkoga daštva i radništva, nadalje u procesu protiv učesnika krvavog češko-nemač-kog političkog konflikta u Huhli, prilikom progamjanja prvih čeških voda socijalno-demokratškog radništva i 'konačno u procesu protiv odgovorno# u-rednika Narodnih listova Josipa Aniža. U svim tim pravdama nastupao je brat dr. Podlipni ncustrašivo i otkrito protiv postupanja austrijskih vlasti.
U sokolske redove stupio je u svojoj 30 godini t. j. 1879 god. i to u Praški Sokol kao več izgraden politik mla-dog češkog državo-pravnog smera. Godine 1886 bio je izabran u odbor društva, god. 1887 postaje tajnik i god. 1890 bio je izabran za društvenog pot-starešmu. Kao funkcionar Praškog Sokola vodio je prvu češku sokolsku ekspediciju god. 1888 na Slovenski Jug i to, kao što je sam rekao: »U belu Ljubljanu«, prilikom 25-godišnjice op-stanka Ljubljanskog Sokola.
Na njegov intenzivniji sokolski rad — i njega je kao i njegove vršnja-ke —- potakao Tiršev pogreb. Tamo, na Olšanskom groblju, kada su spuštali u večernjem sutonu uz svetlo bakalja članovi prednjaekog zbora u grob porod groba Jindržiha Fignera ostatke Tirševa tela, mnogi su učesnici u duhu svome zavetovali se vernosti Tirševoj ideji do konca svog života. Medu njima, ne znajuči jedan za drugoga, bila su i dva velika kasnija voditelja Sokolstva: dr. Jan Podlipni i Karel Vanjiček.
Na polju javnog delovanja posve-tio se je dr. Podlipni pre svega radu za opštinu. Več god. 1885 bio je biran u opštinski savet- glavnog mesta Praga, u god. 1891 u gradski senat, od god. 1893—1896 bio je prvi zamenik načelnika, a od god. 1897—1900 načelnik glavnog mesta Praga. God. 1889 bio je biran u češki pokrajinski sabor, u ko-jemu je ostao sve do svoje smrti.
Kad su u jesen započela saveto-vanja o sjedinjcnju čitavog češkog Sokolstva u jedan veliki savez i kada su tražili za vodstvo odgovarajuče ličnosti, koje bi mogle uspešno da vode po-verene im osnove, bio je medu prvim kandidatima dr. Jan Podlipni, koji ic bio u prolečc god. 1889 prilikom osni-vanja ČOS biran za njcnog prvog starostu. Vodio je ČOS od njenih skromnih i teških početaka kroz punih 17 go-dina do 1906 god., dakle, i u vreme kada je bio praški načelnik, spadajuči u jednoj osebi dve važne funkcije.
Kako je značio za mesto Prag — »zlatni slovenski Prag sa stotinu zvonika«, kako je on nazivao Prag — i njegov procvat upravo historijsku eta-pu, tako je pretstavljao i za ČOS, kao njen odlični reprezentant, dohu začetka porasta i snažnog razvitka.
Dr. Podlipni bio je takoder onaj, koji je vodio prvu sokolsku ekspediciju u inozemstvo: u Pariz god. 1889 i mno-gobrojne kasnije ekspedicije češkog Sokolstva u Francusku, Moravsku, Šle-sku, gde je uvek nastupao ncustrašivo u nacionalnem i rodoljubnom duhu i uvek protiv Austrije. Malo zatim sledile su druge ekspedicije kao u Opavu god. 1890, u Nansi 1892, u Lion god. 1894, u Pcriže god. 1895, u Hodslavice na proslavu Palackoga 1898, u Brno 1889 god., u Arau god. 1904 i t. d.
Tako su dr. Podlipnoga praško op-činstvo, kao i večina Sokolstva, upravo obožavali i njegova je reč imala čaro-ban upliv i moč, te je tako god. 1895, po padu vlade Badenia, prilikom og-
romnih protu-austrijskih demonstracija u Pragu bilo dovoljno nekoliko reči, koje je progovorio iz kočije ogromnom mnoštvu naroda, da se je ovo mnoštvo umirilo i razišlo.
Kao svaki veliki sin češkog naroda, tako je i dr. Jan Podlipni častio pre svega svetlu i slavnu uspomenu na Jana Husa. Od početka postanka odbora za podizanje Husovog spomenika u Pragu bio je njegov odbornik, a god. 1902 postao je pače i pretsednik tog društva. Bilo je to baš u vreme, kada su se vršile pri/preme za postavljanje temelj nog kamena Husovog spomenika na Staromesnom trgu. Svečanosti polaganja temeljnog kamena vršila su 5 jula 1903. Dr. Podlipni izrekao je toffl zgodom govor potpuno u duhu Husovog nauka, pa je deo češke javnosti oštro napao taj govor, što je konačno dovelo do njegovog otstupa s mesta staroste ČOS god. 1906.
Kao starosta ČOS dr. Podlipni vodio je 3 svesokolska sleta i to: II sve-sokolski slet god. 1891, III 1895 i D godine 1901. Ali i iza toga, kad više nije zauzimao mesto staroste ČOS, ni; kada.se nije odrieao svoje suradnje ni na kome mestu miti u koje vreme te ga tako vidimo kao potpretsednika sveča-nosnog sletskog odbora na V sletu 1907 i na VI 1912 godine.
Bio je odiičan govornik, koji je znao da svojom oduševljenom i uver-Ijivom reči privuče sve shišače sa sobom; bio je čovek dobra srca uvek spreman da svakome pomaže, a svojim bistrim pogledom, koji nije motrio samo okolinu i osobe oko njega, več je bio usmeren u budučnost, tešio je i sokolio svoje drugove. Bio je neiz-recivo pošten, a i strog prema svakom gospodarskem neredu. Fignerovo geslo: »Ni koristi ni slave!« shvatao je do-slovno tako, da je s nastupom mesta praškog načelnika imao u svojoj veliko j kancelariji 5—6 konceptnih činov-nika i mnoštvo pomočnog osoblja, a kada je nakon 9 godina odlazio s mesta staroste ČOS imao je još samo jed-noga čimovnika, koji mu je bio dovo-ljan za sav njegov rad.
Takoder i njegov privatan život bio je upravo uzoran i njegova žena, gospoda Ana Pod'lipna rodena Nebeška, još je i danas jedna od najvernijih saradnica s. Renate Tirševe u »Češkom srcu« i drugde.
Pri koncu svog života bio je god-1909 dr. Podlipni postavljen na čelo češkog Narodnog saveta gde je bio pravi pobornik češke nacionalne svesti.
Smrt, koja je prekinula nit života dra Jana Podlipnoga, 19 marta 1914 god., nije rnu dala prilike da bi se mo-gao razveseliti nad uspesima svog sit-nog ali neumornog požrtvovnog rada za slobodu češkoslovačkog naroda, ko-jernu je radu žrtvovao punih 40 godina svoga života, ali ta ga je smrt očuvala i od austrijskih progonstava, koja sigurno ne bi mimoišao početkom svetskog rata.
Dr. Podlipni ostavio je iza sebe spomen uzorno čistog i požrtvovnog čoveka, pravi uzor državljanskih čednosti i fanatičkog rodoljublja ne samo u rečima več takoder i u činirna. Manje pojedinosti. kao što je na pr. njegova oštra borba protiv prof. Masarika za vreme opštinskih izbora več su odavno predane zaboravu kao dogodaji samo odredenog doba. Stoga če njegov na-cio^nalni rad ostat večit, jer ko s narodom radi i narodu služi približava se večnosti.
Na pogrebu brata dra Jana Podlipnoga govorili su uz nebrojene druge govornike i brača Bogumil Kaj zel j iz Ljubljane i Dura Paunkovič iz Beograda, koji su došli da se ciproste od prvog starosto Slovensko# Sokolstva brata Slovena i Sokola — kao zastup; nici Slovenačkog sokolskog saveza \ Srpskog sokolskog saveza. Dr. Podlipni pripadao je Čehoslovacima kao i Ju-goslovenima i to ne samo kao Čeh i Sloven več takoder i kao čovek!
Jan Pelikan — Prag
Savremeni zadaci Jugoslovenskog
Sokolstva
Dogadaji su u potpunosti potvrdili tvrdnje onih, koji kažu da su posledice rata često teže, i nesnosnije od samog rata. Mi to danas u tolikoj meri oseča-mo. Punih petnaest godina nakon svr-šetka velikog rata mi se nalazimo pod strahovitim dejstvom, koji su proizvelc njegove posledice. Nastao je jedan kaos, jedno poremečenje u poretku stvari i ljudi. Rat je poremetio život i stvo-rio potpuno druge uvete za isti, uvete na koje se ljudi izbačeni iz kolotečine normalnog života ne mogu priviknuti. Hat je uputio sudbinc pojedinih naroda sasvim drugim smerom. Mnoge narode je vaskrsao i ponovo ih izbacio na površinu medunarodnog života, druge je potisnu nazad. Nikle su nove državne tvorcvine dok su na drugoj strani iščezlc s globusa zcmljinog dojakoš-nje silne i velike države. Ulogc u svetu su sc izmenile na korist jednih, a na štetu drugih. I kao konačna faza svega je strašna duhovna i materijalna kriza u svetu, koja je zahvatila sve ne štedeči nikoga. Dolazi do strašnog po-remečenja životnih odnosa, do kolizije
interesa, koja se oseča na svim polji' ma i u svim granama života.
Sve to ima i mora da ima odraza u vanjskom i unutarnjem životu poje-dinca, koji živi i radi u pogodenoj celini. Današnji društveni život nam pru-ža jasnu sliku tog osečaja. Pojedinac čovek je izgubio orientaciju i luta tra-žeči izlaz iz ovog poremečenja 'bez sme; ra i jasno odredenog cilja. Život, koji ga tisti, ubio mu je veru u sebe. Izgubi:) je samopouzdanjc, postao malodušau ■ ncodlučan. Tražone svrhe u životu n° nalazi, i izgleda mu da je uopče i noče nači, te mu sc sve čini bez svrhe. Nade na poboljšanje nema i nije daleko da zdvaja i padne u očaj. Nerazmer, koji se javlja u matcrijalnim dobrima i uoP" če u društvu, nagoni ga da sumnju 1‘ postojanje pravičnosti i u mogu dno sl da i on što postigne, što steče. Oseča nje prema bližnjem je ohladnilo i sebičnost uzima sve više maha u društvu-Nemogučnost države da mu pomognc u tim teškočama ubija u njega veru ij njena nastojanja da mu pomognc. V njemu počinjc da sc gasi najusavršen'-
ja iskra, najsvetije osečanje ljudske duše — ljubav prema narodu čiji je član i prema državi čiji je gradanin. I u tom lutanju nema ljudi, koji bi po-veli te mase odredenim i pravim sme-rom. Ljudi sc bacaju u zagrljaj nastra-nih ideja i nazora ve ruj uči, da če tu naci i postiči ono što drugde nisu mo-:4li, da ec otuda oboriti i ispraviti ne-razmer, koji vlada u svetu u uživanju duhovnih i materijalnih dobara.
Sam rat jc u narodu ostavio ukorc-njenih zala, koja razorno deluju na naj-šire slojevc naroda, a kojih nije do sada niko kušao s uspehom da istrebi. Život je stvorio mnoge poroke, koji truju dušil naroda pomagani teškim ži-votnim uslovima koje je prouzročio rat sa svojim posledicama. Stanje je teško i treba pomoči.
Sokolstvo može a i mora tu mnogo Ja učinc, jer time izvršuje zadaču koju je preuzelo na sebe od svog osnutka, a,još više od našeg narodnog ujedinjc-nja. Sokolstvo je prvo pozvano i ima najviše uslova da na polju dizanja naroda u svakom pravcu stekne ogromnih zasluga i tim neizmerno zaduži narod kome služi. Sokolstvo kao organizacija opće narodna, sklopljena iz pripadnika svih narodnih klasa i poziva, faširena svuda do u najzabačenije preji ele gde živi naš narod, s ideologijom koja je dižc iznad običnih svakidanjih organizacija u našem društvenom životu, ima sve uslove da našeg čoveka preporodi, liši ga svih onih poroka i nedo-stataka, kojj ga stežu čineči ga robom.
Nije nam zadača samo da dižemo fizičku snagu naroda več mu i moral moramo ojačati i uzdržati zdravim. A ilanas je to potrebno više nego ikada, ier nam se u tom pravcu pruža široko Polje rada gde naše želje moraju doči do ostvarenja. Potrebno je da našem čoveku dignemo veru u život, da mu Povratimo izgubljeno pouzdanjc u sa-mog sebe i svoje moči. Potrebno mu je probuditi volju za rad, za pošten i 'strajan rad kao jedini uslov svakog napretka. Treba mu pokazati smer ko-jim mora da ide u životu kako ne bi zapadao u krajnjosti, kako ne bi lutao i izgubio se konačno u životu. Naš čo-'ek nema cilja kuda bi upravio svoje korake i kome bi težio beg zaobilaženja Pun vere da če ga jednom dokueiti. Mi, Sokoli treba da mu to damo, da mu pružimo mogučnost da u našoj sredini dode do spoznaje da mu je to potrebno i korisno. Naučimo ga živeti, Pokažimo mu, otkrijmo mu strane života, koje če ga oživiti, koje če mu Pružiti mogučnost da zavoli život, a ne dii. ga smatra večnom patnjom i stradali j ima. Trgnimo naše narodne slojeve iz mrtvila, ne puštajmo ih u očaju. U duhu bratstva odgajajmo narod i uklanjajmo iz njega ono nepoverenje, koje sprečava svaki zajednieki rad i svaki uspeh toga rada. Privikavajmo narod na zajednički rad, rad složan i vredan, jer samo onda čemo imati uspeha i samo onda če društvo i država imati prave koristi od pojedinca. Sokolstvo neka odgoji od pojedinca čoveka, koji če biti svestan, prosvečen, slobodan od predrasuda i poroka. Neka mu usadi u dušu da on nije samo član porodice, član Sokola več i član naroda koga mora jednako voleti kao ono dvoje, da je gradanin države čiji interesi mu moraju uvek i svuda biti sveti i najpreči. Mnogi čovek još nije svestan toga da in ima u svojoj državi prava, a ne samo dužnosti. Odgojimo ga da bude znao i bteo udovoljavati svojim dužno-stima iz uverenja, a ne što mora i da ■Hidc znao tražiti pravo, koje mu pri-Pada na osnovu tih dužnosti. Naš čo-Vek je još nesamostalan pri rasudiva-nju i na taj način izložen opasnosti da bude. orude u tudim rukama i da ga se nesavesno iskoriščuje za postignuče iz-vesnih svrha, koje su u protivnosti s njegovim interesima. Mi treba da upremo sve sile da od našeg čoveka, ma kojoj klasi pripadao, ma kojim se zanimanjem bavio, učinima pojedinca, koji če moči zdravo rasudivati i samostallno donositi odluke kad dode pitanje, da 'i se slaže ili ne slaže s radom drugih. Našeg čoveka aneobaveštenog i priguše-nog teškim životnim prilikama treba ^bavestiti o svem što je od interesa ?a njega kao pojedinca i za narod čiji je član. Treba ga otrgnuti od nagim j a-nja k mračnim, destruktivnim strujama. U tom radu treba obratiti naročitu Pažnju našoj omladini svih društvenih slojeva. Nepobitno jc, da je naša omla-dina, naročito ona intelektualna, posle rata razbita, bez odredenog pravca, i bez orijentacije u životu. Izložena je syim mogueim uticajima, koje je stvo-rio rat i život, a njena mlada, bujna duša je sklona da prilivati bez zdravog izmišljanja i najnastranije ideje i da ^e oduševi nečim što joj ne služi na čast i čime ne može steči nadimak uz-daniee narodne. Sokolstvo, koje mora u prvom redu, da okuplja oko sebe na-omladinu i da je uzgoji kao zdravu Uvesnu voditeljicu naroda, mora svim ,*8rom nastojati da što veči broj omla-dine iprivuče i zadrži u svojim redečima. Moramo oteti omladinu štetnom “ticaju starijih, koji sc neče da prilagodi duhu vremena i zahtevima života. Ne prezajmo ni pred promenama u na-%u našeg rada kad se radi o težnji elojeve naroda, a u prvom redu na-®u omladinu, uputimo pravim smerom, P^tem rada i ljubavi prema svem što ,e dobro i lepo.
Svojim dosadanjim radom Sokolovo je opravdalo veru. koiu se u njega
polaže, jer je pokazalo pravi put i prave metode u izvršivanju svojih nasto-janja. I sada treba da nastavimo u tom pravcu. Dogadaji iz vana nas upu-čuju na to, jer jasno pokazuju da je ljubav prema otadžbini, najpotrebnija osobina svakog člana jednog naroda — svakog čoveka. Svuda se slavi otadžbi-na, svuda sc zahteva da u pitanju ljubavi prema domovini moraju biti svi jednodušni bez obzira na stalež, zanimanje i pripadnost raznim strujama. Mi treba da budemo oni, koji če narodu ukazati, i razjasniti im te pojave. Sokolstvo jc dostojno tog zadatka, jer jest i mora biti uvek daleko od svakog strančarenja, od svake koristi bilo po sebe ili svoje članove, imajuči pred oči-
ma uvek dobrobit naroda kome služi. Trebimo svuda zla i poroke, koje je rat ostavio ili prouzročio. Budimo mi Sokoli primer u tom radu. Ne sme da nam se prigovori da jedno ispoveda-mo, a drugo radimo. Budimo primer ljudi sa svim lepim odlikama, jer inače ec naše težnje biti iluzovne, a naš rad bezuspešan. Upotrebljavajmo 11 našem radu za ozdravljenje i dizanje naroda sredstva, koja če nam najbolje poslu-žiti, ali koja če uvek biti dopuštena i dostojna Sokola. Ne prezajmo, ne ot-stupajmo pred teškocama: Istrajmo do kraja! Preporodimo narod, dignimo mu snagu i probudimo ljubav prema domovini.
Veljko Vrlinič, Bojanci.
i slobodu. Barjak, svedok u dalekoj budučnosti. da su i hrvatski Sokoli daii svoj oboi na oltar ujedinjenje otadžbine, sakrio sc, nestalo ga, kao da u svojoj skromnosti neee da ga se veliča.
Sokoli-osvetnici želeli su da se barjak pohrani u Zagrebu u sokolskoj sredini, kao vidan znak sokolskog pregnu-ča za velike nacionalne ciljeve.
Prolazile su godine, ali želja brače osvetnika nikako da sc ispuni. Traga-
Dne 11 o. 111. priredena je Zagrebu jedna dirfjiva, spontana sokolska manifestacija, koja če ostaviti najdub-lji do jam u src ima svih iskrenih rodoljuba. Toga dana naime održana jc, u bivšoj Saborniei, glavna godišnja skupština Sokolsko župe. Zagreb, na kojoj jo na osobito svečan i dostojanstven. način predana od Saveza SKJ na čuvanje Sokolskoj župi Zagreb jedna nacionalna istorijska i sokolska svetinja, zastava osvetničke čete »Tomislav« Hrvatske Sokolske župe iz Čika-ga, pod kojom su naši dobrovoljci Sokoli iz Amerike pohrlili 1917 godine na solunski front, u borbu za oslobode-nje i ujedinjenje.
Pored vodstva župe i brojnih delegata njenih društava, ovoj — po sve-mu dostojansitvenoj — skupštini prisu-stvovali su zastupnik ministra za fi-zičko vaspitanje naroda gradski senator br. Dane Šarič, zastupnik bana načelnik br. ing. Bouček, pomočnik armij-skog komandanta general J. Damjanovič, načelnik Zagreba br. dr. 1. Krbek, pretsednik Stola sedmorice br. dr. Či-mič, te pretstavnici kulturnih i naučnih usitanova. Predaju pak zastave župi Zagreb čete »Tomislav« iz čikaga, iz-vršio je lično potstarešina Saveza SKJ br. Gangl.
Sama predaja ovc zastave bila je popraćena silnim oduševljenjem, tim više, Što je zastavu za vreme ovo svečane predaje držao voda Sokola do-brovoljaca čete »Tomislav« br. Vilko Rušan.
Skupštinu je otvorio starešina žu-pc br. dr. Oton Gavrančič.
GOVOR BR. DRA GAVRANČ1ĆA:
Pestovani naši gosti! Draga bračo i sestre!
Otvarajuči godišnju našu skupštinu u jubilamoj godini zagrebačkog Sokolstva smatram svojom prvom dužnosti da ispred svih vas izrečem du-boku zahvaTnost našem Uzvišenom Pokrovitelju, Njegovom Veličanstvu Kralju, za svu očinsku pažnju, koju svakom z go d o in Ukazuje Sokolstvu za-grebačke župe. Uzvišeni naš Vladar, slavom ovenčani junak i voda naroda u borbama za oslobodcnje i ujedinje-nje največi je zatoenik mira. Snažnom svojom desnicom osigurava On svome narodu da može 11 minu da izvida sve rane, koje mu je zadao neprijatelj za vreme natčovcčanskog hrvanja i ogorčenih borbi za sloboiiu; osigurava mogučnost da razvije svoje umne sposobnosti i da unapredii svoj gospodarski živor, kako bi dostigao na svima po-Ijima ijudskoga nastojanja starijc narode i kako bi ljudskoj zajednici do-prineo i svoj udeo za napredak čoveka. Dignimo pogled prema Njegovu prestolju, uzdignimo srca naša do Kralja i Gospodara svoga i 11 sinovskoj vernosti i odanosti prema Njemu kliknimo:
Živco N j. Vel. Kralj Aleksan-dar 1!
Živeo Nj. Vis. Prestolonaslednik Pctar!
Živco celi uzvišeni Kraljevski Dom!
(Oduševljeni pljesak i burno klicanje.)
Predlažcm da odašaljemo ovu brzojavki!:
Njegovom Veličanstvu Kralju Aleksandru
Sa četvrte svoje redovne skupšti-ne. a u šezdeseto j godini opstanka Sokolstva u Zagrebu, u času kad u ama-net primaju istorijsku zastavu, pod kojom su Sokoli dobrovoljci iz Amerike dohrlili na solunski front, da se bore za stvaranje Jugoslavije, Sokoli za-grebačke župe podnose Vašem Veličanstvu, svome Gosnodaru i Vodi, uve-renje nepokolebive sokolske odanosti i gotovosti, da 11 miru kao i u časovima iskušenja ispune bez oklevanja do kraja svoju dužnost prema Kralju, narodu i domovini.
Vašem Veličanstvu i celom Kraljevskem Domu Zdravo!
Starešina dr. Oton Gavrančič.
Čitanjc ovog bizojava saslušali su svi stoječi i pozdravili ponovnim burnim odobravanjem.
Čast mi je — nastavio je br. dr. Gavrančič — ispred svih vas da pozdravim naše mile goste i prijatelje, koji su 'počastili svojim prisučem da-našnju našu skupštinu.
lo se za ovom svetom uspomenom, dok evo baš ove jubilarnc godine ne ugleda opet svetlo.
Srce nam se napunjalo jadošču kad smo otkrili njegovo skrovište na časnom mestu 11 Kragujevcu, uz ostale slavne barjake.
Barjaku slave, ponosa i pobede, Ti vidni znaku sokolske borbe za svete nacionalne ideale da si nam
ZDRAVO!
Pozdravljam po zastupniku bratu Šariču brata dra Lavoslava Hanžeka •
ministra, koji je i kao Soko i kao naš uži zcmljak mnogo učimo za napredak i razvitak Sokolstva, i za osiguranje svega, što je potrebno za naš ovoigo-dišnji slet. Srdačna mu i bratska hvala. Zdravo!
Pozdravljam po zastupniku bratu ing. Boučeku brata dra Ivu Peroviča,
bana Savske, banovine, koji je i sam stari oduševljeni Soko u toliko prilika pokazao, koliko mu leži na srcu Sokolstvo i izdašno pomogao naše nastajanje. Bratski mu zdravo!
Pozdravljam brata dra Iva Krbeka,
prvoga gradanina beloga nam Zagreba i pretsednika Saveza jugoslovanskih gradova. Ovaj naš stari najpre ilirski, pa onda jugoslovcnski centar, za vreme rata jugoslovenskiji no ikada, stao se posle oslobodenja grčiti 11 kon\4il-zijama strastvenih partijskih borba, te jc izglodalo, da če izgubiti i sam svoj jugoslovenski temelj. Svi vidimo kako poet Tvojom upravom Zagreb opet na-lazi sama sebe. Naš jubilami slet na-šao je u Tebi i u zastupstvu grada Zagreba moenu i izdašnu pot poru. Neka živi i napreduje beli naš Zagreb! Njegovom zastupstvu na čelu sa g ra d sk im načelnikom naš bratski Zdravo! Pozdravljam pretstavnika naše narodne vojsk«* pomočnika armij-skog komandanta generala Damjanoviča.
(Dugotrajni urnebesni pljesak). Nje;na snaga i bojna sposobnost temelj su slobode i lepe buduanosti ju-; goslovenske. Svaki patriota s ponosom gleda 11 njoj oslon našega mira i sigurnosti. Dobro nam došli. Zdravo! (Po-novan pljesak i poklici: Živela vojska!?
Pozdravljam brata dra Erneta Či-miča, pretsednika Stola, sedmorice, kao pretstavnika sudskih vlasti. Njegov akitivan rad 11 sokolskim redov im a neka služi primerom kako i najvišim ifr-žavnim funkcionarima služi na čast si-tan sokolski rad. Zdravo!
Pozdravljam sve ostale predstavnike sudskih i upravnih vlasti, koji sil nas počastili svojim posetom. Gospodu i braču načelnike odeljenja banske uprave, pretstavnike financijalne, že-Ijezničkc, šumske i poštanske dinekci-jc. Predusretljivost, koju nam oni is-kazuju, dokazuje, da shvacaju važna sokolska dela. Dobro nam došli. Zdravo!
Pozdravljam pretstavnike naučnih i školskih vlasti — rektora Ekonom-sko-kom erci j a 111 d visoke škole, predstavnika srednjih škola i komora. Za-grebačko Sokolstvo zahvalno je svima za moralna pomoč, koju od njih dobiva i za simpatije kojrma prate naš rad. Pozdravljam po zastupniku bratu Jurkoviču drago^a brata dra Steva-na Hadžija, pretsednika Saveza. spontskih saveza, a preko njega i celi Jugoslovenski šport. Neka bude uveren da Sokolstvo zagrebačke Sokolske župe želi bratsiku saradnju na polju fizičke kulture naroda, kako bi polučili što bolje uspe-he. Zdravo!
Zastupnicima javne štampe srtlač-na hvala za potporu, koju smo od nje dobivali.
Draga bračo i drage sestre!
Uprava Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije počastila je župu poslavši kao svoga delegata na današnju skup-štimi
dragoga nam brata Engelberta Gangla, prvog zamenika starešine.
(Dugotrajni pljesak).
Kakogod si, dragi brate, dolazio u našu src d inu, nalazio si otvorena bratska srca, koja prate s največim pove-renjem Tvoj rad i u saveznoj upravi i u Savezu slovenskog Sokolstva, gde nas reprezentiraš toliko dostojno. Sve-ki Tvoj poset bila je prilika da nas iznova zadužiš čistim napitkom visokih ideala nacionalnih i sokolskih. Kao apositol nesnik nalaziš se medu nama i danas. Bratski i srdačno Te pozdravljamo i uveravamo Te, da čemo sav svoj rad upraviti prema idealima, koje nam propovedaš i da čemo nastojati da naša sokolska familija zagrehačke župe bude uvek dostojna sokolskog imena. Zdravo!
—	Zatim se starešina dr. Gavran-čie obrača br. Rušanu i veli:
»Za |}}edlnjeii|e i OtadžMnu!«
Divan primer rodoijublja Hrvalskih Sokola
J o. dan prilog isiorifi fugoslovensicog Sokolstva
U nedelju dne 11 o. m. predao je u ime Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije potstarešina br. Gangl Sokolskoj župi Zagreb na njenoj glavnoj godišnjoj skupštini, u več-nici bivše Sabornice, na čuvanje zastavu, pod kojom su Hrvatski Sokolj iz Amerike došli 1917 godine na solunski front, da boreči se doprinesti i svoj udeo za slobodu i ujedinjenje jugoslovenskog naroda.
Donašajuči tok svečane predaje ove zastave na skupštini župe Zagreb, donosimo ujedno, na prvom mestu, i članak o ovoj zastavi, koji je objavljen, pod naslovom »Hrvatski Sokoli za j e d i n s t v o i slobodu«, u trečem broju mesečnika župe Zagreb »Sokolski slet«.
ИТШВНШ
„TOMISLAV"
Zastava sokolskih dobrovoljaca Hrvatske Sokolske župe »Tomislav« iz Čikaga. (Zastava je bila nedavno prona-dena u ratnom arsenalu u Kragujevcu, pa ju je Ministarstvo vojske i mornarice najpripravnije izručilo Savezu SKJ, a ovaj sada na čuvanje Sokolskoj župi Zagreb.)
Članak glasi:
Predratno Hrvatsko Sokolstvo aktivno jc učestvovalo u ratu za oslobo-denjc i ujedinjenje Jugoslovena, a s njim i Hrvatsko Sokolstvo iz Amerike.
U Južnoj i u Severnoj Amcriči, na glas bojne -trublje, počele su se šahirati dobrovoljačke sokolske čete. Taj se pokret naročito jako razvio u Severnoj AmcTici, gde je Sokolstvo bilo dobro organizovano. Tadanje Hrvatsko Sokolstvo u Americi imalo jc 35 dru-štava u 3 sokolske župe. Župe su bile »Tomislav« u Čikagu, »Zvonimir« u Filadelfiji i »Čanič« na Pacifiku.
Dobrovoljački pokret rasplamsao se jako u mesecu septembru 1915 na svesokolskom sletu hrvatsko - ameri-ekog Sokolstva u Klivelandu. Na. ovom sletu je izdan proglas američkog Hr-vatskog Sokolstva, kojim ono proglasu jc:
»Mi Hrvati, Slovenci i Srbi jedan smo narod. Borba Srba naša je borba, a njihove težnje naše su težnje! S njima stojimo u borbi protiv zajedničkih neprijatelja za ostvarenje zajedničkog ideala oslobodenja i ujedinjenja svih Jugoslovena u jednu veliku državu!«
Na tom sletu proglašeno je ujedinjenje srpskog, hrvatskog i slovena-čkog Sokolstva u Americi u jedan je-dinstveni »Jugoslovenski sokolski sa-vez«. Taj Savez izdao jc tada proglas na Sokolstvo u kome ga poziva »na ustanak za slobodu i jeddnstvo!« — Razmahao se jaki pokret. Počele su se osnivati sokolske čete. Iz Kalifornije, Sakramenta, Pensilvanije i t. d. srpski Sokoli formirali su »vidovdansku legi-ju«. Rame uz rame s njima radili su i hrvatski Sokoli. 1 u največem odušev-ljenju za kratko vreme spremna je prva dobrovoljačka- četa hrvatskih Sokola »Zrinjski«, koja sc iz Klivelanda spremila na solunski front. Najbolji deo Hrvatskog Sokolstva ulazi u dobrovoljačke iredove. Prva dobrovoljačka sokolska četa »Zrinjski« •— njih 200 — krenula je god. 1917 pod vod>-stvom načelnika američkog Jugoslovenskog sokolskog saveza brata Stje-pana Mancea i tajnika tehničkog odbora brata D. Adamiča na front. Druga četa, »Kačičeva«, sabrala se u Pits-burgu, dok je Hrvatska sokolska župa »Tomislav« opremila i osnovala naročitu četu osvetnika »Tomislav«. Ovu jc četu predvodio na fronit sam starešina br. Vilko Rušan. Odlazak ove čete na solunski front pretvorio se u ne-zapamčenu manifestaciju sloge, bratstva i jedinstva. Prigodom odlaska, ovoj je četi darovana naročita zastava. Bio je to hrvatski barjak, koji na be-lom polju na jednoj strani ima hrvafi-ski, a na drugoj sokolski grb, a preko svih polja rasprostire se napis:
»Za Ujedinjenje i Otadžbinu osvetnici čete »Tomislav«.
Pod ovim barjakom naši Sokoli krenuli su na solunski front. Početkom god. 1918 stigli su u Bizertu, u Africi, gde su se vojnički izvežbali. a onda su pošli u Solun. Konačno je došao čas da podu u rovove. Ostavljaju logor i kreču na bojište u razne jedinice, a osvetnici — Sokoli pre rastanka svoj su barjak pohraniii u malenoj crkvici u Mikri kod Soluna.
Započclo j c krvavo kolo, 11 ko jem je pobcdila pravda. Slavna je vojska u pobedonosnom naletu, a s njom, u njoj deo njezin i sokolska četa »Tomislav«. Završilo se ratovanje, doče-kalo sc Oslobodenje i Ujedinjenje, a brača osvetnici čete »Tomislav« razišli se, da se opet vrate svome mirnom gradanskom životu. I na rastanku odu-ševljena misao im je bila njihov barjak, taj časni spomen na velike dane svetskog rata, kad se ginulo za pravdu
Uprava Hrvatske Sokolske župe »Tomislav« u Čikagu sa zastavom za »Ujedinjenje i Otadžbinu« pre odlaska 1917 godine na solunski front. U pieđ-njem redu prvi s desna na levo starešina i počasni član te župe br. Vilko Rušan, koji je u nedelju dne 11 o. m. u Zagrebu lično učestvovao svečanoj predaji ove zastave župi Zagreb i sam ju nosio gradom u sokolskoj mani-
festacionoj povorei
Sa glavne skupštine So&olslte župe Zagreb
Svečana predaja zasiave osvemlčke čele »Tomislav« bralske sokolske čele Iz Čikaga Sokolskoj župi Zagreb
—	»Pozdravljam brata Vilka Rušana, bivše g starešinu Hrvatske Sokolske župe »Tomislav« u Čikagu, koji je na čelu svoje čete pohrlio na solunski front, kako on reče, »da zameni braču, koja su se umorila u borbi«. [Burno i dugo klicanje!)
Drage sestre i draga brado dele-
U ime uprave župe srdačno pozdravljam, Vas, i preko Vas svih 24.000 pripadnika naše prostrane župe.
Današnju skupštinu održajemo u svojoj jubilarnoj godini. Slavimo jubilej 60-godišnjice od osnutka prvog sokolskog društva u Zagrebu, koje je pod imenom »Hrvatski Sokol« raširilo sokolsku ideju po svim krajevima koje nastavaju Hrvati.
Slavimo 30-godišnjicu osnutka Hr-vatskog sokolskog saveza, osnovanog 1904 gcd. na Sušeku sa sedištem u Zagrebu. Slavimo 20-godišnjicu zajedni-čke sednice pretstavnika hrvatskog, srpskog i slovenačkog Sokolstva, odr-žane 18 VI 1914 u Zagrebu, na kojoj je odlučeno da se osnuje Jugosloven-ski sokolski savez, i slavimo 10-godiš-njicu sednice pretstavnika saveza če-škog, poljskog, ruskog i jugcsloven-skog Sokolstva, koja je 18 VIII 1924 odlučila po našem predlogu da se uspo-stavi Savez slovenskog Sokolstva.
Ovi jubileji govore rečito.
Predratno hrvatsko Sokolstvo od-gajalo je svoje članstvo u duhu jugo-slovenskog jedinstva. To znamo svi koji smo imali sreču da u njemu sara-dujemo. To se razabire iz raznih njegovih manifestacije. Dokazuje to sed-nica od 18 VI 1914, koje jubilej slavimo. Dokazale su to još bolje one tisu-če hrvatskih Sokolova, koje su odvaž-no stupile pod bar jake j ugoslo venskih dobrovoljačkih pukova, da se zajedno s bračom Srbima bore i ginu za oslo-bodenje i ujedinjenje Jugoslavije. Evo, i ovde vidnoga dokaza o nacionalnoj svesti hrvatskog Sokolstva, koje je iz Amerike oduševljeno pošlo na solunski front u borbu za ujedinjenje i otadžbi-nu kao osvetnička četa »Tomislava«. (Burni pljesak).
Vidite, bračo, ovu misao narod-uog jedinstva i narodnog ujedinjenja, koja je živela i koja je vodila hrvatsko Sokolstvo pre rata, ifcu smo misao mnogo tisuča nas preneli iz hrvatskoga Sokolstva u jugoslovensko, pa sada u So ko Kraljevine Jugoslavije. Ista ta misao narodnog jedinstva ispunjava i naše duše. Ona rukovodi naša dela. Bez obzira na ime i na vanjske znako-ve zavetna je misao ostala ista i u predratnom Sokolstvu, i u jugosloven-skom Sokolstvu, i u Sokolu Kraljevine Jugoslavije! Radi toga smo mi i pozvani, i s punhn pravom slavimo jubileje,
o	kojima sam Vam govorio.
Vi ste, draga bračo, došli iz svojih jedinica da izvršite zajedno s nama svoju dužnost. Mi smo večali u brat-skoj slozi jučer, a tako čemo i danas bratski da donesemo odluke, koje če po našem sudu unaprediti razvitak Sokolstva u zagrebačkoj župi sve bliže idealu da se Sokolstvo proširi na sve gradove i trgovišta, na sve opčine, sva sela i zaselke, da ujedini pod svojim barjaeima i gradanina i seljaka, i ga-zdu i siromaha.
Ovakovim smišljenim i organizo-vanim radom mi čemo se najbolje odužiti senama naših utemeljitelja i najlepše proslaviti jubileje.
Draga bračo! Jubilarna godina jc započela: ispunite svaki od vas, i sva brača i sestre, koji su ostali na domu svaki na svom mestu svoju dužnost, pak če naše sokolsko delo napredovati prema postavljenim idealnim ciljevi-ma i doneti največu korist za naprc-dak naroda.
Napred u radu za Kralja i Otadž-binu!
Govor starešine br. dra Gavian-čiča bio je na koncu popračen dugo-trajnim oduševljcnim burnim klicanjem.
Zatim је ustao I zam. starešine Saveza SKJ br. Gangl, koji je održao sledeči govor:
GOVOR BR. GANGLA:
Sestre i bračo!
Veoma je srečno i radosno moje sokolsko srce, što mogu da Vas u ime Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije najiskrenije pozdravim u našem be-lom Zagrebu na današnjoj godišnjoj glavncj skupštini bratske Sokolske župe Zagreb. Pozdravljam Vas sve s iskrenim bratskim Zdravo!
Ova je godina za sve naše jugoslovensko Sokolstvo, a naročito za Sokolstvo grada Zagreba i onih krajeva našega dela naroda, koji su poda nj potpadali za vreme delovanja Hrvatskog sokolskog saveza. od istorijskog značaja, jer u njej pored toga što ka že brat župski starešina slavimo 60-godišnjicu osnutka prvog sokolskog društva u hrvatskom delu našeg naroda i, nadalje 10-godišnjicu, od kada je baš u našem belom Zagrebu bio udaren novi idejni temelj Savezu slo-venltog Sokolstva.
Ovi datumi naše jugoslovensko Sokolstvo proslaviče najdostojnije do nekoliko meseci pokrajinskim sletom ovde u našem, jugcslovenskom, sokolskem Zagrebu.
Rad, dakle, sestre i bračo, koji pred Vama stoji za ovaj slet — kao i za slet, koji če se održati takoder ove godine na Vidovdan u našem istorij-skom Sarajevu — velik je i iziskivače od svih Vas, a i od svih nas skupa, največi napor, žrtve i samopregor, ali on mora ujedno da bude pračen i naj-večim oduševljenjem, ljubavlju i pre-danošču prema velikoj sokolskoj misli i velikim nacionalnim zadacima našega Sokolstva. Treba najozbiljnijeg i najpožrtvovanijeg rada! Bez ovako-vog rada Sokolstvo ne može da po-stigne nijedan uspeh od trajne vrednosti i biagotvornih posledica.
Nemojte da Vas, sestre i bračo, taj rad ni na čas zaplaši, da se u njemu pokolebate, več odvažno, smelo, junački, složno bratski sokolski savla-dajte jakošču svojih mišica, poletom i vedrinom svoga sokolskog duha sve zapreke i teškoče, trud i umor, jer če tako konačan uspeh Vaš biti potpun i velik, a taj uspeh biče ujedno i uspeh čitavog našeg Sokolstva i još jed-na divna pobeda u aizu tolikih, koje je do sada izvojevala sokolska misao na našem Slovenskem Jugu.
Ima još nešto, sestre i bračo, što moje sokolsko srce čini danas ovde još radosnijim. To je, da mi je eto pala u deo čast, i na što sam naročito po-nesan, da Vam mog'u u ime Saveza Sckola Kraljevine Jugoslavije predati na čuvanje jednu nama svima jugoslovanskim Sokolima podjednako milu i dragu sokolsku istorijsku svetinju — zastavu sokolskih dobrovoljaca Hrvatske Sokolske župe »Tomislav« iz Či-kaga, kojom su ti osvetnici — Sokoli
—	pchrlili početkom 1918 godine, po primeru još mnoge i mnoge svoje bra-če iz ostalih krajeva i mesta Novoga Sveta, da se nadu s bračom u domovini zajednički na krvavoj areni, u kojoj je imala da padoe konačca odluka o životu i smrti celokupne naše nacije i ostale nam slovenske brače. Ova zastava vodila je našu braču u borbu za slobodu »• prevdu naroda i etadžbine.
I pravda je pobedila! Na razvalinama neprijateljskog i ughjetavačkog imperija nikla je sloboda jugosloven-skog naroda i ostalih bratskih naroda, koji krvlju i životima svojih naj-boljih sinova otkupiše taj največi cilj svakog kulturnog naroda, sazdavši svoje vbstito nacionalno jedinstvo i svoj vlastiti zajednički nacionalni slo-bodni dom.
U tim borbama uzelo je i najve-čeg učešča naše predratno Sokolstvo, posvedočivši time vernost velikoj so-kolskoj nacionalnoj misli svojom krvlju. Medu ovim našim Sokolima istakli su se osobito naša brača Sokoli Iz Amerike, a medu kojima i ona četa osvetnika Sokola »Tomislav«, koja je pehitala u veliku borbu za ovom svetom zastavom s devizem »Za ujedinjenje i otadžbinu!«
Ova zastava, ko ju Vam sada pre-dajem na čuvanje, nije bila izgubljena, več je isto tako brižno bila čuvana, bratski ljubljena i kao svetinja držana u onom delu našeg naroda, koji je započeo i dokončao veliko delo oslobodenja i ujedinjenja sa svojom slavom ovenčanom herojskom voj-skom. Ta je zastava bila pohranjena u ratnom arsenalu u Kragujevcu, oda-kle nam je eto Ministarstvo naše vojske i mornarice predaje Savezu Sokola Kraljevine Jugoslavije, a ovaj preko mene bratsko j Sokolskoj župi Zagreb, da je kao jedan od naših svetih istorijskih sokolskih simbola čuva, dok ne bude osnovan muzej Saveza Sckola Kraljevine Jugoslavije, u kome če biti sakupljeno i pohranjeno sve ono najdragocenije iz isforije, života, rada i borba našega Sokolstva od prvih dana njegovog postojanja pa dalje sve do ovih današnjih vremena.
Predajuči Vam ovu svetlu i svetu uspomenu, ja Vas molim da u Varna i u buduče veje cnaj bodri i veliki, borbeni sokolski duh, koji je vejao i bodrio i one, koji su u ono veliko doba pod ovom zastavam — kao i pod onim barjacima ostalih delova našeg naroda — stvarali i stvorili velika dela, da se danas srečni nalazimo, sva tri plemena našeg naroda u jed-nom velikom, slobodnom i ujedinje-nom domu, pod jednom ju^osioven-skom zastavom u našoj veliko j otadž-bini Kraljevini Jugoslaviji. — Molim Te, brate župski starešino, da fueuz-meš. u svoje ruke ovu zastavu i upravljaš njome onako kako sam kazao!
Zdravo!
Br. Gangl uzima tada zastavu ljubi je (dok dvorana oduševljeno plješče) i predaje jc, uz neprestano oduševlje-njc svih prisutnih, starešini župe br. dru Gavrančiču, koji jc preuzimajuči je u svoje ruke takoder ljubi. Kada se je slišalo oduševljenjc i poklici: »Slava palim borcima za slobodu!« — u kome času skupština odaje počast us-tajuči —
br. dr. Gavrančič uzvrača bratu
Ganglu:
Dragi brate tarešino!
Preuzimam ovaj historijski ,zna-men iz tvojih ruku s punim poštova njem. Preuzimam ga u ime Sokolstva zagrebačke župe i obečajem Tebi i celom Sokolstvu, obečajem našim dičnim Sokolovima, koji su pod njnm pošli u divovsku borbu za ujedinjenje naroda i i osiobodcnjc otadžbine, i senama
onih, koje su živote svoje dali, da mi slobodno živimo, da čemo ovaj sveti г n amen čuvati kao svetinju.
Ovaj če nas divni simbol vazda seeati. da nijedna žrtva nije preiteška, kada sc daje za celinu, za milu otadžbinu, za interese naroda svoga. On če nam vazda kazivati, da pojedinac ne broji, več samo celina naroda i države. Prolivena krv naših odličnih hrvatskih Sokolova, zanešenih idejom je-dinstva i slobode, naših junačkih bo-raea za Jugoslaviju, daje nam tim više prava da je ljubimo. Ona krv nam ujedno daje primer, kako treba voleti narod svoj i državu svoju.
(Burno odobravanje.)
Potom se dr. Gavrančič obrača bratu Rušanu:
— Poznajcš li ovu zastavu?
— Poznam, odgovara 2>r. Vilko
Rušan.
— Onda je, brate, primi, i Ti je danas ponesi u selo Sokolske župe zagrebačke. Predajcm ovu zastavu bratu Rušanu — obrača se dr. Gavrančič de-legatima — koji ju je nosio na front, jer ja ne znam, ko bi je dostojni je nosio danas kroz grad Zagreb.
Burno odobravanje za dugo se nije stišavalo.
Tada je zastupnik ministra fizi-čkog vaspitanja senator br. Dane Ša-rič pozdravio skupštinu ovim rečima:
POZDRAV SENATORA ŠARIĆA, KAO ZASTUPNIKA MINISTRA DRA HANŽEKA.
G. ministar telesnog odgoja, koga imam čast u ovom odličnom zboru da zastupam, šalje zagrebačkoj župi svoj topli pozdrav i iskrenu čestitku nad izvršnim radom, umnim vodstvom i velikim uspesima do sada polučenim, s nadom, da če ti uspesi biti u budučno-sti još veči i uspešniji, i da če doneti još povoljnije rezultate. Uz ovu čestitku veže g. ministar duboko uverenje, da če slet, što se ovc godine prireduje u žarištu i stecištu jugoslovenskog po-kreta, u našem belom Zagrebu prema intenci jama i namisli našeg Uzviše-nog Pokrovitelja i Viteškog Kralja visoko podiči steg naše jugoslovenske misli, te da če pokazati celokupnom inostranstvu, koliko je ideja sokolskog bratstva i ljubavi prodrla u narod i osvojila njegove široke siojeve. G. ministar i vlada izilaze ususret najširim pogodnostima da i sa svoje strane do-prinesu što mogu povoljnom uspehu slcta. Sokolski slet u Zagrebu treba da bude najbolje od najbolje?. To je želja g. ministra. Zdravo!
Govor senatora Šarića bio je isto burno pozdravljen.
Tim je svečani deo skupštine bio završen.
Posle kračeg odmora nastavljena je skupština.
Za celo to vreme svirale su na trgu pred Sabornieom sokolske glazbe.
Sve klupe i sve hodnike sabornice zauzeli su delegati sokolskih društava zagrebačke župe, a galerije ispunili su članovi i članice zagreibačkih sokolskih društava.
Skupština je jednoglasno, aklama-cijom primila izveštaje tajnika brata prof. Srečka Džamonje, načelnika br. prof. dra Alfreda Pichlera, prosvetara br. Hrvoja Macanoviča, blagajnika br. Konstatina Jugoviča, gospodara br. Če-domira Mileusniča, statističara br. Stje-pana Kodžiča i pragelnika revizijskog odbora br. Petra Mrvoša. Takoder je
aklamacijom izabrana nova uprava
župe koju sačinjavaju: starešina br. clr. Oton Gavrančič, zamenici: Stjep-ko Debeljak, Milan Fabijanovič i dr. Milan Metikoš. Načelnik dr. Alfred Pichler, načelnica Štefa Brozovič, zamenici Lujo Weinhardt, Stevo Milo-jevič i Dimitrije Mitič, zamcnice: Jo-vanka Mileusnič, prof. Desanka Mrvoš i Jelena Lončar. Tajnici: prof. Srečko Džamonja i Čedomir Mileusnič, blagajnik Konstantin Jugovič, prosvetar Hrvoje Macanovič. Članovi odbora: dr. Lujo Auer, DTagutin Dragojevič, general Panta Draškič. prof. Josip Ham, Miroslav Javand, Milan Juriševič, Rade Kosovič. Stjepan Kodžič, Josip Ku-štan, dr. Srečko. Mahulja, dr. Stev*i Matič, Vjekoslav Mervar, dr. Josip Nemec, Dragutin Petrovič, Mirko Sa-grak, Fran Schwarzwald, Dane Sarič, Branko Valadžia, Vladoje Veselič, Julije Vohl. Željko Vižintin.
Sud časti: Pctar Benzon, dr. Ernest Čimič, Tomislav Han, Dušan Petrovič, dr. Ivo Ražem, Stevo Sram, dr. Joco Vučkovič i dr. Hugo Werk.
Revizori: ing. Vojta Bouček, Frane Bujič, Dimitrije Gajič, Dragi Jova novič, Pctar Mrvoš, Ante Perko, Ante Sabljak, Oskar Sestric, Branko Stojanovič, Jako Supilo, Vladimir Venečki.
POVORKA GRADOM.
Nakon skupštine formirala se na Radičevom trgu velika povorka, koja je ispratila zastavu američkih sokolskih dobrovoljaca do prostorija župe
Zagreb u Gajevoj ulici. U povorci bili su u odorama starešinstvo župe sa starešinom br. Ganglom, brojna četa delegata sa skupštine, članstv% zagreba-čkih sokolskih društava, dve -glazbe, sokolska konjiča i nmogobrojno članstvo u gradanskom odclu. Barjaei So-
F
Zastave u povorci: napred barjaei zagrebačkih društava 1, 2 i 3, za njima br. Vilko Rušan nosi bar jak dobrovoljaca Hrvatske Sokolske župe »Tomislav« iz Čikaga; s leva i desna načelnici zagrebačkih društava 3 i 6; za zastavom starešinstvo župe Zagreb s I zamenikom saveznog starešine br. Ganglom i starešinom župe br. dr. Otonom Gavrančičem. — Za njima duga
povorka.
Sokolska konjiča sudelovala je u povorci u velikom broju s trubačima na belim konjima 1 sa zastavnikom. Slike su snimljene pred Kraljevskim Dvorom u Mesničkoj ulici.
kolskih društava Zagreb 1, 2 j 3 bili su kao počasna pratnja starešine br. Vilka Rušana, koji jc ponosno nosio barjak hrvatskih sokolskih dobrovoljaca čete »Tomislav«.
Povorka je od preko tisuče So kola u najlepšem redu prošla obližnjin glavnim ulicama te stigla do prosto rija župe, gde je izvršen mimohoc pred zastavama i sokolskim vodstvom
17 SaVe/aSk
Potpisivauje akala strumno lehničkog značaja
Svim bratskim župama!
Na upravu Saveza SKJ u toku vremena stizavale su pritužbe glede sa-mostalnog potpisivanja akata, koja pa-daju u područje rada načelništva žu-pa. Takove pritužbe stizavale su od brače župskih starešina, kao i od brače župskih načelnika. Kako bi se več jednom dokončale rasprave u župama po tome pitanju, Izvršni odbor Saveza SKJ na pcslednjoj svojoj sednici 19 II o. g. uzeo je u raspravu ovo pitanje i donco zaključak, da se § 10 pravila župe, 2 začelo, analogno naredenjima sadržanim u 21 članu statuta, nadopu-njava rečima:
»Spise koje u vršenju poslova svoga područja otpravlja načelništvo župe društvenim načelnicima potpisuje načelnik ili njegov zamenik.«
lzvrršni odbor Saveza SKJ smatra, da je potrebno, da se ova dopuna izvrši zato, jer je u tome pravcu u napred spomenutom §-u pravila župe postajala praznina, a što je bilo uzro-kom oprečnih tumačenja pravila a time i mnogih nesuglasica.
Izvršni odbor Saveza SKJ stoji na stanovištu, da u isključivo tchničkim radovima, gde u dopisima koji se odnose na ovu vrstu sokolskog rada žup-sko načelništvo neposredno vrši pre-pisku i izdaje potrebna naređenja društvenim načelnicima, te prema tome u ovakvim isključivo stručnim tchničkim pitanjima, nije potreban i potpis žup-skog starešine.
Zdravo!
Beograd, 8 marta 1934.
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije
I	zamen, starešine:
E. Gangl, s. r.
Tajnik:
A. Brozovič, s. r.
Prednjačiti tečajev! za stručne škole
Svim bratskim župama!
Na prošlogodišnjoj glavnoj skup-štini Saveza bratska Sokolska župa Niš pokrcnula jc pitanje prednjačkih te-čajeva za slušaoce stručnih, t. j. poljo-privrednih, šumarskih i učiteljskih škola.
Načelništvo Saveza stoga sada predlaže, da se ova korisna ideja os tvari na taj način, da svaka pojedina župa skrene pažnju svojoj banovini na potrebu i korist tih tečaj eva i d? izradi, da banovine provedu ovakve tečajeve u svome krugu rada, a župska načelništva neka se stave na raspolo-ženje banskim upravama za strueno vodstvo tih tečajeva.
Takav tečaj prireden je več ot’ strane Banske uprave Dravske banovine u Ljubljani za dake učiteljskih škola. Tečaj je prireden i finansiran od strane pomenute banske uprave, a vo den od načelništva Saveza. Kako jc ovaj tečaj dao najibolji rezultat to smo mišljenja, da bi se mogli i ostali točajevi zasnivati na isti način i time ostvariti mogučnost sokolskog vaspitanja u stručnim školama.
Beograd, 9 marta 1934.
Z d r avo!
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije
II	zamen, starešine:
D. Paunkovič, s. r.
Tajnik:
A. Brozovič, s. r.
Sokolska radio ~ predavanja
RADIO-STANICA BEOGRAD
Predavanje br. Batriča Marjanoviča »Naše nemarnosti« održače se na Bcogradskoj radio stanici 18 o. m. « 16.15 sati, umesto u 15.15, kako je to rani je bilo objavljeno.
RADIO-STANICA LJUBLJANA
Sledeča sokolska radio-predavanja preko Radio-stanice Ljubljana održava-1 ju se:
dne 16 marta predaje brat Ivani Lavrenčič, Maribor, o temi:	»Kako
sprečavamo ‘kod dece telesne mane«!
dne 23 marta predaje brat Franjo Lubej, Ljubljana, o temi: »Sokolske vesti«;
dne 30 marta predaje zam. saveznog načelnika br. Josip Jeras, Ljublj*^ na, o temi: »Sokoli — dobrovoljci “ svetskom ratu«.
«r
Sokolska radio-predavanja Pre^ radio-stanice Ljubljana održavaju -si0 г od 19 d«
svakoga petka
do 19 30 časova*
ROSIJA-FONSIEU 9 društvo xa osiguranje i reosiguranfe • Beograd
II №$IH IUPA DdUSTAVAitETA
II TELCVEMCkCG SVETA
RASPUST ČEŠKOSLOVAČKIH rad-NIČKIH TELOVEŽBAČKIH ORGANIZACIJA U BEČU
Dolfusova vlada pružila jc svoju ruku i u vrste češkoslovačkih tclovež-i ackih društava DTJ, koja su ipostoja-a.u Beču. S raspustom austrijske soei-Jalno-demokratske stranke { njenih organizacija moglo se je očekivati, da će , J raspuštone i češkoslovačke telovež-aeke organizacije istog političkog Mera. Sada se je to zaista i dogodilo, aavez DTJ imao je svega u Austriji 16 ruštava, najviše njih u Beču, po jed-Pak u Linču i Štadlavi, koja su bro-№ svega preko 3.000 pripadnika. Prelca Pravilima pripada sve zaplenjeno n?anJe centrali DTJ u Pragu, ali pita-. J® je, da li če Austrija da izruči taj 'nutak pravnom nasledniku raspušte-№ društava. DTJ protestirali su pro-j v raspusta i zapleni imanja, ali malo Je 'nade, da če biti taj protest uvažen.
Ceškoslovačke DTJ u Austriji ži-e»e su u lepim i prijateljskim odnoša-Jima s češkoslovačkim Sokolima u Be-u, te su uzajamno radile u mnogim pitanjima i delomično upotrebljavale lste vežbaonice ivežbališta.
UNIJA francuskih GIMNASTA I DRŽAVA
S neprestanim menjanjem minista-u Francuskoj vladi trpi i rad Unije. rzavni podtajnici za telesni uzgoj pri Pretsedništvu ministarskog saveta — ,°Ji se vrlo cesto menjaju j koji su J-esto potpuno navesti u svojem struč-poslu, jer izlaze iz političkih re-c°va — imaju svoje posebne nazore o Pfovadainju telcsnog uzgoja. Stoga je l'emoguće da bi sc produžavalo s ra-po nekom odredenom pravcu, aoi što se vrši takav rad u Italiji, Ne-I^ačkoj ili u sokolskim organizacijama, .bog toga Vlada u redovima francuskih Simnasta veliko nezadovoljstvo prema Postupanju državnog podtajništva za telesni uzgoj. Na drugoj pak strani iznosi državna potpora Uniji francuskih §>mnasta, kao največoj telovežbačkoj °l'ganizaciji, samo oko 200.000 franaka Sodišnje. Ova je potpora bila ove go-dine snižena od 250.000 fr. na spome-nutu svotu. Inače je zanimivo, da izno-
KRONIKA
Jubilej akademskog_ društva Jugoslavija u Brnu. U sredu 7 o. m. svečano Je proslavilo Jugoslovensko akademsko društvo Jugoslavija u Brnu pod protektoratom Nj. Vel. Kralja Aleksandra jpretsednika češkoslovačke Republike ”r- dr. T. G. Masarika večom prired-“om svoju 25 godišnjicu. Nj. Vel. Kraja zastupao je na ovoj značajnog svečanosti naš poslanik u Pragu dr Gri-?°Sono, a prisutni su bili i pretstavnici češkoslovačkih vlasti, društava i kor-P°raeija. Ovo akademsko društvo bilo ^ osnovano 5 jula 1909 godinc po uzo-ru Praškog i to pod uticajem jakog slo-^enskog nacionalizma, koji se pojavio mladih jugoslovenskih studenata ,.f>ji su napustivši Beč i Peštu, i_u ve-’kiin masama hrlili u brat siku Češku. . bio je to i Masarik, več onda poznat j cenjen kao naš veliki prijatelj čije je p*10 omladincc vuklo u Prag i Brno. , rc rata bili su članovi Jugoslavije i u8arski študenti, koji su se, nažalost, p vreme rata izdvojili, dok su nakon ,ata pojedinci opet stupili u njcaine ,re-^ve. Iz redova Jugoslavije izišli su tluševljeni borci za Jugoslovcnstvo i °venstvo, od kojih su danas mnogi ,a uticajnim mestima našeg javnog ži-v°ta.
Osnovano Norveško-.iugoslovensko “ružen je u Oslu. Medu skandinavskim ^arodima javlja se sve veče zanimanje i® naš narod i našu zernlju. Nakon ganske sada dolazi na red Norveška, Oja osniva udruženje, kojemu je cilj j'edusobno zbliženje i upoznavanje s :u8oslavijom i Jugoslovenima, te nji-t)0v°m kulturom. Zaslugom počasnog ^•'Peralnog konzula naše Kraljevine u s‘u. glavnom mestu Norveške, g. Sa-uela Aja, i iniciiativom još nekojih rij a tel j a našeg naroda, koji več po-,^aju naše krajeve, početkom ovog .eseca održana jc prva osnivačka ^upština
novog udruženja. Članovi i j, bornici novog udruženja istaknute su enostj norveškog javnog života. Na rvom sastanku održao je naš zemljak iž ltttači' ic 11 tu syrhu doputovao ni °Penhagena, informativno pretlava-
o	našoj zemlji i o našem Kralju.
j ^00 godišnjica smrti čuvenog itali-slikara Alegri. Početkom godi-AenH94 rodio sc u mestancu Koredio j. fttoni° Alegri, čuveni italijanski sli-imr ,z početka novog veka, poznat pod Cn°m Koređio, dakk, po imenu
si sav državni doiprinos za teleni uzgoj u Francuskoj samo 9,000.000 franaka dočim se izdaje za poboljšanje konjskih pasmina preko 200 milijuna. Stoga je potpuno opravdana kritika, da se za poboljšanje konjske pasmine izdaje •tako ogromne svote, a za uzgoj naroda u telesnoj jakosti samo dvadeseti deo tog iznosa.
RAZNE VESTI IZ TELOVEŽBA-ČKOG SVETA
Nedavno je održano u Sofiji zborovanje učitelja telovežbe srednjih ško-la, kome je učestvovao, uz pretsedni-ka Junaka dr. Lazova, također i vrhovni nadzornik telesnog uzgoja u Bu-garskoj Tancv. Na ovom zboru bila su održana i dva naučna predavanja. Pretsednik društva učitelja telovežbe u Bugarskoj je A. Drumov.
Svakodnevni čas telovežbe zaveden je sada u Nemačkoj u svim škola-ma. Polazeči s gledišta da školska de-ca trebaju svakoga dana da provedu u vežbaonici ili na igralištu barern^ 1 čas, to su sada nemački odgovorni školski činioci takoder i proveli u delo.
češkoslovačko orlovstvo, koje je poslednjih godina imalo u Slovačkoj, teških neprilika, odlučilo je da sada tamo provede novu župsku organiza-ciju.
Amerika, kako se saznaje, neče poslati svoje takmičare na ovrogodiš-nje medunarodno takmičenje u Budim-peštu, a to s razloga, kako oni vele, što im s jedne Strane nedostaje mate-rijalnih sredstava, a s druge strane što im ne pogoduje takmičarski način i red, po kome moraju svi takmičari da osim telovežbe na spravama svladaju također i proste vežbe. Tako svestra-n.ih dobrih takmičara nema u celoj Americi, a što jc posledica posve dru-gojačijcg telcsnog vaspitanja od onog kako se nrovodi u telovežbačkim organizacijama Evrope.
Na narodnim slctovima francuskih gimnasta, koji sc još uvek prireduju svake godine, nastupiče također i de-ea, što do sada nije bio slučaj. Ovom nastupanju dece pripisuje se velik vas-pitni i propagandni značaj.
I u Indiji su več osnovali telovež-bačke škole, tako da več nekoliko godina u Kalkuti i u Bombaju deluje po jedna takva škola, a sada je YMCA, poznato američko udruženje, ustanovilo i treču školu u Madrasu, a to za indijsku omladinu.
svog rodnog mestanca. On jc bio u svojim delima dete svog doba. Nakon epo-he misticizma i askeze sledila je naime, nova epoha oživlja vanj a antike i veselja za život. Tako vidimo kod njegovih dela, da je pre svega voleo da izraduje slike krasnih žena, vesele scene i t. d., a čak i njegove Madone od-likuju se više po lepoti i privlačivosti, nego po svetosti. Učio se jc, što se same tehnike tiče, na uzorima Mantcnja i Leonarda da Vinčia, ali po hiranju motiva on jc jedinstven i samostalan
i	njegov ideal bio je obožavanje lepote žena. Umro je 5 marta godinc 1534, da-kle pre 400 godina. Bio j c odiličan u niansiranju i birariju boja. Najpozna-tija su njegova dela: Sveta noč, Madona Cingarcla, Madona sv. Franje, i još druge Madone, a onda slike antiekih bogova.
Novoosnovana akademija književnosti u Varšavi. U Varšavi jc nakon dugih priprema osnovana krajem lanj-ske godine Poljska književna akademija u koju je sada ušlo 15 najboljih poljskih književnika i naučenjaka, od kojih jc njih 7 izabrala vlada, a 8 sami književnici izmedu sebe. Od pesnika izabran jc za besmrtnika jedan od najboljih savremenih poljskih pesnika Le-opo*ld Stras, a pored njega manje poznati Boleslav Lesmjan. Od pripoveda-ča izabrani su u akademiju Vaclav Sje-roševski, pisac brojnih novela i romana iz orijcntalskog i sibirskog života, nazvan poljski »Pjer Loti«. Kao najsta-liji član akademije bio je izabran za njenog pretsednika. Nadalje jc od pi-saca postao besmrtnik poljski »Flober« Vaclav Berent, porini Žeromskog i Rajmonta najbolji poljski romansijer. Od novelista i dramatičara u novoj akademiji zastupani su: Petar Hoj novski, Julije Kalen-Bandrovski, Karol Rostvorovski i J. Šanjavski, koji je ujedno i cenjen pesnik. Zofija Nalkov-ska jedina je žena u akademiji, a inače priznata spisateljica. Daljni članovi akademije postali su još: Zenon Pše-smicki, čuven prevodilac, pesnik, jedan od osnivača moderne poljske lirike, Vincent Rizmovski, odličan pisac, a pre svega publicista (pisac dela o Pilsud-skom), Karol Ižikovski, odličan prevo-dilac, pisac i najpoznatiji poljski kri-tičar, Tadeuš Željenski-Boj, takoder priznat kritičar, prevodilac i pisac. — Poljsku literarnu historiografiju u novoj akademiji zastupaju profesor književnosti na univerzitetu u Lavovu Julije Klajner, i čuveni poljski filoilo« Tadeuš Zeljinski, profeset varšavskog univerzitetu.
Župa Ban/a Culta
BIHAĆ. — 25 februara o. g. osnovana je u Žegaru — nedaleko od Bihača
—	soicoOska četa. Osnutku je prisustvo-valo pet brače akcionog odbora za sokolske čete matičnog društva iz Bihača. Upisana su 43 člana i izabran je odbor.
Opravdane su nade za uspešan rad ove čete, jer se nalazi u neposrednoj bližini matičnog društva.
BIHAĆ. — Novo konstituisani Prosvetni odbor Sokolskog društva Bihač, na I svojoj sednici iz prošlog meseca utvrdio je mnogostruk i detaljan program svoga rada u ovoj godini.
U programu jc posvečena naročita požnja osnivanju sokolskih četa u okol-nim mestima. U tu svrhu obrazovan je naročiti akcioni odbor.
Program sadrži u sebi jednaku brigu za naš trgovački i zanatlijski pod-mladak, koji je potpuno nedostajao u sokolskim redovima. Radi toga je osnovana naročita kategorija šegrta-daka opšte zanatsko-trgovačke škole, koja je zaipočela sa svojim radom s mnogo volje. (Odvajanje sokol, pripadnika u klase nc odgovara sokolskim načelima. Op. ur.) Na taj način stavljen je pod uticaj pozitivnog i konstruktivnog dejstva sokolske ideje upravo onaj ele-menat, koji je u svojoj duhovnoj izgradnji prepušten najviše sam sebi i nikom.
U obzir su došla još i mnoga druga pitanja prosvetnog rada, kao osnivanje sokolske knjižnice, provadanja štednje
i	trezvenosti, upotrebe sokolskih filmo-va, te priredivanje izleta i logora.
ŠLJIVNO. — Naša četa održala je 4 marta o. g. III god. skupštinu u sali Osnovne škole u Šljivnu. Skupštinu je otvorio brat Marko Perišič, starešina čete, koji jc pre svega, pozvao prisutne da pozdrave Nj. Vel. Kralja, starešinu SKJ, Nj. Vis. Prestolonaslednika Petra, bana Vrbaske banovine, što su prisutni oduševljeno prihvatili.
Posle pozdrava, br. starešina go-vorio je o radu i ciljevima Sokolstva i
0 važnosti sokolskih četa za preporod našeg sela. Zatim su funkcioneri pod-ncli svoje godišnje izveštaje, iz kojih sc videlo, da je četa u 1933 g. dobro napredovala. Nakon pročitanih izvešta-ja prešlo se na izbor uprave. Na predlog kandidacionog odbora, skupština je jednoglasno izabrala ovu upravu: starešina br. Marko Perišič, učitelj; zame-nik starešine Aleksa Zec, težak; sekretar Tošo Petrovič, trgovac: blagajnik Lazar Divi jak, težak; načelnik Nikola Vukolič, težak; zamenik nač. M. Mile-kič. Revizori: Jovan Marcetič, svešte-nik, i Milan Uježič, težak. Članovi uprave: Njegoslav Popovič, težak, i Gojko Gojič, opšt. beležnik.
Zatim je dobio reč br. Lazar Div-ljak, težak, koji jc u svom lepom govoru istakao važnost našeg Sokolstva. On, kao seljak bez škole, diči se i ponosi što je Soko, što pripada onoj ve-likoj zajednici, koja pripoveda: bratstvo, ljubav i slogu i, onoj organizaciji koja se najviše žrtvuje za dobro Kralja
1 naroda. Govornik je srdačno pozdravljen.
Na kraju, zahvalio se brat starešina na datom poverenju i obeeao, da če nastojiti, da s ostalim članovima uprave, svojim radom osvedoče dostojnost položaja koji zauzimaju.
Skupština se posle pretvorila u pravo narodno veselje.
Župa "Beograd
BEOGRAD I. — Sokolsko društvo Beograd I održalo je na dan 3 marta veliku sokolsko-slovensku kostimiranu zabavu s ciljem da propagira narodnu nošnju i narodne igre. Velika sala ovo-ga društva bila je dekorisana u šum-skom pejsažu od strane brata Miloša Vasica, dekorativnog slikara, a najlepši utisak činila je »Slovenska lipa«.
Zabavu je otvorio prosvetar društva brat Dragoljub Višnjič prigodnim govorom, pozdravivši prisutnu ipubliku, kao i prestavnike Saveza Sokola i poslanika bratske Ceškoslovačke Republike br. Vclncra. Pred salom punom sveta obučenog u naše, poljske i češko-slovačke narodne kostime, kao i sokolske odorc, izveli su članovi i članice društva »češku besedu«, burno pozdravljeni od prisutnih i od češkoslo-vačkog poslanika. Pored ovoga učenicc
IV	ženske gimnazije (ž. naraštaj) izvelc su precizno »Jugoslovenske igre«, kao
i	članovi Poljsko-jugoslovenske lige »Krakovnjak«.
Iza programa nastala je animirana zabava s plesom.
BEOGRAD IV. — 4 marta ove godine društvo je daHo akademiju. Poseta je bila obilna. Na programu su bile sledeče točke: 1) Pozdravna reč brata starešine. 2) Sokolski pozdrav — Pa-ščan. 3) Vežbe konjičima — muška de-ca. 4) Vežbe s venčičima — ženska de-ac. 5) Proste vežbe — muška dcca — Mudri. 6) Vežbe dcvctorice — muški naraštaj. 7) »Igrankc« — muška deca
— M. Boras. 8) »Momarev san«, nara-staj i deca (dopuna Kraljevo kolo) — M. Boras. 9) Proste vežbe za slet u Sarajevu i Zagrebu 1934 g. — članovi (u krugu). 10) Vežbe s čunjevima svetlečim. 11) »Vrbniče nad morem« — muški naraštaj. 12) »Stvaranje Jugoslavije«
— br. Jankovič i Špiček i 13) Skupina
— sokolski pozdrav.
U pozdravnoj reči brat etarešina je prvo pozdravio Nj. Vel. Kralja Aleksandra I i Njegovog Prvenca Sina, našeg starešinu, Nj'. Kr. Vis. Prestolonaslednika Petra. Zatim je brat starešina objasnio značaj ove priredbe, istakavši zadatak i smernice sokolskog rada u duhovnom i telesnom pogledu, osvr-čuči se na staranje Sokola za našu decu. Zamolio je roditelje da svoju decu pu-štaju u sokolanu s punim poverenjem, da če ona tu dobiti ono što če njima
— roditeljima — služiti na radost i ponos. Najzad je zahvalio svima na obil-noj poseti.
Po objavljcnom redu, prikazane su sve pomenute tačke. U početku sokolski pozdrav dat je skupinom od članova i naraštaja. Sve su tačke uspele i nagradene aplauzom svih prisutnih. Ali, po simboličkom značenju, zapaženo je, naročita jc pažnja obračena prikazu tačke »Mornarev san«. Takoder i »Stvaranje Jugoslavije« privuklo jc živu paž-nju svih prisutnih. I kod te tačke simbolika je jaka, samo što tehnika treba da bude što bolje obradena. Sadržina ovoga prikaza u glavnom je u tome, što se iza zavese formiraju Hrvatska, Slovenija i Srbija u licu triju dečaka, kostimirani. Pred otvorenom zavesom ovi se dečaci združuju, grle se, a zatim dolazi pojačanjc dece, koja združena nastavljaju zajedničke vežbe. snažno kao što je snažna i naša zajednička država Kraljevina Jugoslavija. Na poslet-ku skupina, u kojoj su združeni svi u-česnici po svima tačkama programa ove akademije, u lepoj formi otpevala je sokolski pozdrav i ostavila najlepši utisak kod svih prisutnih.
Ž.upa Bjelovar
LADINAC. — Dana 4 februara o. g. održala je ova četa II redovnu glav-nu skupštinu. Skupštinu ie otvorio brat starešina Ivan Fabijančič, koji je naj pre ipozdravio prisut ne, a nakon toga pročitao jc poslaniicu Saveza, koja je saslušana s velikom pažnjom. Zatim su svi funkcioneri pročitali svoje izveštaje, Ikoji su primljeni. Nakon čitanja izveštaja 'prešlo se je na izbor nove uprave. Pred sam izbor održap je br. starešina/ kratak govor, da se u upravu biraju samo sposobniji članovi. U odbor ušla sxi sledeča brača: starešina br. Jankulica Duro, zam. starešine br. Sčunie Jakob, tajnik br. Ce-rovečki Stjepan, blagajnik br. Devic Jovo, načelnik br. Duričič Dmgutin, zam. načel. br. Ivan Mekulič, prosvetar br. Fabijančič Ivan;, sfcatističar i knjižničar 'br. Dragutin Duričič. Revizori: br. Krsnik Alojz, br. Dordc Mi-kašinovič i Franjo Ivkovič. Još su se prijavili za stupanje u četu nekoji članovi, koji su bili pre nekoliko vremena protivnici naše sokolske organizacije. Članovi se spremaju za sletove u Zagrebu i Sarajevu.
Župa Cefinfe
CETINJE. — Načclništvo društva, na čelu s bratom Kostom Ligutičem, društvenim načelnikom, organizovalo je kategoriju vežbata starije brače, u koju se upisalo 40 članova, koji imaju preko 35 godina starosti.
Kako su propisanc proste vežbe za stariju braču, koje če izvoditi na sleto-vima u Zagrebu i Sarajevu brača cve kategorije, shvatila su važnost i po-trebu da društvo i u ovoj kategoriji Osposobi izvestan broj starije brače da bi s istima istupilo na pomenutim slctovima, pa sc počelo sa vežbama od-mah. Kategoriju vodi br. Ligutič, s uspehom. Vežbe svi članovi redovno, posečuju, trude sc da iste tačno i skladno izuče. Pored prostih vežbi za slet, br. načelnik, upučuje stariju braču i na vežbe na spravama, čineei to za sada, oprezno, sistematski i to s početnim
— osnovnim stavovima, jer medu bra-čom ove kategorije ima ih koji su sc odavno odvojili od vežbe a i takvih koji su tek sada prvi put stupili u vrstu.	A.	M.
Župa Karlovac
JESENICA. — Brača Dudukovič i Milakovič uz nekoliko drugih pokre-nuli su pitanje da sc u Ličkoj Jesenici osnuje sokolska četa. To pitanje je i ostvareno na konstituirajučoj skupštmi 4 marta o. g. Sakupilo se u školi u Ličkoj Jesenici oko 40 brače i sestara
—	seljaka — gde su došli i delegati Sokolskog društva PlaSki: starešina, tajnik, prosvetar i blagajnik. Starešina društva Plaški brat dr. Božo Milutinovič otvorio je sastanak, obrazložio nje-govu svrhu, a brat prosvetar izložio u čemu se sastoji sokolska misao i koju svrhu ima osnivanje sokolskih četa. Pristupilo se upisivanju članstva, pa je odmah na skupštini upisano 32 čla-na;. ^at>m se konstituirao odbor: starešina Janko Dudukovič, zamenik Dušan Vukelič, tajnik Mile Milakovič, blagajnik Nenita Delič, načelnik i prosvetar Miljenko Milakovič. Zaključeno je odmah da sc u okružni prosvetno-tehnički tečaj u Ogulinu od 5 do 13 marta o. g. pošalje načelnik Miljenko Milakovič, koji če stečeno znanje što bolje i korisnije podati članstvu novo-osnovane čete,
SOŠICE. — U prostorijama Nikole Radiča priredila je naša četa 24 februara svoju prvu zabavu. Program jc bio vrlo obilan, a sastojao se od jednog govora, više recitacija, pevanja, dija-ioga i šaloigre u jednom činu: »Tko je gosipodar u kuči« od I. Domitroviča. Sve tačke programa izvedene su precizno i lepo.
Program ove zabave izveden je pod vodstvom tajnika brata Smičiklasa.
Materij alni i moralni uspeh zabave bio je dobar.
Župa Kranj
KRANJ. — Župni prosvetni dan.
Kakor že prej dve leti priredi ZPO tudi letos župni prosv. dan združen s koncertom glazbenih zborov župnih edinic, ki se bo vršil v nedeljo, dne 18. marca t. 1. ob pol. 15. uri v Sokolskem domu na Jesenicah. Koncert bo oddajala ljubljanska Radio-postaja, nakar Sokolstvo širom naše domovine še posebno opozarjamo.
Spored: Smetana Bed.: Vltava, simfonična pesnitev iz cikla »Moja domovina«, izvajajo skupni orkestri (br. Kleč R.:). Paščan Sv.: Sokolski pozdrav, mešani zbor, izvajajo skupni zbori (br. Sredenšek Fr.). Pozdravne besede župnega prosvetarja br. J. Špicarja. Klemenčič Jos.: Slanica, skupni ženski zbori (br. Srcdcnjek Fr.). Adamič E.: Tam gori za našo vasjo. Grgošcvič Zl.: Ko-leda. Gerbič Fr.: Pastirček. Mladinski zbor Jesenice (br. Razinger Lad.). Bano-vac. Veselo, mladinski orkester Jesenice (br. Rabič L.). Adamič E.: Če ti nc boš moj. Dr. Sch\vab A.: Se ena. Mešani zbor Dobrava-Podnart (br. Lasič Fr.). Adamič E.: Zapuščena. Lepa Jana. Mešani zbor Jesenice {br. Sredenšek Fr.). Forster A.: Naše gore. Nedved A.: Nazaj v planinski raj. Mešani zbor Kranjska gora (br. Zavodnik A.). Mi-lojevič Mil.: Dugo se polje zeleni. Mirte Vasilij.: Neven kolo. Mešani zbor Kranj (br. Fakin A.). Aljaž Jak.: Na bregu. Prelovec Z.: Hišca ob cest stoji. Moški zbor Podbrezje (br. Lapajnar V.). Mirk Vasilij.: Katrica. Kcrnjak P.: Juhe, poj-damo v Skofče. Moški zbor Stražišče (br. Keršič). Dr. Ipavec G.: Oblaček. Marolt Fr.: Vigred približa se. Moški zbor Škofja Loka (br. Adamič Fr.). Vc-seliy Jan.: Lcgijonarjevc sanje. Glasbena slika. Izvaja godba na pihala Jesenice {br. Kleč R.). Beethoven: Godalni kvartet op. 59. Introdukcija, Andan-te con moto, Allegro vivace. Izvajajo bratje Sorgo. Marinkovič J.: Narodni zbor. Novak VI.: Hrvatskoj. Hajdrih: Jadransko morje. Skupni moški zbori (br. Fakin A.).
Župa Cfublfana
LJUBLJANA. — Akademija Mur-nikovih telovadnih kompozicij. Ljubljanski Sokol priredi na predvečer rojstnega dne brata dr. Viktor Murnika slavnostno telovadno akademijo v veliki unionski dvorani. Spored obsega skoraj vse telovadne skladbe in pomembnejše proste vaje, ki jih jc sestavil br. dr. Murnik. Društvo si je izbralo to priliko, da pokaže enkrat skupen pregled vseh dr. Murnikovih telovadnih skladb ter s tem hkratu tudi kratek oris razvoja prostih vaj. Ker je spored akademije izbran samo z deli našega nenadkriljivega telovadnega kompozitorja in ker ima društvo dovolj no število izurjenega članstva, je upravičeno pričakovati, da bo prireditev na visoki telovadno-umetniški stopnji. Saj se dr. Murnikove telovedne skladbe, ki so znane že širom naše domovine, nc odlikujejo samo po svoji originalnosti, lepoti in harmoničnosti, marveč izražajo tudi poseben način, globoko čuvstvovanjc. Iz njih samih, iz polnega uravnanega, skladnega in nc-
шшшашашшшшшшвшшшшшшшшт
Jesam 11 poslao preiplalu «"> za sokolske listove •
*
sir. 6
»SOKOLSKI GLASNIK«
God. V - br. 12
pretrganega gibanja se odseva žar notranjega življenja, katerega je vlil v telovadne skladbe kompozitor. Kakor zna pravi pesnik z vezano besedo odpreti svojo dušo, prav tako zna to izraziti br. dr. Murnik v svojih telovadnih skladbah z gibom. Kdor pozna njegove telovadne skladbe tudi bliže, bo moral priznati, da sc po vnanjem gibanju bistveno ločijo druga od druge, v svoji notranjosti pa vse izražajo »nekaj«, kar se občuti na svojstven način. .V dr. Murnikovih skladbah sc gib in melodija vedno skladata in stapljata v eno celoto, kakor da bi bil gib in melodija isto. Morda tiči vprav v tem naj-veeja umetnost br. dr. Murnika. Ako človek izvaja njegove telovedne skladbe, nima ne le prijetnega občutka giba. ki ima vpliv na človeško telo, marveč se kar poglobi vase in iz svojo notranjosti poje z gibom. Zaradi tega je njegove skladbe prijetno izvajati, in so tudi gledalcu — lajiku všeč, ker vidi v njih ne samo golo gibanje, temveč tudi življenje, ki se kaže baš v krepkem in raznovrstno menjajočem se gibanju.
Spored obsega sledeče dr. Murniko-vc telovadne skladbe: 1) Člani in članice: Telovadni ples na valček iz Gou-nodove opere »Faust«. 2) Člani in članice: Telovadni ples na »barkorolo« iz Ofenbachove opere »Hoffmannove pripovedke«. 3) Starejši člani: Naprej! Po Simona in Davorina Jenka narodni himni. 4) Moška dcea: Marseilaise. 5) članice: Po jezeru. Po pesmi M. Vil-karja. 0) Moški naraščaj: Telovadni ples na koračnico iz Bizctove opere »Carmen«. 7) Člani: »Turška koračnica« na Beethovnovo skladbo. 8) Članice: »Valček« na Chopinovo skladbo op. 64. št. 1. 9) Člani: »Poloneza« na Chopinovo skladbo op. 40. št. 1. 10) Člani: Telovadni ples na Mcndelso-nov scherzo op. 16. St. 2. 11) Člani: U boj! Poleg tega nastopijo razni oddelki z prostimi vajami, katero je sestavil br. Murnik. Vzorna vrsta članov bo pokazala svojo izurjenost na drogu in konju na šir z ročaji, sestavljena vrsta članov in naraščajnikov pa se bo kosala v preskokih čez konja na šir б prožno desko.
Telovadna akademija sc bo vršila v proslavo 60. rojstnega dne br. dr. Viktorja Murnika v soboto dno 24. marca t. I. in se bo ponovila naslednji dan v nedeljo dne 25. marca ob 15. uri S ponovitvijo akademije želi društvo ustreči želji mnogim okoliškim sokolskim društvom. Ker je pričakovati za to prieditev večjega zanimanja tudi z dežele, priporočamo, da društva pravočasno naroče vstopnice. Kdaj ec bo začela predprodaja vstopnic, bo objavljeno v dnevnih časopisih.
Župa Novi Sad
KULA. — Sokolsko društvo u Ku-li, koje broji 675 redovnih članova prožetib istim nacionalnim osečajima, pristupilo je izgradnji Sokolskog doma u Kuli u kome če biti smeštena so-kolana s letnjim vežbalištem, kancela-rija Sok. društva, velika svečana dvorana i druge prostorije, kojc če sto-jati na raspoloženju svima nacionalnim, kulturnim i humanim društvima.
Upravni odbor Sokolskog društva na svojoj redovnoj sodnici od 14 II o. g. doneo je svoj konačni zaključak, da se več u toku 1934 godine izgradi jedan impozantan dom, koji če ko-ri-sno poslužiti za jačanje jugoslovonske misli na severu našo otadžbine. Sredstva za gradnju doma su dobrovoljni piilozi, kojc prikuplja konstituisani finansijski odbor. Priloži sc primaju i u svak o j robi.
Finansijski odbor za izgradnja doma sačinjavaju brača: dr. Lazar Du-jič, advokat, Ledenao Dura, pretsednik opštine, Borislav Pojčič, činovnik, Ra-šič Dimitrije, školski nadzornik, Miketič Milan, sudija, Boško Dekanski, sreski načelnik, Tomovič Mirko, opšt. beležnik, Lihteneker Zorko, šef pošte, iVitić Andrija, šef Porosko upravo, Da-nevič Grozdan, sudija, Života Markovič, upravitelj Grad. škole, čeleketič Zdravko, sreski podnačelnite, Novičie Blažo, činovnik, Stijopovič Jovan, po-reznik, Stojkov Stanimir, gradevinar, Diklič Jovan, opšt. podbcležnik, Spi-cer Ivan, opšt. podbcležnik, Čovin Ne-
Traži se Jedna preča
(vratilo), strunjača i otskočna da-ska uz naznaku cene za Sokolsko društvo Čačinci, srez Našice.
KIHE!!
vin/l Vii* jic
ca, činovnik, Kovačevič Dura, komesar policije, čurič Stevan, uprav, osnovnih škola, Radoslav Sovljanski, stolar, Mata Vujkovič, preglednik fin. kontrole, Jefta Mrdjanov, trgovae, Radivoj Hercog, mesar i Miljan Loposavič, sudski beležnik.
ST. FUTOG. — Sokolsko društvo Stari Futog na dan 21 II 1934 g. ispu-nilo jo svoj davnašnji san. Kupilo je sobi svoju kuču, svoj dom. 1 tako našo društvo, koje je jedno od najstarijih društava, osnovano je još 1905 godine, ali je dobilo od ondašnjih vlasti tek 1907 g. odobrcnjc i javnost, prolazilo je kao svako ondašnje mlado društvo kroz krize viših vlasti, da bi za vreme rata nestalo, ali odmah po oslobo-denju javlja se i počinje svoj rad s malim ipak prekidanjima. A od 1923 godine jača i stalno sc razvija blago-dareči volji i ljubavi svojih članova. Kada smo kupili zgradu imali smo 52 tisuče dinara. Istu smo kupili za 45 ti-suoa dinara, dali smo 23 tisuea dinara odmah, a drugo kada gruntovno bude prevodno na naše društvo.
Tako smo postigli dugogodišnji san i želju, dobili smo ono za čim svaki Sako i svako društvo čezne.
Župa OsifeK
ČEPIN. — Pozorišni otsek ovdaš-пјец Sokolskog društva priredio je ovc godine više pozorišnih pretstava, od kojih je najviše uspela »Dcvojačka kletva«, melodrama u 4 čina od Lju-binka. Poset je bio rekordan. Publika je i na otvorenoj sceni burno pozdravljala diletante, koji su svi do jednoga u potpunom smislu zadovoljili. — S istbm pretstavom gostovali su diletanti nedavno u Tenji.
Koncem februara priredilo je isto Sokolsko društvo veoma uspelu zaba-vu s revijom narodne nošnje. Prvu na-gradu (ukusan servis) i naslov: »Najlepša devojka u najlepšoj narodnoj nošnji« — dobila je najvcčhn brojem glasova setra Maca Milovanovič, svr-šena učiteljica, koja je bila odevena u lepu i bogatu staro — srpsku narodnu nošnju ovoga kraja. — Prvu nagradu od muškaraca dobio je brat Lazar Alapovič.
Župa SušaJc - Ttifelca
SUŠAK. — Župski prosvetni zbor.
Prema sokolskim propisima uoči glavne godišnje skupštine župe, održače se u Sušaku, u Sokolskom domu od 9 sati dalje, dne 18 o. m., župski prosvetni zbor, na kom če se pretresti prosvetni rad u prošloj godini i večati o budu-čem radu. Uz članove župskog prosvet-nog odbora na taj sastanak treba da dodu — boz izuzetka — svi prosvetari naših sokolskih društava. Prosvetari četa nisu dužni da prisustvuj-u ovom zboru, ali mogu, ako hoče. Medu ostalim tačkama dnevnoga reda biče predlog glavnoj godišnjoj skupštini za iz-
bor župskog prosvetara i njegova za-monika, zatim predlog za postavljenje okružnih prosvetara. Potanji raspored rada ovoga sokolskog prosvetnog tela biče naknadno i blagovremeno objavljen odn. dostavljen svim br. jedinica-ma.
SUŠAK. — Jednodnevni župski prosvetni tečaj. Naš Prosvetni odbor župe Sušak - Rijeka predvideo je u svom prosvetnem programu za ovu go-dinu (1934) dva prosvetna tečaja. Jedan od ovih održače se 19 o. m. u So-kloskom domu u Sušaku od 8—12 i od 14—18 sati. To če biti kratki jednodnevni tečaj u prvom redu za onu br. prosvctarc, koji nisu još bili ni u jod-nom prosvetnom tečaju što ih je ova župa održala u poslednje vreme. Ta-kovi prosvetari dužni su da dodu u ovaj tečaj kako bi čuli i videli što treba da rade u sokolani i inače u sokolskom društvu (četi) kao prosvetari. — Tečaj čc biti posve praktičke naravi. Ko od novoizabranih prosvetara bez prosvetnog tečaja ne dode na ovaj tečaj, neče pod ni kojim uvetom moči biti potvrden kao prosvetar od strane naše župe. Tečaj neče — dakako — škoditi ni bb. prosvetarima, koji su več ranije svršili prosvetni župski tečaj. Troškovi prehrane i nastanbe padaju na teret župske blagajne, a putne troškove te-čajaca snose pojedine jedinicc. Raspored i sva potrebna uputstva glede tečaja dobiče u skoro vreme sve župske jedinice. Mislimo, da ne trebamo na-glašavati važnost prosvetnih sokolskih točajeva. Verujemo, da če bb. (sestre) kojirna jc ovaj tečaj namenjen, u pultom broju ispuniti svoju dužnost.
CRIKVENICA. — Dok nekoja naša sokolska braoa slave Masarikov ro-dendan u njegovoj domovini, mi smo ga ovde proslavili s našom omladinom skromno, ali dostojno.
U predvečerje toga dana sakupila se u sokolani sva sokolska deca i nara-štaj, te mnogo ostale decc. Bio je pri-sutan i /pretsedniik Jugoslavensko-če-škoslovačke lige brat dr. Ivo Sobol uz još nekoje članove i simpatizere našega društva.
Iz 120 dečjih grla odjeknuo jc — po prvi put u našoj sokolani Paščanov »Sokolski pozdrav«, koji je uvežbala, kao j sve ostale pesme, naša vredna sestra Ivšie Marija, zborov o da Sokolskog omladinskog pevačkog zbora. Iza toga jo mala Bosiljka Car recitirala prigod-nu pcsmicu »Presidentu Tomi Masari-ku«. Zatim su otpevano vrlo lepo i skladno češkoslovačka i naša himna.
Traži se slagar — prednjak
Ovdašnja Tiskara i knjigoveznica treba jednog vrednog i sposobnog slagarg za akcidcnciju, koji treba da je spreman sokolski prednjak ili izvežban član duvalačke glazbe. Ponude slati načelništvu društva.
Sokolsko društvo Drventa
Sestra Vučič Ela je zatim održala lepo predavanje o životu i radu Tome Masarika, koje su, koli odrasli toli oni najmanji saslušali vrlo pazljivo, jer je umela prikazati svečara — kao čoveka pobornika za sve one ideale kojima teži svaka plemenita sokolska duša. Istaikla jc napose sve njegove odvaine i muževne čine kojima jc za-dužio nas Jugoslovone, braneči nas pred čitavim kulturnim svetom od podlih podvala i intriga bivše Austro-Ugarske Monarhije.
Priredba je završena s našim i češkoslovaškim narodnim pesmama.
KRASICA. — f Egidij Blazina. —
I opet je naše redove zadesio težak udarac. Neumitna smrt odnela je 16 februara o. g. iz naše sredine br. Egidi-ja Blažmu, poštara u Krasici. Pokojni br. Egidije nastojao je da se približi sokolskom radu, ali mu duga i teška bolest nije priuštila sreču da s nama, sa svojom bračom i setrama, deli dobro i zlo.
Kao pravniku i dobročinitelju, milom bratu Egidiju, neka je laka zemlja i večna uspomena medu nama!
KRK. — 4 marta o. g. održali su ovde sokolski diletanti vrio uspelu po-zorišnu pretstavu: »Tako ti jc na tom svetu, dote moje«. Naslovnu ulogu odigrala je velikim razumevanjem i uver-ljivošču mala Ruža Žuklič, kčerka sre-skog škokkog nadzornika. Sva publika bila je upravo udivljena prirodnom igrom i slobodnim kretanjem male Ru-že, koje se jo time prikazala kao neos-poran i veliki talcnat, tako da bi se s njom ponosile i mnogo veče pozornice od naše. Primetili bi ovoj izvedbi samo to, da su se, uz ostali prevedeni tekst, mogla prevesti i imena zaposlenih lica, jer ona sama po sebi ne menjaju karakter komada. A to bi svakako bilo i više u sladu s ustanovom i mestom gdc se je ta priredba dala.
NOV ALJA. — Sokolsko društvo Novalja, održalo jc svoju redovnu glavnu skupštinu 14 januara t. g., na kojoj je nakon pročitanih izveštaja društvenih funkcionera izabrana nova uprava s dosadašnjim starešinom bratom Širnom škuncom. Ova je uprava od br. Sokolske župe Sušak-Rijeka i odobrena. Po odobrenju društvene uprave prešlo se odmah na konstitui-sanje tehničkog i prosvetnog odbora, koji več velikom marljivošču vrše prc-uzetu dužnost.
Dana 24 februara sakupili su se u Novalji načelnici otočkog okružja i održali redoviti godišnji sastanak, na kome je jednoglasno ponovno izabran za načelnika okružja iskušani prednjak i načelnik Sokolskog društva Rab, brat Anton Bačič. Zaključeno jo, da se tokom meseca juna održi javna vežba okružja, i to u Novalji. Za ovu neka porade sva okružna društva, da bude što veličanstvom j a manifestacija sokolskog i jugoslavenskog osečaja naroda na ovoj izloženoj tačei našega Jadrana.
Župa Tuzla
LUKAVAC. — Svesni velike važnosti razvitka našeg kako voj nog tako i civilnog vazduhoplovstva priredilo je naše društvo u subotu dno 3 marta predavanje o avijaciji koji je održao član društvenog prosvetnog odbora br. ing. Rant Zoran, rezervni avijatički oficir.
U ovom predavanju predavač je govorio u glavnom o principima letenja kao i o počecima vazduhoplovstva, tc sc nadamo, da če spomenuti brat u toku ovc godine održati još kojc stručno predavanje iz vazdušnog jcdrcnja.
Poseta predavanja bila jc vrlo dobra, tc i uspeh potpuno zadovoljavaju-či. —
Posle predavanja prirodena je za posetioce igranka, na kojoj jc svirao društveni tamburaški zbor.
Župa Varaždin
IVANEC. — Sokolsko društvo 11 Ivancu proslavilo jc ovc godine Stros-majerev dan na vrlo Ie,p način. Uz pri-godno predavanje br. Borovečkoga izveden je niz vrlo uspelih -točaka, koji je završio s Gruberovim deojim igro' kazom u 3 slike »Postolar i vrag«. Či-tav program izveli su naraštajci, pa je ta proslava imala karakter naraštaj-skog sela. Veliko učešče Širc publike smatra se kao osobiti uspeh priredbe, jer če to naročito doprinesti što bo^ ljem upoznavanju velikog rodoljuba i mecena.
Natecanje, koje je Sokolima naročito svojstveno potaklo jc br. Vrani* čara, vodu dečjeg odela, da on još intenzivnije poradi na ostvarenju veo pre smišljenog »Dečjeg sela«. Tako smo u nedelju bili dconici jedne vesele dečje priredbe, koja je privukla masu sveta. Užitak je bilo gledati kako oni najmladi, koji još ni u školske klupe ne spadajo izvode solo-točke — »Dado na točku« i »Dejzika kao mala kroja-čica«. Mali Rihter odlično je uposlio svojo »Majstore svirače«. Vežba s recitacij om »Sokoličev dan« — sastav brata Vraničara dobro je smišljena, logično sastavljena i odlično izvedena. Igrokaz s vežbom u sokolani izveli su mališi bez usiljavanja lepo i razumljivo. Devojčice su izvele simboličku vež-bu s pevanjem »Sat« čiji su melodiozni taktovi spojeni skladnim pokretima ruku ostavili prijatan utisak. Ovakav na-čiin rada velika jc zadovoljština samim izvodiocima — dec j, a roditelj ima se pruža prilika da uoee vrednost sokolskog rada, koji odgaja telo i duh ma-lišana.
I 130 god. prvog snpskog ustanka naglašena je lepim predavanjem brata Lukeža, koji je plastično prikazao težnjo našega naroda za slobodom, koje su najvidnije došlc do izražaja u prvom ustanku. U vezi s proslavom toga značajnog historijskog momeinta dava-na je i diletantska pretstava od J. Jurkoviča »Kumovanje«.
57-12
SoKolsKe papučGt Kao i osiale sporisKe pribore
k u p u f i e Hod
»
Negro
«
Z.OLQTGb — Iliča 19 1
TražUc cilenik!
ali najOclidiUfk,
KUURliACTDiU
»AlMAINOVAlS
Vse tiskovine za sokolska društva, potrebne knjige za sokolske knjižnice, vabila, letake, lepake za sokolske prireditve Vam izdela Učiteljska tiskarna. Tiska šolske, mladinske, leposlovne in znanstvene knjige, časopise, revije, vizitke, bloke, račune, jedilne liste, posmrtnice in mladinske liste. Ilustrira knjige v eno- in večbarvnem tisku. / Lastna tvor-nica šolskih zvezkov. Knjigoveznica. Oddelek za učila z veliko zalogo slik naših velmož
KNJIGARNA
V LJUBLJANI PODRUŽNICA
V MARIBORU
Tyrševa ulica štev. 44
UČITELJSKA TISKARNA
I	V LJUBLJANI, FRANČIŠKANSKA 6
i
s
-N
s
»4
S
v
a
o
s
(« o
s.
s
^ H
9)
Sl
v
M
«5
!«4
O
3
o
«5
r*>-n
S
thш soludske Јкшм
ЧјС našoj nakladi izašle su sledeče nove sokolske knjige: B o k o J o s.:
Pripovetke za sokolsku decu i naraštaj
(sa slikama). — Cena 8 Din
MilčinskiFran:
Junaštvo, priča sa slikama — srpskohrvatskl. —'
Cena 5 Din
Hebert G. - Trček:
Spori zoper telesno vzgojo. — Cena 10 Dirt
Sajovic - Trček:
Priprave za vaditeljske izpite (sa slikama). —
Cena 18 Din Schmidt - Pichler:
Fiziologija telesnog vežbanja (sa slikama).
Cena 35 Din
Š u 1
c e:
Sokolski sustav telovežbe, drugo izdanje.
Cena 55 Din
U štampi: Dr. Vanicek - Drenik: Baton i boks
Sokoiska ШоШ&
LJUBLJANA, NARODNI DOM
Telefon 25-43 • Račun poštanske štedionice Ljubljana 13.831
Udaie Save* Sokola Krapine Jugoslavije (E. Ganfll) • Glavni I odgovorni urednik Sijepan Celar • Ureduje
Redakcifski otsek • Tiska Učiteljska tiskarna (pretslavnik Francč Štrukelj); svi u Ljubija«*