SOKOLSKI GLASNIK
1926.	U	Ljubljani,	15.	oktobra	1926.	18. - 19.
Naš pogled
Nastaje zima. Doba unutarnjeg sokolskog života. Doba, kada treba da oživi sokolana, da se uz sprave ojača teio, a uz rad prosvetnih odbora oplemeni srce i um.
Baš ovima pruža se u zimskim mesečima široko polje rada, jer njihova je zadača moralno i duhovno unapredenje Sokola, a preko Sokola celog našega naroda. Mi moramo medu nama izgraditi jednu duhovnu zajednicu, koja če biti putokaz i onima izvan naših redova. Mi želimo uščuvati ljubav i učvrstiti povjerenje, jer je naš ideal jedinstvo i mir, a naš put lečenje i gradnja.
Radi toga nije na odmet baš u ovo doba izneti naš pogled.
U našem narodu imade puno faktora, koji rastaču naše društvo, a hoče narodni napredak: Teško ih je nabrojiti. Malo je onih, koji popravljaju i dižu.
Soko je suviše svestan i zna, na kojoj je strani.
U vremenu neznanog junaka Soko sebi bez grlatosti nameče zadaču, da obrazujuči svoje redove — čuva što je dobro i teži za boljim.
Naš narod sa svim svojim gresima i vrlinama, porazima i pobedama bogata je njiva, koju treba čistiti i ploditi.
Seljak stari istrošeni plug zamenjuje novim, naučnik teži da postane Slobodan obrtnik, trgovac hoče da se podigne, dete želi da što pre odraste, seme raste do ploda, kaplja do mora.
Sve teži za unapredenjem, a najprije oni, koji rade.
Kako da za njim ne teži jedan narod? Zar bi se oslobodila Srbija, da to Srbi nisu hteli! Zar bi se oslobodio i ujedinio ceo jedan narod, da to nije hteo! Zar može Srpstvo, Hrvatstvo, Slovenstvo kamo skrenuti ili gde zaostati pred Jugoslovenstvom?
Ono je naša nauka, ono je naša etika i snaga i potreba.
Cela je priroda u borbi, a naša je istorija najljuča borba.
I Jugoslovenstvo može da pobedi samo borbom. Najprije ličnom borbom: sa sobom. Onda borbom oko sebe. Borba ova je zdrava, jer teži za ozdravljenjem, liarmonijom i savršenstvom.
Jugoslovenstvo nije reč i nije fikseja, utvara.
Pokolenja su sanjala o njemu, druga su verovala u njega. Onda pred nama su se borili za	njega. Mi ga provodimo	na	svim linijama	i u	širinu
i u visinu i rukom i	mozgom i srcem.
Sve što se preči pred Jugoslovenstvom, male	je snage. Ta	moč	Jugo-
slovenstva nije samo	u vremenu i nije samo	u	broju, ona je	pre	svega
u duhu.
Otac sveta nas je ovamo doveo i sinovi su prošli svoju Golgota, a duh sveti nas vezuje i preporada. Duh Jugoslovenstva sišao je najprije nad apostole, a medu njima prvi i najači jest vladika Strossmayer.
A mi vernici smo vojska, čije su legije namnožili vojnici rukom Seljaka i kralja, staraca i dece, sirotinje i bogataša, a č i j a je duš a m 1 a d a i bogata, snažna i j e dna.
Uz naš krstaš barjak, raširenih krila predvodi Soko, koji je bio ponos svili prvih junaka naših, ptica dana i svetla. Njegov je let smion i ravan, njegova je brzina nedostižna, jer Soko ima neuporediva krila.
On ne drema u tamnim zakucima i ne odmara se u barama.
On je ptica višine, širine i čistine. U modrilu i širinama, gde nema niti ograda, niti straha, niti težine. On se prži na suncu, jer mu je bliži od puzavaca, nočobdija i vodozemaca. On gleda uveli napred. Soko je naš simbol — Jugoslovenstvo naš program! U znaku Sokola hočemo da pobedimo. Soko ne miruje i mi ne mirujemo. Naša je sadašnjica u Jugo-slovenstvu, naša jutrašnjica u Slovenstvu, a konačno smirenje u čovečanstvu, kada se na suncu snage, kreposti i svetla očistimo od greha slabosti, sumnje, laži i nedela.
Predi naši su kralj mučenik Petar Svačić, vitez pravde Kraljevič Marko, Jugovič — majka bola i ponosa, seljak-vojvoda Karađorđe i borac duha gladni študent. Svetitelji naše prošlosti su sveti Sava i Grgur Ninski, pastir predvodnik vladika Strossmayer. S njima mi ulazimo u sokolski život, život duha, istine i jedinstva!	Petar	Last a.
Pravila saveza „Slavensko Sokolstvo“
Svrha saveza:
jS 1. Savez se osniva u cilju zajedničkog delovanja i uzajamne podpore sviju slavenskih sokolskih organizacija u svrhu da se dostigne što veča telesna i moralna snaga njihovih naroda na temelju Tyršove nauke.
Vodeča smernica saveznog delovanja jest velika ideja bratstva slavenskih naroda i važnost poslanstva Slavenstva u ljudskoj povesti.
§ 2. Savez započinje delovanjem nakon odobrenja ovih pravila po centralnim upravama Sokolstva: českoslovačkog, jugoslovenskog, poljskog i ruskog. Slavenske sokolske organizacije, koje nisu prisustvovale konstitui-rajučoj skupštini, mogu se primiti za članove saveza prigodoin glavne skupštine samo saglasnim zaključkom. Članovima saveza ne mogu postati udruženja političkog, verskog ili staleškog karaktera.
§ 3. Organi su saveza: Glavna skupština i predsedništvo.
Glavna skupština.
§ 4. 1.) Glavnu skupštinu čine zastupnici' pojedinih učlanjenih sokolskih organizacija. Svaka organizacija zastupana je po svome starešini ili njegovom zameniku, dvima zastupnicima i dvima zamenicima. Zajedno imadu svi jedan glas kojim glasa starešina, odnosno njegov zamenik.
2.) Glavna skupština odlučuje o svima predmetima, koji nisu pridržani predsedništvu.
3.) Glavnu skupštinu sazivlje predsednik po potrebi, no najmanje jedanput godišnje. Osim toga mora predsednik sazvati glavnu skupetinu na izričiti zahtev najmanje jedne trečine udruženih organizacija i to u roku od najmanje 3 meseca nakon primitka zahteva.
4.) Glavna skupština zaključuje večinom glasova, osim izuzetaka pred-vidjenih u § 10.
5.) Nije li moguče radi nesavladivili poteškoča sazvati glavne skupštine, imadu se njezini zaključci nadomestiti pdsmenom anketom sviju članova saveza.
.Predsedništvo:
S 5. 1.) Predsedništvo čine: predsednik, dvojicai njegovih zamenika, tajnik i blagajnik, koje bira večinom glasova na tri godine glavna skupština. Osim njih je član predsedništva i načelnik (vidi § 6. točka 2.).
2.) Predsedništvo saveza obavlja tekuče poslove, razašilje članovima razne izveštaje, upravlja saveznom imovinom, sprema svesokolske sletove, javne vežbe i utakmice.
Odseci prcdscdništva i načelništvo:
§ 6. 1.) U svrhu lagljeg opravljanja svojih posaila smije predsedništvo osnivati stalne odseke za pojedine potrebe.
2.) Tehničke (vežbačke) poslove vodi savezno načelništvo, koje sačinjavaju načelnici udruženih sokolskih organizacija. Načelništvo šalje svoga predsednika odnosno njegovog zamenika kao punopravnog člana u predsedništvo.
Sedište:
*5 7. Sedište saveza je mesto boravka starešine.
Imovina:
§ 8. Imovinu sačinjavaju članski doprinosi, kojih visinu i rok uplate odredjuje godišnja glavna skupština, te savezu darovani iznosi.
Redosled:
§ 9. Načelno vredi za sve slučajeve redosleda pojedinih organizacija, bile one gdje zastupane, redosled po abecedi.
Izkijučenje iz saveza:
55 10. Iz saveza se isključuje onaj član, koji je kriv čina protivnog temeljnim načetima: saveznih ideala, navedenih u § 1. ovih pravila. Isključenje je pravovaljano, ako go zaključi glavna skupština sa 5/n večinom.
Jugoslovenska štampa o Sokolstvu
Jugoslovenske novine povodom VIII. svesokolskog sleta pisale su odušev-ljene članke, u kojima su naglašavale važnost i značenje svesokolskog sleta za državu i naciju.
U Mariborskem «Taboru» objelodanio je poslanik brat dr. Pivko uvodnik, u kojem je naglasio, da volja i nacionalna disciplina stvaraju čudesa. Nakon opisa telovežbačkih tačaka zaključio je dr. Pivko pitanjem: Kakvo značenje ima Sokolstvo za našu budučnost, za podizanje našeg socijalnog stanja i za naše narodno gospodarstvo? Pa onda- odgovara: Mi postajemo bolji i socijalno vredniji. Bratska ljubav i od a n ost izbrisati če sve razlike medu pojedini m gradanskim slojevima, a iz Nacije stvori če jedinstvenu sokolsku
0 r g a n i z a c i j u. Rimski gladijatori pozdravljahu svog car a pozdravom «Morituri te sahitant». Sokolstvo pozdravlja prezidenta, tiho prolazeči pokra j njegove tribune. Ako bi Sokolski pozdrav izrazili reč im a, glasio bi on samo: «Računaj s naina!»
Sarajevske novine Jugoslovenski List» napisale su: «Sama Nemačka, koja nosi u svetu prvenstvo što se tiče discipline, teško bi što slična provela.»
Kod mimoho<la jugoslovenskih odelenja, zajedno sa čehoslovačkim formacijama, pred prezidentom republike, rekao je jedan Nemac dopisniku spomenutog lista: «V i d i t e, ja sam Nemac, ali i mene odušev-
1 j a v a j e d i n s t v e n i p o k 1 i k tako ogromne množice, koja svoje veselje kod pogleda na svog pristašu i brata tako izrazujel* Samo Sokolska misao je ona, koja može udružiti sav narod od Praga do južnog Balkana.»
<Slovenski Narod» iz Ljubljane čudi se vanrednom redu u Pragu za vreme sleta i vadi moralnu bilancu svesokolskog sleta. Ako je pre sleta koga bilo, koji je dvojio o nacijonalnom značenju Sokolstva, tog mora da su snažni dogadaji sokolske olimpijade uverili, da se Sokolstvo približilo svome cilju.
Javni i p o tajili n epr i j a t e 1 j i Sokolstva mora ju priznati, da se sokolska m i s a o ničim na n jenom p u t u do ojačanja neda zaustaviti ni smanjiti. Za vreme sleta šutila je politika, sitne zadjevice s t u p i š e u p o z a d i n u, s'v i n e p r i j a t e 1 j s k i elementi s a lc r i 1 i s u se, a zdravo, jako Slovenstvo pošlo je u Prag. VIII. svesokolski s let nova je jedna epopeja sokolske misli, ko ja obečaje Sokolstvu izvanredan napredak i porast.
Budimo u svemu j edinstveni!
Još pred prvim našim novosadskim saborom vapili su svi Sokoli, za onda triju plemenskih sokolskih saveza, da treba sva ta plemenska Sokolstva spojiti u jedno telo, u jednu nerazdelivu celinu, jer da smo jedan narod sa jednim jezikom, a sa tri plemenska naziva. I da je ta misao bila dobra, dapače izvršna, dokazom je činjenica, da se rodilo jedno nedelivo Jugo-slovensko Sokolstvo, lcoje je udruženo u jedinstvenoj organizaciji. 1 sada dosljedno tome, kada smo postali organično jedno, treba da to jedinstvo i u praksi primenjujemo. Velimo, a i uvereni smo, da nam je jezik jedan. Uostalom to osećamo i u svakodnevnom životu u međusobnom saobraćaju. Naš Savez postavio se svojim evandeljem na stanovište integralnog jedinstva, svojim dosedanjim radom pokazao je, da se strogo drži odmerenih smernica danih u našim rezolucijama i da zahteva da se to jedinstvo praktično pro-vada u svima sokolskim društvima. No na žalost društva Savezne odredbe ne respektuju kako bi to moralo biti. Vidi se to najbolje po raznim župskim sletovima, naročito kod natecanja, gde pojedine društvene vrste samostalno nastupaju. Do nastupa osečamo svi da nam je jezik jedan i svi se razumijemo, ali kada započnu nastupi pojedinih vrsta onda kao da smo si tudi, kao da se više ne razumijemo, da se delimo, da nam zapovedi nisu iste, da nam oznake kretnja nisu jednake. Jednom reči u terminologiji razlikujemo se. I baš gde bi se kao Sokolovi morali najbolje razumevati, to se najmanje razumijemo, jer nastupa jedna nesokolska razlika, koja je i opet [>osledica nediscipline društava. Tehnički Odbor Saveza izdao je jedinstvene zapovedi. Pa čemu onda ta razlika? Zar je to lepo da se do nastupa razumemo, a kod nastupa ne. Jezik nam je jedan, organizacija nam je jedna, cilj nam je isti, onda treba da smo u svemu, pa i u zapovedi jedni, da radimo onako kako to ođređuje vrhovna instanca, a ne da svako društvo čini kako se to njemu svida. Sa ovakovim postupkom sami gazimo ono jedinstvo, lcoje treba da se najače očituje na sokolskoni polju. Ovakovim postupkom dajemo gledaocima dojam, kao da smo jedni drugima tudi.
Amo voda zapoveda «s t u p a j», tamo mar š», pa onda «h o d o m h o d» i t. d. Zatim ovaj te voda šalje na: r u č e, p r e č u, k o n j a, ona j na: v r a t i 1 o, r a z b o j, jarca, treći 'opet na: bradlje, kroge i drog. Prosto da se zabezelmeš!
A koliko imade još takovih razlika, koje društva podržavaju sama od sebe. Zašto da se što ovakova trpi još dalje. Zašto, kada imademo jedan jezik, jedno vodstvo, jednu komandu, jednu terminologiju, zašto da ne budemo discipli-novani i konsekventni. Zar su sokolske kreposti još uvek fraza za nazdravice?
Ta ovakav postupak u nekim drustvima jest rad protiv tiašeg zajedničkog ideala — jedinstva. Čemu nam ove razlike? Naša potreba traži, da se i u tom pogledu pokažemo disciplinovaniji, a ne da lupamo sami po sebi, gajeć u organizaciji jedinstva — pocepanost.	1	a!».
Međunarodna utakmica u Lyonu
(Svršetak.)
U trčanju se opet jednom pokazala umetnost u štopanju. Sekunde, koje su pisane kod trčanja odela tako su čudnovato različite, da se doista imade več sada na tome poraditi, da se u buduče kod svih medunarodnih utakmica i olimpijada imade upotrebiti samo automatsko štopanje. Naše natjecatelje dobro poznamo, svi su več više puta trčali na utakinicama, pa imadu nekako stalne mere, koje su kadri postignuti. U Lyonu su svi od reda dobro trčali i protrčali put od 100 metara gotovo približno u isto doba kao i kod prijašnjih utakmica. Kod trčanja daje natjecatelj sve svoje sile, a diferenca u dobi može biti najviše kakva petina sekunde. Na dobro uredenom trkalištu u Lyonu i jer su brača bila za trčanje dobro raspoloženi, trčali su nešta brže nego obično, ali ipak ne sa takovim razlikama, kakove su unesene u na-Iječajne tabele.
Derganc, koji je uvek trčao najbolje u 12 sekunda ili jednu petinu više, štopan je sa 13-/& sekunde. Primožič koji imade redovito 12‘/r, sekunde, što-pan je dapače sa 14 sekunda.
Ako su trojica Francuza otštopani sa 113/s sekunde, a jedan sa Us/s sekunde, to je onda s obzirom na ovu dobu, koju mogu polučiti jedino specija-listi-sprinteri, dovoljno dokazana potreba za automatično štopanje. Vežbač, koji izvada medunarodne vežbe na spravama nije trkač, koji trenira speei-jalno trčanje, pa je zato samo slučaj ako pretrči 100 metara u ll3/6 ili dapače lls/» sekunde. Naš je odio gotovo poprečno postigao 8-5 tačaka. Kontrolirali smo štopanje i ustanovili da su naši natjecatelji bili otštopani več nekoliko sekunda s onu strane cilja.
Nakon dovršenog natjecanja slušamo Francuze: «Prvi smo!» Tačnog rezultata još tada nismo imali, a trebalo je još svršiti plivanje. Ovde su se naši opet iskazali. Polučili su tri prva mesta kao pojedinci, pa je odio bio prvi u plivanju. Imali bi dapače još bolji uspeh, da se plivalo 50 metara u jednom pravcu, a ne po 25 metara tamo i natrag, što se uostalom dalo provesti na lyonskom jezeru. Derganc je prvi sa 45-’/5 sekunde ili 10-30 tačaka, Šumi drugi 46^ sekunde ili 9-80 tačaka i Vidmar treči 47 sekunda ili 9-50 tačaka. Tek kasnije smo doznali da nam je taj uspeh kod plivanja pribavio drugo mesto.
Konačan rezultat utakmice je prama tome sledeči:
1. Cehoslovaci; II. Jugoslaveni; III. Franeuzi; IV. Luksenburžani; V. Bel-gijanci; VI. Holandezi.
Od pojedinaca pako:
I.	Šumi Petar (Jugoslaven); II. Elfenberger Josef (Čehoslovak); III. Vaba Ladislav (Čehoslovak) itd.
Uspesi našeg odjela dadu se razabrati iz tabele u kojoj su tačke' računane več sa koeficijentom 1-50 za vežbe na spravama + 1 tačke za dolazak i od-lazak, na spravama dakle mogučih sveulcupno 16 tačaka, kod lagane atletike 15 tačaka i kod prostih vežbi za sve tri zajedno 30 tačaka:
Definitivno:
1.)	Gornji rezultat....................................1113-877
2.)	Za	skladnost kod prostih vežbi.................... 18-99
3.)	Za	nastup k prostim	vežbama i spravama	.	.	.	10-—
4.)	Za	tačnost dolaska na	utakmicu................... 20-—
Konačno	.	.	.	1162-867
Red po propisima medunarodne utakmice jeste: Šumi, Derganc, Primožič, Štukelj, Sršen, Vidmar, kao zatnenici dolaze Zupan i Osvald. Ako se uvaži uspeh kod prostih vežbi. koji je u Lyonu bio uzet samo kao rezultat odjela,
onda bi se red odjela promenio u toliko, da dolazi Vidmar na peto, a Sršen na šesto mesto. Jednako zamenjuju Primožič i Štukelj 3. i 4. mesto.
Odio je dobio najviše tačaka na ka rilca m a za slobodnu vežbu: 93 tačke od mogučih 96 tačaka. U laganoj atletici dobio je odio najviše u bacanju krugle: 61-50 tačaka, a najmanje koti penjanja: 36'50 tačaka.
Prvi smo: u prostim vežbama, na preči, na ručama i u plivanju.
Drugi: na konju, karikama, u skoku i bacanju krugle.
Četrti u penjanju.
Česi su prvi u 4 panoge, dragi u 2 i treći u 4.
Franeuzi su prvi u 2 panoge, drugi u 4, treći u 2, četrti u 1 i peti u 1 panogi.
Luksenburžani su treči u 1 panogi, četrti u 5, peti u 2 i šesti u 2 panoge.
Belgijamci su četvrti u 3, peti u 4 i šesti u 3 panoge.
Holandezi su treči u plivanju i trčanju, peti u 3 i šesti 5 panoga.
Ako zbrojimo ova mesta na način kako se ona zaračunavaju na olimpijadama, onda je naš odio postigao najbolji rezultat, naime 19; a onda dalje: Čehoslovaci 20; Franeuzi 25; Luksenburžani 45; Belgijanci 50 i Holandezi 51.
Promotrimo sada pojedine naše natjecatelje: Zupan Oto, 28 godina star, prvi je u laganoj atletici izmedu sviju natjecatelja. Na žalost prekasno je započeo trenirati, a onda radi žuljeva bio je prisiljen da prekine trenažu baš u času, kada je došao do prave snage, koja mu bila toliko potrebita za utakmicu. Bio je več na olimpijadi u Parizu, pa če biti još više puta na-tjecateljem i lepa postava na čast našeg odjela.
Sršen Srečko, tek 20 godina star, prvi je puta na utakmici u ino-stranstvu i peti u odjelu. Nalcon svestrane dalnje vežbe on če biti opasan kandidat za prva mesta.
Stane Derganc, 34 godina star, imade več čitav snop natjecateljnih diploma i to na prvim mestima. Bio je na medunarodnoj utakmici u Ljubljani drugi, bio je na olimpijadi u Parizu, imade prvenstvo našega Saveza go-dine 1922. te bezbroj diploma sa saveznih, župskih i društvenih natjecanja, pa je do sada uvek bio reflektant za prva mesta. Ujedno je slovenski rekorder za bacanje krugle, dobar je skakač sa motkom, pa možda baš usled svoje svestrane zaposlenosti, odnosno treniranja raznih panoga, polučiva manje, nego bi se to očekivalo.
Primožič Josip, 25 godina star, bio je več na olimpijadi u Parizu, pa je več odanle poznat kao prvoklasni stojaš. Računali smo na njega više, nego je dosegao. Kada bi on znao svoju ogromnu rezervnu snagu pravilno štediti i kada bi bio u utakmici tako smiren kako je kod trenaže, onda bi on bio mnogo bliže prvaku Šumiju, ako ga ne bi dapače prestigao.
Osvald Miha, 34 godina star, bio je več na olimpijadi u Parizu. Imade silnu snagu, koja mu omogučuje da izvede manje sigurnu vežbu. Kako je Zupana izrinuo iz reda rezultat utakmice na spravama, tako je Osvalda lagana atletika zadržala van reda. Konja bi takoder morao više izgladivati.
Vidmar Stane, 35 godina star, jest prvi pobednik u utakmici za prvenstvo Sveslavenskog Sokolskog Saveza godine 1912. Bio je na medu-narodnim utakmicama u Luksenburgu, Turinu, Parizu i Ljubljani, a pokazao je i u Lyonu, da je natjecatelj, koji u utakmici postizava više, nego u trenaži. Unatoč svojoj priličnoj debljini vežbao je, da ee dapače sam sebi čudio. Ako je to bila njegova poeljednja utakmica, može biti ponosan na svoj uspeh.
Šumi P e t a r, 31 godinu star, več je po drugi puta na medunarodnoj utakmici. Godine 1922. bio je na prvom mestu zajedno sa Čehom Pechačekom. Sada imade sam, prvo mesto. Njegovi upori u stoju na preči i ručama su doista prvoklasni, pa ih jedino on može izvadati sa takovom lahkočom kako ih izvada. Vanredno dobro svladava laganu atletiku, pa se usled svoje sve-»itranosti uzvinuo za više od deset tačaka nad svu braču u odjelu i mi prvo mesto kao pojedinac.
Najmanji u odjelu brat Leo Štukelj, 27 godina star, najsilniji je na spravama. Naročito na preči i na karikama gotovo se igra sa najtežim vežbama. Telo digne ili baci u položaj kakav hoče. Bude li redovito vežbao neče mu biti moguče oteti šampionat godine 1928. u Amsterdamu, a kojeg si tako sjajno pribavio u Parizu na posljednoj olimpijadi.	S.	N.
Tekuće gorivo
(Jcdan prilog protualkoholiioin pokretu u .Sokolstvu.)
Jugoslovensko Sokolstvo odlučilo je, da svom energijom zavede u svoje redove protualkoholni i protunikotinski pokret, pa je i oštrim merama zaseglo u svoje članstvo, a počelo kod najmladih, naraštaja. Stvar pohvalna i kod nje treba ustrajati ne samo radi zdravstvenih obzira, več i ekonomskih, koji nas nemilo pritištu.
Ne kao lekar, več kao baukovni čmovnik hoču da taj pokret, odnosno probit od njega prikažem u brojkama. Sklonula me na to izjava od moga brata Dušana, koju je dao na sednici Sokolskog društva I. u Zagrebu.
Nainie na sednici upravnog odbora ovoga društva predložio je jedan brat, da se isključi užitak alkoholnih piča od sokolskih priredaba. Mnenja brače odbornika podelila su se. Jedni su bili pro, a drugi contra. Brat Dušan bio je za isključenje alkohola i to je lepo dokazivao stvarnim argumentima, no tada najednom oglasi se njegov — «ali»! I taj ali» još mi danas, pišuč ove redke, disharmonično šumi u ušima. Naime on je svojim lepim rečima dodao: «ali moramo ipak uzeti u obzir i to, da smo cele prošle zime našu dvoranu ložili alkoholoim (t. j. suviškom, dobivenim od utrška alkoholnih piča na zabavama).
Nišam prijatelj alkohola, a niti sam član društva <Trezvenosti», ali ove su me reči neugodno dirnule, jer osnivati sokolsko delovanje na potrošku alkoholnih piča, to prekoračuje shvatanje Sokolstva. Neka mi bude dozvoljena jedna mala digresija. Uzmimo, da bi se jednog dana u nekom društvu mogla dogoditi i ovalcova idila. Tajnik ili načelnik nekog x-društva predlaže na sednici odbora: <Mi znademo da je članovima potrebna telovežba. Ali na žalost za dan dva morat čemo prestati sa vežbom, jer nemarno drva, a niti novaca da nabavimo ogrev. Zato predlažem, da se što pre priredi zabava, kako bi nešta zaradili, da nabavimo drva.» Dakle priredit če se zabava. Točit če se alkohol, brača če piti, vino če doneti u prodaji suvišak, sa suviškom kupiti če se drva, jer bez drva nema vežbe, a onda dalje: bez vežbe nema zdravlja ili još bolje sledeč gornja izvađanja, bez vina ne može biti zdravlja.
To ne stoji. Alkohol nije način, da se povečaju prihodi društva. I bez zabava sa alkoholom dadu se nabaviti ne samo drva, več i mnoge drage lepe i korisne stvari. Uzmimo n. pr. jedno društvo broji 500 članova. Osve-dočen sam same dobre Sokole i patriote, spremne na svaku žrtvu u korist Jugoslovenstva i Sokolstva. Neka svaki od njih sam sebe oporezuje na sledeči način: Kroz sedam zimskih meseci neka si samo mesečno otkine od grlašca 1 litru vina uz minimalnu cenu od Din 10, što čini Din 70. U letnim mesečima neka uštedi mesečno po tri čaše piva po Din 3, što je kroz pet meseci Din 45, ili ukupno godišnje 115 dinara po članu, a kod sveukupnog članstva Din 57.500 godišnje. To je svota kojom se ne bi samo mogla ugrijati dvorana kroz zimske mesece, več bi preostala tako lepa svotica, da bi si polovica vežbajučeg članstva mogla nabaviti odore. No ne samo to, pustimo odore, da ne bi tko rekao da odmah mislimo na luksus. Onda bi se taj lepi suvišak dao upotrebiti za prednjačke kurseve, župske učitelje, za javne nastupe, pripomoč vežbačima za polazak na sletove i. t. d.
Na sve Strane čujemo jadikovke, da nam manjkaju vežbačke dvorane, a zar se te dvorane ne bi dale podizati na taj način. Zar je to velika žrtva ako društvo od svog članstva traži da godišnje popije manje 7 litara vina i 15 čaša piva? Ili recimo,' ako ne pije alkohol, da u relaciji ovome popije manje črnih kafa i pojede sladoleda. Ako smo imali novaca da plačamo alkohol za loženje dvorane, sramota bi bila da nemarno moralne snage uskratiti si — ne potpuno, več samo prekomerni — alkohol, a za unapredenje i potporu našeg Sokolstva.
Evo ovakav se neka način loženja, odevanja i gradenja zavede u našem Sokolstvu.
Konačno da iznesem još jedan mali matematički primer. Recimo da naš Jugoslovenski Sokolski Savez raspiše za celokupno članstvo alkoholni porez od jedne litre vina ili kako gore rekosmo Din 10. Zaokružimo broj našeg članstva na 70.000. Alkoholni porez donio bi mesečno svotu od 700.000 dinara ili godišnje Din 8,400.000. Eto nam obezbedenih naših jugoslovenskih svesokojskih sletova i to u grandijoznosti, da neče zaostajati za praškim svesokolskim sletovima. Biti čemo u svakom pogledu nezavisni, a ne čemo trebati, da tražimo ni jedne pare subvencije. Moči čemo tada da s ponosom kažemo, da su naši svesokolski sletovi delo naše moralne i materijalne snage, naše požrtvovnosti i ljubavi prema uzvišenoj ideji jugoslovenskog Sokolstva.
Onda bi Savez mogao da daruje i za gradnju Sokolskih Domova, nabavu sprava, održanje prednjačkih kurseva, organizaciju i administraciju i. t. d.
Eto sve to dalo bi se provesti uz prištednju od samo jedne litre vina mesečno!*
U ovo neka se zamisle sokolska društva!
Viktor H e u m e r.
  IZ STAREŠINSTVA J S S. ______________________________________________
XXIV.	redovita sodnica starešinstva JSS dne (i. septembra.
Prisutni: Franke, dr. Fux, Jeras, Kajzelj, Kandare, Ludvik, Marolt. — Opravdani: Čobal, Gangl, Gregorin, Košir, Mis, Murnik, Poženel, Račič, Smertnik, Švajgar, Turk, Zelenko.
Sednicu otvara podstarešina brat Kajzelj.
Tajnik br. dr. Fux izveštava, da če se otkriče spomenika u Dobrudži obaviti 7. o. m. Poziv je došao prekasno, a da bi se moglo što odrediti glede sudelovanja. — Sokolsko društvo NiŠ matica i Niš I. ujedinili se. —" Izveštaj velikog župana glede prijava dramatskih predstava, uzima se do znanja. — Direkcija pošta i telegrafa saopštuje, da je zabrana lepljenja reklamnih maraka na listove opozvana. — COS saopštuje tekst protesta «Slavensko Sokolstvo» glede propagande crkve protiv Sokolstva. Saopštit če se u «Sokolskom Glasniku». — Podstarosta brat Kajzelj izveštava, da se Sokolsko društvo u Brezovici razišlo. Treba upitati sokolsku župu Ljubljanu glede društvene imovine. — Sokolsko društvo u Ludini pozivlje na otvorenje svog Sokolskog doma. — Upozorit zagrebačku sokolsku župu da poduči odnosno društvo, da na svoje priredbe ne može zvati društva susednih župa bez dozvole Saveza. — Glede Saveznog prednjačkog tečaja imadu se pozvati sve sokolske župe da odmah prijave polaznike.
* Gde govorim o štednjama na alkoholnim pičima, pomišljam svagda na muško članstvo. Za žensko članstvo vredi paritetno štednja na luksusnim predmetima, koji nikome, a pogotovo Sokolicama nisu potrebni.
XXV.	ređovita sodnica starešinstva JSS dne 13. septembra.
Prisutni: Gangl, Kaj/.elj, Franke, Fux, Gregorin, Jeras, Marolt, Murnik, Poženel, Turk, Zelenko. — Opravdani: Jamar, Kandare, Košir, Ludvik, Mis, Račič, Švajger-.
Sednicu otvara starešina bi-at Gangl.
Načelnik br. dr. Murnik izveštava o saveznom prednjackom tečaju, koji če započeti 15. o. m j. u 9. pre podne u vežbaonici ljubljanskog Sokola. Otvo-renju prisustvovat če po mogučnosti svi predavači i Savezno starešinstvo. Uredenje nastambe polaznika preuzima brat starešina, a uređenje prehrane brat Verhovec. — Zaključuje se za polaznike Saveznog prednjačkog tečaja kupiti 100 primeraka Sokolskog sistema» od brata Šulcea.
Starešina brat Gangl izveštava o uspehu župskoga sleta u Splitu i razviču barjaka, darovanog župi od Nj. Vel. Kralja. Priredba je imala največi uspeh u svakom pogledu. Zastupana je bila cela Dalmacija, naročilo brojno župa Šibenik i velik broj ostalih sokolskih župa, koje su tako javno dokumen-tovale jedinstvo organizacije. Starešina je i tom zgodom uvidio, da je prelca potreba da starešinstvo JSS prisustvuje svini večim sokolskim priredbama u državi.
Načelnik br. dr. Murnik jednako izražava pohvalu sa tehničkog stanovišta, jer su nastupi bili neočekivano dobri. Raspored je tekao gladko. Nastupila je i vojska i čitavu priredbu zaključila najuzomije. Vodstvo župe u dobrini je rukama, pa ga ide svako priznanje.
Izveštaji brače starešine i načelnika sa zadovoljstvom primaju se do znanja, a sokolskoj župi u Splitu odaslat če se zahvala i priznanje.
Sokolskim svečanostima, kao i prenosu kostiju žrtava austrijske tiranije u Tuzli prisustvovat če starešina brat Gangl.
Bratu Jamaru radi bolesti dozvoljuje se dopust.
Brat starešina upozoruje, da je vreme ferija prošlo, pa pozivlje predsjed-nike odseka da spreme rad. Savezni je dan pred vratima. Ona društva, koja su se lane oglušila biti če pozvana na odgovornost. Ove godine imadu sva društva bez iznimke prirediti Savezni dan.
Zdravstveni odsek upozoruje na zaključke skupštine u Djalcovu glede apstinentskog polcreta, koji zaključci stupaju na snagu danom 1. oktobra o. g. Izdat če se proglas u cSokolskom Glasniku^.
Tajnik br. dr. Fux izveštava da je odbor za podignuče spomenika palim junacima na Bregalnici u Štipu pozvao JSS na sudeloVanje za dane 26. do 28. septembra o. g. Odbor moli, da Savez pošalje 40 najboljih vežbača, koji če uzornim nastupom uveličati proslavu, a ujedno delovati na porastu Sokolstva u onim stranama. Zaključuje se molbi udovoljiti, a brat načelnik imade spremiti sve glede nastupa. — SOS zahvaljuje se za sudelovanje na VIII. sletu u Pragu. Objavit če se u «Sokolskom Glasniku». — Župa Sarajevo izveštava, da če tužiti sudu radi uvrede «Katolički Listov Punomoč za zastupanje izdaje Savez. — Redaktor Pustoslemšek izveštava, da če deputacija Lužičkih Srba stiči u našu državu, da priredi nekoliko propagan-dističkih predavanja sa skioptikonskim prikazivanjima. Moli Savez za organiziranje tih predavanja. Prima se. — Župa Zagreb moli za dozvolu da se pozovu susedne župe na javnu vežbu u Breganu 19. septembra o. g. Rf spredmetno, jer je društvo Bregana javilo, da vežbu odgađa za dan
3.	oktobra. — Na predlog brata Turka zaključuje se pozvati gospodarski odsek da se iz nova konstituira.
XXVI. redovita sedniea starešinstva JSS dne 20. septembra.
Prisutni: Kajzelj, Franke, Fux, Gregorin, Jeras, Kandare, Marolt. Račič, švajgar. Turk i Zelenko. — Opravdani: C'obal, Gangl, Jamar, Košir, Ludvik, Mis. Murnik, Smertnik.
Sednicu otvara podstarešina brat Kajzelj. Izveštava da brat Mis odlazi u Ameriku, gde kani ostati godinu i po. Radi toga polaže svoju čast u starešinstvu Saveza. Zaključuje se u počast brata Misa prirediti oproštajno veče. — Zagrebačka župa saopštuje da če se javna vežba u Bregani obdr-žavati 3. oktobra o. g. Savez če zastupati brat Švajgar. — Župa Ljubljana saopštuje, da imovina društva u Brezovici nije njegovo vlasništvo, več Društva za gradnju sokolskih domova. — Župa Ljubljana moli Savez za sudjelovanje na svojoj odborskoj sednici. Savez zastupat če brat starešina i tajnik. — Izveštaj blagajnika brata Turka o primicima i izdacimu uzima se do znanja. — Statističar brat Švajgar predlaže da se temeljem zaključka glavne skupštine u Djakovu sazove zbor svih statističara, i to u Beograd. Zaključuje se isti sazvati za dan 24. oktobra, a istodobno s njime spojiti i zbor pročelnika prosvetnih odelenja. — Dalje izveštava brat Švajgar da su se osnovala nova društva: Zavidovič, Giljane, Čepin, Sopot, Mirkovci, Mrkonjič-grad, a društvo Niš I. ujedinilo se sa maticom. Brat podstarešina izveštava da polaznici saveznog prednjačkog tečaja prireduju 26. septembra izlet na Bled. Zaključuje se da se brača iz starešinstva Saveza prildjuče izletu.
ZBOR ŽUPSKIH PROSVETITELJA I STATISTIČARA U BEOGRADU.
Povlastica vožnje. — Mesto sastanka.
Saopštuje se:
I.
Ministarstvo saobračaja pod brojem G. D. K. O. Br. 9648 od 7. oktobra o. g. odobrilo je povlastica od 50 % popusta na redovnim voznini cenama svima onim članovima sokolskih župa i društava iz čitave države, koji. žele učestvo-vati kao delegati na zboru župskih prosvetitelja i statističara, koji če se obdržavati u Beogradu na dan 24. oktobra o. g. Povlastica važi od 24. do 27. oktobra o. g. za vse pruge i vlakove osim vlakova S. O. E. uz običajne uslove. Oblasne železničke direkcije o tome su obaveštene.
II.
Zbor se održaje u zgradi II. niuške gimnazije u sali br. 17.
Starešinstvo J S S.
SVIMA BRATSKIM ŽUPAMA I DRUŠTVIMA!
Dan 1. decembra, dan koji slavimo kao Sokolski Savezni dan, tako rekuć jest pred vratima. Neka društva več sada porade na tome, da taj dan proslave dostojno, a na način da sc postigne svrha u koju se taj dan prireduje. Ovc godinc ne poznajemo nikakovih izgovora. Svako društvo mora da priredi Savezni Sokolski Dan. Župe pod vlastitom odgovornošču neka paze na društva da započnu sa pripravama.
Zdravo!
Starešinstvo J S S.
_________________________IZ ŽUPA______________________________________
IZ SKOPLJANŠKE ŽUPE.
Sokoli iz Giljana kralju. Nj. Vel. Kralj prilikom svoje posete koju je učinio u maju o. g. u Giljanama izjavio je želju da se u ovoj maloj varoši osnuje sokolsko društvo. Povodom loga polovieom septembra održan je veliki
zbor građana, na kome je doneta odluka, da se pristupa osnivanju sokolskog društva. Sa zbora poslan je kralju telegram.
IZ ŽUPE «SVETOZARA MILETIČA* — NOVI SAD.
Rad župe. U župi Svetozara Miletiča sa sedištem u Novom Sadu započelo se, odnosno nastavilo intenzivnijim radom. Vidi se, da se opet pokrenula ruka brata Milana Teodoroviča, koji je natrag preuzeo načelništvo župe. On je odmah sazvao zbor društvenih načelnika, koji je zaključio da se priredi i održi župski prednjački tečaj. Svako društvo dužno je da barem jednog polaznika pošalje u tečaj. Kako se do godine imade obaviti otvaranje Sokolskog Doma u Somboru, to če se tom prigodom održati župski slet večeg obima. Uz zbor društvenih načelnika sastao se i upravni odbor župe, koji je saslušao izveštaje tajnika, načelnika i blagajnika. Brisano je društvo Kula, a primljena su novoosnovana društva: Kisač, St. Kanjiža i Kulpin. Sokolsko društvo u Srbobranu priredilo je javnu vežbu uz sudelovanje bratskih dru-štava iz St. Bečeja, Subotice, Sente, Ade i Kule. Istoga dana održana je i večemja akademija. Građanstvo je u velikom broju posetilo obe priredbe, čime je osiguralo potpun moralan i materijalan uspeh.
Župski prednjački tečaj. Sokolska župa u Novom Sadu prireduje svoj župski prednjački tečaj od 15. do 28. oktobra o. g. u Novom Sadu. Za polaz-nike javilo se 18 lica, i to: 9 članova, 7 članica i 2 vojnika. Dnevno če se raditi osam sati. Predavat če poznati sokolski radnici: Miroslav Vojinovič, Milan Teodorovič, Ludmila Truksova, Pavle Daljer, dr. Vladimir Belajčič, dr. Toma Jovanovič, dr. Nikola Mrvoš, Vojin Jovanovič i Aleksa Popov. Predavat če se svi predmeti prepisani za župski prednjački tečaj.
IZ SOKOLSKE ŽUPE «PETAR VELIKI OSLOBODILAC* U TUZLI.
Sokolske svečanosti u Tuzli. Posle dugotrajnih priprava izvršene su na 19. septembra o. g. tri velike sokolske svečanosti u Tuzli, koje su ujedno bile tri velike nacionalne manifestacije i ujedno manifestacije jugoslavenske sokolske ideje. — Današnja sokolska župa, a pre oslobodenja sedište po-savsko-podrinskog srpskog sokolskog okruga, bila je rasadnikom sokolske misli ne samo za svoju oblast, nego i za celu Bosnu. U arhivima se i danas nalazi mnogo dokumenata, gde se pojedina mesta iz najudaljenijih krajeva Bosne i Hercegovine obračaju u Tuzlu radi osnivanja sokolskih društava. Taj intenzivni predratni sokolski rad dao je mnoge pozitivne rezultate, a sokolska svest bila je na tolikom stupnju, da su pojedini Sokoli zalagali i svoje živote za sokolsku stvar. Odmah posle Oslobodenja rad je nastavljen u duhu jugoslavenskog Sokolstva i 19. septembra o. g. slavio je svoju 20go-dišnjicu. — Taj jubilej okrunjen je uzvišenim darom Njegova Veličanstva Kralja — zastavom, koju je poklonio tuzlanskoj župi i kojoj je preko svoga izaslanika kumovao. Tuzlanska oblast kao pogranična, a i Tuzla sama nmogo je stradala za vreme svetskog rata. U samoj Tuzli obešeno je 29 ljudi o or vojnih austro-ugarskih vlasti. Odmah, kad je naša župa obaveštena o Kralje-vom poklonu, izabran je naročiti odbor za proslavu 20godišnjice sokolskog rada u Tuzli i prenos kostiju i podizanje spomen ploče narodnim mučenicima.
Ovde je potrebno napomenuti jednu stvar, da je i ovim činom Sokolstvo 19. septembra pretvorile u spontane nacionalne manifestacije.
Na svečanostima je zastupao Kralja brigadni general gosp. Ilija Petkovič, Ministra Vojnog zastupao je pukovnilc gosp. Milorad Lazarevič, Komandanta
II.	armijske oblasti gosp. Ilija Pavičevič, potpukovnik. Jugoslavenski sokolski savez prestavljao je sam starosta br. Engelbert Gangl, a sarajevsku sokolsku župu bral Stevan Žakula.
Na 19. septembra od (j. do 9. sati u jutro održane su lakoatletske utakmice, koje su vodene za prvenstvo, jer je starešinstvo župe ranije prepisalo, da če župsku zastavu dobiti na čuvanje ono sokolsko društvo župe Tuzlanske, koje odnese pobedu na lakoatletskim utakmicama. Tu pobedu odnelo je bratsko društvo iz Beljine. U 9 sati bio je skup koi'poracija, Sokola, građanstva i prestavnika vojnih i civilnih vlasti na srpsko-pravoslavnoin groblju — radi prenosa posmrtnih ostataka povešanih narodnih mučenika.
Ovde je potrebno napomenuti jednu stvar, da je i o vi m činom sokolstvo manifestovalo svoju ideju, jer je istodobno izvršen prenos i sahrana u za-jedničku grobnicu i jednog Hrvata, koji je stradao 1914. godine za istu ideju.
Ovo je bila jedna povorka bratstva, ljubavi i jedinstva, kakve Tuzla nikad nije zapamtila. Učestvovale su sve tuzlanske škole, sve korporacije, sve kulturne ustanove, katoličko i pravoslavno sveštenstvo, svi Srbi, svi Hrvati, muslimani i sve što je osečalo iskrenu pažnju prema ovim mučenici ma. Učestvovalo je 5000 do 6000 ljudi. Špalir okolo četvora mrtvaška kola, pravili su dobrovoljci i Sokoli. Kod pravoslavne crkve, gde se je izvršila sahrana izvršili su religiozne obrede pravoslavni i katolički svečenici, a onda je starešina tuzlanske sokolske župe b'rat Stajic otkrio spomen ploče i u jednom oduševljenom govoru predao ih na čuvanje tuzlanskoj srpsko-pravoslavnoj opštini. Iza toga je govorio ispred sokolskog naraštaja brat Vojo Bijelič, naraštajac, a ispred Sokola Tuzlanske župe brat Kosta Matijaševič. Posle toga položeno je 23 venca, koje je svaka korporacija položila uz prigodan govor. U 12 sati bio je narodni ručak, koji je prireden porodicama povešanih narodnih mučenika, a u 3 sata otpočeo je svečani momenat razvijanja župske zastave. Ovaj čin obavljen je uz mnogobrojno prisustvo gra-danstva i Sokola cele tuzlanske župe, koje je bilo postrojeno pred tritonom, koja je načinjena za izaslanika Kraljevog i prestavnike Sokolstva.
Kad se je izaslanik Kraljev pomolio se sa zastavom, zasvirala je vojna muzika sokolski marš, a posle pozdrava, obišao je Kraljev izaslanik sve kategorije članstva, svaku pozdravio sa «Zdravo», a iza toga je otpočelo razvijanje zastave. Starešina župe brat Staja Stajic umolio je Kraljeva izaslanika <la razvije zastavu, što je ovaj učinio uz topao patriotski govor, privezavši traku Kraljevu, jer je Kralj ujedno i kumovao zastavi, te ju je predao starešini župe bratu Stajiču, koji se je govorom zablagodario Kralju na poklonu i kumovanju i istakao značaj ovog uzvišenog poklona. Posle pozdrava Kralju muzika je intonirala himnu. Iza toga je starešina župe predao zastavu žup-skom načelniku, a ovaj ju je predao pobednoj vrsti bratskog sokolskog društva u Beljini, koja je odnela pobedu na lakoatletskim utakmicama toga dana. Zatim je starešina saveza brat Engelbert G a n g 1 održao govor iz kojeg su zasjale zrake ljubavi i bratstva, odanosti prema Kralju i otadžbini. Setio se neoslobodene brače, koja stenje pod tudinskim jarmom i istakao značaj Sokolstva u nacionalnoj borbi. Ovaj govor brata Gangla potresao je sve duše prisutnih i ostavio najdublji dojam i sečanje. Završetak je bio pozdravljen frenetičnim pljeskanjem, a onda je bio defile Sokola pored župske zastave. Posle razvijanja zastave, održana je uspela javna vežba na kojoj je pozdravljen nastup naše vojske.
Na veče u 9 sati, izvršena je na akademiji, koja je održana u hotelu Bristob 20godišnjica sokolskog društva u Tuzli, kojom prilikom je brat Stevan Žakula, koji je ujedno jedan od osnivača Tuzlanskog sokolskog društva — održao lepo predavanje o razvitku i radu Srpskog Sokola u Tuzli do oslobodenja. Naročito treba istači veoma uspelu tačku programa: Patuljci i vile od Karela Kordika, koju su izvela sokolska deca.
Tako su svršene svečanosti, a dan 19. septembar os ta če historijski sokolski dan Tuzlanske sokolske župe.	B.
IZ SOKOLSKE ŽUPE «STROSMAJER» — OSIJEK.
Prednjačili župski tečaj. Sokolska župa «Strossmayer» u Osijeku započela je 3. oktobra o. g. svojim župskim prednjačkim tečajem, kojeg vodi načelnik župe brat Fran Lhotski. Tečaj če potrajati 15 dana sa predvidenih 120 sati u kojima če se predavati: Povest telovežbe (opčenito); povest Sokolstva; . povest Jugoslavena; kako treba voditi zapisnike, upute u vodenju statistike,
0 spravama i dvoranama; sokolska misao; sokolska metodika; anatomija; fiziologija; prva pomoč (praktično); lekarsko odelenje; prva pomoč apoteke: prosvetni rad u Sokolstvu; kako treba voditi kataster; kako se mora voditi sokolska blagajna; Tvršov sistem (praktično i teoretski).
Sokolsko društvo v Valpovu. Val opčeg separatizma u narodnom i dru-štvenom životu u Hrvatskoj nije poštedio ni naše sokolsko društvo. Počeci toga gibanja kod nas datiraju tamo od kraja 1922. godine. Nu obazrivom
1 taktičnom vodstvu našeg društva ima se zahvaliti, da taj pokret nije gotovo četiri godine imao faktičnog uspeha nego se je stvar eto do letos zavlačila, i da to gibanje nije završeno rascepom unutar društva nego je nezadovoljstvo kanalizovano izvan redova našeg društva kao organizacije. Cir je pukao u junu o. g. — i što nije sokolski vredilo, našlo se je izvan društva. Time se je društvo doduše umanjilo za oko 30 članova, ali je ono idejno dobilo na vrednosti i moralno je u svojoj nutrini ojačalo.
Usprkos prepada reakcionaraca i od njih zavedenih omladinaca, društvo je održalo svoju javnu vežbu i — 15 Sokola i Sokolica poletjelo je na veliki slet u Prag, da se na vrelu slavenskog bratstva napiju žive vode sokolskog rada i poleta. Pod jesen, 20. septembra, priredismo malo sokolsko poselo sa nekoliko telovežbenih tačaka uz vodstvo načelnika brata Iv. Abra-miča. Deca su vežbala Bogunovičevu telovežbenu scenu, naraštajci Jankovičeve sustavne proste vežbe, Sokolice na ručama, a odjel prednjaka i starijih naraštajaca na preči. Tu smo bili upravo iznenadeni, kako su se neki naši naraštajci lepo razvili kao vežbači. Samo izdržljivo napred, a ni koraka nazad!
Nakon posela održan je članski sastanak. Tu je brat Desaty prikazao idejne i psihološke uzroke današnjeg stanja Sokolstva u Hrvatskoj. Doku mentima je dokazao, kako u ovim stranama prije rata nisu svuda jednako i ispravno shvačali sokolsku zadaču, i da je današnje stanje posledica to," nejednakog shvačanja sokolske misli. Dalje je ukratko prikazao, kako je došlo do separatističkog Sokolstva u Zagrebu, u našoj župi pa konačno kod nas u Valpovu, i kakav je današnji položaj našeg sokolskog društva. Sledila je debata o sredstvima i o načinu, kako če se učvrstiti Društveni rad. Na večer je prireden srdačni bratski oproštaj sa bratom Desatyjem, dugo-godišnjim društvenim prednjakom, koji je otišao iz Valpova u Varaždin, da onde prosledi svojim agilnim radom na korist našeg Sokolstva. V.
IZ SOKOLSKE ŽUPE «DUŠANA SILNOG* - BEOGRAD.
Vanrcdna skupština Sokolskog društva I. u Beogradu, U gimnastičkoj sali druge muške gimnazije, gde se privremeno nalazi sokolana, održana je vanredna skupština Sokolskog društva I. u Beogradu, kojoj je pred-sedavao starešina br. dr. Voja Kujundžič. Pošto je dosadanja uprava odstupila, to je birana nova, i to: starešina dr. Sveta Mihajlovič, prvi podstarešina dr. Drag. Gjorgjevič, drugi podstarešina Rad. Uskokovič; načelnik Paja Vukičevič; tajnik Dragan Ilič, blagajnik Miloje Kuzeljevič. Nakon provedenog izbora povela se debata o mnogim internim društvenim pitanjima, pa je skupština zaključena.
IZ SOKOLSKE ŽUPE «PETRA MRK()NJIĆA» — BANJALUKA.
Župska javna vežba i utakmice u Prnjavoru.
Dne 5. septembra o. g. održala je sokolska župa Petra Mrkonjića vežbu u Prnjavoru na kojoj je učestvovalo članstvo iz četiri društava. Usled velikih zapreka pri prevozu, veliki deo članstva nije mogao učestvovati, a i sav naraštaj je također m or a o izostati od ovoga nastupa. Ipak je i moralni i materijalni uspeh bio neočekivan. Več do podne održane su probe i povorka, a nakon toga se uputilo celokupno članstvo sa starešinstvom župe na mestno groblje i položilo venac na grob bivšeg starešine prnjavorskog društva pok. Gjorgja Bugarskog.
Posle podne u 4 sata počela je javna vežba nastupom članova (30) s praškim prostim vežbama, koje su vrlo dobro izvedene. Iza toga su sledile vežbe na spravama, razne posebne tačke društava izmedu kojili valja istaknuti kao lepu i uspelu tačku vežbe prnjavorske dece sa venčičima. Onda su odvežbale članice (24) praške proste vežbe, te društva iz Prnjavora i Banje Luke vežbe šesnajstorice. Sve tačke programa izvedene su lepo i skladno. Jedina je šteta što i naraštaj nije mogao nastupiti. U veče je održana zabava u Sokolani, koja je protekla u nekom naročitom raspoloženju.
Sutra dan 6. septembra započele su utakmice članstva i trajale do 1 sat posle podne. Več sam dan odreden za ovu utalcmicu bio je nezgodan, .jer posle dve skoro neprospavane noči, nakon napomog putovanja i javne vežbe prošloga dana nije se mogao očekivati osobiti uspeh. Ipak je članstvo pokazalo besprimernu volju i izdržljivost. Nastupila su 2 odelenja (Drvar i Prnjavor) u šesteroboju, po 2 pojedinca nižega razdela sa vežbama za prašku utakmicu iz Banja Luke i Prijedora, dok je utakmica članica morala sasvim otpasti zbog kratkoče vremena i malog broja sudaca. Sad dolazi i jedna novost župskog T. O.: utakmica za prvenstvo župe. Takmilo se iz po jedne propisane i jedne slobodne vežbe na preči, ručama i konju, prostih vežbi, te bacanja kugle i skoka u vis po redu natecanja JSS. za više odelenje. Propisane vežbe bile su dosta tteške i duge, a slobodne vežbe i teške i duge, a osim toga u mnogo slučajeVa riskantne, što je i razlog dosta niskom rezultatu. Prvi je bio brat Uroš Stefanovič sa 65 tačaka (72-22 %) izmedu 5 takmičara (svi iz Banje Luke). Ovde se mora spomenuti površnost 'Г. O. kod od redi-vanja uslova za ovu utakmicu, što je dalo povoda neraspoloženju nekih takmičara. Stavljati uslove za težinu slobodne vežbe pred sam nastup vrlo je čudno vata stvar, a još čudnije zvuči odgovor na pritužbu da je teškoča slo-iodne vežbe prestrogo ocenjena: «Pa ti si dobar vežbač na ovoj spravi, morao si težu vežbu sastaviti!» Kao da onaj drugi vežbač ne mora biti bolji na nekoj drugoj spravi! Ili kao da nije propisana vežba merilo za teš-koću slobodne. — Ipak je ova utakmica postigla svoju svrhu: napredak vežbača je bio očit
U šesteroboju nije bilo naročitih rezultata usled izmorenosti, no vidila se ponegde i nesprema kao kod trčanja. Ako se mogu društva tužiti, da nerjiaju sprava, ne može se niko tužiti, da nema ceste ili polja. Uopče lakoj atletici valja posvetiti više pažnje. U šesteroboju su kao prvi izašla brača: Ljubo Kozomarjć i Mirko Peleskič iz Drva ra sa 39 tačaka.
Sad dolaze oni, koji su najmanji po broju, ali najbolji po spremi. Prvi njihov nastup na spravu več je pokazao vrlo dobru uvežbanost. Šteta da zbog slabih komunikacija nisu mogla nastupiti cela odelenja. Opet nam je uskinuto jedno zadovoljstvo, da vidimo utakmicu onih, medu članovima naj-mladih, ali najambicijoznijih. Kao prvi je brat Jovan Radojković (Banja Luka) sa 66-5 tačaka (83-12 %), a drugi bral Drago Medič (Prijedor) sa 65 tačaka (81.25 %). Pmjavorsko društvo je za ovu priredbu provelo sve pripreme upravo savršeno, pa zato zaslužuje svako priznanje i hvalu.
M. P u h a 1 o.
RAZNO
Vanredan uspeh praškog sleta. Osmi slet u Pragu pokazao je sjajan finansijski rezultat. Pojedini odbori rade punom parom, kako bi mogli zaključiti svoje poslove i referirati glavnom odboru. Ma da definitivni rezultati nisu još uredeni, javlja se» da su u finansijskom pogledu vrlo povoljni, a to u glavnom zbog toga, jer je režija i administrativni rad bio izvršen od Sokolstva besplatno. Za ulaznice salcupljeno je 10 milijona
800.000	Kč. Osnovni garantni fond od 3 milijona 400.000 Kč ostati če nedirnut. Osim toga biti če još znatan čisti prihod. Buduči slet biti če verovatno 1932. godine, prilikom 70-godišnjice osnivanja Sokolstva i 50-godišnjice prvog sleta.
Čudnovata slutnja. Pokojni brat Karel Vaniček napisao je pred VIII. sve-sokolski slet članak, koji je započeo rečima: Preda mnom je još m o ž d a samo jedan slet...» Reč «možda> bila je kobna slutnja, da on toga gran-dioznog sleta neče doživiti, a kako bi se radovao i što bi sve lepog napisao, da je doživio triumf sokolske misli?
Telovežbcni savcz českoslovačke socijalističke stranke (U. T. S.). Za vreme praškog sleta održan je u Pragu sastanak telovežbenih organizacija českoslovačke socijalističke stranke (nacijonalni socijaliste). U redovima ne-prijatelja Sokolstva nastala je otvorena radost, pa su šilom hteli da iskon-struišu, kako se stvara jedna nova organizacija protiv Sokolstva. No brat Klofač je brzo razbio njihove zlobne nakane. On sam, koji je predsedavao tom sastanku i otvorio ga svečanim govorom, izjavio je, da ova akcija českoslovačke socijalističke stranke nije nikako uperena protiv Sokolstva, naprotiv U. T. S. imade zadaču da udruži več postoječe telovežbene organizacije, koje su se izjavile za partijski program u jedan savez. Ove su organizacije do sada bile sportske, biciklističke, streljačke i turističke. To stranka pako čini, da omoguči širokim slojevima naroda, da mogu posle svog dnevnog rada posvetiti se telesnom odgoju, jer on mora da bude temelj lozinci czdrav narod*. U. T. S. hoče da neguje telovežbu i to zato, jer ona neide za rekord ima več hoče da šport zadoji idejom. Zato je, da se ta nakana još bolje razumije, brat Klofač u cčeskom Slovu» napisao članak, u kojem je kazno, da je sastanak U. T. S. održan u sletske dane baš zato, da se svima pokaže, da se českoslovačka socijalistička stranka svojim radom i idejom posvema po-dudara sa Sokolstvom, pa da hoče da i organizacijono radi u najintimnijem dodiru sa ČOS. Telesnom odgoju imadu se privuči najširi krugovi naroda, jer on je prvotni uvet razvitku naroda i države. ČOS. biti če zamoljena da UTS-u. bude pri ruci svojim savetom i da pošalje svoje instruktore kako bi odgoj radnika, koji ne mogu u sokolane radi svojih staliških prilika, tekao u duhu ideja 'l’yršovih. Nastojanje brata Klofača ide za time da on zade u narod i da ga sokolski odgoji, dakle da poradi na jačanju Sokolstva. On hoče da svaki pojedinac bude Sokol, zato i završuje svoj članak rečima: :Tko može, neka odmah stupi u Sokol!»
Telovežba u Belgiji. Od najnovijeg doba se u Belgiji telovežbi posvečuje osobita pažnja. Naročito u školama posvečuje se vanredna skrb telesnom odgoju. Ovde je gotovo celo težište telovežbe stavljeno na laganu atletiku, pa se deca obvezatno podučavaju plivanju, a u zimi skijanju. Osim toga stalno se priređuju vežbe u hodanju, oveči turistički izleti, logorovanje i t. d. Sve je to dokazom, kako se svuda dolazi do spoznanja, da je vazduh i voda najbolji odgajatelj tela.
Smisao za telovežbu kod nas i drugde. Nakon praškog sleta mi smo se divili odličnom posetu gledalaca, koji su u broju od nekih 140.000 ljudi napunili sletište. I to što je nas zapanjilo, kod Francuza, Engleza i Američana jest običajna pojava, koja se obnavlja svake nedjelje. Na primer u
Engleskoj jedna obična sportska priredba privuče 120.000 do 150.000 gledalaca. Kako je bilo na sletu u Pragu, tako je u Londonu svake nedjelje. Jednako je u Americi, gde se svake nedjelje proda ulaznica poprečno za
140.000	gledalaca. A kod nas u Jugoslaviji? Da ni ne spominjemo. Češke sokolske osrednje priredbe privuku obično ‘20.000 do 30.000 gledalaca, a mi se osečamo sretnima, ako skupimo nekoliko stotina gledalaca. Kada če u našeg naroda shvačanje za telesni odgoj dovinut se do tog nivoa na kojem je kod Engleza, Američana i Francuza?
Telesni odgoj mladeži u Francuskoj. U telesnom odgoju mladeži pred sviui kulturnim narodima prvenstvo nosi Francuska. Ona neprestano razgrajuje postoječe sisteme, nadopunjava razna naredenja, usavršuje vežbao-nice i doterava učiteljski gimnastički kader. Upravo sada radi se u Francuskoj na tome, da se iznova reorganizira telovežba i šport. U tu svrhu nedavno je osnovan poseban državni gimnastički sekretarijat. Glavni sekretar ove nove ustanove u vezi sa vojnim nadleštvima, školama i gim-nastičkim te sportskim organizacijama sada izrađuje osnovu za podupiranje
i	promicanje gimnastike i športa u Francuskoj. Sve to kani se postaviti na jednu sistematsku osnovu, a sprovodenje povjeriti prvorazrednim instruk-torima.
Žena i telovežba. Na nedavnom lekarskom kongresu održala je poznata pobornica ženskog telesnog odgoja gdja. Strasmanova referat o interesantno] temi:	Zena	na	polju	telesnog odgoja i sporta.» Ona je u principu bezuvetno
zato da svaka žena njeguje telovežbu i šport. No ostro se izjavljuje protiv toga, da to one čine na svoju ruku, jer žena treba da odabere same one vežbe, koje odgovaraju konstrukciji njezinog tela. Tu treba da imade lekar odlučnu reč. Ona tvrdi, da i ona žena koja se oseča bolesnom, treba da goji telovežbu, naravno uz nadzor lekara. No odlučno se izjavila protiv toga, da se žene nadmeču za rekordima, jer zada ca telovežbe i športa kod. žena nije ta, da stvara tip, koji bi se nadmetao sa muškarcem, šlo više to je nemoguče, ako se neće sve dovesti do apsurdnosti.
Plačeni funkcijonari. Potrebe velikih društvenih organizacija Šesto su puta tolike, da se mora namestiti radnike, činovnike stručno spremne, da vrše društveni posao u organizacijonom ili administrativnom pogledu. Kod nas se to shvača nekako onialovaŽE\juči, dok je u naprednoj Americi u Saveznim Državama zakonom određeno, da svaki funkcijonar bilo to kojeg zakonom po vlasti priznatog društva, mora biti za svoj rad honoriran. Kazumije se, da od toga nije isključeno ni Sokolstvo. Stoga če biti za nas zanimivo da vidimo kako su u Americi plačeni sokolski funkcijonari. (Plače su iznesene u godišnjem iznosu.) Predsednik: dolara 500 (28.000 dinara); I. i II. podpredsednik: dolara 75 (A.200 dinara); tajnik: dolara 3000 (168.000 dinara); blagajnik: dolara 500 (28.000 dinara); oružar: dolara 100 (5600 dinara); redaktor: dolara 2700 (151.200 dinara); prosvjetitelj: dolara 10 (560 dinara); načelnik: dolara 200 (11.200 dinara); zamenik načelnika: dolara 50 (2800 dinara). No svaki od ovih funkcijonara imade da položi kauciju več prema višini svoje funkcije i to: predsednik dolara 1000 (56.000 dinara); tajnik dolara 7500 (420.000 dinara); blagajnik dolara 5000 (280.000 dinara); oružar dolara 1000 (56.000 dinara); redaktor dolara 5000 (280.000 dinara) i t. d. Hoče li tko ovoj brači reči da su — plačenici?
Lekarski pregled gimnasta i sportista. U Frankfurtu nedavno je uvedena sportsko-lekarska komisija pod vodstvom profesora Bethea. Ova komisija imade dužnost da stalno pregledava evakog sportistu i gimnastu. I za ovo kratko vreme, što ta komisija deluje, pokazali su se sjajni rezultati. Komisija vodi tačnu statistiku o svim antropološkim datima, vrsti športa ili telovežbe
i	daje savete pojedincima kako i u čemu imadu da se razvijaju.