KRALJEVINA SRBA, HRVATA 1 SLOVENACA INDUSTRIJSKE SVOJINE IZDAN 1. AVGUSTA 1925. PATENTNI SPIS BR. 3008. UPRAVA ZA ZAŠTITU KLASA 31 (1) J. Roth, Aktiengesellschaft, Eisengiessereien und Maschinenfabriken, Berlin—Tempelhof. Mašina za izradu kalupljenih predmeta od plastičnog materijala u sitnim 'zrnima. Prijava od 6. februara 1924. Važi od 1. juna 1924, Ovaj se pronalazak odnosi na mašinu za izradu kalupljenih predmeta od plastičnog materijala u sitnim zrnima, n.pr. od porculanske zemlje iii od drugog zrnastog iii praškovitog materijala, kakav se n.pr. upotrebtjava za izradu elektrišnih predmeta za izolaciju Naročilo treba da se izrade kalupljena podnožja za razvodnike, porculanska dugmeta, uvlačne kutije i t.d. u fabrikaciji na veliko (u masi), kod kojih se nalaze ispadi i upadi kao i bu-šotine, koji se proizvode šiljcima i štambiljima. Doosad upotrebljavane preše obično nisu do-zvoljavale mašinski rad, tako da je produkcija takve preše vrlo mala. Ali pri izradi ka-'upljenih predmeta treba naročilo da se pazi. da se ne pokvare ivice kalupljenog predmeta, naročilo na mestima, na kojima ima štambilj šupljine, u koje lako zastane materijah Da se postigne brz rad preše, vrlo je važno, da se brzo i pouzdano puni kalup. Ali pošto materijal za punjenje u njegovom obliku iz sitnih zrna iii u praškovitom obliku, pada vrlo polako, mora put padanja da bude sasvim mali, odn. mora kalup sa punjačem da se kreče protiv pravcu u kome pada materijal za punjenje. To se postiže po ovom pronalasku time, što je matica sestavljena na način mozaika i prsten, koji sačinjava spoljašni omotač kalupa, podiže se sa punjačem tako, da pri torne kretanju, materijal za punjenje, zbog svoje ustrajnosti stoji u neku ruku kalup se povuče preko materijala. Pošto istovremeno počinje padanje, ulazi materijal za punjenje velikom brzinom u kalup, tako, da se time znatno povišuje brzina rada preše. Zalim je važno, da količina, koja se puni u kalup bude uvek podjednaka, da zbivanje biva uvek do podjednake gustine materijala. To može da se potpomogne time, što se na poznati način materijal koji je pre zbijanja uvek labav, napuni u neki veči kalup, koji pri zbijanju odgovarajuči umanjuje Mora takodjer da se brine i za odgovara-juče odvodjenje kalupljenih predmeta, i da bi se sprečilo kvarenje gotovih predmeta, odnose se oni pomoču elastične trake, tako da pri prelazu izmedju kalupa i prenosne trake struja sabivenog vazduha duva na kalupljene predmete iii ih obilazi, tako da oni dolaze nepro-menjeni na prenosnu traku. Na crtežima je predstavljena jedna takva mašina i tu pokazuju; sl. 1. izgied spreda. sl. 2, presek po črti 1 — 1 na si. 1, sl. 3, jedan kalupljen deo gledan odozgo. sl. 4, presek po črti 2—2 sa sl. 3. sl. 5, donju maticu uz to sa pokretnim de-lovima, koji uz nju spadaju, pri čemu su pojedini delovi predstavljeni u dužini skračeni, u poprečnom pravcu uveličani, da se jasnije pokažu pojedini delovi. sl. 6, pokazuje uzdužni presek kroz pokret-ne delove, sa pokretnim mehanizmom, koji odgovara mehanizmu na sl. 1 i 2. sl. 7, osnovu uz to, na kojoj se vidi ras-pored pokretačkih šipki, naokolo u krugu. ši. 8, pokazuje presek kroz pokretni meha-nizam gornje matice odn. štambilja. sl. 9, presek kroz promenjeni pokretni me-hanizam gornje matice. sl. 10, uzdužni presek po črti 10—10 sa Din. 60' - sl 11, kroz napravu za punjenje u položaj punjenja, iznad kalupa. sl. 11, osnovu naprave za punjenje sl. 12, presek po črti 12 —12 sa sl. 12, sl. 13, presek promenjenog oblika zagatke za punjenje. sl. 14, kalupljen predmet sa prstenastim usekom, koji ide naokolo sl. 15, uzdužni presek kroz kalup za iziadu tog kalupljenog predmeta. sl. 16, osnovu dela za kalupljenje prste-nastog useka, u otvorenom položaju, sl, 17, osnovu istog dela u zatvorenom položaju. si. 18, osnovu promenjenog dela, delom u proseku delom u izgledu. sl. 19, presek kroz kalup za izradu predmeta u obliku cevi. sl. 20 i 21 pojedinosti uz kalup po sl. 19, sl. 22, ležište za pokretne šipke. Na osnovnoj ploči 1 pričvrščene su šip-kama 2 i cevima 3, tri ploče 4, 5 i 6, koje sačinjavaju skelu mašine. U pločama 4 i 5 smeštena su ležišta 7 i 8, u kojima se okreče stublina 11, pomoču rukavaca 9 i 10. Ležišta 7 i 8 mogu da se pomeraju u pločama pomoču navrtki 12 i 13 i lože, da se stu' blina može tačno da udesi u uzdužnom pra-vcu. Stubljina 11 izradjena je preimučstveno šuplja, i ima na njenoj omotačkoj površini izvesan broj krivih iseka 14, 15. 16, 17 i 18, koji su sastavljeni iz pojedinih delova i zavrčeni su. U ovom su slučaja predvi-djena samo pet kriva useka, ali prema potrebi mogu da se smeste proizvoljno istih prema torne koliko zahteva kalupljen predmet, koji treba da se izradi. Na gornjoj strani nosi stublina kukasti zupčanik 19, u koji zahvala kukasti zup-čanik 19a, koji je na vralilu 20, položen u ležište 21. Vratilo 20 pokreče kaišnik 22, koji pokreče proizvoljni izvor snage. Na gornjoj ploči 6 pričvrščena je donja matica 24 pomoču krakova 25, koja u svoj unutrašnjosti sačinjava pravu maticu. Oblik te matice zavisi od dotičnog kalupljenog predmeta koji treba da se izradi a sastoji se iz pojedinih delova, koji klize jedan u drugi, koji če docnije biti opisani. Naprava za pokretanje pojedinih matica sastoji se iz pojedinih čaura 26, koje obu-hvataju poprečni rasporci 27. Poprečne rasponce 27 zahvataju krakove 28, koji su zavornjima 29 spojeni sa raspoicima. Krakovi 28 pričvrščeni su navrtkama 30 i 31 tako, da se mogu pomerati po šip-kama 32, 33, 34, 35 i 36, koje se kreču u ležištima 37 si kalupima prema sl. 22, da se obezbedi lakši hod. Sipke mogu da se pokreču u pravcu osovine stubline’ 11 i zahvataju kalupima 38, koji su nameš-teni na pomerljivim ležištima 39 šipki 32 do 36, u krive useke 14, 15, 16, 17 i 18 stubline 11. Pri okretanju stubline 11 prenose krivi useci 14, 15, 16, 17 i 18 na šipke 32do 36 uzdužno kretanje prema potrebnim kreta-njima donje matice odn. gornje matice. Na gornjoj ploči 6, pričvrščen je stub 40, na kome je smešteno ležište 41 za gor-nju maticu 42. Sama gornja matica spojena je šipkom 43 sa šipkom 33, tako da i nju pokreče stublina 11 sa krivinama. Na stubu 40 pričvrščeno je neko drugo ležište 44, u kome se, oko zavornja 45, klati uspona poluga 42, čiji krak 47 pomoču zavornja 48 zahvata polu žicu 49, koja opet pomoču zavornja 50 -zahvala klizačko ležište 51. To ležište 51 nosi ploču 52. kojom ono pritiska gornju maticu 42, koja može da se pomera u le-žištu 41, da se gornja matica gurne ka donjoj matici odn. u donju maticu. Krak 47 dejstvuje zajedno sa polužicom 49, kao kolenasta poluga, pomoču koje se mogu brzo postiči dovoljni pritisci, kakvi su potrebni za zbijanje plastičnih praško-vitih masa. Kretanje za zbijanje proizvodi šipka 53, koja klizi u šupljem stubu 54 a pokreče je koji bilo od napred pomenutih krivih useka 14 do 18. Sipka 53 nosi na gornjem kraju dugme 55 sa nosastim rubom 56. Na dugme 56 dejstvuje opruga 57, koiu drže navrtke 58 u njenom položaju. Zajedno sa nosastim rubom dejstvuje jeziček 59 na poluzi 46, koji je pričvrščen na toj poluzi zavrtkom 60. Nosasti rub 56 i je-zičak 59, rade zajedno tako, da u najvi-šem položaju šipke 53, može donjim po-dizanjem ležišta 51, jezičak 59 slobodno da prodje pored nosastog ruba 56 i tek pri spuštanju gornje matice opet udje u putanju roba 56. Da se da donjoj matici u položaj zbi-vanja pouzdana podloga, smešteno je na ploči 5 podnožje 61, koje ima vodiljni žljeb 62. U taj vodiljni žljeb 62 klize sanke 63, koje noše na svojoj površini kolenu čeličnu ploču 64, o koju se podupiru po-kretni delovi 26 donje matice. Da se pri pražnjenju i punjenju kalupa dozvole potrebna kretanja, mogu sanke 63 da po kreču polužica 65 i ugaona poluga 66 za koju zahvata šipka 67, koja je vodjena u pločama 4 i 5, a pokreču je jedan od krivih useka 14 do 18. Ugaona poluga 66 položena je u ležište 68 na ploči 5. Izmedju gornje matice 42 i kalupa donje matice 24 može da se umetne punjač 69, koji položen u bloku 70 tako, da može da klizi, a koji blok je u vezi konsolom 71 sa spoljašnjim kalupom donje matice 24, koji može da se pokreče gore i dole. Pu-njač ima na jednom kraju komoru za pu- njenje, koja će biti docnije opisana, i ta komora za punjenje sprovodi na dole, materijal koji se nalazi u levku 72, u donju maticu. Levak 72 spojen je sa blokom 70, nekim crevom 73 ili sličnim, a nosi ga podupirač 74. Punjač 69 dobija svoje kretanje pomoču polužice 75 od ugaone poluge 77, koja je kod 78 pričvrščena u gornjo) ploči 6. Za krak 79 zahvata poluga kretača 80, koja je kod 81 nazgiobijena uz šipku 82. Ta šipka 82 obrazovana je slično kao šipka 32 do 36 i nosi na pomerljivom delu 83 jedan kalup 84. kojim može da zahvata u krivi usek 14. Oblik krivog useka 14 udešen je tako, da je višina podizanja za odgovarajuči deo donje matice i za punjač 69, podjed-naka; ali pošto su šipke 32 i 82 prema stubljini 11 sa krivinama, izmaknute za više od 90°, tako slede kretanje jedna za drugim u pravilnom redu. Gotovi več zbiveni polupljeni predmet* otvore se spuštanjem svih delova kalupa, koji strče u visinu tako da svi kalupski delovi donje matice prave ravnu površinu pa se onda izbacuje prednjom površinom punjače 69, izmedju matice; pri torne oni dolaze preko vodiljnog lima 85 na pren-sonu traku 86, koja se okreče oko kolurova 87 i 88. Ta je traka snabdevena na površini nekom mekanom masom, npr. sundje-rom od gume, i preimučstveno se kreče večom brzinom od brzine kojom punjač 69 izbacuje. Prenosnu traku pokreče glavni pokretački košnik 22 mašine ili neka naročita transmisija, ili inače na podesan način, nekim delom mašine, koji se kreče stalno ili sa vremena na vreme. U mnogim slučajevima se želi, da se kalupljeni predmeti, prevrnu, pre nego što dodju na prenosnu traku, tako da oni leže gornjom površinom na prenosnoj trači. Da se to omoguči, izbuši se pločica 85, i is-dod iste smesti se komora 89, u koju može kroz cev 90, da se sprovodi sabiven vaz-duh, Sabiven se vazduh sprovodi samo onda, kad kalupljen predmet delom prednje pločicu 85. Odgovarajuče upravljanje sabivenog vazduha može da vrši punjač 69 ili bilo koj drugi odgovarajuči deo mašine. Znatan deo ovog pronalaska sačinjava sama matica. Dosad je kod kalupljenih predmeta bio uvek potreban izvesan stepen nagiba kod površina sa strane, pa da se postigne podesno izbacivanje iz kalupa, n da se ne pokvari kalupljen predmet, što nastaje zbog toga, što se delovi zbivene robe, prilepe uz kalup. Praktično je bilo skoro nemoguče, da se proizvodi kalupljen predmet sa oštrim uglovima i ivicama, ako se nije dodavalo ulja uz masu, koje je sprečavalo prilepljivanje. Ali kukasti oblik (sa nagnutim površinma) ne može u mnogim slučajevima da se upo-trebi, naročilo kod kalupljenih predmeta za elektrotehničku industriu, pa je zato bio potreban naknadni rad u naročilom toku rada; i ipak se nije moglo da izbegne, da se ne pokvare ivice kalupljenog predmeta. Pa i uobičajan dodatak ulja osečao se nezgodan zp takve vrste kalupljenih predmeta, jer se time nije potpuno sprečavalo prilepljivanje zbivnog robe uz kalupljene delove. Radi toga je uvek bilo potrebno čiščenje kalupa. Ti se nedostatci uklanjaju time, što je matica odn. štambilj raspodeljena na način mozaika, Odgovarajuči površini kalupljenog dela, i pojedini su delovi svaki zasebno tako pokretni u drugim delovima, da se posle zbijanja najpre odn. jedni za drugim, povuku za toliko delovi, koji najviše strče, dok oni ne stoje na pod-jednakoj višini na susednim delovima. Zbog takvog rasporeda mogu stene sa strane i šupljine da se izrade potpuno obli a da se ne pokvare ivice kalupljenog predmeta pri izvlačenju kalupskib delova. Dakle više nije potrebno da se dodaje ulja masi, koja se zbija i nije potrebno čiščenje kalupa, jer kalup se čisti sam, kad se svi njegovi delovi postave u jednu ravan. Kod napred opisa mašine predvidjen je veliki broj šipki 32 do 36, koje pokreču pojedine mozaične delove matice. Da se jas-nije predstave pojedini delovi, koje leže prema sl. 1 i 2, u cevi 26 i u vodjici 24 donje matice, sad je na sl. 5 predstavljen njin prečnik u večoj, a njina dužina u manjoj razmeri. Isto tako su šipke 32 do 36 zamenjene šip-kama 133, 137, 144, 149 i 154, koje su še-matski označene na jednoj strani. Moglo bi odma da bude jasno, da se šipke mogu da smeste koncentrično u krugu one cevi, tako da delovi 132, 136, 142, 148 i 153, dobiju podjednaku dužinu. Podnožje 110 za električne razvodnike ima obično udublinu 111, od koje se prostiru na više u podnožje udubine 112, izmedju kojih je smeštena naročita udubina 113. Od udu-bina 112 idu bušotine 114 kroz podnožje, kao i naročite bušotine 116 za pričvrščivanje podnožja zavrtkama. Kalup za izradu kalupljenog predmeta takvog oblika ima spoljašnju čauru 116, koja klizi po stalnom prstenu 117, koji drže ploča 128, stub 128a i krakovi 25 (sl. 2), i koji svojom površinom 118 odgovara površini 119 kalupljenog predmeta. U prostoru 117 klizi blok 120, čija površina 121 odgovara površini 122 podnožja 110. Blok 120 ima bušo-tinu za štambilj 123, čija površina 124 odgovara površini 125 kalupljenog predmeta. U bloku 120 klize osim toga, dve čaure 126, koje odgovaraju izdubinama 112 i udešene su da prime štambilje 127 za bušotine 114. Ti štambilji za izradu bušotina 115 ne vide se na sl. 5, ali su, kao što može lako da se razume, takodjer uvučeni u bloku 129. Krajne površine štambilja 127 nalaze se na istoj vir sini sa čaurom 116, i mogu da se pokreču odlove odvojeno ili zajedno s njom. Štambilje 127 za bušenje pokreće ploča 129, s kojom su oni spojeni šiljcima 130. Ploča 129 ima čauru 131 za čiju uticu 132 zahvata pokretačka šipka 133. Čaure 126, koje obuhvataju štambilje 127, pričvrščene su u ploči 134. koju nosi čaura 135. Čaura 135 ima uticu 136, za koju zahvata šipka 137 i uzica 136 klizi u useku 138 čaure 131. Za prolaz šiljana 130 kroz čaure 126 imaju ove useke 126a. Štambilj 123 je šipkom 139 spojen sa pločom 140, koja pomoču čaure 141 klizi u čauru 135 i spojena je uticom 142 kroz usek 143 čaure 155 i kroz usek .138 čaure 131 sa pokretačkom šipkom 144. Blok 120 spojen je šipkama 145 sa pločom 146; koja ima čauru 147 sa ušicom 148, za koju zahvata pokretačka šipka 149. Spoljaš-nja čaura 116 spojena je šipkama 150 sa pločom 151, koja je opet čaurom 152 i ušicom 153, spojena sa pripadajučom pokretačkom šipkom 154. U ovom slučaju svi delovi kalupa pričvrščeni svaKi na nardčitoj ploči 129, 134, 140, 146 i 151. Ali ipak mogu oni delovi kalupa, čije površine leže na istoj višini, da se pri-čvrste uz zajedničku pioču, a da se ne prameni ntšta suština rasporeda. Pri punjenju kalupa svi se delovi kalupa, osim stalnih delova, izdignu malo više, nego što odgovara gotovom obliku, i to tako, da se svaki upadi na inače poznati način odgo-varajuči uveličaju. Time se izbegava, da naj-tanji delovi kalupljenog predmeta dobiju su-više velik pritisak, a ostali delovi vrlo nizak pritisak. U pravnom položaju zbivanja drži kalup reza 63, 64, na koji se oslanjaju čaure 131, 135, 141, 147 i 152. Kad je kalup napunjen i kad se pritisne gornji deo kalupa, koji nije predstavljen na sl. 5, pri čemu dovedu šipke 133, 137, 144, 149 i 154, sve delove kalupa i njin pravilan položaj zbijanja, onda se otvaranje odn. iz-bacivanje kalupljenog predmeta vrši na ovaj način. Čaura 116 i štambilji 127 za bušenie po-vuku se za toliko u nazad, dok se površina štambilja ne podudari sa krajnjom površinom čaure 126. Dakle ne može da nastane kidanje uglova izvlečenjem štambilja 127, jer masu do zadnjeg trenutka podupiru čaure 126. Pri daljem kretanju pokrenu se i čaure 126, dok se njina krajnja površina ne podudari sa površinom štambilja 123. Onda ide i taj štambilj 153, zajedno na više do vusine površine 121 bloka 130, pa se zatim i ovaj pokrene do površine 118 čaure 117. Sva je ta kretanja pravila i čaura 116, tako da se sad sve površine kalupa nalaze na podjed-nakcj višini, pri čemu stoji skalupljen predmet na površini 118, tako da se on može slobodno da odgurne. Na sl. 5, kao što je več pomenuto, predstavljene su šipke 133, 137, 144, 149 i 154 u raznom odstojanju. Na sl. 1 i 2, predvidjeni su ipak preponci 27, koji zah-vataju kroz cev, odn. kroz cevi, koje se nalaze unutra. Takav je raspored predstavljen i u većoj razmeri na sl. 6 i 7 u izgledu spreda i u osnovi. Delovi koji su isti kao odgovarajući delovi na sl. 5, oz načeni su istim oznakama. U o/om slučaju nisu predvidjene ušice na čaurama 131, 135, 141, 147 i 152 m nego su predvidjeni naročiti zavornji 156 odgovarajuči zavornjima 27, a koji prolaze kroz čaure. Da se omoguči lako izmenji-vanje ploča 129, 134, 140, 145 i 151. drže iste u čaurama 131, 135, 141 i 152 segmenti 157 ili opružne karike, na način poznatih klipnih karika, koji leže delom u žljebovima ploča i čaura i drže ih za-vrtke ili slično u njivom položaju. Preimučstveno se i gornja matica obra-zuje na način mozaika. Pošto bi ovde ipak veza sa krivinskom slublinom 11 u njenoj složenosti smetala, zato pokreče gornju maticu samo jedna krivina sa kri-vinske slubine. Zato se za pokretanje delova gornje matice upolrebljava raspored po sl. 8. U tom slučaju čaure 158, koje odgovaraju čaurama 132, 235, 141 i 147, položene u jednoj vodjici 41 i pokreče ih samo jedan povlakač 150 sa šipkom 161. Povlakač 16Ö zahvata samo za unu-trašnju čauru u obim pravcima i tek po-vlači jednu za drugom naredne spoljašne čaure tako, što on zahvata stepene 162, 163, 164 čaura. jedan za drugim. Da se pri torne spreči. da jedna čaura povuče nehotice drugu, predvidjena je reza 165, na koju dejstvuje opruga 166. Tä je reza na njenom prednjem kraju 167 koso odsečena, i to na dužinu koja je veča od debljine stene od čaura 158. Dakle ako se podiže unutrašnja čaura, onda pritisne ona rezu za tohko natrag da ivica reze leži izvan spoljašnie stene naredne čaure 158, tako da ovu može povlakač 160 da pomera Taj se tok ponavlja kod svih ostalih čaura. Kao što je več pomenuto kod donje matice u položaju punjenja kalupa, po-meraju se pojedini delovi dalje, da se pri zbijanju postigne ravnomerna sustoča kalupljenog predmeta, isto može da se izvede i kod gornje matice. Na sl. 9 čaure 158 spojene su medjusobno oprugama 168, tako, da uvek jedna čaura navlači drugu Dakle čaure 158 leže ivicom 169 uz po-vlakač 160, tako da spoljašnje čaure 158 stoje više nego naredna unutrašnja Pri početku zbijanja ide najpre na niže spo-Ijašnja -čaura 158 pa zatim naredne tako dugo, dok ne uskoči reza 165, tek onda nastaje glavno ili dalje zbijanje pomoču polužnog mehanizma 46, 49 i pritiskače ploče 52. Po sebi se razume izvesni delovi kalupa podleže izvesnom trošenju. Da se menjanje izvede što lakše može veza izmedju kalup-skih delova i pokretačkih delova da se napravi popustljiva na taj način, što se spojne šipke zavrte čvrsto samo u kalup, ali ne u ploče 140, zato su na šipkama predvidjene lože, koje se samo provlače u odgovarajuče bušotine za lozu u ploči, a prava se veza vrši lomljenjem, pri čemu srestvo za lomljenje ispunjava prostor izmedju spoljašnje i unutrašnje lože. Takva je veza u ovom slučaju dovoljno čvrsta, ali može lako da se popusti kad se zagreje. Trebali na kalupskoj mastni da se izrade predmeti sa žljebom 99 koji ide unaokolo, prema sl. 14, dosad se kalup za takve predmete uvek razdeljivo u uzdužnom pravcu, tako da je na kalupljenom predmetu uvek nastao uzdužni šav, koji je morao naročilo da se skida. Ali ovom mašinom ipak je mo-guče, da se takvi kalupljeni delovi izrade u nerazdeljenom kalupu. Prema sl. 15 sestoji se kalup za izradu takvog kalupljenog dela, iz spoljašnjeg dela 169, koji je na gornjem rubu sužen do veličine prečnika kalupljenog predmeta 170, i sačinjava gornji deo kalupa. U tom delu 169 klizi na više prstenasti štambilj 171, koji može da pomera na više beskrajnu zavojničku oprugu 172, koja je savijena u krug. Ovu gura klinasta površina 173 ka unu-trašnjosti a odmerena je tako, da ona u unu-trašnjoj površini 174 u stegnutom stanju pravi zatvorenu površinu. U prstenastom štambilju 171 smešlena je čaura 175, koja kad se ugurne prstenasta opruga 172, prilegne uz ovu, da se postigne pravilno prijanjanje kalupa. Pravo zbijanje vrši donji štambilj 176 ili gornji štambilj 177. Pojedine delove po-kreču prešine šipke 32 do 36 a spojeni su sa pokretačkim delovima na način koji odgo-vara sl. 5. Na sl. 15 u levoj polovini je prstenasti štambilj 171 naslikan povučen, da se pokaže kalupljen deo u položaju izbacivanja. na slikama 16 i 17 predstavljen je prsten 172 od zavojničke opruge, u zatvorenom i otvorenom položaju. Zavojnička opruga izra-djena je od okrugle žice, ali mogla bi da se upotrebi i četvorougaona žica ili žica odgo-varajučeg preseka. U mesto prstena prema slikama 16 i 17 može da se upotrebi prsten iz pojedinih seg-menata 178 (sl. 18) izmedju kojih su sme-štene male opruge 179, koje odbijaju pojedine segmente 178. Na slikama 19 do 21 predstavljen je kalup za izradu cevi sa tankom stenom. Mašinska brza izrada cevi sa tankim stenama pravi znatne poteškoče, jer je vrlo teško, da se prstenasti poprečni presek, ispuni u dovoljno ravnomernoj količini. Zato je kalup razdeljen u više delova, pa se kalup pre punjenja tako raširi odn. uve-liča, da se materijal može lako da metne u kalup. Jedan takav kalup pokazuje slike 19 do 21. Donja matica sastoji se iz omotačke čaure 180, koja može da klizi po čauri 181, koja prima šiljak 182,. koji pravi bušotinu u ke-lupljenoj cevi 183. Šiljak 182 obrazovan je na njegovom gornjem kraju kupasto, i to ili okrugao ili četvorougao, kao što je naslikan kod 184. Gornja matica sastoji se iz okova 185, koji ima pljosnate produžetke 186 uz koje mogu da klize dve dve zagatke 187 i 188. Uz za-gatke 187 i 188 pričvrščena su dva tanka čelična lima 189 i 190, koji imaju na njinom prednjem kraju pravougaone izreske 191 i 192. Ti izresci 191 i 192 prionu uz kapastu, če-tvorougaonu površinu 184 šiljka 182, pa ih pritiskaju uz šiljak 182 opruge 193 i 194, koje zahvataju za rukavce 195 zagatki 187 i 188 i kod 196 pričvrščene su uz pljosnate produžetke. U okovu 185 nalazi se prstenasti štambilj 197 koji može da klizi a sprečen je da se okreče, šiljkom 198. Prstenasti štambilj 197 nosi preponac 199, koji ima dva kraka 200, upravljena na niže. Krači 200 imaju na njinim krajevima kose površine 201, koje mogu slobodno da prolaze kroz otvore 202 produžetaka 186 pa da se podudare na kosim površinama 203 na zagalkama 178 i 188, tako da se zagatke odbiju pri spuštanju brakova 200 i čelični limovi 189 i 190 za toliko se razvuku, da gornji štambilj 197 može da udje u donju maticu 180, da izvrši zbijanje materijala. Posle zbijanja izdiže se gornji štambilj 197, a opruga 204 pritiska još čvrsto okov 185 uz donju maticu. Čim udari usek 205 uz šiljak 198, povuče gornji štambilj okov 185 sobom, i izdigne sve za toliko od matice 180, da punjač 69 može da udje izmedju donje matice 180 i gornjeg štambilja. Pri podizanju gornjeg štambilja izgura odn. otkrije čaura 181, kalupljen predmet 183 iz donje matice 180, a šiljak 182 spusti se za toliko, da njegov gornji kraj stoji ispod površine 206 donje matice. Pri ulaženju punjača 69, izgurne on kalupljen deo na prenosnu traku 86. Punjač (sl. 10 i 13) sastoji se iz zagatke 69, koja može da klizi u kućici 70. Zagatka ima komoru 207, čiji je prednji zid 207 za-okrugljen tako, da robu za punjenje blizu krajnjng položaja sl. 10 zbog njene energije, sprovodi zid 208 na niže u kalup 209. Da se to postigne prosto i sigurno, ne sme komora 207 sasvim da se napuni, da masa za punjenje leži labavo u komori. U tu je celj komora dole delimično prekrivena zidom 210, koji samo otkriva mali otvor 211 za punjenje kalupa. Čak u slučaju, da zagatka zastane duže vreme pod otvor 212 kučice 70 može samo da upndne u komoru 207 količina mase, koja nije dovoljna za potpuno punjenje komore. Zid 208 nije samo zaokrožen odozgo na niže, nago i u vodoravnom pravcu, kao što pokazuju sl. 11 i 12. Umesto zaokružene površine 209 može da se napravi i kvakasta površina kao što je predstavljeno kod 213 na sl. 13. Pošto zagatka 69, kao što je napred po-menuto, istovremeno vrši isterivanje kaluplje-nih predmeta, zato se preimučstveno udesi prednja površina 214 zagatke 69 prema ka-lupljenom predmetu, de se kalupljen predmet sigurno obuhvati i da se isti ne pokvari, Još čemo naročilo obratiti pažnju na vo-diljna ležišta šipki 22 do 36. Te šipke morajo lako da se pokreču a nesme da bude oko njih ni najmanje šupljine, pa one podležu izvesnom trošenju. Da se to trošenje sveile na najmanju mern, kreču se šipke 32 do 36 po kalutičtma 215, koji leže u ležiš-tima 216, koja su opet pričvrščena pomoču zavrtki 217 na pločama 4, 5 odn. 6. Odnosno materijala koji se upotrebljavaju za kalup pomenućemo, da se i ovi mnogo troše. Ali to dolazi manje od trenja, nego li od oksidacije pojedinih matica i štambiljskih delova, koja našteje dobavanjem sode ili drugih jedkih sastojaka uz masu za punjenje. Zato je od velike važnosti da delovi matice koji su sestavljeni na način mozaika ne budu od istog materijala nego da se dodiruju mate-rijal koji oksidira, sa drugim materijalom, npr. bronza, mesing, ili crveni mesing i Čelik, tako da uvek jedan bronzani deo klizi po čihčnom delu. Tako bi se izradili kod matice prema sl. 5, delovi 116, 120 i 127 od Čelika, a delovi 117, 126 od bronze. Takvim se raspore-dom izravnjava neizbežno stanjivanje celičnih delova, tako što se na njinu površinu talože male količine plastičnog materijala, koji se stalno glača uz bronzane stene susednog dela. Tako da se uvek postigne da delovi matice stoje zbiveno jedan uz drugi, pa se izbegavaju pukotine, koje bi obrezovale pruge po kalupljenom predmetu. Pošto ima vrsta Čelika, koje vrlo malo oksidirajo, može da se upotrebi u mesto bronze, Čelik koji ne oksidira ili ne rdja, i time bi se postigao isti uspeh. Način dejstva cele mašine je ovakav: Donja matica 24 dovede se najpre u položaj izbacivanja, a gornja matica podigne se za toliko, da izmedju obe može da udje pu-njač 69. Ovaj je uzeo pod kučicom 70, u zagatki, količinu mase za zbijanje, koja je izdašno dovoljna za veličinu kalupa, pa je ispušta u donju maticu 24. Sad se punjač 69 izmakne a pojedini delovi kalupa na više, pa se na mestu koje punjač napusti obrezuje šupljina (123), kao na sl. 5. Dakle ne isko-riščuje se teža za padanje mase za zbijanje, i brzina-odn. dejstvo mašine ne zavisi od brzine padanja. Ova mašina puni kalup i pri velikoj brzini. Pošto se punjač povuče natrag pomakne zagatka 63, 64 pod pokretačke mehanizme donje matice. Zatim se spusti gornja matica najpre malo a zatim potpuno. Sad se gornja matica namesti u položaj za zbijanje (prvo zbijanje). Posle toga spušta se šipka 53 i povuče ugaonu polugu 46. zbog čega pos-redstvom kolenastog zgloba i ploče 52 našteje gotovo zbijanje i traje kratko vreme. Posle svršenog zbijanja podiže se opet gornja matica, tako, da se pojedini delovi prema sl. 8. opet izvuku iz kalupljenog predmeta, zatim se jedan za drugim povleči i delovi donje matice, dok ne obrazuju ravnu površinu, pošto je prethodno povučena zagatka 63, 64. Zatim se taj tok ponavlja i punjač 69, koji sad ide napred, gume gotov skalupljen deo na prenosnu traku 86. Patentni zahtevi: 1. Mašina za izradu kalupljenog predmeta od plastičnog materijala u sitnim zrnima, naznačena time, što ona ima kalup u obliku mozaika, koji se sastoji iz pojedinih delova koje delove udešava (pomera) neka stublina sa krivinama i šipke koje leže aksialno uz tu stublinu, a odgovarajuči obrazovanim gornjim štambiljom i napravom za punjenje, upravlja ista stublina sa krivinama. 2. Mašina za izradu kalupljenih predmeta od plastičnog materijala u sitnim zrnima, po zahtevu 1, naznačena time, što stublina sa krivinama udešava najpre kalup i gornji štam-bilj, pa posle prethodnog zbivanja mase udesi se kalup za gotovo zbivanje, koje se vrši tako što krivinjska stublina pomoču kolenaste poluge (46) naročilo pokreče štambilj za zbijanje. 3. Mašina za izradu kalupljenih predmeta od plastičnog materijala u sitnim zrnima, po zahtevima 1 i 2, naznačena time, što ugaona poluga (46) ima jedan povlakač (59) koji tek pošto se izvrši prethodno zbijanje, zahvala šipku (53) koja se s njim kreče. 4. Postupak za upotrebu matice po zahtevu 1. naznačen time, što se posle zbijanja za otkrivanje skalupljenog predmeta počinju. jedno za drugim kretanja kalupskih delova, od delova, koji najviše strče pa se susedni delovi pokrenu tek onda, kad se viši delovi nalaze na istoj višini sa susednim delovima. 5. Matica po zahtevu 1, naznačena time, što su pojedini kalupski delovi spojeni sa pokretnim pločama i čaurama, koje mogu svaka zasebno da se pokreću pomoču naro-čitog pokretačkog mehanizma. 6. Naprava za pokretanje matice, po zahtevu 5, naznačena time, što su ploče pričvrščene uz čaure tako, da mogu da se popuste a čaure se pomeraju jedna u drugoj na način teleskopa i pokreču ih povlakači, koji prolaze. skroz u poprečnom pravcu, i koji klize u usecima ostalih čaura. 7. Naprava za pokretanje matice, po zah- tevima 1 — 6 naznačena time, što čaure pokreče povlakač, koji zahvata u useke čaure, koji su poredjani kao stepenice, a čaure su opružnom rezom sa kosom prednjom po-vršinom, obezbedjene od nehotičnog pome-ranja- 8. Naprava za pokretanje matice, po zah-tevima 1 — 7 naznačena time, što u položaju zbijanja leže čaure za pokretanje štambilja, na jednoj rezastoj ploči, da se rasterete prešini krivinski useci za pokretanje. 9. Matica po zahtevima 1 — 5, naznačena time, što su pojedini delovi matice spojeni sa šiljcima lomljenjem, pri čemu su šiljci i bušotine snabdeveni lozom, da se poslignu po mogučstvu velike površine za lemljenje. 10. Matica po zahtevu 1, naznačena time, što su pojedini delovi kalupa, izradjeni od raznih materijala. 11. Matica po zahtevima 1 i 10. naznačena time, što je matica izradjena naizmenično od materijala, koji ne oksidira, tako. da uvek materijal koji oksidira, klizi po materijalu koji ne oksidira. 12. Matice po zahtevima 1, 10 i 11, naznačena time, što se kao materijal, koji ne oksidira, upotrebijavaju bronza, žuli ili crveni mesing. 13. Matica po zahtevima 1, 10 i 12, naznačena time, što se kao materijal, koji ne oksidira, upotrebljava Čelik, koji ne oksidira. 14. Kalup za izradu kalupljenih predmeta sa spoljašnim prstenastim žljebom, na mašini po zahtevima 1 i 2, naznačen time, što u inače zatvorenoj matici, jedan prsten, koji menja prečnik ili koji je eventualno elastičen, kad se zgrči, sačinjava maticu za žljeb, i kad se povuče pritiskački štambilj, samostalno se otvori za toliko, da se skalupljen predmet može da istera iz kalupa. 15. Naprava za zbijanje kalqpljenih predmeta sa spoljašnjim žljebovima, po zahtevu 14, naznačena time, što se promenjivi prsten sastoji iz zatvorene zavojničke opruge, čija opružna moč nastoji, da uveliča prečnik prstena. 16. Naprava za zbijanje kalupljenih predmeta sa spoljašnim žljebovima, po zahtevu 14, naznačena time, što se promenjivi prsten sastoji iz pojedinih segmenta, izmedju kojih su smeštene opruge, koje proizvede odbijanje segmenata a time uveličavanje prstena. 17. Naprava za zbijanje kalupljenih predmeta sa spoljašnjim žljebovima, po zahtevima 14—16, naznačena time, što je u jednom stalnom delu matice smeštena kosa prstenasta površina, koja pri pomeranju nekog prstena-stog štambilja svodi promenjiv prsten na naj-manji, zatvoren oblik. 18. Kalupska naprava za cevi tankih stena, na mašini po zahtevima 1 i 2, naznačena time, što je šiljak ili štambilj za jezgru, snab-deven kupastim šiljkom pa se za punjenje kalupa povlači, da se punjenje može da izvrši ravnomerno i brzo. 19. Kalupska naprava po zahtevu 18, naznačena time, što je kalup pre zbijanja zatvoren zagatkama, koje razdvaja (odbija) ku-pasti šiljak štambilja za jezgru. 20. Kalupska naprava po zahtevima 18 i 19, naznačena time, što zagatke imaju pravo-ugaone izreske, koji se podudaraju sa kupastim delbrn štambilja za jezgru, koji odgova-rajuči izradjen kao četvorougaona prizma. 21. Kalupska naprava po zahtevima 18 do 20, naznačena time, što šuplji štambilj za zbijanje, pri svom spuštanju potpuno otvara zagatke i tek onda ulazi u kalup, da dovrši zbijanje. 22. Kalupska naprava po zahtevima 18—21, naznačena time, što je nosač zagatki spojen opružno sa gornjim štambiljem za zbijanje, tako da on prione elastično uz kalup. 23. Mašina za izradu kalupjenih predmeta, po zahtevima 1 i 2, naznačena time, što kalup puni naprava za punjenje koja je spojena sa kalupskim delom, koji sačinjava spo-Ijašnji omotač kalupa, i sa njime se pokreče, tako da pri obrezovanju kalupa, podizanjem donjih delova matice, ulazi materijal za punjenje iz punjače u kalup, zbog svoje energije i zbog teže. 24. Mašina za izradu kalupljenih predmeta, po zahtevu 1 i 23, naznačena time, što je prednja površina komore za punjenje u punjaču, nagnuta i zaokrožena, da se ubrza ulazno kretanje materijala za punjenje. 25. Naprava za punjenje po zahtevu 24, naznačena time, što punjačeva komora za punjenje ima samo mali ulazni otvor prema levku za punjenje, da se dozvoli samo deli-mično punjenje komore za punjenje. . . ■ ■ ' . ■ ii _ / 3^;f' S* 0» ■ ■ /} dp&£er>f bno/ 3008. CžnPiiz) Adpaieni bro/ 3008. ~TiQ.3 ddp&fent brof3003. "Ti g. S. 1 4fL9 A c/ pafent* bnof3008. Tig.B. S / As 1 f&S f" / K I / /j y / ^<<33 \ Ad nate r-it br>oJ 300ß s ///////////////77/ UL6 ] /je/patent tjroj 3008. ;r i J i\ /• L^^rTJ V///////////////Ä v- tč: ■ ~Fi g. 15. Adpd ten f bnty'3008- d c/patent bro/3008. ....... m S U mmm