Arheo
OC Os
m
Arheološka obvestila / Glasilo Slovenskega arheološkega društva
Akheo
Arheološka obvestila. Glasilo Slovenskega arheološkega društva, zanj odgovoren Drago Svoljšak, predsednik. Uredništvo: Miha Budja, Bojan Djurič, Jože Kastelic, Peter Kos, Ranko Novak (tehnični urednik), Božidar Slapšak (glavni in odgovorni urednik), Biba Teržan. Izdajateljski svet: Mitja Brodar, Timotej Knific, Marjan Slabe. Naslov uredništva: Filozofska fakulteta, Oddelek za arheologijo, Aškerčeva 12, 61000 Ljubljana, (061) 332-611/208. Arheo izhaja dvakrat letno, naklada pete številke 500 izvodov.,Cena posamezne številke 1.000 din, celoletna naročnina 2.000 din; tekoči račun 50100 678 60382. Tipkopis Joža Belehar. Tisk Verhovec. Fotografije in risbe po želji vračamo, rokopisov ne vračamo. Za vsebino prispevkov odgovarjajo avtorji. Zaključek redakcije pete številke 1.8.1987.
Po mnenju Republiškega komiteja za informiranje št.421-1/72 šteje ARHEO med proizvode iz 7.točke prvega odstavka 36.člena Zakona o obdavčenju proizvodov in storitev v prometu, za katere se ne plačuje temeljni davek od prometa proizvodov.
Arheološka obvestila / Glasilo Slovenskega arheološkega društva
UVODNIK	4
KONGRES ZADJ, Novi Sad 9.-11.10.1984
Resolucija	5
0 stanju i nekim problemima arheologije u Jugoslaviji (Ž.Rapanič)	6 Diskusija (B.Djurié, A.Benac, M.Garašanin, B.Raunig, M.Zaninovič, D.Kočo, B.Slapšak, L.Sekereš,
B.Brukner, D.Dimi tri jevič, N.Klaič, A.Faber, M.Vasié, B.Slapšak)	12
Anketa Arhea (B.Babié, I.Curk, Dj.Jankovič, D.Madas, Z.Marié)	22
Prijedlog za raspravu o radu starokrščanske sekcije SADJ (N.Cambi)	30
Predlog za ustanovitev sekcije za teoretsko arheologijo in informatiko (B.Slapšak)	3 1
Prijedlog za izradu višejeziinog, nacionalnog, arheološkog riječnika (B.Sulc)	32
DRUŠTVO
Arheološko društvo Slovenije v letu 1983-84	35
Arheološko društvo Slovenije v letu 1984-85	36
Predstavitev arheoloških raziskovanj v letu 1985	(D.Svoljšak) 39
Z znatno zamudo Arheo posreduje gradivo 12. kongresa ZADJ. Dvom, ali je še umestno predstavljati takratna razmišljanja jugoslovanskih arheologov o položaju in vlogi arheologije v sodobni družbi, kar je bila skupščinska tema novosadskega srečanja, se je umaknil pred dejstvom, da je objava gradiva naša obveza. Obenem pa ocenjujemo, da so obravnavani problemi danes enako, če ne še bolj aktualni, in da marsikatera pobuda ni bila uresničena. Leto dni nas loči od prihodnjega kongresa ZADJ. Naj bo ta zvezek vzpodbuda k ponovnemu razmisleku o položaju stroke in vodilo pri pripravi kongresnih dogovorov.
/

Dolžnosti glavnega in odgovornega urednika ARHEA sem predal v oktobru leta 19
5
KONGRES ZADJ, Novi Sad 9.-11. 10. 1984
RESOLUCIJA
SADJ je na svojoj skupštini u okviru XII.kongresa arheologa Jugoslavije u Novom Sadu organizo-vao raspravu o mestu i ulozi arheologije u današnjem jugoslovenskom društvu. Rasprava je kritič-ki pretresla bitne probleme organizovanosti, stručne produkcije i socijalizacije arheološke nauke, pri čemu je sa zadovoljstvom konstatova-no da se u toku protekle četiri godine nastavio uspešan razvoj arheološke nauke, gledano u glo-balu. Medjutim, shodno specifičnom razvoju arheologije u pojedinim republikama i pokrajinama, postignuti rezultati osciliraju, zavisno od ula-ganja u istraživanja, kadrovsko jačanje i publi-kovanje istraživačkih rezultata, kao i interdis-ciplinarnog povezivanja sa prirodnim i drugim naukama.
Istovremeno se došlo do konstatacije da je produkcija znanja u arheologiji, kao i u ostalim humanističkim i društvenim naukama, u poslednje vreme suočena s primetnim teškočama. O tome govore problemi društva u stimulisanju rada poje-dinih osnovnih institucija humanističkih nauka, odnosno arheologije, posebno njene infrastrukture (biblioteke, arhivi, tehničke službe itd.), zatim sužavanje komunikacionih kanala koji su i za produkciju arheološkog znanja od bitnog značaja, pri čemu naročiti problem predstavijaju teškoče pravovremenog objavijivanja postignutih vrednih rezultata, sve evidentniji problemi na-bavke i razmene stručne literature itd. Zbog svega navedenog naše prisustvo u medjunarodnoj arheološkoj nauči sve manje se uočava. Iako su rezultati arheologa Jugoslavije, zahvaljujuči značajnim jedinstvenim otkričima i njihovom pu-blikovanju, ušli u dragocene priloge evropske baštine, Skupština smatra da se moraju uložiti veči napori, kako bi se ti rezultati još više uključili u sintetičke i monografske obrade evropske i svetske arheološke nauke. Univerzalni značaj arheologije traži energičnije napore, kako bi se rezultatima njezina rada uticalo na podizanje opšte društvene svesti, i da tako postignuča ove naučne discipline budu uklopljena u opšte tokove razvoja jugoslovenskog društva.
Područja toga podruštvljavanja su:
-	oblast obrazovanja (osnovno i srednje), gde su rezultati arheologije i istorijskih nauka u naj-širem smislu dosta zapostavljeni, što u nastavnim programima treba neizbežno menjati.
-	oblast kulture, gde u pojedinim sredinama arheologija nije dovoljno prisutna.
-	administrativno-upravna oblast, gde je potrebno arheološke rezultate još više uključiti u široko društveno planiranje razvoja (npr. prostorni planovi), odnosno u tom planiranju arheologi-
ja mora sudelovati kao jedna od fundamentalnih nauka koja može valorizirati spomeničku baštinu (uvodjenje planova razvoja arheološke nauke u projekcije društvenog razvoja koji se planiraju za period do 2000. godine).
Da bi se omogučilo puno sudelovanje arheologije u razrešavanju konkretnih problema i njeno puno sudelovanje u daljoj izgradnji modernog jugoslovenskog društva, potrebno je:
-	na području obrazovanja arheološkog kadra više podiči kvalitet i uskladiti ga sa suvremenim to-kovima arheološke nauke, pri čemu je potrebno revalorizirati ulogu klasičkih jezika i istorijskih nauka u celini.
-	na području zaštite i očuvanja opšte kulturne i posebno arheološke baštine, neophodno je sa-gledati deficitarnost u postoječoj mreži ustanova kojima je društvo poverilo brigu u ovoj oblasti (zavodi za zaštitu spomenika kulture i muzeji), i u skladu s time pristupiti pokrivanju realnih potreba. Jedan od bitnih uslova za po-boljšanje stanja na tom području je uspostavlja-nje višeg nivoa kulturne svesti, koja omogučava sagledavanje istinskih vrednosti.
-	na području istraživanja omogučiti široko med-jurepubličko i medjuregionalno povezivanje arheoloških ustanova, osobito na realizaciji fun-damentalnih istraživanja koja su od posebnog značaja za čitav jugoslovenski prostor, pa i ši-re. Pokazalo se neophodnim uvodjenje savremenih kompjutersko-informacijskih metoda u razne faze istraživačkog rada. U tom cilju podržavaju se svi predloži i inicijative koji bi ubrzali uvodjenje takve metodologije kao i drugih savremenih sredstava komunikacije.
Pokazalo se neophodnim jačanje i tematsko boga-čenje koordinacije rada u republikama i pokrajinama, pa je nužno utvrditi i predložiti repub-ličkim i pokrajinskim SIZ-ovima kulture, nauke i obrazovanja, da se na jugoslovenskom nivou utvrde prioritetna područja arheološkog istraživanja od interesa za celokupni jugoslovenski prostor.
Time bi se prevladala sve veča i izuzetno štet-na parcelizacija, koja je posledica zatvaranja u sužene okvire lokalnih problema, pri čemu se često gubi iz vida celoviti naučni interes.
SADJ če, kao legitimni predstavnik svih jugoslo-venskih arheologa, nastaviti sa nastojanjima da se poboljša stanje u jugoslovenskoj arheologiji. Zbog toga smatra da u okviru SSRNJ, republičkih i pokrajinskih SSRN treba pristupiti širokoj razspravi o problemima naznačenim u ovoj rezo-luciji i da treba početi s konkretnim akcijama za njihovo razrešavanje.
6
O stanju i nekim problemima arheologije u Jugoslaviji
Kad sam prije dvije ili čak prije tri godine, više se točno i ne sječam, na prijedlog kolega iz Predsjedništva SADJ-a prihvatio da sastavim i podnesem referat, pod ovim ili približno sli-čnim naslovom na ovom našem Kongresu, nišam bio ni izdaleka svijestan niti sam slutio koliko sam se teška i odgovorna zadatka prihvatio. Či-nilo mi se u onom času da če biti moguče bez večih poteškoča (dapače i dosta lako) sastaviti jedan takav referat, jer je izgledalo jednostav-nim objediniti i skicirati sve postoječe probleme, tako sagledljive i jasne, da ih, eto, treba samo selekcionirati, zatim naznačiti i protuma-čiti. Stanje i zadaci naše jugoslavenske arheologije izgledali su u tim preliminarnim razgovo-rima i razmišljanj ima sasvim plastični i više-struko osvijetljeni da ih se s jedne strane može lako ocijeniti pozitivnim, a da se opet o to-me stanju mogu izreči i sasvim konkretne i precizne zamjerke.
Našavši se znatno kasnije u situaciji da ovaj referat počnem i sastavljati, jer je ipak bio došao čas da razmišljanja treba privesti kraju pa s jesti i nešto napisati, dakle napisati ovaj tekst koji ču danas izložiti, shvatio sam i ra-zumio da imam neobično težak zadatak pa sam se istodobno osjetio prilično nesposobnim da na ovu povjerenu mi zadaču, koja, dakako, znači i veliko priznanje - dakle da na tu zadaču - odgovorim onako kako bi to trebalo i kako ovaj skup arheologa Jugoslavije bez dvojbe i traži. Svijestan sam zato da ovaj referat zaslužuje i stanovite zamjerke.
Kad sam, dakle, bio započeo pisati - bio je to več mjesec lipanj - bio sam u posjedu nekih odgovora na anketu-upitnik koju je Predsjedništvo SADJ-a bilo svojedobno uputilo republičkim i pokrajinskim arheološkim društvima. Imao sam, zapravo, nepotpune podatke jer se dva društva nisu ni odazvala pozivu da odgovore na taj niz postavljenih pitanja. Vidio sam odmah iz pris-pjelih odgovora, sve poteškoče koje predstoje. Različitost kojom se naša struka tretira u po-jedinim krajevima Jugoslavije vrlo je evidentna, pa je več ta okolnost dovela u nepriliku naslov koji je na početku bio zamišljen i kojemu smo težili, doduše onaj radni. Imao sam pred sobom mnoštvo neujednačenih brojčanih pokazatelja, no kako takvi elementi, brojčani, premda u životu i radu često naglašeni i prisutni, ipak ne ot-krivaju sam taj život, pa dakako ni onaj "arheološki", bio sam prisiljen citati iza brojeva, iza tih podataka i činjenica, koji, eto, ne mogu dovoljno jasno osvijetliti problem kojim se ba-vimo. Nije mi, medjutim, namjera da negiram svaku vrijednost tih prikupljenih podataka i vjeru-
jem da oni mogu poslužiti nekom drugom zgodom za jednu vrlo iscrpnu statističku analizu, a kad bi ih se još i dopunilo bili bi vrijedni za mnoga ispitivanja našeg aktualnog pogleda na povijesne znanosti u širem smislu i, naravno, na arheolo-giju posebno.
Pokazali su, dakle, ti podaci prije svega razli-čitu situaciju u pojedinim regijama (republika i pokrajina). Kako je, medjutim, naša jugosla-venska realnost složena i različita na mnogim polj ima života, tako se ona očituje različitom i na ovom o kojem je ovdje riječ, na arheološ-kom, što, vjerujem, u ovom konkretnom slučaju i nije baš dobro. Nije dobro stoga što razdoblja kojima se bavimo, razdoblja daleka od našeg vremena i po više tisučlječa, a najmanje oko pola, nisu poznavala one srodnosti i, dakako, one razlike u kojim mi živimo. Različit tretman arheološke prakse zato izravno utječe na globalni pristup ovoj djelatnosti i ovoj znanosti.
Druga bitna nepovoljnost s kojom se susrečemo, a koja proističe iz prve, očituje se u različi-tu stupnju našlijedjenih interesa prema 'povi-jesnim znanostima' u pojedinim krajevima SFRJ, pa prema tome i arheološkom instraživanju pro-šlosti. Bitno drukčije društveno-političke okol-nosti, a onda i gospodarske i kulturne u kojima su sve do svršetka prošloga stolječa, pa i po-slije, u dobrom dijelu ovoga našega, živjele današnje jugoslavenske zemlje i jugoslavenski narodi i narodnosti, uvjetovale su dijalektičku ovisnost razvitka humanističkih znanosti o tim okolnostima, ovisnost koju moramo uočavati i koju moramo respektirati. Poznato je da budjenje nacionalne svijesti potice istraživanje nacionalne prošlosti, dok ostvareni nacionalni identitet - smjelo bi se zaključiti - umanjuje i stišava takve interese prema bližoj i dalekoj prošlosti.
To su, eto, neke činjenice s kojima se susrečemo na početku i koje, mislim, ni vrijeme niti nagli poslijeratni razvitak naše zajednice lako ne brišu, iako ih pomalo, možda, ipak izjednaču-ju i ublažuju.
Činilo mi se, nadalje, da dovršim s izlaganjem premisa, kako iz takve slike, koja je objektivno zadana i unutar koje moramo promatrati i postig-nuča i nedostatke naše ukupne, dakle, jugoslavenske arheologije, ovom prilikom valja izosta-viti izlaganje o pozitivnim rezultatima na raz-ličitim poljima djelatnosti, u različitim slo-jevima arheološke prakse - da se poslužim našim stručnim terminom, u njezinoj stratigrafij i -zatim o postignučima koja se odnose i pokazuju
s
7
kao doprinos znanosti valorizacijom i interpre-tacijom novih otkriča, pa, konačno, i niz us-pjeha u izdavačkoj djelatnosti. Pri ovome poslednjem moramo uza svo poštovanje prema onome što je učinjeno u pojedinim institucijama, muzej ima ili republičkim društvima, na ovom mje-stu naglasiti i doprinos Izdavačkog savjeta SADJ-a.
Smatram, dakle, svrsishodnijim koncentrirati pažnju na potcrtavanje barem nekih nedostataka i nepovoljnosti koje prate našu struku i koje na jednom ovakvom skupu treba rezimirati te ih donošenjem nekih zaključaka ili barem radnih teza pokušati u slijedečem razdoblju eventualno pomaknuti s točke na kojoj se danas nalaze. Smatram, nadalje, da bi bilo gotovo neprimjereno u ovoj situaciji u kojoj se nalazimo naglašavati potrebu za samokritičkim osvrtom na naš rad ili isticati potrebu neke unutrašnje arheološke mobilizacije koja bi nas, tobože, mogla pokrenuti ka boljemu. Uvjeren sam da u uvjetima stabilizacije arheologiju opčenito i arheološke institucije posebno, sasvim dovoljno "stabiliziraju" njihovi "financijeri" SIZ-ovi, razne Zajednice itd. što je vrlo očevidno i iz novčane situacije u tim institucijama (arheološkim) koja se odnose na rad, i posebno iz osobnih dohodaka. Ovo sadašnje stanje koje nije dobro, niti je za poh-valu ipak daje zamjetne rezultate, no uglavnom osobnim zalaganjem pojedinaca, predanim radom mnogih u kolektivima i ljubavlju prema poslu i pozivu kojemu smo se posvetili. .
Arheološka znanost kao i arheološka praksa u sva-koj od jugoslavenskih republika ili pokrajina ne-dvojbeni je dio opče i ukupne arheološke djelatnosti u SFRJ, pa je pretpostavlj eni pojam "jugo-slavenska arheologija" zapravo zbir tih repub-ličkih, pokrajinskih pa i regionalnih arheoloških djelatnosti. Zbog toga je i moguč zaključak
-	pitanje je, doduše, da li je i sasvim ispravan
-	da je pojedinačni uspjeh ili neuspjeh neke od njih relevantan i za cjelinu. Rekao bih da često u praksi nije tako: ni uspjeh, niti neuspjeh ne bi trebalo smatrati rezultatom opčeg trenda, tj. stanja i odnosa u arheološkoj praksi i teoriji u SFRJ. Zbog toga bih bio slobodan zaključiti da svako razglabanje o stanju i problemima arheologije u jugoslavenskim prostorima i u globalnom pogledu i ne bi bilo moguče, jer cjelina ovisi
o parcijalnim angažiranjima koja, medjutim, niti ovise medjusobno, niti jedna druge uvjetuju. To, dakako, ne isključuje objektivno postojanje na-glašenih zajedničkih problema i mogučnost takva njihova rješevanja. Naprotivl
Valja naglasiti da je i kod nas, slično kao i
u svijetu, doduše u drukčijim razmerima, postig-nut i u arheologiji zamjetan napredak, kako u metodologiji i u pristupu arheološkoj baštini na terenu, tako i u kabinetskoj obradi pronadjenoga materijala. To isto vrijedi kad je riječ o spo-menicima koji su i koji ostaju sub divo i kad se radi o onima koji prije dolaska u zbirke ili izložbe podliježu u tijeku istraživanja i prouča-vanja laboratorijskoj obradi. Mora se naglasiti da smo u tom smjeru i u našim relacijama krenu-li s nekoliko značajnih koraka naprijed. Pri to-me prije svega pomišljam na činjenicu da se mnogi arheološki lokaliteti sustavno iskopavaju, a da se obradjeni materijal obradjuje i objavlju-je, osobito u sredinama koje imaju dužu tradi-ciju, ali i u onima koje imaju sretniju društve-nu i financijsku pratnju. No, ipak se tek poneg-dje prilazi cjelokupnom ispitivanju svih dato-sti nekoga nalaza, počevši od geomorfoloških osobitosti terena, zatim paleobotaničkih, zooloških, osteoloških itd. analiza, do, naravno, onih usko specijalističkih koje su u okvirima arheološke znanosti, ovisni na žalost, o mnogim akcidentalnim okolnostima.
Spomenuta je anketa tako pokazala da npr. ras-polažemo sa svega četiri antropologa koji su-djeluju u radu arheoloških institucija i da smo - poslužimo se samo ovim primjerom - doista deficitarni nizom struka koje su arheolozima ne-ophodne.
Medju popratnim djelatnostima koje bitno utječu na rezultate rada posebno mjesto - po mojoj o-cjeni- zauzima literatura, tačnije bogatstvo, uredjenost i opremljenost biblioteka koja je pojedinom stručnjaku dostupna i kojom se on može koristiti. Taj je problem u izravnoj vezi s nabavom knjiga o čemu če poslije biti još rije-či.
Bez obzira na različite teorijske pristupe arheološkoj gradnji i na odredjeni trend pojačanog interesa prema arheologiji u svijetu, što, dakako, ima drukčije pretpostavke od onih koje sam na početku bio usputno spomenuo (radi se vrlo često o privatnom kolekcionarstvu i sličnim po-modnim djelatnostima) treba naglasiti poznatu konstataciju da danas tehničke i egzaktne znanosti ulaze u prvi plan. Sve one druge, u takvu kontekstu, neminovno dolaze u pozadinu. Takva konstelacija zbivanja posebno negativno djeluje na tzv. klasično obrazovanje mladih generacija koje doživljava drastično nazadovanje. U našoj sredini postoje i u našim su krugovima prisutni školovani stručnjaci kojima - onim mladjima pa i onima srednje generacije, a tu uključujem i sebe sama - nedostaju neke od onih temeljnih
8
predznanja na kojima bi se moglo s punim uspje-hom graditi i svoj osobni napredak i napredak struke kojoj smo se posvetili. Spomenut ču ovom prilikom samo nedostatak poznavanja klasičnih jezika, grčkoga i latinskoga, bez kojih, ne treba to posebno isticati, nije moguče zamisliti poznavanje antičke arheologije, da tim pojmom označim jednu vrlo široku skupnost sadržaja.
Na drugom mjestu valja spomenuti drastičan nedostatak obrazovanja mladjih generacija u his-torijskim disciplinama, opet široko uzevši taj pojam pod koji treba uvrstiti i samu političku povijest, pa ekonomsku, kulturnu, zatim pomočne povijesne znanosti, ali i povijest umjetnosti, lingvistiku, filozofiju, estetiku, religiju itd., sve ono što je potrebno jednom djelatniku u ova-kvoj struci i znanosti. Takvim se stjecajem o-kolnosti naglo smanjuje broj dobrih kadrova, dakle onih koji bi školovanjem i studiranjem stekli i dostigli razinu s koje bi se tek usa-vršavali i tako dalje napredovali u struci.
U ovakvoj situaciji nepotpuna obrazovanja i formiranja kadrova, koji več iz osnovnog i srednjo-školskog obrazovanja ne nose sobom potreban zbir temeljnih i bitnih znanja, sveučilišta i fakulteti na kojima se predaju arheološke i povijesne discipline nalaze se u nezavidnu položaju. Na-vest ču opet jedan primjer iz ankete. Kompletni študij arheologije predaje se u Jugoslaviji na 5 fakulteta koje pohadja - dakako, opet prema anketi, a podaci su iz prolječa 1984. godine -čak 580 studenata. Kad tome dodamo da je zaposlenih tek nešto manje od 400, a nezaposlenih prema nepotpunim evidencijama preko 300, onda se slika arheološke kadrovske situacije pokazu-je još težom i nepovoljnijom. Ovdje u navedene podatke nisu unesene najnovije činjenice: broj diplomiranih iz kruga studenata, što odmah povečava broj nezaposlenih, te broj novoupisanih u šk. god. 1984/85., što opet povečava broj studenata .
Sve to skupa postaje još složenijim ako se ima u vidu okolnost da se danas u svim znanostima i u daljnjem razvitku pojedinca teži ka specija-lizaciji, k uskoj stručnoj osposobljenosti, jer je več odavna prošlo vrijeme učenih polihistora koji su mogli, dakako, u duhu svoga doba, relativno suvereno govoriti i raspravljati pa i pisati i o vrlo udaljenim povijesnim razdobljima i temama. Danas je redovita pojava da je u znanosti teži ka pojedinim cjelinama, ka specijal-nostima, pri čemu sam duboko uvjeren da se time ne stvaraju "fah specijalisti" s negativnim predznakom i asocijacijom, več sasvim suprotno, stručnjaci koji mogu suvereno djelovati na jed-
nom isječku svoje struke. No, njima je neizo-stavno potrebno - i mora im biti omogučeno -kompleksno i kompletno školovanje, a ne nepot-puno, manjkavo i parcijalno. Sve to mora biti i organizirano, dok kod nas o takvu putu nema ni govora i sve je manje više prepušteno slučajnosti i sreči mladoga čovjeka. Ona počinje več kod upisa na fakulteti, od mogučnosti da sluša vršne profesore i s njima suradjuje na terenu, ili od obratnoga, a nastavlja se valjda najve-čom srečom za mlada čovjeka - zaposlenjem, po-gotovo kad je riječ o nekom večem muzeju, institutu gdje ima i kadrova i knjiga. To, medju-tim, o pojedincu, zavisi najmanje. Može tako izvrstan stručnjak zalutati, pa čak biti i izgubljen za struku, dok drugi sasvim prosječan, može imati sreče i doči u ustanovu s velikom tradicijom i ljudima koji ga mogu podučiti. Društvo kao cjelina sasvim je odvojeno od ovih tokova i ni na kakav način ne može sustavno i organizirano djelovati na razvitak pojedinca.
Opravdano je na ovom mjestu upitati se sasvim ozbiljno i zabrinuto: što če se dogoditi s oko 600 naših kolega koji danas studiraju i s onih gotovo tri stotine več sada nezaposlenih? Nije to nimalo nevažan niti nebitan društveni problem koji ne bih dalje analizirao i rastvarao.
U uskoj je vezi s obrazovanjem ne samo studenata, več i završenih i gotovih stručnjaka, dakle s njihovim usavršavanjem, onim stalnim, tekučim, svakodnevnim, več spomenuti problem literature. Arheolog se, naime, ne radja, poput umjetnika, več se arheologom postaje upornim radom. Taj je problem utoliko teži što nedostatak literature ne samo da sprečava napredovanje i razvitak pojedinca, več izravno izaziva i nazadovanje, ostajanje na pre vladanim pozicijama, rješenjima, stavovima itd. Slobodno se može reči da velik broj arheologa u Jugoslaviji nije danas u mogučnosti da slijedi niti ono što se u nas objav-ljuje, jer ni pojedinci, niti mnoge ustanove ne mogu kupovati knjige, pa prema tome mnogi se od nas tako ne upoznaju ni s dogadjajima i otkri-čima, rezultatima i istraživanj ima u našoj zemlji. Pogotovo ne mogu sustavno slijediti a ni slutiti ono što se dogadja u svijetu i o čemu se u znanosti raspravlja. Literatura - knjiga je za našu struku, a dakako i za mnoge koje su joj srodne, osnovno sredstvo za rad, dakle poput lopate, krampa ili kolica, ona je efikasna kao stroj ili ptijevozno sredstvo u proizvodnji dobara. Anketa zorno pokazuje kako je nabava stručne literature svedena na minimum, a da nabava strane ovisi samo o zamjenama, jer se kako sam več naglasio, zbog nedostatka novca ne može kupiti niti jugoslavenska izdanja,knjige i ča-
9
sopise.
Kad, dakle, vidimo da je obrazovanje mladih pa i srednjih kadrova u humanističkim područjima manjkavo, da nema organizirana školovanja, usa-vršavanja i zapošljavanja kadrova, da se ne us-pijeva na adekvatan način slijediti dostignuča u svjetskoj znanosti, da nedostaju drugi speci-jalizirani kadrovi i, dakako, više novca ne samo za istraživanja-iskopavanja, več uopče za rad u cjelini, onda se može pretpostaviti da za-ostajemo na mnogim mjestima za onim što se do-gadja u svijetu, bilo na istoku, bilo na zapadu. Zato se uglavnom svi rezultati - a njih, kako sam naglasio, bez dvojbe ima, čak i više negoli bi se objektivno u ovim prilikama moglo očeki-vati - postižu sretnim stjecajem okolnosti u nekim centrima s dugogodišnjom tradicijom i o-sobnim zalaganjem pojedinaca pa organizacija, a znatno manje nekim organiziranim i sustavnim opčim pristupom.
Možemo li, dakle, vratimo se pri je započetoj misli, danas govoriti o "jugoslavenskoj" arheologiji? 0 jednoj znanosti koja bi mogla biti bilježena upravo tim atributom. Ili, možda, o jednoj jugoslavenskoj arheološkoj školi ili pristupu koji bi označavao sveukupnu arheološku djelatnost na tlu Jugoslavije, a koji bi se, nadalje, odlikovao posebnošču bilo u teorijskom, bilo u praktičnom pogledu? Odgovor na to pitanje izgleda odmah vrlo složenim, ali se u svoj toj složenosti oslikava niječan odgovor. Smatram da je dopušteno reči da ne postoji "jugo-slavenska" arheologija, več da postoji više pristupa i u onom teorijskom, a možda i u praktičnom smislu. Ne bi se, s druge strane, moglo kazati da postoji i neka republička ili pokrajinska arheologija, neka takva odredjenost. No, pobliže definiranje tih posebnosti koje se is-kazuju na jugoslavenskom području trebalo bi da bude predmet posebne rasprave, študije i susta-vnijeg promatranja pojava i rezultata, pa se zato ovom prilikom neču upuštati u pobliže deter-miniranje toga kompleksa pojava. Bit ču samo slobodan nabaciti nekoliko pokazatelja koji me navode na izneseni zaključak.
Prije svega valja naglasiti da je arheološka tradicija u pojedinim krajevima naše zemlje raz-ličito utemeljena i da su joj korijeni opčenito u amaterskim i starinarskim društvima. Znanstvene pobude dolaze kasnije, gotovo u sve krajeve i jugoslavenske zemlje ponajviše iz austrijsko-bečkog kruga. Tamo se i školovao veči dio prvih arheologa (u ondašnjem smislu te riječi), makar su pripadali različitim političkim sferama pa i državama. Najviše se pažnje poklanjalo klasič-
nim studijima, epigrafiji i skulpturi, pa kasnije prethistorijskim.S vremenom su bili uoč-ljivi i utjecaji francuskih pa i njemačkih sta-novišta, trendovi pozitivističkog pristupa - u najširem značenju toga pojma - dok se u najno-vije vrijeme probijaju i neki, rekao bih ame-ričko-engleski pogledi (ako se tako smije reči!) koji su prisutni u prevedenim i preuzetim član-cima kojima se najviše bavi najmladja generacija (u slovenskom obvestilu ARHEO, pa donekle i u riječkim "DOMETIMA" i nekim drugim časopisi-ma). Ti i slični tekstovi, koji ponajviše zao-kupljaju tu generaciju arheologa, odraslu u uv-jetima specifičnog školovanja i formiranja, mo-gu, nedvojbeno, imati stanovita misaona odjeka, no - slobodan sam kazati, a u to sam dapače i uvjeren - ne mogu postiči odgovarajuče teorijske rezonance koje bi bile ostvarljive u našoj praksi bilo kao polazište, bilo kao stav.
Za naše prilike, vjerujem, da je još uvijek ak-tualan - ukoliko arheologiju promatramo kao ši-roku društveno vrijednu djelatnost - davno napisani tekst Branimira Gabričeviča pod naslovom "Arheologija i život" objavljen još 1957. god. u prvom broju splitskog "URBS-A". Ako njegov autor još uvijek stoji iza napisanoga, ta pro-šla su gotovo tri decenija od objavijivanja kad se neki od ovdje prisutnih nisu bili još ni rodili, a mnogi su pohadjali osnovnu školul - bio bih vrlo radostan jer kad bi se tamo naznačeni problemi i stavovi dokraja ostvarili, prevladali bismo neke od onih najvažnijih teškoča koje su se ispriječile pred jugoslavensku arheologiju, odnosno da budem precizniji, pred arheološku djelatnost u Jugoslaviji. Gabričevičeve misli, u tom tekstu uglavnom direktivno skicirane, ističu potrebu za što kompleksni jim pristupom arheologiji u cjelini i uključuju "u igru" i brojne društvene snage, a ne samo stručnjake. U našoj društvenoj stvarnosti, dakle u samou-pravnom socijalizmu koji se od te daleke 1957. godine bitno razvijao to bi trebalo da bude od presudne važnosti jer se samo takvim kompleksnim pristupom i širokim angažiranjem ne bi do-gadjali tragični i tužni nesporazumi kakvih, na žalost, ima posvuda. Mnogi če se, naravno, odmah upitati kako to postiči. Teorijski odgovor nije teško postaviti, isto kao što to nije teš-ko u mnoštvu sličnih situacija kad se kod nas postavlja problem, no do odgovora u praksi i do rezultata i ovdje u arheologiji, kao uosta-lom i drugdje i na mnogim poljima rad, vrlo je teško doči. To je danak jednom naglom i impul-zivnom razvitku koji nije u dovoljnoj mjeri pratio i razvitak svijesti, društvene i poje-dinačne, več je ona, dakle ta svijest, bila postavljena u drugi plan potiskivana često prag-
matičkim interesima vulgarnoga probitka. To je takodjer i danak koji se plača zbog nedozrelih pojedinaca koji katkada vladaju u mjesnim za-jednicama, opčinama i drugdje. Kako bi se ina-če devastirale nekropole, uništavala naselja, antička i srednjovjekovna, rušili ostaci starih objekata itd., da ne nabrajamo pojedinačno takve slučajeve kojih tako reči svaki arheolog ima u svojoj praksi. A sve se to moglo s malo dobre volje i uzajamnog popuštanja povoljnije riješiti kad bi društvena svijest bila na ona-kvoj razini kakvu neminovno trebalo da ima društvo koje se, uz ostalo, naziva i humanis-tičkim. Kulturna baština tako vrlo često postaje smetnjom, zaprekom, ona je suvišna i lako je se žrtvuje, prema njoj se ponekad čak i na organiziran način tako postupa.
Susrečemo se, dakle, ponovno s problemom edukacije, ovdje u jednom drugom obliku i na dru-goj razini. Zato bi bila potrebna zbog svih ovih okolnosti o kojima sam tek nešto malo ka-zao, a koje su na različitim koordinatama raz-ličita intenziteta i oblika, jača suradnja arheologa i srodnih specijalnosti i disciplina, jer bi se tako ujedinjeni vjerojatno jače mogli suprotstaviti degradiranju kulturne bašti-ne, tim više što če nas budučnost sasvim sigurno, teško opravdati.
Osim citiranog Gabričevičeva članka programat-ski je još uvijek aktualan i tekst akademika Alojza Benca i pok. Esada Pašaliča iz 1961. god. objavljen u "Glasniku Zemaljskog muzeja u Sarajevu". Autori su tada, uz ostalo, ple-dirali i za realizaciju glavnih problema arheološke djelatnosti i znanosti u nas, za surad-nju izmedju ustanova i pojedinaca, pa naveli i neke od zadataka koji su im se u to vrijeme či-nili primarnima. Danas, poslije dvadesettri go-dine nismo se bitnije odmakli od tih istih problema koji su bili vrlo precizno i temeljito postavljeni. Benac i pok. Pašalič bili su na-glasili i potrebu za sintezama od kojih u ono vrijeme gotovo nije bilo niti jedne, a danas, eto, ipak poneka postoji. Nije ih, medjutim, izradjeno onoliko koliko se moglo očekivati jer za takve pothvate nisu ostvareni preduvjeti. Na žalost, mnogi vršni i vrijedni stručnjaci kojima je to bila i životna zadača, postupno od-laze, a da često nisu imali ni prilike niti mogučnosti da svoj rad i znanje kondenziraju na jednom mjestu pa tako prenesu svoje vidje-nje problema sljedečim generacijama i znanosti uopče. To je ujedno i velik propust učinjen prema pojedincima, ali istovremeno i njihova neispunjena zadača. Stoga je očigledno da još uvijek ima premalo radova, osobito sintetskih.
koji bi bili zanimljivi inozemnim stručnjaci-ma, a i oni malobrojni, napisani obično na ne-dostupnim jezicima, nisu našli širok put do svjetskog čitateljstva.
Poslije oslobodjenja, ako se toga dobro sje-čam, djelovao je pedesetih godina Koordinacijski odbor saveznog značaja koji je kako-tako uspijevao raspravljati i usmjeravati neka važ-nija pitanja arheologije, u najširem smislu te riječi. Stariji kolege, iz one prve poslijerat-ne generacije, sječaju se da je stanovta koordinacija i postojala. "Arheološko društvo Jugoslavije", u koje smo pristupali mi iz srednje generacije, a zatim i "Savez Arheoloških društava Jugoslavije" svodili su pomalo svoju ulogu na organiziranje kongresa, isticajno kongresnih tema, no bez ikakva udjela u bilo kakvu koordiniranju nekih poslova, usmjerava-nju istraživanja i skiciranje jedne da tako kažem generalne arheološke politike. Izričuči ove činjenice, očigledno je iz intonacije mojih riječi, da plediram za uspostavljanje ne-kog takvog tijela, nekog organa, svejedno kak-va imena, koje bi bilo sposobno uobličavati arheološku politiku u Jugoslaviji. Spreman sam, dakako, poslije ovoga prihvatiti i prim-jedbu kako sam za "čvrstu ruku" pa čak i za nekakav "arheološki centralizam". No, na to postoji svima vama dobro poznati odgovor. Mislim da ga je nepotrebno potanko izlagati jer je očigledno da neka republička ili pokrajinska granica, a onda i neki opčinski ili drugi SIZ ne mogu biti kriterij prema kojem se arheološki istražuje čak ni srednji vijek, a kamoli ona najstarija razdoblja kojima se bavimo. Istraživanja su zato uglavnom parcelizirana, ovi-se o spretnosti pojedinaca i naklonjenosti nekog financijera, što, dakako, s obradom povi-jesnih problema relevantnih za cijeli naš državni teritorij, ne može biti niukom slučaju važno, a kamoli presudno. Iz takvih odnosa nas-taje čitav niz pojedinačnih i drugorazrednih problema, pa je tako npr. sasvim normalno da mi u Hrvatskoj, ili uz Jadran još konkretnije, kad več govorim u svoje ime, slabo ili vrlo malo znamo o onome što se dogadja na sjeveru, u Sloveniji ili na jugu, u Makedoniji. Isto, dakako, vrijedi i u obratnom smislu. Komuniciranje je svedeno na slučajnost, na osobni kontakt, na sretnu okolnost, jer društvena glasila poput spomenutog ARHEA, pa OBAVIJESTI, INFORMATORA, Arheološkog pregleda itd., ipak ne mogu zamije-niti živi i neposredni kontakt istraživača s terenom.
Kad plediram za postojanje jednog koordinacij-skog tijela, onda pri tome poglavito mislim na
11
obradu i, naravno, publiciranje onih pitanja koja su ključna za arheološku znanost u Jugoslaviji, koja su zanimljiva i inozemnim struč-njacima, što znači evropskima u prvom redu, a posebno svim onim tangentnim zemljama s kojima je Jugoslavija u povijesnom slijedu katkada tvorila jedinstvene teritorije. Radi se, dakle, prvenstveno o sintetskim i fundamentalnim pro-gramima istraživanja, pri čemu valja uvijek imati na pameti da je balkanski dio Jugoslavije ona zona na kojoj se presijecaju mnogobrojni interesi i mnogovrsni poticaji u istraživanji-ma.
Poseban je problem koji tisti i veče sredine, a nekmoli one manje, vezan uz mogučnost objav-ljivanja rezultata istraživanj a. Skupoča tiskarskih troškova postupno gasi redovitost i onih periodičnih publikacija duge ili duže tradicije što ih izdaju muzeji, instituti i druge slične organizacije, pa tako u ladicama ima sve više, na žalost, nedostupnih radova. Za mlade stručnjake i početnike to je osobito štetno jer nisu u mogučnosti provjeriti svoj rad, a baš je to za svakoga koji se bavi jav-nom djelatnošču od presudna značenja. Po strani bih ostavio činjenicu koja je u nešto dal-joj vezi s ovim, da u nas zapravo i nema arheološke kritike, odnosno da je na vrlo nisku stupnju.
Kad se, eto, sasvim marginalno dotičem problema objavi jivanja gradje i rezultata istraživa-nja, ističem opet riječ marginalno, jer ni za jedno od ovdje dotaknutih pitanja nema mogučnosti da ga se potanko elaborira, dakle kad se radi o publiciranju, valja naglasiti da je to zapravo jedan od najvažnijih vidova arheološ-kog rada, završni korak, koji cjelokupni terenski i laboratorijski, te kabinetski napor sintetizira i nudi javnosti. I tu smo u uspo-redbi sa svijetom u dosta nepovoljnom položaju, često zbog neprikladnog izgleda publikacija (osobito tiskanih likovnih priloga), zatim zbog sažetaka na stranim - svjetskim jezicima, a treba reči katkada i zbog znanstvene razine priloga. Vjerujem da su mnogi od prisutnih bili u prilici slušati primjedbe inozemnih kolega koji se Žale na nesrazmjerno malene i loše sastavljene sažetke, ponekad od svega desetak redaka, što cjelokupnom publiciranju naše gradje i naših rezultata i njihovu plasiranju u svijet daje doista skromne, da ne kažem čak i smiješne dimenzije. Poseban je problem u nekim slučajevima i nepotpuno poznavanje jezika na koji se prevodi, pa i ta okolnost ostavlja vrlo lošu sliku. Dakako, iz ovih zaključaka i opaski treba izdvojiti čitav niz savjesnih autora, iz-
davača i prevodilaca koji ne čine ovakve pro-puste.
Največi dio moga referata bio je, evo, kritički intoniran. Stoga mu se može odmah uputiti zam-jerka. Nišam, medjutim, svijesno - kako sam na početku naglasio - želio govoriti o dobrim stranama, o postignučima i uspjesima. Činilo mi se da je primjerenije ovom trenutku naglasiti ono što nas tišti i naglasak postaviti na ono što bi trebalo popravljati, na ono što bi se moglo poboljšati i što bi moglo, barem ako diskusije bude, rezultirati nekim zaključcima. Isticati stvarna postignuča ne bi, čini mi se, bilo primjereno ovoj prilici, a k tome bih uzeo i prerogative na koje nemam po svojem stručnom opredjeljen ju nikakvo pravo. Konačno, postoji li nešto u našoj arheološkoj praksi toliko dobro, da bi moglo postati paradigmom? Nečeg do-brog i vrijednog ima posvuda, no onog nepovolj-nog za struku - još i više.
Sve su ovo, uostalom, osobna vidjenja naznače-nog problema ukupne arheološke situacije u Jugoslaviji, oslonjena na moje ipak nepotpuno poznavanje sveukupne situacije. Na osobnom u-vidu dobivenom iz spomenute ankete koja mi je pomogla pri stvaranju ove slike, ali temeljenom i na literaturi, dnevnom tisku, radiju, televiziji i živim kontaktima s ljudima iz struke. Sredstva javnog informiranja - i to na kraju moram naglasiti - često odviše senzacio-nalistički i povodljivo, a često opet zahvalju-juči vezama pojedinaca, afirmiraju vrijednosti koje u generalnom planu i ne zaslužuju visoku ocjenu niti veliku popularizaciju, dok s druge strane, mnogi vrijedni napori skromnih trud-benika koji znače istinski doprinos znanosti, ostaju i prolaze nezapaženi. I tu nam, u tom detalju, ne bi škodilo više objektivnosti i suzdržanosti.
Sve moje riječi, kojima sam možda predugo uzur-pirao vašu pažnju, strpljenje i vaše vrijeme, podložne su dopunama, ispravcima, sugestijama, kritici i tko zna sve čemu. Stoga od prisutnih očekujem da dodaju sve ono što ovom referatu nedostaje, da ga kolegijalno dopune i obogate, kako bi zaključci, kojima sam natuknice i ski-cirao ističuči niz problema - bili životno ko-risni, efikasni i plodonosni. Ako tako bude, onda če moj osobni trud biti koristan i valjano nagradjen, ako, pak, sve to izostane, onda smo i ja, koji sam'referat sastavljao i vi sku-pa samnom, koji ste ga upravo saslušali, izgubili dragocjeno vrijeme.
Željko Rapanič
12
Diskusija
Bojan Djuric
Pre svega moram najprije pozdraviti odluku Predsedništva Saveza arheoloških društava Jugoslavije da u program rada naše skupštine uvrsti razmišljanje o ulozi i položaju arheologije u današnjem društvu. Pre svega zato jer mi se čini da je trenutak tog na-šeg diskurza dobro izabran. Mo-gu naime tvrditi da je stanje u arheologiji u Jugoslaviji dosta kritično tako u organizacijskom kao i u (možda) sadržajnom smislu. Sa druge strane vjerujem da je Predsedništvo ocenilo da se o ovoj problematici može raz-govarati konstruktivno.
Ja ču malo drugačije poantirati stvari koje je več drug Rapanič u uvodnom izlaganju nakazao od-nosno obradio i to naravno sa jedne specifične tačke gledanja, to je iz moje lične i iz sredine u kojoj živim a to je Ljubljana. Nadam se da ču biti razumljiv pošto ču govoriti na slovenačkom jer se svejedno lak-še izražavam na tom jeziku, pa ču zato polako govoriti.
Če govorimo o mestu in o vlogi arheologije v današnji družbi, potem govorimo istočasno tudi o mestu in vlogi ostalih humanističnih in družbenih znanosti. Če ta naš diskurz začasno razširimo na povedan način, moremo reči, da so vse te znanosti že nekaj časa in vse bolj na margi-ni te družbe. Dokazov za to lahko naštejemo precej - od položaja bazičnih institucij kot so biblioteke, arhivi in podobno, do deleža teh znanosti v upravljanju oziroma samoupravljanju, to je v politiki. Vzrokov za takšno stanje je seveda precej, in če se tu vrnem zopet na arheološko znanost (pri čemer je sam termin znanost v povezavi z arheologijo problematičen), se moram vprašati najprej o predmetu te znanosti in takoj nato o njenih socializacijskih kanalih.
0 prvem lahko rečemo, da gre za človeka oziroma njegovo prakso, kar daje arheologiji univerzalni značaj (in na kar prepogosto pozabljamo), v zvezi z drugim pa lahko definiram tri možne kanale - šolstvo, kulturni nivo neke sredine, upravljanje/politika. Za šolstvo je znano, da upošteva arheologijo v skoraj zanemarljivi meri (gre za osnovno in srednje šolstvo), kar je v novem usmerjenem izobraževanju še poudarjeno; za kulturni nivo neke sredine, konkretno slovenske, je značilno, da se arheologija pojavlja na nivoju sta-rinoslovja, v redkih populari-zatorskih publikacijah in mass media ob različnih spomeniško-varstvenih konfliktih. Glede u-prave/politike in njenega upoštevanja izsledkov naše stroke/ znanosti morem trditi, da gre, kadar gre, za izključno ideološko branje različnih etnogenet-skih izsledkov.
Gledano v celoti je socializacija arheologije blokirana. Blokirana deloma od zunaj in omejena znotraj arheologije same.
Predpogoj za uspešno funkcioniranje in razvoj neke znanosti so investicije, ki jih družba usmerja na konkretno področje. Če te investicije zadostujejo le za preživetje te znanosti, potem takšni pogoji neposredno določajo notranja razmerja. Če stroka ni sposobna pokazati relevantnost svojih izsledkov za sodobno družbo, potem seveda ne moremo pričakovati sprememb v pogojih, ki jih ta družba določa. Konkretno - ker v zadnjem času investicije v arheologijo objektivno padajo (in to zelo hitro), obenem pa se veča število interesov, je logična reakcija arheoloških ustanov njih zapiranje, centraliziranje in avtonomiziranje postopkov. Seveda je posledica na drugem nivoju vzpostavljanje konfliktnih situacij, ki jih sicer razumemo na osebnem, intimnem nivoju, kar
postopoma prehaja v arheološko folkloro (in ne samo arheološko). Akumulacija, bistvena za reprodukcijo stroke, za konstituiranje njene infrastrukture kot osnovnega pogoja za njen razvoj, je enaka ničli. Če pogledamo podatke o tehnični opremljenosti in sploh tehničnih službah v ustanovah, ki se ukvarjajo z arheologijo, potem lahko razumemo velikokrat nepotreben in škodljiv individualni značaj naše prakse. Toliko o zunanji pogojenosti.
Ne povsem druga in drugačna stvar je vprašanje relevantnosti arheoloških izsledkov za sodobno družbo. Postavljam tezo, da je v enaki meri kot so to zunanji pogoji, za sedanjo krizno stanje v naši arheologiji zaslužna tudi sama arheologija. Hermetičnost našega diskurza, zapiranje v stroko ob slabih argumentih za družbeno investiranje vanjo (nacionalna dediščina, ki služi čemu? historičnemu spominu, ki v naši družbi izgublja svoj pomen?) in naši skromni poskusi, interpretirati arheološki material na nivoju kulturne zgodovine, kar bi sicer arheologiji moglo zagotoviti položaj in vlogo univerzalne znanosti, vse to takšen njen status izključuje. V preteklem razvoju arheologije v našem prostoru se je njen znanstveni diskurz gibal na nivoju diskripcije in metode oziroma metodologije. Teoretska misel, ki bi lahko odpirala poti širše relevantnim razlagam in modelom in obenem spremljala in sprejemala razvoj drugih humanističnih znanosti, je v naši arheologiji izredno slabo prisotna. Povratni učinek tega manka se kaže v slepih rokavih arheološkega pozitivizma, našega ukvarjanja z arheološkimi viri kot poslednjim ciljem našega dela oziroma nemočjo pred zahtevami po interpretaciji in rekonstrukciji preteklih družb in kultur.
13
Iz povedanega sledi, da je potrebna na eni strani konkretna akcija po uveljavitvi arheologije skozi omenjene socializacij ske kanale, akcija oziroma akcije, ki morajo potekati v konkretnih sredinah našega dela, na drugi strani pa je nujno potrebno izgraditi vedo na tak način, ki bo omogočal legitimno in enakovredno sodelovanje pri produkciji znanja in oblikovanju zavesti.
Glede konkretnih, predvsem organizacijskih pa tudi vsebinskih vprašanj, ki se jih tukaj nisem dotaknil, moram reči, da se strinjam z večino tistega, kar je povedal dr.Boško Babic v tekstu, ki je objavljen v materialih, pripravljenih za ta kongres v Arheu. Hvala.
Alojz Benac
Kolega Rapanič je otvorio moguč-nost jedne ovakve rasprave. Mislim da je on suviše skroman kad se pravda da njegov referat neče biti dobar ili dovoljno dokumen-tovan, medjutim, referat je za-ista na mjestu i on pokreče mnoga pitanja. Ja se s njim potpu-no slažem da u našoj zemlji pos-toje značajne razlike medju po-jedinim republikama i regijama. To je, naravno, uslovljeno is-torijskim razlozima. Sasvim je drugačiji razvoj arheologije bio u Hrvatskoj i Srbiji nego na Kosovu, u Sloveniji negoli u Makedoniji ili Bosni i Hercegovini i Crnoj gori. Prema tome, mi smo posle oslobodjenja težili ka ujednačavanju stanja arheologije u pojedinim oblastima. Biče potrebno još prilično mnogo vremena dok se to postigne, ali su več očigledni izvesni rezultati. Čini mi se, medjutim, da mi suviše malo naglaša-vamo ono šta je arheološka nauka kod nas postigla posle oslobodjenja. Ne znam zašto bježimo od toga. Potrebno je, napr., da se sjetimo kakva je bila istra-
ženost paleolita prije oslobodjenja. Gotovo nikakva u mnogim dijelovima zemlje. Danas imamo jednu divnu panoramu paleolita. Šta je bilo sa neolitom? Da ne govorim o indoevropskoj seobi, koja za arheologiju nije ništa značila. Danas se naša arheologija aktivno uključila u objaš-njavanje indoevropske seobe. Šta je bilo sa ilirologijom koja je danas dostigla izvanredne rezultate ne samo za našu zem-lju nego za Evropu u cjelini? Šta je bilo sa protoantikom ili ekonomskim problemima u antič-kom dobu, da ne govorim o srednjem vijeku, o svim onim značaj-nim rezultatima koji su postig-nuti. Prema tome, možemo biti ponosni na ono što je postigla naša arheologija, što su posti-gle sve generacije posle rata, počevši od nas najstarijih pa do ovih najmladjih. Ovo bi uvijek trebali imati pred očima i na toj osnovi prilaziti rješavanju problema o kojima je ovdje riječ
Nema sumnje da su danas društvene nauke u izvesnoj stagnaciji. To je opča konstatacija u Jugoslaviji, a ne odnosi se samo na arheologiju nego na sve društvene nauke. To je, mislim, čak i normalno. U usponu su tehničke nauke i prirodne nauke, ali one moraju biti u usponu s obzirom na to što mi razvijamo industri-ju i sve ono što treba da podig-ne materijalni položaj naše zemlje. Ipak, naša zemlja i odgovorne strukture zaboravljaju da su društvene nauke isto tako važne kao i tehničke nauke. Bez društvenih nauka nema razvoja društvene svijesti, prema tome nema ni napretka u tehničkom pogledu. Izgleda mi, medjutim, da arheologija ipak nešto bolje stoji nego neke druge humanis-tičke nauke. Ona je i atraktivna nauka pa privlači odredjene društvene slojeve i oni gledaju neštu drugačije na arheologiju. Mislim da bi trebala biti poru-ka sa ovog našeg sastanka, a isto tako i sa nekih drugih
sličnih sastanaka, da bi huma-nističkim, odnosno društvenim naukama trebalo pokloniti više pažnje i dovesti u isti položaj sa tehničkim naukama, jer čemo tek tako postiči jedno ravno-vjesje izmedju društvene svje-sti i materijalne proizvodnje. Naravno, kada je riječ o jugo-slavenskoj arheologiji ja ju posmatram iz dva aspekta. Prvi je organizacioni a drugi čisto teoretski. U pogledu organizacije istraživačkog rada mi bi zaista trebali težiti zajednič-kom planiranju na jugoslaven-skom planu. Kada smo več razbi-jeni po republikama, onda smo se ovdje sastali da nešto uči-nimo na objedinjavanju jugosla-venske arheologije. To zaista možemo da učinimo. Ako več pos-toje naše sekcije, u njima bi svakih pet godina mogli rasprav-ljati o tome šta se radi u Jugoslaviji i šta je osnovna problematika u datom periodu. Nema sumnje da je i dosada ponešto učinjeno u tom pravcu. Pogledaj-mo, recimo, šta je učinjeno na ispitivanju tumula, kako se to, ipak, odvija na jednom širem planu. Slično je i sa ispitiva-njem gradina. Prema tome, kad se složimo o važnosti neke problematike, mi možemo da radimo na čitavoj teritoriji Jugoslavije. Mislim da bi u tom smislu trebali na ovom sastanku nešto više da kažemo. A, kad je riječ o teoretskoj razradi odredjenih problema ili o idejnoj opredje-ljenosti, meni se čini da tu do-lazi do priličnog zaostajanja. Mi smo u tzv. fundberihtima naj-jači, u analizama dobro stojimo, pa i u širem povezivanju pojava ili u istorijskoj interpretaciji, ali kad dodjemo do sinteza i teorije tu smo znatno slabi ji. Mi ne možemo i ne tre-bamo stvarati neku specijalnu jugoslavensku arheologiju, jer je arheologija svjetska nauka. Možemo samo dati odredjen doprinos teoriji u oblasti arheologije. Imam utisak da danas lu-tamo izmedju nekakve zapadne i-
14
deologije, koja cesto stoji na pozicijama pozitivizma ili čak nihilizma, i neke, recimo, is-točne ili sovjetske teorije i ideologije koja ponekad pati od šematizma. Bilo bi dobro da na-djemo nekakav put koji bi bio izmedju ovih polova i koji bi usmjerio našu ideologiju onako kako to odgovara našoj stvarnosti.
I još samo dvije stvari. Prvo, arheolozi bi trebali da Sine velike napore u propagandi očuva-nja naših spomenika. Ja sam za-prepašten kad pogledam koliko je uništeno gradina u jugozapad-noj Bosni. Kolege mi govore tako-djer o čitavom nizu uništenih spomenika. Treba učiniti ogro-man napor u propagandi čuvanja tih spomenika, jer ako ih izgubimo, ako izgubimo odgovarajuču dokumentaciju, onda je sve to nepovratno izgubljeno. I drugo, da li je zaista moguče govoriti o zapošljavanju hiljadu arheologa. Greška je u tome što se doz-volilo studiranje tolikom broju mladih ljudi. Nema to nigdje u svijetu da se odjednom upiše po pet do šest stotina studenata. A to se kod nas desilo. I nigdje drugdje u svijetu. Gdje se može zaposliti hiljadu mladih stručnjaka? Mi možemo zaposliti u Jugoslaviji najviše 30-40 ljudi u dvije ili tri godine, i to je sve. Prema tome, mislim da je izlaz u tome da se smanji broj upisa i da se ide na studiranje jedne desetine ili petnaj-estak studenata na pojedinim univerzitetima. Tada če oni zaista dobiti pravo znanje i tek onda če moči za koju godinu da se i zaposle. Ovako, to je pri-lično izgubljena generacijal Hvala ljepa.
Milutiu Garašanin
Ja mislim da je profesor Rapanič potpuno pravilno postavio izves-ne osnovne probleme koje mi svi osečamo i koje smatram da treba
da pokušavamo da rešavamo u gra-nicama naših mogučnosti. Tako-dje se slažem i sa tim što se ovde več u više mahova, pretho-dni diskutanti su o tome govorili, podvlači potreba jedne koordinacije, jedne koordinacije arheologije na jugosloven-skome nivou. Ni u kom slučaju u smislu nekog centralizma nego baš čini mi se naprotiv onako kako je to formulirao upravo sugerirao profesor Benac, okup-ljanjem oko izvesnih velikih problema koji se mogu paralelno raditi sa odgovarajučim razme-nom iskustava i sa sticanjem izvesnih odredjenih rezultata, njihovim konfrontiranjem i daljnim napredovanjem u tom smislu. Što se tiče obrazovanja i nivoa obrazovanja sa kojim mladi arheolozi, upravo študenti sada dolaze kod nas na fakultet svi konstantujemo da je on jako slab. Nama se ovde, učinjena nam je zamerka da smo nekako i mi tome krivi i donekle možda i jesmo, no sa druge strane treba reči i istači da se čuo glas jugoslavenskih arheologa baš u vezi sa tim pitanjem i položajem humanističkih nauka i arheologije u našem društvu i u našem vaspitanju. O tome je bilo govora u Centru za balkanološka istraživanja u Sarajevu o tome se potom i pokušalo dalje delovati da se situacija popravi. Nažalost do popravljanja nije došlo i suština je cele stvari u onome osnovnom obrazovanju i srednjem obrazovanju koje se danas stiče, koje treba popraviti, koje treba korigirati jer bez toga nečemo moči da izadje-mo iz ove teške situacije u koju dolazimo ni krivicom nas i ne krivicom ljudi koji studira-ju arheologiju. Bilo je ovde reč o sintezama i ja zaista smatram da su sinteze potrebne. I sam sam pisao jednu od takvih sinteza i mislim da su te sinteze nužne jer one u jednom da-tom momentu registruju nivo do koga se u istraživanj ima i u arheologiji, u jednoj oblasti
arheologije ili na jednom po-dručju došlo. Nivo sa tadašnjim postoječim znanjem, sa onim šta je dotle bilo poznato i šta je u tom trenutku moglo da se uradi. Jasno je da su te sinteze pomoč za dalji rad ali da one same po sebi kao što sam kazao predstavijaju samo i uvek jednu odredjenu etapu i da ih treba ponavljati. Eno več ja posle deset godina posle pisanja Preis-torije na tlu SR Srbije imao bih daleko šta novoga da kažem odnosno mnogo šta da korigujem od onoga što sam tada napisao i rekao. To uostalom i ilustruje da ipak naša arheologija ide napred jer ako neke stvari menjam to dobrim delom dolazi iz toga što je došlo do novih rezultata istraživanja koji menja-ju sliku koja je ranije postoja-la. No bez obzira na to mislim da postoji kod nas sa druge strane i jedna izvesna tendencija koja bi išla gotovo u smislu neke inflacije sinteza. Vrlo često ako se pregledaju radovi koji se pišu po našim časopisima videče se da se o svakome problemu piše sa željom da se da jedan sinte-tički zaključak vrlo često bez dovoljno izvorne gradnje. Vrlo često bez dovoljno materijala. Ja mislim da je kod nas zapostavljena jedna strana rada na publikovanju a to je publikova-nje kritički obradjene gradnje koja je neophodna svakoj nauči. Istoričar ne može pisati istori-ju ako nema publikovane gradnje i ako gradnju ne poznaje. A mi vrlo često svladamo sinteze na osnovu tri ili četiri objekta i ono što pojedinačno svaki od nas zna, ono malo što je publikovano a sve je to u svemu vrlo često i nedovoljno. Dakle mislim da je i na tu stranu treba pomisliti. Trebalo bi možda pomisliti na to da se krene i sa sistematskim publikovanjem korpusa nekih vrsta materijala. Bilo je takvih pokušaja pa su stali. U Srbiji konkretno je bio to Katalog metala Narodnog muzeja kao jedna od početnih publikacija te vr-
15
ste. Zatim Fontes archaeologiae koji treba da daju materijal os-tava. Stalo se na pola puta, ni-je se imalo sredstava ili se interes jednostavno za takve po-slove i za takve radove izgubio. Mislim da i o tome treba voditi računa. Konačno u vezi sa publikacijama. Skrenuo bih pažnju na-dovezujuči baš na ovo što je kolega Rapanič rekao, da mi vrlo slabo prezentujemo naše rezultate pred inostranstvom. Prvo sto-ga što su rezimeji zbilja po pravilu vrlo kratki, drugo što su nekada pisani očajnim stra-nim jezikom tako da se ne mogu razumeti ili možda i stoga što mi nismo zadržali jednu izvesnu sraernicu koju smo svojevremeno bili započeli. Pomenuču naime u ovome kontekstu Archaeologicu lugoslavicu koja je bila zamišljena kao časopis u kome bi se davali sintetski članci o naj-važnijim radovima, postignutim rezultatima i obradjivanim pro-blemima na stranim jezicima. To bi prema tome bio jedan časopis koji bi recimo odgovarao rumun-skoj Dacii koji bi otprilike odgovarao onome čemu sad Bugari teže sa svojim Studia praehis-torica. Čak se izvesni članci publikuju na bugarskom, u Rumu-niji na rumunskom u drugim časo-pisima ali se naj značaj ni j i ra-dovi publikuju u jednome takvo-me časopisu. Mi smo imali tu tendenciju sa Archaeologicom Iu-goslavicom.
Ta se tendencija potom nekako izokrenula. Archaeologia Iugosla-vica je više krenula u pravcu jednog luksuzno opremljenog re-prezentativnoga časopisa što je danas utoliko teže s obzirom na finansijsku situaciju a što je ranije dok je finansijska situacija bila bolja bilo teško pos-tiči. Teško bi nam bilo boriti se,upravo postiči nivo takvih i odgovarajučih časopisa u svetu. Mesto toga Archaeologia Iugo-slavica, ja ne negiram vrednost članaka koji se u njoj javlja-ju, ali moram da kažem da ona
mesto toga često publikuje kratke prikaze izvesnih predmeta ili nalaza koji nisu uvek od najbit-nije važnosti, interesa i koji ne daju uvek sliku onih najva-žnijih dogadjaja u našoj arheologiji od onoga najbitnijega što se uradilo ili na čemu se radi. A što se tiče samoga za-pošljavanja ja se tu potpuno slažem sa profesorom Bencem ali mislim da bi ovo društvo moglo da se ozbiljno pozabavi tim pitanjem u vezi sa situaci-jom koja postoji u našoj zemlji po pojedinim institucijama, muzej ima. Jedno vreme su muzeji u Jugoslaviji nicali kao pečurke. Danas ne niču više toliko kao pečurke ali ipak ima prilično veliki broj možda i više što bi trebalo. U nizu tih muzeja nema arheologa ili postoji svega jedan a ti muzeji pretenduju da rade na arheologiji. Rezultat je da do nikakvoga rada ne do-lazi ili se onda radi divlje, onda dolazi do tih zapanjujučih pojava divljih neprijavljenih iskopavanja koja čak nekada vr-še i muzeji ili nestručno vod-jenih radova. Mislim da bi društvo trebalo da se pozabavi tim problemom i da se zainteresuje za mogučnosti da se baš kod lokalnih vlasti učini jedan izve-san pokušaj i jedan prodor da se u ovakvim ustanovama arheo-lozi više zapošljavaju. To ne bi rešilo naravno problem hi-ljadu arheologa jer ta je broj nemoguče rešiti i tu se slažem sa profesorom Bencem ali bi u ovom smislu moglo možda ipak nešto da se popravi. Hvala.
Branka Raunig
Poštovane koleginice i kolege. Dosada su uglavnom govorili naši kolege iz večih centara. Ja sam upravo iz jednog od ovih malih muzeja koje je spomenuo dr. Garašanin. I upravo o tome hoču da govorim, o problemima ljudi u malim muzej ima, o problemima arheologa. Nedostatak svega.
Počev od crtača na terenu. Pojedini od nas imaju sreču da znaju osnovne pojmove črtanja planova, znači one terenske dokumentacije bez koje nema poš-tenog rada, pa se ispomognu sop-stvenim znanjem. Crtača nema. Dalje, kad se materijal iskopa, dodje u muzej, propada brže nego na terenu, nego na lokalite-tu. Meni su pojedini kolege i koleginice znali zamjeriti, kako možeš da držiš ovako divan materijal nekonzerviran. Moram! Konzervatorske usluge u radio-nicama centralnih muzeja u Sarajevu, Zagrebu, Beogradu, da upotrebim taj izraz, skupe su "kao vrisak". Tako da jednostavno ne dolazi u obzir da se nešto konzervira. Ja sam uspijeva-la, tu i tamo, da se u svome muzeju (koji godinama tavori sa sredstvima) izborim za kojih petsto hiljada starih dinara i da konzerviram dva ili pet komada "u vrh glave". Čak sam ima-la situaciju, da mi je kolegini-ca, spomenuču je, inžinjer Kori-na Mirčič u Zemaljskom muzeju, nekoliko komada konzervirala besplatno. Radilo se stvarno o nečemu što mislim da se riedje nalazi, jedan kelt sa drvenom drškom i dva kopija takodje sa drvenim drškama. Znači nešto što je zaista rijetko i vrijed-no. Na ovome keltu je posebno rješenje drvene drške kakvu ja nišam imala prilike da vidim ni u literaturi. Kada dodje do ob-rade materijala ja lično sam ma-su keramičkih posuda sastavila i restaurirala sama. Koliko je to vremena ne treba ni da vam govorim. Onda dolazi problem literature, što je kolega Rapanič več napomenuo. Ja sam svojevremeno na vrlo bezobziran način koristila dr. čoviča i dr. Zdravka Mariča kao obavještajni izvor za literaturu. Dodjem na Zema-ljski muzej, pokažem materijal i kažem: "Kažite mi gdje ovo ima?" Pa kažu: "Dosta Branka, dokle čemo mi tebe da poslužujemo?" - Rekoh: "Dok ste tu. Ja drugog načina nemam". Isto
16
tako i u Arheološkom muzeju u Zagrebu. Zna koleginica Vikič, da sam njoj donosila antičke na-laze i rekla: "Upomočl" Jer to je jedini način da se nalazi pojave za one kolege koji če dalje na tome da rade.Dakle to je izu-zetno teška situacija. Mislim, da kolege iz Beograda, Sarajeva, Zagreba, Skopja čak ne mogu da pretstave sebi na kakvim se mukama nadje arheolog u malom muzeju. Ono što je poneo sa fakulteta je davno prošlo vreme. A kod sebe nema nista. Najčešče nema ni sredstava da ode u Sarajevo, Beograd, Zagreb, tamo gdje može da nadje, ili da može da sjedi pet ili deset dana da prelista literaturu. Nego nešto na trku, možda na dan, često i o sopstvenom trošku. Zbog toga mislim, da ova naša rasprava, koja je izuzetno zna-čajna za sve nas, ako ostane u ovim našim okvirima, od nje če biti rezultata samo u onome što mi sami možemo da uradimo, a možda pogrešno ocjenjujem, da to nije jako mnogo. Pa bih uze-la sebi pravo da predložim, da se jedna sinteza, da upotrebim taj izraz, iz ove diskusije i referata koji je poslužio kao osnova, referat kolege Rapaniča, možda skračena na dve, tri, pet stranica, uputi republičkim SIZ-ovima za kulturu i republičkim sekretarijatima za obra-zovanje i kulturu i SIZ-ovima kulture po opštinama, pa ako u pet pošto SIZ-ova nadje odjeka, pa smo dosta uradili i uspjeli. Hvala.
Marin Zaninovič
Govorim ovdje kao nastavnik, pozdravljam izlaganje kolege Rapaniča, koje je puno ideja iz-nijetih pregnantno, pregledno i realno. Mislim, da u našoj komunikaciji sa društvom moramo uvi-jek insistirati, da arheologija ne pliva u zrakopraznom prostoru. Arheologija je znanost, koja je dio nacionalne ekonomije.
Mi možemo početi prodavati predmete iz naših muzeja i to bi bio i te kakav devizni dohodak, jasno niko neče doči na tu ideju, iako u Evropi ovoga vremena imamo takvih slučajeva, da su pojedine zemlje prodavale vlasti-te zbirke, da bi došle do valuta. Medjutim, u ovom našem a-pelu, problem klasičnih jezika je jedno od ključnih predmeta obrazovanja arheologa, ne samo klasičnog arheologa, antičkog nego i protohistorijskog i sred-njevjekovnog, dakle to je jedan alat koji naša struka mora ima-ti. Govorim za našu republiku, kod nas je u zakonu bila fiksirana obaveza, da, ako se u ne-koj školi osmoljetci javi pet-naest djaka, da oni imaju prava dobiti nastavnika za grčki i latinski. Medjutim, taj se zakon izigrava na lokalnom nivou. Prema tome mislim, da sa ovog kongresa uputimo apel republičkim komitetima da se barem is-punjuju zakonske obaveze, koje su preuzete u smislu izučavanja tih jezika. To ne treba samo arheolozima, treba pravnicima, medicinarima pa konačno i suvre-mena fizika ne može bez grčkih termina.
Dalje, postoji inicijativa iz Balkanološkog centra u Sarajevu prije nekoliko godina, profesor Benac to zna, zvučiče sada možda heretički, bila je iznijeta ideja da se osnuju mali instituti ili naprosto par prostori-ja u Rimu i Ateni, gdje naši mladi ljudi, mladi stručnjaci koji stasaju, mogu doči, proves-ti neko vrijeme i biti na neki način prožeti klasičnom kultu-rom. Parafraziram pokojnoga profesora Budimira, možda ne sasvim točno, on je jednom re-kao, da smo mi na svoj način čak klasičniji i od Grčke i od Italije. Sve ono što je stiglo tamo, prošlo je preko nas. Čuj-te, niz evropskih zemalja ima svoje institute u tim gradovima i to manjih zemalja i koje ne-maju nikakvih dodira sa klasič-
nim svjetom, kao što je recimo Finska. Možda ovo zvuči u ovoj stabilizacijskoj, antiinflacij-skoj eri kao heretička misao. Ali ova zemlja još uvijek nije toliko siromašna, da ne bi mogla to izdržavati. Mi imamo u svijetu, ovih dana čitam u jednom tedniku,u od oko 175 zemalja, koje postoje,154 ambasade. To je u redu, to mora biti, medjutim imamo toliko trgovačkih predstavništva, te se često pitamo, šta ona zapravo rade. Možda ste čitali ovih dana za jednog takvog predstavnika, koji je negdje u Senegalu, Maliju potrošio nekoliko milijardi, a nije ništa ni prodao ni kupio. S tim milijardama mi bi mogli deset godina izdržavati ta dva instituta. Dakle, predlažem, da u zaključcima ovog kongresa uputimo apel saveznom komitetu za tehničku suradnju i republičkim, da se razmisli o toj mogučnosti barem u perspektivi, čujte, mi moramo misliti dalje. Ako to mi ne tražimo, tko če tražiti? Tamo su najbolje biblioteke i broj-ni srodni instituti. Ja sam, govorim iz vlastitog iskustva, ja sam prvi put vidio kompletni Bulletino Dalmata u Francuskoj školi u Ateni. U našim bibliotekama ili fali neki vezak ili neki sveščič i to je zapravo je-dino mjesto gdje sam to prvi put vidio u cjelini.
Buduči da je arheologija dio nacionalne ekonomije, što ona de facto jeste, mislim da to nije sporno, vidimo uostalom na našoj obali i drugdje, kad je ki-ša onda sve turiste vode najčešče u muzeje. Postoji u nas čitava jedna struktura turistič-kih saveza koja se alimentira upravo iz prihoda, turističkih taksi, pa molim apelirajrao na taj turistički savez ili nadležno tijelo, pa neka izdvoje bar 0,3 pare od onih prihoda, koji se tamo skupijaju za čuvanje spomenika i za istraživa-nja. I to bi bio neki novac. To je konkretno. Slušajte, u Ita-
n
liji to poštoji, tamo turistič-ki savezi financiraju arheolo-giju. Dakle, jedna susjedna ka-pitalistička zemlja to več pri-mjenjuje. Da ponovim, da se po-jača učenje latinskog jezika. Ovih dana sam čitao interesan-tnu raspravicu kako Amerikanci u novije vrijeme forsiraju učenje latinskoga. Dakle mi ga is-ključujemo, oni ga forsiraju. Šta se pokazuje: djeca Portori-kanci, Meksikanci, mali crnci koji uče latinski mnogo bolje svladavaju engleski jezik. Nama je to jasno ali, kad se to tamo konstatira, to svakako zvuči u-vjerljivije nego da mi to ovdje kažemo. Dakle, u ove zaključke molim da se poveča učenje klasičnih jezika. Tražimo, da se barem ispunjaju oni zakonski u-vjeti za učenje klasičnih jezika koji postoje. Zatim, da se razmišlja o stvaranju mogučno-sti.boravka mladih stručnjaka u Rimu, Ateni, u perspektivi, a od turističkih saveza da se bar jedan mali postotak novaca izdvoji za one spomenike u koje turističke agencije masovno vode turiste i s tim spomenicima ostvaruju dio svoga dohotka, a da ništa ne čine za njihovo o-državanje, osim negdje poplača-nja paušalnih ulaznica. Hvala!
Dimče Kočo
Učestvujem u diskusiji kao jedan od najstarijih arheologa u ovoj zemlji, jer su svi mladji od mene, koji su ovde prisutni, a stari j i su na onom svetu. Imao sam mogučnost tokom svoga rada kao direktor Arheološkog muzeja i kao rukovodioc arheoloških iskopava-nja a Makedoniji da konstantujem da je nužna saradnja svih arheologa odredjene branše iz cele Jugoslavije. Mi u Makedoniji nismo imali čim da počnemo, ali zato smo imali drugove iz cele Jugoslavije, od Ljubljane, Josipa Korošca, pa preko Beograda, Gara-šanina, Garašaninke, Grbiča, sve do Sarajeva. Iz Zagreba smo uvek
pozivali druga Rendiča, tako da je u Makedoniji postojala jedna jugoslovenska škola arheologa. I ove mlade generacije koje su izrasle i koje su dobile odred-jena zvanja, visoka zvanja, koje su položile doktorate, koji su profesori na našem fakultetu, su rezultat takvog koordinacionog rada na arheologiji u Makedoniji. Ja smatram da je ta koordinacija napuštena. Nema novaca, nema Grbiča, nema Korošca, nema drugova koji su veči deo svoga rada proveli u Makedoniji. Ne može se Demir kapija zamisliti bez Josipa Korošca, niti Skupi bez Rendiča, niti Stobi bez Ma-no-Zisija i drugih naših ruko-vodioca arheološke nauke, pa sam zato uzeo reč da predložim u vezi sa ovim referatom, koji je za mene jedan vrlo značajan do-kumenat za dalji rad na arheologiji, da se produži ona koordinacija koja je postojala posle oslobodjenja, a koje je pos-lednih godina u izvesnom smislu zatajila. Ona nije sasvim zatajila, mi imamo suradnju, ali ta suradnja je drugog karaktera. Ja sam rukovodio deset godina iskopavanj ima u Stobima, ali glavni rukovodioc je bio Djor-dje Mano-Zis i. Jer ja sam od njega učio. On je bio naš profesor tamo, iako sam ja bio profesor univerziteta. Ja sam medie-valista a Stobi je lokalitet, kao što vam je poznato, to neču ovde da objašnjavam, koji traži jednog antičkog, klasičnog arheologa. I pokazalo se da je u Skopju bila korisna katedra za klasičnu filo-logiju, koju je vodio jedan dobar poznavalac grčkog i latinskog jezika, akademik profesor Mihailo Petruševski. Ona je dala nekoliko stručnjaka koji su i danas desna ruka arheolozima. Klasični
-	arheolozi koji ne poznaju klasične jezike izgledaju mi kao falič-ni arheolozi. Kad oni nadju jedan dokumenat i ne mogu da ga proči-
-	taju, to znači da oni moraju da. traže tudju pomoč. I zato smatram da je ta saradnja stručnjaka različitih profila neophodna
prilikom proučavanja arheologije i antičke i srednjevekovne, a što se tiče pokrenutog pitanja o zatvaranju ili nezatvara-nju študija klasičnih jezika, ja sam u našoj Akademiji nauka i umetnosti u Skopju jednom prilikom rekao: "Bez grčkog i latinskog jezika ne mogu da postoje društvene nauke". A ovde sam čuo čak da je to znanje, grčkog i latinskog jezika, potrebno i eg-zaktnim naukama. Možda je to tako, ja u to ne ulazim, samo smatram da za društvene nauke grčki i latinski jezik su osnova. Svi koji su učili grčki i latinski jezik uglavnom su se posvetili arheologiji. Ja sam od one stare generacije Vasiča, Petkoviča, Stelea. Njihov sam učenik i posle i njihov kolega. Ali vidim koliko je to nužno i ja se pridružujem apelu da se nastoji kod odredjenih vlasti da se vodi računa o grč-kom i latinskom jeziku, jer i kod nas poštoj i takva tendenca da se zatvori grupa klasične filologi-je na Filozofskom fakultetu u Skopju, a šta če biti posle toga kao da je ljudima nevažno, nepotrebno. Za mene je dužnost da ovo kažem ovde, iako nišam tako dobrog zdravlja da bi mogao da govorim. Ja sam inače poznat ka-o govornik, ali ja sad ne mogu da govorim, pa hoču da vam se zahvalim na makedonskom jeziku.
Mnogu vi blagodaram što me po-kanivte da prisustvuvam na ova godišno sobranie, na ovaj kongres, dvanaeseti po red, na arheolozite na Jugoslavija, zaš-to jas sum eden od osnovopolož-nicite na arheologijata vo Makedonija. Blagodaram.
Božidar Slapšak
Ja mislim da čete se složiti da je drug Kocev rekao nešto što ima izuzetan, čak emocionalni naboj, ne samo za onu generaci-ju koja je u to doba saradnje, medjusobne pomoči i zajedničkog rada stvarala, nego i za našu,
18
koja je u jednom trenutku pokušala nešto što bi moglo izgledati kao generacijski nastup na jugoslovenskom planu. Neču reči da danas saradnja uopšte ne pos-toji. Naprotiv. Ali na institu-cionalnom nivou, arheologija je podredjena logici sistema finan-siranja, a u atmosferi sveopšte marginalizacije društvenih i hu-manističkih nauka, pratila jedan razvoj koji je uslovio parceli-sanje i izolaciju po republikama i pokrajinama. Ako mi danas govorimo o tome da ovaj skup treba da apeluje na društvo, ako je to cilj ovog okupljanja i razgovora, onda mislim da bi bilo veoma važno da apeluje upravo na to da se otvaraju nove mogučno-sti saradnje. Kako, ne znam. Ve-rovatno pre svega na institucio-nalnom nivou. Mi smo spremni za saradnju, mi imamo lične kontakte koji otvaraju puteve, mi mo-žemo govoriti o koordinisanju izvesnih tema, na kraju krajeva se i radi na pojedinim temama zajedno, radi se na korpusima itd., ali čim pokušamo to da ma-terializujemo na nivou republič-ke zajednice za nauku, kulturu i si., stvari se najčešče zaus-tave. To je ono važno što bi trebalo naglasiti i gde bi tre-balo nastojati da opet prorade nekadašnji kanali.
Drugo što sam hteo da kažem je povezano: sigurno je da, ako govorimo o položaju u društvu, moramo spominjati probleme muzeja i zaštite arheološkog materija-la i nalazišta kao arhiva materi jalnih izvora za najstariju istoriju. S druge strane, arheologija kao nauka ima kao osnovni zadatak proizvodnju znanja. Mi bismo morali posebno razvijati instrumentarij koji če omo-gučavati takvu proizvodnju, i baciti akcent na to. Stvari ni-su ograničene na neki lični nivo interesovanja. Stvari su povezane veoma mnogo sa institucionalnim zaledjem: različiti koncepti zahtevaju različitu or-ganizaciju itd. Zato mislim da
je veoma potrebno da se započne debata, temeljno informisanje o svim tim stvarima, što je na kraju krajeva pokretačka ideja časopisa koji je bio danas apos-trofiran ovde - Arhea. Ja ču spomenuti samo jedan aspekt. To je problem neartefaktne arheologije, problem koji se u novom svetlu, sa novom težinom, poka-zao baš u okviru razvijanja novih interesa oko paleoekonomije, oko arheologije naseljenosti, pitanje čovekove okoline u arheološkim dobima, pitanja ljudskih, životinjskih i biljnih populacija itd. Ako se to hoče ozbiljno raditi, onda je neop-hodna institucionalna zaledji-na. Da bi se razvijala ta posebna instraživačka područja, treba ih institucionalno omogu-čiti. Koncepti i praksa povezani su na tom osnovnom nivou, i zato mislim da je pitanje otva-ranja diskusije, izmenjivanja informacija o osnovnim koncep-tima veoma važno. Hvala lepo.
Laslo Sekereš
Več bi, mislim, sam referat kolege Rapaniča zaslužio da čovek stane ovde i da mu se zahvali na trudu i na svim onim preporukama i svim onim konstatacijama koje je on nama rekao. A nije mi cilj da dodjem ovde pa da samo to kažem nego da dodam nekoliko mojih misli. Ja sam pohadjao školu gde smo osam godina učili zajedno. Škola se zvala gimnazija. Sečam
ba da poštoj i i medju nama: a to je kongenialnost.
Treba da vidimo poteškoče a treba da vidimo- uvek i izlaz iz po-teškoča. Poteškoče su ovde bile u referatu kolege Rapaniča na-brojane. Ali, postoji još jedna poteškoča o kojoj je jedino kolegica iz Bihača Branka Raunig, govorila, a to je da u arheologiji postoji jedno razslojava-nje. Ima institucija koje su vi-šeg ranga. One omogučavaju stvarno mnogo veči, mnogo stručniji rad. Ima institucija, ima muzeja gde sede ljudi koji bi mogli i eventualno hteli nešto posti-či. Više od onoga što sada rade: da inventarišu, da iskopavaju, da pronalaze nalazišta. Više-ma-nje pozitivistički deluju i čuvaju neka saznanja koja u datom momentu, prilikom stvaranja ve-čih sinteza, mogu poslužiti i poslužuju onima koji su sposobni i kojima je dato to da učine. Šta ovim ljudima možemo mi nuditi kao društvo, kao zajednica ako smo kongenialni? Čini mi se, da za prvi korak trebalo bi da bude nešto slično kao što su u Ljub-■ ljani pokrenuli časopis Argo. Ja se sečam prvih brojeva i drugih, gde sam j a uvek bio informiran o najnovijim publikacijama. Vrlo jednostavno, vrlo praktično; šta se u jednoj knjiži u jednoj publikaciji, jednom časopisu može nači. Ja sam mogao da tražim direktno to što me interesuje. Čak i da se u malim muzej ima popravi situacija, ona neče biti idealna.
se da je medju tim razredima bilo Ne može jedan mali muzej kao što takvih odakle su kasnije izrasli je recimo subotički, da nabavi izvanredni stručnjaci. Ne arheo- sve ono što je izdato u Jugosla-lozi, nego stručnjaci raznih kva- viji i u inostranstvu. Treba nam lifikacija. To bi se reklo da je jedan medij koji če omogučavati to bila jedna generacija. Jednu fluktuaciju svih tih drugih stva-takvu generaciju možemo posmatra- ri koje se pojavljuju u ostalim ti u nama ovde koji tu sedimo. Ne područjima i zemljama, školska generacija ali generacija
ipak u jednom smislu koja može i Ima još jedna stvar. Mislim da treba da dA ono što je največe je i to veoma težak problem. Nešto može uraditi. U tim izvanred- mojte shvatiti tako da se ja ža-nim razredima koji su davali od- lim, ali moram da konstantujem lične stručnjake postojala je, da u nekim muzejima (radi se o ja mislim, jedna stvar koja tre- kompleksnim muzejima) postoje
19
poteškoče zbog medjusobnih tr-zavica medju stručnim odelenji-ma. Ako to neznate onda otidite u bilo koji mali muzej pa čete videti. Mi ovde brojimo danas na kongresu oko 150-160 učesni-ka od oko 600 aktivnih arheologa u Jugoslaviji. Zašto je pri-sutna samo četvrtina? Mogu da kažem, da neki od naših kolega nisu mogli da dodju ovde na kongres zbog toga što u muzej ima nema dovoljno razumevanja. Čak je bilo postavljeno pitanje, verujte mi, a to možete prekon-trolirati, dali moraju neki u-plačivati kotizaciju od sto hi-ljada dinara. Možda smatrate da je to sitnica ali neke kolege zbog toga nisu mogli doči na o-vaj kongres. Hvala vam ljepo, toliko sam otprilike hteo da kažem.
Bogdan Brukner
Biču vrlo kratak. Imam utisak da se mi obično skupljamo da bismo se videli i malo popričali. Zato treba uvažiti što malo duže govorimo. Jer, mi se svake četiri godine susrečemo i svake četvr-te ponavljamo mnogo toga što smo čuli na predhodnom Kongresu. Možda je to tako jer i ne može drugačije da bude. No ima stvari koje možemo menjati našim uticajem a ima stvari koje društvo treba da učini da bi došli do nekih rezultata. Drago mi je da mladje kolege govore ali me takodje raduje što i naša srednja generacija još uvek ima neš-to da kaže. Evo što mi se čini da je možda korišno da se ponovi. To je jugoslovenska arheološka problematika. Buduči da smo društvo arheologa Jugoslavije, treba da nas brine i zaboli što ne postoji čvršča sa-radnja. No kao što rekoh - nismo uvek mi krivi. Ali u nekim stvarima - jesmo. Čini mi se da postoji izvesna neusaglaše-nost mišljenja i delanja, ne-dovoljna koordinacija u planiranju jugoslovenskih projekata.
Mislim da je to briga šire za-jednice i našeg arheološkog staža. Naime, ponekad šira društvena zajednica ima prioritete: izbalansiranje privre-de - treba potpomoči stvari koje su bitnije za blagostanje celog društva. Ali, pri tome se ponekada zaboravlja da i naša arheološka nauka sa svojim ciljevima i zadacima itekako može da doprinese kvalitetni-jem koriščenju stvaralačkih potencijala. Mislim da nam fa-li ono što je rečeno - čvršča saradnja. Verujem da bi se neki vidovi koordinacije mogli brže da realizuju, pod predpos-tavkom da se koriste oni mehanizmi društvenog povezivanja koji nam stoje na raspoloženju a koje ponekada, iz bilo kojih razloga, zaboravljamo. Kazaču nešto što svi treba da znamo. Na primer: postoje republičko-pokrajinski SIZ-ovi za nauku, dela savez SIZ-ova za nauku. Imam utisak da sam siguran da se u SIZ-ovima pojavljuje malo jugoslovenskih arheoloških projekata. Predložio bih da naše kolege - koji su članovi komisija SIZ-ova, koji učestvuju u radu skupština - pokušaju da se izbore da se arheološki projekti jugoslovenskog sadržaja i značaja prihvataju i finansira-ju. Nažalost sada smo na počet-ku. Mi zapravo nemarno ni jedan jugoslovenski arheološki pro-jekat koji se ostvaruje preko neke od institucija u zemlji. Usamljen je primer aktivnosti Medjuakademijskog odbora za ar-heološku kartu Jugoslavije koji koordinira makedonska Akademija nauka i umetnosti. Med-jutim, serija knjiga Praisto-rija Jugoslavije koja izlazi zaslugom akademika Alojza Ben-ca, koju su pisali najeminen-tniji arheolozi Jugoslavije, je jedan od najboljih dokaza šta se može učiniti dobrom organi-zacijom i naučnim entuzijazmom. Ove objavljene knjige i one koje če se još u pomenutoj seriji da publikuju su argumenat
da postoji jugoslovenski interes zajedničkog rada - nedosta-ju inicijative. Prema tome ja bih podržao što je več neko re-kao - neka se formira koordina-ciono telo, možda je to i naša nova uprava, neka se pokrenu inicijative. Nova uprava bi mogla, putem ankete, da sačini prioritetnu listu jugoslovenskih arheoloških projekata či-ja realizacija bi se finansi-rala preko zajednice SIZ-ova Jugoslavije. Bilo bi potrebno da se pomenuti projekti uklju-če u novi srednjoročni plan razvoja. Medjutim neče sve teči glatko i bez teškoča. U poslednje vreme suočavamo se sa zatvaranjem u republičke grani-ce. Postoje pozitivni primeri da mesna privreda prihvata fi-nansiranje projekata koji imaju uslova da prerastu u jugoslo-venske interdisciplinarne arheološke projekte. Medjutim su-revnjivost pojedinaca iz repu-bličkih centara sprečava formiranje jugoslovenskih projekata i ekipa. Time se neke od naj-značajnijih arheoloških nalazi-šta u Jugoslaviji prepuštaju malim intervencijama koje nema-ju više ništa zajedničkog sa savremenim arheološkim ispiti-vanj ima.
Danica Dimitrijevič
Nišam imala nameru da se javim za reč, ali sam na neki način prozvana od profesora Garašani-na. Naime, zadnjih godina ja sam urednik časopisa Archaeologia Iugoslavica, i pošto je ona ovde pominjana, j a hoču samo u nekoliko reči da iskoristim priliku što je tako veliki broj arheologa ovde, i da ponešto kažem. Da Archaeologia Iugoslavica nema fizionomiju ja se slažem sa vama Ona je zbilja i nema. Zašto? Po-kušaču, ali mogu samo delimično da odgovorim. Ona je ispočetka izgledala drugačije i bila je zbilja usmerena na to da u njoj budu študije o nekim ključnim i-
20
li manjim ali zaokruženim pro-blemima. U neko doba, j a se ne secam više kada - ja onda nišam bila vezana za Iugoslavicu -njoj je promenjena fizionomija u želji da to bude nešto tako a la Archaeology ili neki slični list sa strašno atraktivnim, lepim nalazima, pojedinačnim, u koloru, vrlo luksuzno i ta je ideja prošla. Več na prvom broju se videlo da sa tom novom koncep-cijom to kod nas neče moči. Prvo, mi nečemo imati svake godine toliko izuzetno atraktivnih, ne naučno značajnih, nego atraktivnih nalaza da možemo ispuniti jednu svesku. S druge strane mi još dugo nečemo imati sredstva da štampamo jednu tako luksuznu publikaciju koja bi bila sva u koloru. Mi jedva nategnemo da naslovna strana bude u koloru. Te dve koncepcije, kad su se su-darile, došlo je do toga da se svaka koncepcija izgubila. Napravljena je redakcija koja je na istom principu kao i sva naša sadašnja tela. Delegati iz republika i pokrajina su redakcija. Nema novaca da se ta redakcija sastaje čak nijedan put za je-dan broj. S druge strane ta redakcija, naime ti individualni članovi redakcije, čak se ni toliko ne potrude da u svojoj repu-blici, odnosno pokrajini prikupe radove. Znači ostaje jedan urednik, jedan predsednik Izdavačkog saveta, do večeras dr.Nikola Ta-sič, koji onda - kad vide da se termin približava, da čemo biti u neprilici kod SIZ-a koji nas financira ako ne izlazimo ured-no - da se rastrčimo, rastelefo-niramo, molimo, kumimo, naravno, one ljude koje bolje poznajemo ili do kojih lakše dodjemo: dajte, molimo vas pošaljite nešto, i onda to nešto što stigne mi smo sretni što je stiglo. Ako se slučajno desi da se za jedan broj jedan prilog vrati iz ma kojih razloga, dali zato što ma-terijal nije sa naše jugosloven-ske teritorije ili što zaista nije ni one najskromnije kriterije zadovoljio, onda je to več jedan
problem, znači taj urednik nika-kvu politiku ne može voditi. I tu smo gde smo. Od smrti kolege Todoroviča, koji je tu publikaciju zbilja godinama vodio, ja sam je preuzela. Izašla je 19-ica i jedan dvobroj. 19-ica je bila več napola prikupljena u njegovim fiokama, nešto smo dodali; dvobroj znate da je bio koncipiran da prosto bude njemu kao "in memoriam", pa ko god je hteo da da prilog mi smo ga primili, jer su to bili ljudi koji su želeli da mu posvete svoj rad. Evo sad je na redu broj 22, od proletos ga skupi jamo, još uvek nije kom-pletan, iako su sva republička društva dobila dopis sa molbom da svoje članstvo animiraju. Ra-dova nema dovoljno, što na neki način - ne u celosti ali malo, demantira konstataciju kolege Rapaniča da masa ljudi ima radove u fijokama ali nema moguč-nosti da ih štampa. Ja ne bih smela da to prihvatim sasvim, nema baš, izgleda, toliko tih radova po fijokama. Muka je broj sastaviti, evo sada verovatno čemo, ako se Izdavački savet u-opšte večeras sastane, morati doneti odluku da opet idemo na dvobroj za 82-83. jer inače drastično kasnimo i da još par radova nabavimo evo ovako na molbu, na molbu. To je naša stvarnost. Nemojte misliti da dramatizujem, ja sam jedan veliki izveštaj napisala, ali ne bih htela sad da vas zamaram, to je više za Pred-sedništvo. To nije jedini problem oko Iugoslavice, ima ih još ali to je ključni problem. Ne može redaktor voditi neku politiku i ne može garantirati ne-kakvu fizionomiju kada stvari idu tako kako idu. Ja bi inače o Rapaničevem referatu mogla mnogo da kažem. Podržavam ga sa velikom molbom: pojačati klasične študije, čak ako treba produžiti študije godinu dana, a manji broj studenata upisati što bi mnogo značilo. Zatim, više iči na jugoslovenske projekte. Mi smo nekada imali Medju-akademijski odbor za limes. Za
ceo svet limes je jedan od Britanije do Mezopotamije, mi smo uzeli makaze i rasekli ga na tri dela, slovenački, panonski, djerdapski i tako dalje. Bar tu imamo ključnih stvari gde bi mogli raditi na jugoslovenskom nivou. Imamo obavezu prema dve medjunarodne srednjevekovne enciklopedije, jedna je istočno-evropska, druga je zapad München-Zürich. Ni tu poslovi ne idu kako treba, iako je tu u pitanju nekakav naš obraz u odnosu na inostranstvo. Prema tome ima puno toga gde imamo zbilja i da se zamislimo i da pokušamo stvari da pokrenemo napred. Hvala na strpljenju.
Nada Klaič
Ja sam vas dosta jutros gnjavila, ne namjeravam sad nešto ras-pravljati, ali razmišljam o referatu kolege Rapaniča i na od više govornika izrečenu misao da se treba pojačati klasične jezike arheolozima za vreme študija. Pitam se zašto? Oprostite, najvjerojatnije bi naučili klasični latinski jezik s kojim niti historičar kad ga završi ne može učiniti ništa. Ako se arheologija smatra znanosti ili naukom kao što se smatra - ja se ne slažem da to nije nauka - onda je ona dovoljna da u svojim okvirima, bez klasičnih jezika rješava probleme. Ne slažem se s tim da bi netko morao uklju-čiti študij klasičnih jezika zbog toga da može na arheološ-kom materijalu pročitati one ri-jetke natpise koji se ondje na-laze bilo na grčkom ili latin-skom jer mislim da od tisuču kamena koje če prekopati i okopati neče nači jedan primjer da pri-mijeni svoju latinštinu. Jer ja vas uvjeravam, ja sam imala latinski pod C, ja sam realac, da je krvavi razvitak i vrlo težak. Nakon četrdesetgodišnjeg rada čitam latinski kao hrvatski. Ali kad sam u početku svoga rada, a vrlo marljivo sam radila, možete
21
mi vjerovat, počela raditi tu la-tinštinu, cijelo sam popodne či-tala jedan dokumenat a da nišam znala šta sam pročitala. Pa se pitam šta bi arheolozi koj i ima-ju na svojoj struci dovoljno posla i previše posla, što bi mogli učiniti s tim latinskim ko-jeg bi donijeli bilo s fakulteta ili srednje škole. Savršeno nista ne bi koristilo jer je i meni trebalo nekoliko godina da ne kažem deset godina razvitka da sam mogla taj latinski jezik, to znanje koje sam u medjuvremenu proširila, upotrebiti u znanstveno j raspravi. Prema tome, potpu-no nepotrebno se traži klasična filologija kao nužni sadržaj bu-dučega arheologa. Ja zamišljam tu saradnju sasvim drugačije. Evo kad je kolega Miletič kopao Med-vedgrad došao je, posve normalno, do mene i pitao kako stoji s tim dokumentima. Mi smo u jedno popodne mogli pronači sve dokumente i ja sam mu mogla biti tumač u tim dokumentima koje on sam uz najbolju volju sa dugogodišnjim radom ni je mogao riješiti. Prema tome, nemoj te opterečivati arhe-ologiju poslovima koji su za današnje doba potpuno bespotrebni. Oni se njima neče moči baviti i-li utrošit če toliko truda da če morati, da bi mogli stiči histo-ričare u raspravljanju na osnovu latinskih izvora, zaostati na svojoj arheologiji. Zamišljam tu suradnju sasvim na drugi način. Da se, ono što sam rekla, svi ti arheolozi i historičari umjetno-sti prije svega, bolje potkuju u povijesti. Drugim rečima da študij arheologije na zagrebačkom fakultetu ne svršava sa narodnom dinastijom, a da študent nosi či-tavo znanje hrvatske povijesti iz srednje škole kroz čitav život. I ako ima dovoljno ambicije da pogleda neki sveučilišni ili kakav drugi udbenik da malo proširi svoje znanje dobro, ako ne s tim blagom putuje do smrti. Tu je problem. Nije problem u povečanju programa. I problem je u tome što kod svih mladih, relativno svih mladjih arheolo-
ga, nišam našla vlastito izo-bražavanje. Oprostite, ali mladji hoče prebrzo naprijed. Oni hoče odmah sinteze. Mi smo počeli od jedne rasprave. To je čitav niz rasprava i radova da čovjek može dozrijeti do jedne sinteze. Ja sam nakon desetgo-dišnjeg rada skoro počela raditi na sintezi hrvatske povijesti. Kad sam imala neke ključne probleme riješene. A danas se traži ili žele mladi ljudi odmah sintezu. Ne počnu od jed-nog problema. To naravno ne može dobro svršiti. Prema tome jed-na tijesna suradnja izmedju arheologije, kojoj čovjek mora priznati status znanosti, jer ona i jest ozbiljna znanost, arheologa i historičara s tim da se proširi ne znanje latinskog jezika, to uopče nije važno, nego da se proširi poznavanje vlasti-te prošlosti. Jer tu je tabula rasa. Tu je, mislim, problem.
Aleksandra Faber
Ja bi se javila s jednim problemom ne zato da me se čuje i da i ja kažem svoju riječ, nego s jednim problemom o kojem mislim ovdje nismo govorili, a to je pitanje planiranja kadrova. Ja mislim da je u arheološkoj struci u mnogim ustanovama planiranje kadrova bilo u zadnjih dese-tak godina nerazumno. Stari is-kusni stručnjaci odlaze u miro-vinu nemilosrdno. S druge stra-ne mladi, netom diplomirani stručnjaci niti ne stručnjaci, diplomirani arheolozi, dolaze na položaje po liniji samoupravljanja opet nemilosrdno. Možda je u tome jedan nesklad. Kad bi možda pametnij i od mene našli prijedloga kako uskladiti politiku planiranja kadrova u ustanovama do krize, kakva je momentalno nastupila u arheološkim kadrovima, ne bi dolazilo. Hvala.
Miloje Vasic
Čini mi se da smo dosta lamenti-rali nad jugoslovenskom arheolo-gijom. Ja bih se zapitao što zna-či jugoslovenska arheologija? Dali postoji francuska, engleska arheologija? Ne postoji svakako. Prema tome verovatno da je problem negde sasvim drugo. S druge strane često govorimo kako nam društvo ne daje dovoljno sred-stava. Kada bi stavili na jedan kup sva sredstva koja se daju za arheologiju čini mi se da bi bila dosta velika gomila. Pitanje je samo koliko mi dajemo tom društvu. Iz tog razloga što bi, kada bi krenuli u iskopavanje muzeja, naišli za poslednjih 30 godina, na ogroman potpuno ne-poznat materijal, neobradjen i nedostupan široj i naučnoj javnosti. I mislim da je tu, čini mi se barem, da je tu jedan od priličnih problema koji bi mogli da rešavamo na jugoslovenskom nivou, da se upravo ta gra-dja, taj silni trud koji je ulo-žen i silni novac koji je bačen, da bi on trebao da izadje na svetlost dana i da bi na ovo trebalo mladje kolege, naročito magistrante, pa i doktorante, da bace svoje težište, a da ovaj rad pomognu naravno fakulteti sa svoje strane. Čini mi se da bi čitav niz korpusa koji bi pret-hodili sintezama, koje su ne-sumnjivo važne ali u ovom trenutku mislim da nisu najneophod-nije, da bi ti korpusi bili dragoceni da sagledamo sve ono šta se nalazi u našim depoima i našim muzeima. S druge strane pitanje je koje je postavila kole-ginica Raunig a to je ono stra-vično pitanje malih iskopavanja i malih muzeja kada arheolog ode i ne donese apsolutno nikakvu dokumentaciju sa tog terena osim materijala koji je iskopan. To je nedopustivo na današnjem nivou nauke da mi imamo još uvek nedokumentovana iskopavanja. Da mi nemarno crtača na terenu, teh-ničara ili crtača objekata to je
22
Anketa Arhea
nedopustivo. Onda je bolje da se takvo arheološko iskopavanje i ne izvrši. Jer mi smo destruktivci. Onog trenutka kada nešto iskopa-mo svaki podatak je uništen. Ako nije dovoljno dokumentovan on je propao za nauku. I mislim da o tom problemu isto tako treba voditi računa. Prema tome pledirao bih za dve stvari. Objavijivanje gradje u što večem mogučem nivou i stvaranje jednog pravog doku-mentacionog centra, ne mislim dokumentacioni centar kao neku instituciju nego stvaranje mo-gučnosti za dokumentaciju. Jer ne zaboravimo da mi još uvek isto tako nemarno jednu pravu meto-dologiju arheoloških iskopavanja i pravu metodologiju dokumento-vanja arheološkog materijala koji bi bilo na jednom zavidnom nivou makar evropskom ako ne i svetskom.
Božidar Slapšak
Ja sam hteo samo da repliciram veoma kratko profesorici Klai-čevoj. Ja ne vidim neki naročiti problem oko zahteva da se študira grčki i latinski jezik za one koji se bave arheologi-jom. Ako neko študira istoriju Italije, verovatno če pokušavati da, izmedju ostalog, nauči tali-janski jezik, a isto če tako o-naj koji se bavi antikom, verovatno pokušavati da ovlada jezikom kojim su komunicirali on-dašnji ljudi; sigurno da materi-jalni izvor govori drugim jezikom, ali pitanje, da li arheologija mora da se zaustavi na nivou predmeta, dokle treba da svojom interpretacijom doseže, čime mora da ovlada neko ko se tirne bavi. Drugo, možda u maloj disonanci sa onim što je kolega Miloje Vasič, sa kojim se inače slažem, naravno, govorio o problemu jugoslovenskih projekata. Pitanje je da li ovo društvo ima ikakve faktičke mogučnosti da utiče na to. Koja je danas moč Arheološkog društva, pa i Saveza i arheoloških društava po repu-
blikama? Verovatno je situacija različita,no pitanje, kakva je realna mogučnost arheološkog društva da zaista utiče na to što se dogadja. Kakva je moč ovake diskusione tribine Saveza društava da zaista nešto prome-ni. Mi smo govorili o apelima: je li to ta moč?
Uredništvo ARHEA je pred skupščinskim sestankom ZADJ (Novi Sad '84) na 53 naslovov uglednih jugoslovanskih arheologov poslalo vprašalnik, ki ga tu objavljamo. Želelo je namreč zbrati različna mnenja in poglede na stanje arheologije v Jugoslaviji, in jih v posebni številki ARHEA predložiti kot gradivo za skupščinsko razpravo. Zaradi kratkega roka za odgovore (dober mesec) , verjetno pa tudi zaradi drugih in drugačnih razlogov, je prispelo le malo odgovorov. Tu objavljamo vse.
Spoštovani,
ARHEO namerava prihodnjo številko posvetiti sestanku SADJ oziroma skupščinski temi - stanje arheologije v sodobni družbi. V ta namen Vam pošiljamo to pismo in Vas prosimo, da po svoji najboljši vesti odgovorite na nekaj vprašanj, katerim po lastni oceni dodajte še vse tisto, kar menite da manjka. Menimo namreč, da imate širok pregled nad sedanjim stanjem arheologije v Jugoslaviji, da ste oseba, ki tvorno sodeluje v kreiranju naše arheologije in da imate zato svoje mnenje in vizijo glede nje. Vprašanja, ki jih tu zastavljamo, se nanašajo (tako upamo) na bistvene aspekte arheologije v Jugoslaviji in jih razumemo kot izhodišče Vašega razmišljanja. Vaš odgovor bo tiskan v celoti, prosimo pa Vas, da nam odgovorite najkasneje do 15.9.1984.
Ali danes lahko govorimo o jugoslovanski arheologiji in če, kaj jo določa kot tako oziroma, ali lahko danes govorimo le o republiških arheologijah, ki jih povezujejo določene skupne lastnosti? Katere?
Kako lahko označite stanje v današnji arheologiji v Jugoslaviji tako glede arheološke teorije, raziskanosti posameznih
23
problemov, investicij, kadrov, organiziranosti raziskovanj?
Kako vidite vlogo posameznih institucij od akademije/inštituta do muzejev, fakultete in zavodov za varstvo spomenikov?
Kaj menite o položaju arheologije znotraj humanističnih znanosti?
Kakšne korake je po Vašem mnenju treba storiti za širšo afirmacijo arheologije v današnji družbi in kakšna je Vaša vizija njenega razvoja?
Boško Babic
Poštovani članovi Redakcije "Ar-heo " .
Primio sam Vaše pošteno, otvo-reno i razumno pismo. Pa, s obzirom da ste vi bili direktni, da Vam uzvratim u granicama svo-ga saznanja.
Naravno da možemo govoriti o o-nom što želimo. U političkom trenutku naše zemlje, kad se vodi bitka za njeno ozdravljenje u svim sferama društvenog života, Vaše pitanje dobija više-struko značenje. U konkretnom slučaju, kako je postavljeno, nosi sumnju za nas u poželjniji odgovor.
Odgovor može biti ili pozitivan ili negativan, ili pak i pozitivan i negativan u isto vreme. Ako krenemo od toga, da u jed-noj društvenoj zajednici, u raznim oblicima stvaranja, u svim njenim političko teritorijalnim čelijama, nastaju odredjeni rezultati, onda je zbir tih rezultata, celovito postignuče te društvene zajednice. Ako tako u-prostimo problem, onda mi imamo jugoslovensku arheologiju, kao što imamo i druge oblasti stvaranja u našoj zemlji. No u tom grmu i leži zec, što u raznim oblastima u odnosu njihovih če-
lija i subjekata u njima posto-ji relacija od konvergencije do divergencije. Ako bi krajnje tačke ove relacije vrednovali u našoj stvarnosti onda bi prva bila predmet naših želja a zadnja izražena stvarnost.
Konkretno za jugoslovensku arheologiju, u smislu njenog or-ganizovanog zajedništva, možemo reči, da ona živi različito, manje ili više, konkretno ili prividno objedinjena u okvirima republika ili pokrajina. Znači, ni po toj liniji nismo jedin-stveni. U cepanju celine, euta-nastički, počeli smo od Zadra 1972, preko Prilepa 1976, Mosta-ra 1980 i stigli do Novog Sada 1984 zamoreni, rasuti, pernici-ozno anemični, sa potrebom obnove oduzete nam sile.
Nažalost, automatizam proizašao iz recepata jednosmernog društvenog organizovanja, za našu profesiju nije bio baš mnogo srečan. Iskreno govoreči, ako bi učestvovao u nekom kvizu i zapitali me, ko ti je predsednik republiškog društva u ovom momentu, ne bih bio siguran u svoj odgovor.
Staleška organizacija kao forma je samo sredstvo za stvaranje boljih uslova rada njenih članova, a da bi to stvaranje bilo korisno, čak šta više vrlo uspešno, trebalo bi njenu sudbinu prepustiti najboljim pregaocima iz njenih redova, pod uslovom da ih se ne tretira kao garde-robu za pojedina godišnja doba.
Sve što danas znamo jedni o drugima u okvirima cele Jugoslavije, proizlazi iz neposrednih grupnih organizovanih susreta, a njih je tako malo, a više toga imamo iz ličnih kontakata, medjusobno retkih radnih pose-ta, ponekad preko koresponden-cije i retkih glasila pojedinih društava, koji baš tako često ne izlaze. Prosto rečeno, naše su veze labave. Organizaciju,
iskreno govoreči, jedva da ose-čam. Za Kongres u Novom Sadu nišam dobio čak ni poziv da u-čestvujem sa svojim prilogom. Sigurno da se nad svim tim sku-pa treba zabrinuti. Potreban je ozbiljan napor da se postoječe stanje prevazidje. Na to nas na kraju krajeva obavezuje i bitka za stabilizaciju u našoj zemlji. Sigurno da u toj bitki i mi treba da damo svoj oboi.
Drugo pitanje:
Na ovo pitanje mogao bih kratko odgovoriti: Kako gde i kako se ko snadje! No, da ne budem škrt, još ponešto da dodam.
U ranijim vremenima mi smo u ar-heološkoj nauči u svetskim okvirima po svome delovanju, me-todima rada i postignučima unu-tar zemlje bili dosta neuravnoteženi po oblastima i po kvali-tetu, tako da ih nazovem, arheološkim radionicama u svim našim sredinama. Pojedini odeljci naše arheologije vezani za standardne odredjene periode sigurno nisu bili ravnoznačni ni ka-drovima, ni kvantumom istraži-vanja, a sa tim ni postignučima. Ni arheološka prakseologi-ja nije nam bila, više ili manje, izražena po svetskim kri-terijuma. Više smo nastupali kao slobodni strelci sa postignučima u praksi zanatskog smisla, preko sopstvenih napora savladanog iskustva, nego kao organizovana celina pojedinih specija. Naravno tome je kriva, dobrim delom i neadekvantna e-dukacija na katedrama za arheologiju naših univerziteta.
Što se odnosi na istraženost pojedinih problema u praisto-riji i antici možemo relativno biti zadovoljni u odnosu na druge krajeve sveta, ali po pitanju srednjevekovne arheologije, nažalost, mi još uvek dosta za-ostajemo. Na primer, po pitanju istraženosti naselja ranog sred-njeg veka, posebno slovenskih, naša zemlja još uvek je najve-
24
čira delom terra incognita. U srednjevekovnoj arheologiji nismo j oš uvek rasčistili ni sa nizom zabluda ukorenjenih u na-šoj ne tako davnoj prošlosti.
Po pitanju investicija u arheologiji, a to znači razspolaganje sredstvi» rada, možemo biti zadovoljni da smo preživeli Neolit i Železno doba, jedino nišam si-guran u kojoj fazi Halštata se nalazimo. Po pitanju kadrova mo-gao bih da se spomenem čuvenog poljskog državnika i mislioca Jana Zamojskog (1542-1605), študenta Univerziteta u Padovi i os-nivača Univerziteta u Zamošču, koji je izbacio jednu svojevrsnu krilaticu: "Kako je obrazovana omladina, takva ti je država". Mislim, ne mogu biti kategoričan za sve naše centre, ali koliko
lošku nauku.
Što se odnosi na organizovanost istraživanja, tu nažalost imamo takvu različitost u našoj zemlji, kakvu, na primer, nečemo nači u pola Evrope. Nije tu stvar u raz-ličitosti finesa, specifika metoda, vrste i sadržine obrazaca itd., več u raspolaganju sa speci jastističkim sastavom ekipa od-govarajučih profila, izradi dokumentacije (često imamo primere površne improvizacije i uopšta-vanja), raspolaganju i primeni tehničkih sredstava, pažljivosti i pedantnosti terenske eksplora-cije itd.
Treče pitanje:
Sigurno da uloga svih ovih institucija u našoj arheologiji je vrlo značajna, no bila bi još zna-
to ja znam, da je značajka hiper-čajnija, kad bi se izbegao često
produktovanog kadra sa študija arheologije ili kombinovano is-torije umetnosti i arheologije više u njegovom kvantitetu. U praksi, na pojedinim teritorija-ma, pod zaštitom opštinskih "država" samostalno rade i takvi kadrovi i "istražuju", koje is-kusni arheolog ne bi uzeo u svo-ju ekipu ni kao stručne saradni-
pojavljujuči se antagonizam iz-medju njih, a na njegovom mestu obezbedjivala veča saradnja. Objektivno za tu našu situaciju treba tražiti i razloge, koji pre svega leže u činjenici da institucije nemaju dovoljno sredstava za rad ni za sebe, a kamoli da se šire organizuju i povezuju sa drugima.
ke. Poznato je da niz mladih kadrova dobijaju diplomu završenih Četvrto pitanje:
študija arheologije, a da u toku Mislim, da smo na dobrom putu da študija nisu bili ni na jednoj arheologiji damo ono mesto u druš-terenskoj praksi. Sve što znaju tvenim naukama, kakvo ima u dru-iz terenske prakse su osnovna po-gim zemljama. Arheologija je u imanja koja dobijaju iz knjiga svetu davno prestala biti samo ili predavanja. Sigurno da je to pomočna istorijska disciplina, apsurd, kad znamo, da študenti Ona je danas univerzalna naučna arheologi u nizu zemalja ne mogu grana sa svojim raznim pomočnim iči dalje ako sa uspehom ne obavedisciplinama teoretskog i egzak-zadatke iz terenske prakse. Za- tnog smera. Moderna sredstva nje-
nog rada su vrlo složena a u ma-terijalnim mogučnostima još uvek nismo na nivou arheološke prakse drugih zemalja.
mislite študenta konzervatoriju-ma koji dobija diplomu za klavir a profesori nisu pratili i usme-ravali njegove vežbe na tom instrumentu. Neprovereno praktično znanje svršenog študenta arheolo- Peto pitanje:
gije može da ima fatalne posledi- Arheologija koja nužno zadire du-ce za sačuvanje našeg spomeničkoc boko u ljudska pitanja minulih nasledja. U odredjenim slučajevi-vremena, trebala bi, pre svega, ma, može samo da nas obuzme jeza biti oslobodjena nacionalistič-pri pomisli: šta sve nepovratno kih čaura, mistifikacija i usko može da propadne za našu arheo- esnafskih ponašanja pojedinih is-
traživača i njihovih institucija.
Na planu edukacije treba izvršiti krupnije reforme, kako bi bili u stanju stvarati stručne i naučne kadrove u skladu sa zahtevima koje nam nameče savremeni trenutak.
Vrlo važan momenat za budučnost arheologije kod nas je njeno us-meravanje na rešavanje otvorenih kompleksnih pitanja u okviru pojedinih kapitalnih tema koje imperativno moraju da dobiju širu društvenu verifikaciju. Jedan od krupnijih zadataka koji treba re-šavati, je stvaranje potpunije slike o prošlosti širokih narodnih masa pojedinih epoha u klas-nim društvima, a ne samo, kao što je to pretežno do danas, o izdvo-jenom društveno vladajučem sloju.
Uz koriščenje specijalizovanih laboratorija trebalo bi nužno u-pustiti se u rekonstrukcije tehnoloških procesa u pojedinim pri-vrednim granama pojedinih epoha. U tom pogledu arheologija bi mogla da ima primenjenu dimenziju u sprezi sa savremenom privredom. Na taj način stvorila bi se šan-sa u iznalaženju novih izvora fi-nansiranja arheoloških delatnosti.
Bilo bi poželjno da se više poza-bavimo fenomenom takozvane žive arheologije ili arheologije is-kustva.
Za solidniji i efikasniji rad u proučavanju odredjenih pitanja iz prošlosti bilo bi poželjno una-prediti informatiku. Da bi raspo-delili teret organizovanja savre-mene informatike bilo bi dobro da po pojedinim pitanjima, eventualno i za pojedine regione stvorimo u odredjenim institucijama u is-traživačkim arheološkim centrima Jugoslavije specijalizovane do-kumentacione centre. To praktično znači, da bi istraživači po pojedinim problemima koje rešavaju mogli da dobiju sve podatke na jednom mestu.
Za rešavanja niza otvorenih pi-
m
25
tanja, pored simpozijuma, kongresa i drugih uobičajenih skupova, trebalo bi, radi neposredne efi-kasne razmene iskustava, organi-zovati okrugle stolove.
Na kraju treba reči i to, da je krajnji momenat, da udruženim jugoslovenskim snagaraa u arheologiji zajednički rešavamo od-redjene krupne naučne probleme u okvirima medjurepubličko pokrajinskih projekata.
Alojz Benac
Redakciji ARHEO, Ljubljana
Radi jednostavnosti postupka, dostavljam vam odgovore na postavljena pitanja u vašem dopisu onim redom kojim su ona bila postavljena.
1. Po mojem mišljenju arheologija je jedinstvena nauka pa ne bi moglo da se govori o arheologiji neke države ili naroda, izuzev, naravno, same tematike. U tom smislu ne postoji ni neka jugoslavenska arheologija. Postavlja se samo pitanje razvijenosti ove nauke u našoj zemlji i organizacije naučno-istraživačkog rada u ovoj disciplini. Nema sumnje da je tradicija u tom pogledu odigrala odredjenu, da ne kažemo presud-nu ulogu u pojedinim dijelovima Jugoslavije. U nekifti republikama je več u XIX. vijeku počeo ozbiljan rad na istraživanju arheoloških lokaliteta iz raznih perioda, dok se za neke druge može reči da je tek po-slije drugog svjetskog rata i oslobodjenja počeo sistematski-ji rad u okviru arheoloških is-traživanja. Te razlike se i da-nas osječaju i vjerovatno če trebati još dosta vremena dok se ne dosegne neka uravnoteže-nija slika na cijelom području zemlj e.
U isto vrijeme, sadašnja druš-tveno-politička situacija, od-
nosno samoupravno socijalistič-ko uredjenje, uslovili su jača-nje republika i autonomnih pokrajina, što se odrazilo na svim područjima života i rada. Arheološka nauka nije mogla ostati izvan tih tokova i zato je danas daleko več-i akcenat nauč-noistraživačke djelatnosti u o-voj naučnoj oblasti stavljen u okvire republika i pokrajina nego Jugoslavije kao cjeline. To je danas svakome jasno i tu nema nikakve dileme. Pa ipak, čine se odredjeni napori da se odredjena istraživanj a, vezana za širu balkansko-podunavsku i evropsku problematiku, usagla-se na širem jugoslavenskom planu. U tom pravcu se organizuju problematska savjetovanja, diskusije, kongresi, pripremaju se sintetska djela i slično. Čini mi se da ove forme daju odred-jene rezultate i da bi njihovo njegovanje trebalo održavati i dalje unapredjivati.
2. Kada je riječ o "arheološkoj
teoriji", ovaj problem se može posmatrati iz više aspekata. Ako je riječ o teoriji arheologije kao nauke, na tom području nisu u Jugoslaviji učinjeni neki značajniji koraci. Postoji zapažen interes za teoretske pravce koji se javljaju u raznim dijelovima svijeta, ali neko aktivnije angažovanje u formiranju vlastitih pogleda na samu nauku nije naročito zapa-ženo.
Ako se, pak, radi o korištenju gradje sa našeg terena, treba reči da je prilično toga urad-jeno na historijskoj interpretaciji novih otkriča. Pri tome dolazi, naravno, do punog iz-ražaja pogled na svijet i na razvoj društvenih zajednica u pojedinim periodima. Koliko sam mogao pratiti tekuču lite-raturu u zemlji, shvatanja se kreču. od raznih pozitivistič-kih pozicija do slabije ili ja-če naglašenog historijskog ma-terijalizma. Neosporna je, me-
djutim, činjenica da prezenta-cija novootkrivenog materija-la, njegovo kulturno i hrono-loško opredjeljivanje i - eventualno - uvodjenje u šire kulturne okvire daleko premašuju sintetske študije i djela; analize stoje u prvom planu, a sinteze (naročito teorija) daleko zaostaju.
Inače, istraživanja se kreču u nekoliko pravaca: rekognoscira-nje terena, kompletna istraživanja odredjenih oblasti (napr. Djerdap II, ranije Djerdap I, dolina Trebišnjice, Buško blato i si.), velika sistematska iskopavanja (napr. Ptuj, Vimi-nacium, Gomolava, Varvaria, Pod i dr.), parcijalna istraživanja pojedinih lokaliteta (Smilčič, Rider, Obre i si.), sistematsko istraživanje odredjenih vrsta objekata (gradine, tumuli), son-dažna iskopavanja i slično. Ne može se reči da nije bilo i da nema i širih problemskih istraživanja. Spomenimo kompleksno i multidisciplinarno proučavanje materijalne i duhovne kulture Ilira, geneze i razvoja ilirskih zajednica, izučavanje in-doevropske seobe, municipalnog uredjenja i kultova iz antičkog doba, problematiku ranog slaven-skog perioda, izučavanje steča-ka i tome slično. Svi navedeni vidovi istraživanja su potrebni i korisni; neki kao pripremni radovi za sistematske zahvate, drugi kao traženje pojedinačnih rješenja, treči se uključuju u širu problematiku. Nema nikakve sumnje da ova posljednja vrsta istraživanja, bez obzira na re-publičke i pokrajinske granice, pružaju največe šanse za histo-rijske i druge interpretacije, ali ih limitiraju dva veoma važna faktora: jasni zajednički pla-novi i odgovarajuča finansijska sredstva. I jedno i drugo nam zasada nedostaje u pravoj mje-ri. U tom pravcu (mislim na za-jedničko planiranje) bi, medju-tim, trebalo orijentisati mlade kadrove.
26
3. Danas imamo prilično velik
broj institucija u kojima je arheologija zastupljena kao je-dina ili jedna od naučnih disciplina. To je svakako dobra pojava, ali tako raširena mreža nosi u sebi i neke realne opasnosti od usitnjavanja i parcijalizacije istraživanja. U praksi ovo se cesto i dešava. Istovremeno se mora konstatovati da je ograni-čen broj tih ustanova - instituta, muzeja, zavoda - opremljen odgovarajučom tehničkom opremom (pa onda i potrebnim kadrom i bibliotekom) za savremena istraživanja u oblasti arheologije. Evidentno je da se danas ne smi-ju zapostavljati rezultati po-močnih arheoloških nauka (u či-tavom njihovom spektru) i da savremena metodologija arheoloških istraživanja zahtijeva što više analiza baš tih nauka da bi se moglo doči do pravih rezultata, odnosno do rekonstrukcije života u odredjenom prostoru i od-redjenom vremenu. Na tom područ-ju naša arheologija još nije dosegla svjetski nivo. Mladje generacije če morati o tome da po-vedu računa, uključujuči i uvod-jenje kompjuterske obrade novih otkriča, sistematski sakupljene gradje, laboratorijskih analiza i tome slično. Ovo, naravno, ne znači da to nije bila i dužnost starijih generacija arheologa!
4. Arheologija je društvena nauka i ona neminovno dijeli sudbinu razvoja humanističkih nauka u Jugoslaviji. Kada se kaže da se društvene nauke u na-šoj zemlji nalaze u nekoj vrsti stagnacije, onda se to za arhe-ologiju može reči samo u jednoj uopčenoj formi. Ogroman prodor tehničkih, pa onda i prirodnih, nauka u svijetu je sigurno jedna od bitnih karakteristika sa-vremenog naučnog procesa. Jugoslavija nije mogla ostati izvan takvih tokova, a to se moralo odraziti na položaj, ugled i razvoj društvenih nauka. Desila se stagnacija. Čini mi se, med-jutim, da arheologija ne dijeli
do kraja sudbinu nekih drugih humanističkih disciplina. Imam utisak da u posljednje vrijeme raste interes za rezultate arheoloških istraživanja u našoj zemlji, jer ona otkrivaju takve ostatke prošlosti koji izaziva-ju interes širih slojeva naroda. Kada se ovome dodaju i me-djunarodne obaveze, a na njih se mora računati, kada se uzme u obzir i postojanje nekoliko generacija relativno dobrih arheologa u zemlji, onda ova nauka drži ipak jedno od značajnih mjesta u okviru društvenih nauka i u oblasti naučne misli u cjelini.
5. Svako ima svoju viziju o razvoju ove nauke. Za mene su to novi tomovi velikih sintetskih djela (jugoslavenske zemlje u antičko doba, jugoslavenske zemlje u ranom slavenskom periodu), sistematske serije gradje, pregledi dokumentacije za odredje-ne probleme, izabrane monografije, časopisi sa solidnim pri-kazima i kritikama, diskusijama i teoretskim pokušajima. Tome treba dodati šira problemska istraživanja na teritoriji čita-ve Jugoslavije i dobar odnos medju jugoslavenskim arheolozi-ma i njihovim generacijama, ona-kav kakav več i postoji, a koji bi mogao biti i nešto bolji.
Iva Curk
V	teoriji so nacionalne, državne in torej tudi jugoslovanska arheologija in republiške arheologije najprej prizadevanja za kar najbolj popolno rekonstrukcijo stare (gospodarske, politične, kulturne...) zgodovine določenih geografskih prostorov ali določenih dogajanj. Poseben pojem postanejo, ko uspešno rešijo katero od specifičnih ali splošnih, vsekakor pa splošno "vznemirljivih", splošno odmevnih vprašanj.
V	praksi so pa vedno seštevek naravnih nagnjenj, dela in hotenj , pa tudi neuspehov in za-
vestnih ali podzavestnih zaviranj posameznikov, ki so spet bolj ali manj ustrezno izbrani in opravljajo raziskovalno (ali "raziskovalno") delo, kot ga morejo, morajo, znajo ali hočejo. Gotovo so "arheologije" tudi rezultat raznih objektivnih vzrokov, a v to kolesje strokovnjaki težko posegamo, pa ni vredno o njem govoriti.
Uspešnost in kvaliteta posameznih "arheologij" se odraža torej v tem, kako daleč so se približale teoretičnemu cilju. V dejstvu, da je vse vedno spet rezultat posameznih prizadevanj, pa ne vidim nič slabega. Če to prenašam na naše prilike, ne vidim nič slabega v dejstvu, da je "republiška" arheologija rezultat na videz heterogenih prizadevanj, pa tudi ne v tem, da je tako tudi z "jugoslovansko". Narobe se mi pa zdi, da premalokrat "izmerimo daljo in nebeško stran" in vidimo, kje so nevralgične točke, na katerih smo angažirali svetovno strokovno javnost, ter na njih ne gradimo dovolj dalje. Da govorim le o tistem, kar bolje poznam - predolgo traja, da razmislimo, rečemo "še kaj" k Tabuli imperii Romani, Corpusom, Djerdapu, Sirmiju... pa tudi o materialni kulturi emonskih ne-kropol na primer še nismo sklenili prvega kroga!
Sicer sem pa preveč povezana v dosedanji razvoj, da bi mogla reči kaj posebno novega, vsestransko uporabnega in zlasti kaj objektivnega. Naša generacija mora nadaljevati to, kar je začela. Komplementarne naloge so delo kolegov, ki so se vključili v delo pozneje. Tudi k nalogam posameznih organizacij lahko rečem le: Prizadevajmo si, da se kar najbolj približamo definicijam v ustanoviteljskih aktih. Odkritost, volja, poštenost, odgovornost in veselje so in morejo biti edini temelj afirmacije naše in naših arheologij. Vse "arheologije" so hkrati osebne, insti-
27
tucionalne, republiške in jugoslovanske, svet nas tako meri in ocenjuje (to pa vem iz lastne izkušnje) .
l)orde Jankovič
Pošto se bavim srednjevekovnom arheologijom, moji odgovori na pitanja koja je postavio Arheo biče pre svega u vezi te oblasti arheologi j e.
1.	Smatram da se može govoriti smo o republičkim arheologijama vezanim za pojedina školska sre-dišta (Beograd, Zagreb, Ljubljana, Zadar, Skopje). Zahvaljujuči školovanju u različitim sredinama, jedino i dolazi do medjusob-nih utjecaja ovih središta. Kao zajedničku osobinu vidim jedino zatvaranje u "svoje" časopise, mačehinski odnos prema zajednič-kim publikacijama i si. Ono što spaja je prošlost i jedinstvena kultura na prostoru širem od raznih granica i opštinskih i državnih, odnosno teme koje povezuju arheologe iz različitih sredina, regiona i republika.
2.	U poredjenju sa srednjevekov-nim arheologijama u susednim zemljama kod nas je stanje vrlo lo-še, naročito prema istraživanji-ma u čehoslovačkoj, Madjarskoj, Rumuniji i Bugarskoj. Dovoljno
je uporediti broj publikacija, monografija. Kod nas se skoro na prste mogu izbrojati iskopavana nalazišta sa grnčarijom iz VII-XII stoleča. Radom na najznačaj-nijim temama za našu prošlost (doseljavanje Slovena, odnos au-tohtonih i Slovena, materijalna kultura i privredaVII-XII stoleča, uticaji sa istoka, zapada i drugih naroda) jedva da se neko i bavi. Nije istraživan posebno ni jedan slovenski grad ili pres-tonica iz vremena do XII stoleča mada se dobro zna za njihovo po-stojanje iz istorijskih izvora i mada su nalazišta te vrste poznata u susednim zemljama. Naravno, rezultati su srazmerni ulo-
ženim sredstvima i broju zaposlenih arheologa. Najmanja sredstva se ulažu u istraživanja VII-XII stoleča (barem u istočnom delu zemlje) mada su ta istraživanja prosečno jeftinija; u Beogradu na primer, broj zaposlenih arheologa po oblastima približno je sledeči: praistorija 21, antika 15 i srednji vek 11 arheologa. Isto tako, iako nam zajednič-ka istorija nameče i zajednička istraživanja, takva saradnja ne postoji (područje Bijelobrdske kulture, Srbi i Hrvati VII-XI stoleča, oblast republika Srbije i Makedonije u VII-XV stoleču itd.).
3.	Uloga ustanova koje se u celini ili delom bave arheologijom, zavisi od svake pojedinačne ustanove. Zavodi za zaštitu, koji imaju najviše moči, srazmerno najmanje čine za zaštitu arheoloških nalazišta i spomenika, kao i za rad na arheologiji. Često
se štiti i konzervira neki malo značajan spomenik mladji od XV stoleča, a neka izuzetna arheološka nalazišta nisu čak ni regi-strovana u zavodima i postepeno propadaju. Na zaštiti i spasava-nju arheoloških nalazišta i spomenika najviše mogu uraditi ar-heolozi u muzejima, a oni po zakonu imaju najmanje i prava i dužnosti u tom pogledu.
4.	Rezultati arheoloških istraživanja malo se i nedosledno pri-menjuju u drugim srodnim struka-ma. Medju razlozima su neobaveš-tenost, ali često i loše objavljeni rezultati. Bilo bi na obo-stranu korist organizovati sarad-nju po zajedničkim temama.
5.	Medju svim slovenskim zemljama, naša slovenska arheologija je daleko na poslednjem mestu.
• Mislim da u svim drugim oblastima daleko bolje stojimo, naročito u praistorijskoj arheologiji, gde spadamo u vodeče. Medjutim, prirodno je da narod, a naročito deca i omladina, pristupa proš-losti (arheologiji) postupno, od
bližeg i razumljivijeg ka dale-kom i stranom. Ako shvati. sred-njevekovnu arheologiju, lakše če razumeti antičko doba, a potom i praistoriju. Odnosno, ukoliko se radi o nastavi u školama, ne sme se sa kamenih sekira ili Rimskog carstva skočiti na, recimo, prvi svetski rat. Ili, kako može laiku izgledati prošlost čovečanstva a posebno naša, kao i različiti kulturni i društveni procesi kroz vreme, ako se zna samo za doba kamene sekire, Ilire i Tračane, antičke tvrdjave, palate, hra-move, mozaike i skulpture, a potom srednjevekovne crkve i tvrdjave iz vremena nadiranja Tu-raka? Znači nigde nema sudbine njegovog naroda, nema kontinuiteta, nema njega. Potpuno nepoznavanje prošlosti radja komplekse niže vrednosti u odnosu na narode sa boljom propagandom i raz-ličite vrste ispoljavanja nacionalizma. Kao da je sramota biti slovenskog porekla, pa se poreklo traži čak ne u antičkom dobu, več u praistoriji. Na takva pitanja (a više puta sam doživeo u različitim krajevima naše zemlje da ih postavljaju "obični" ljudi) može samo arheologija da odgovori. Neophodne su popularne, polu-stručne publikacije, dobro opremljene slikama, rekonstrukcijama, kartama, planovima, ali jeftine, koje če prikazati našu prošlost u svim dobima, ali bez republič-kih, nacionalnih, lokalnih i drugih strasti i granica - istinito, na osnovu činjenica. To nije po-sao samo arheologa, več i druš-tveno-političkih zajednica, jer se slične knjige stranih zemalja, luksuzno opremljene, prevode kod nas.
Otežavajuča okolnost napretku naše arheologije svakako je pode-ljenost unutar regionalnih granica i medju jakim ustanovama, ali i monopoli bilo grupa ljudi bilo nekih ustanova. Takodje, pošto je arheologija- kod nas mlada nauka, još uvek ne postoji ravnomerna smena generacija i obnavljanje, te prirodno premeš-
28
tanje posla i odgovornosti sa generacije na generaciju. Često neko, mada ima najviše želje, volje i radoznalosti, snage da se bavi odredjenim poslovima u arheologiji, i može najviše da da, nema mogučnosti da to i os-tvari. Razloži su u zavisnosti od nekih prethodnih generacija koje imaju moč, svakako i veče iskustvo, ali ne i nove ideje, radoznalost, spremnost za odri-canja i terenska istraživanja, što je i prirodno. To nije slučaj samo sa arheologi jom. Imam utisak da se zapošljavanje kod nas odvija u talasima, sa dužim vremenskim razmacima, što nije dobro, jer se gubi kontakt medju generacijama.
Za napredak arheologije treba voditi bolju politiku zapošlja-vanja, bolju podelu posla i odgovornosti, a neophodni su i za-jednički projekti i zajedničko nastupanje u odnosu na arheologije susednih zemalja (pre svega srednjevekovna, pa i antička arheologija) .
Dimitrije Madas
Poštovane kolege, zahvaljujem što ste me uključi-li u vašu anketu. Šaljem vam svoje mišljenje - odgovore na postavljena pitanja. S obzirom da sam u ovom mandatnom periodu pred sednik Srpskog arheološkog društva izneto mišljenje molim objavite kao moj privatni stav.
1. Danas, nažalost, ne možemo smatrati da postoji definisana i osobena nauka-arheologija koja se organizovano, planski i osmiš-ljeno bavi proučavanjem arheoloških problema na čelom jugosloven-skom prostoru. Nepostojanje velikih zajedniških projekata, čvrsti veza, stalnih kontakata izmedju naučnih i stručnih institucija na jugoslovenskom nivou, umnogo-me onemogučuje i otežava stvara-nje koncepta arheološke nauke koja bi imala jugoslovensko obele-
žje. Stoga se na našem prostoru pre može govoriti o republičkim arheologi jama koje su usmerene ka reševanju specifičnih problema vezanih za geografske celine a u širem smislu i za republiške teritorije. U organizacionom pogledu takodje su vidljive medju-sobne razlike republiških arheologija pa se i njima u suštini mogu staviti iste zamerke kao i nedefinisanoj jugoslovenskoj arheologi j i.
Na drugoj strani, brojni zadiv-ljujuči rezultati postignuti u zadnje tri decenije - koji po svome značaju umnogome prevazila-ze jugoslovenske i evropske okvire - potvrdjuju uverenje o uni-verzalnoj prirodi arheološke nauke i njenog osnovnog pokretača skrivenog u jedinki-istraživaču od koga polaze i potiču svi napori za otkrivanje novih sazna-nja.
2. Stanje u arheološkoj nauči u Jugoslaviji nije zadovoljavajuče kada se ima na umu izvanredno ve' liki i bogati potencijal arheoloških izvora a relativno dobro kada se posmatra sa aspekta broj nih i složenih teškoča sa kojima je naše društvo sukobljeno.
Teorijski deo arheološke nauke u znatnoj meri zaostaje za praktičnim rezultatima. Utisak je da se još uvek daleko više kopa i radi na terenu a znatno manje ob-javljuju rezultati i reševaju problemi teorije same nauke. To svakako nije posledica nedovolj-nih investicija več stanje pove-čanog interesovanja današnjih arheologa da kroz praktičan rad is-tovremeno rešavaju i teorijske probleme. Za ukupne investicije u arheologiji se može reči da su obimne i da umnogome prelaze realne okvire jednog društva koje se bori sa savremenim ekonomskim teškočama.
Kadrovski problem u arheologiji je velik i teško rešiv. Nažalost brojne generacije mladih arheolo
ga nisu u mogučnosti da rade pos-love za koje su školovani jer su kapaciteti institucija koje se ba-ve arheologijom uveliko popunjeni. Na drugoj strani, sasvim je pose-ban problem koliko i u kojoj meri angažovani, zaposleni arheolo-zi uspešno obavljaju svoje zadat-ke.
Organizovana istraživanja su vezana za republičke okvire pa se samo u tom kontekstu mogu posma-trati i ocenjivati. U Srbiji je veoma lep i pozitivan primer ono što se dogodilo u protekle dve decenije na području Djerdapa.
-	Objedinjavanjem gotovo celokup-
-	nog potencijala institucija i na-učnog i stručnog arheološkog kadra uradjen je "posao ovoga veka" - posao koji je svojim obimom, značajem i rezultatima prevazišao sve dosadašnje radove.
U protekle tri decenije uloga institucija koje se bave arheološ-kom naukom bila je promenljivog značaja i intenziteta što je sva-
-	kako posledica društveno-ekonom-skih dešavanja u našem društvu
u celini. Značaj akademija, in-
-	stituta i katedri morao bi biti daleko veči pogotovu na teorij-skom i ideološkom planu.
U protekloj deceniji naročito je došla do značaja uloga Zavoda za zaštitu spomenika kulture koji su zahvaljujuči donekle povolj-
-	nijem materijalnom položaju ost-varili znatan uticaj pogotovu na planu rešavanja praktičnih, rad-nih problema u arheologiji.
-	U zadnje dve decenije arheološka
-nauka je zahvaljujuči svojim broj-
nim i izvanrednim otkričima zau-zela veoma povoljan položaj u okviru humanističnih nauka. Za bolju i uspešniju afirmaciju arheološke nauke potrebno je rešiti brojne sitne probleme koji samo prividno izgledaju velikim. Pre svega, potrebno je obezbedi-ti stalnu, čvrstu materijalnu po-
, dlogu za rad i istraživanja, po-
-	trebna su bolja komuniciranja iz-
29
loškim akcijama, vodjenim iz jed-nog centra uz učešče svih naših republika i pokrajina?
2. Obišao sam u Evropi poveliki broj arheoloških institucija, medju njima i jugoslavenske pa imam pravo izjaviti: Jugoslavija nema niti jednu jedinu arheološ-ku instituciju visokog ranga, sa vrhunskom organizacijom rada, ko-ja zahtijeva drugačiju kvalifika-cionu strukturu, suvremene pros-torije, najkorisniju opremu, mo-gučnosti korištenja najnovijih dostignuča drugih nauka, potrebna arheologij i.
nološka ispitivanja Akademije nauka i umjetnosti BiH u Sarajevu, na čelu sa Alojzem Bencom, svjes-no ili ne, svojim Godišnjakom, i tomovima Praistorije jugoslaven-skih zemalja postao jugoslaven-ska centrala vrhunske pisane arheologije.
Mislim da zavodi za zaštitu spomenika kulture u Beogradu, koji djeluju na velikim područjima, več godinama po obimu poslova i kvalitetu radova stoje na čelu u svom domenu rada na području SFRJ. 0 "tankim" institutima ne želim ovdje pisati.
medju institucija koje se bave ovom problematikom, koordinacija planova, objedinjavanje i stvara-nje velikih zajedničkih projeka-ta, potrebno je obezbediti uslo-ve za blagovremeno i stalno pu-blikovanje rezultata istraživa-nj a. . .
Buduči razvoj arheologije teško je predvideti s obzirom da u ve-likoj meri zavisi od unutrašnje evolucije naše nauke i snažnog uticaja "svetske" arheologije. Nema jedino nikakve sumnje da če arheologija sve više dobijati na svome značaju i sadržaju i to kroz sve brojnije uključivanje drugih "gravitirajučih" nauka i naučnih disciplina. Arheologija če svakako dobiti status "matične" nauke koje če objedinjavati i interpretirati rezultate broj-nih drugih koje danas imaju status egzaktnih kao i onih koje svojim rezultatima dopunjuju sa-gledavanje čoveka prošlosti.
Zdravko Maric
1. Danas ne možemo razgovarati o jugoslavenskoj arheologiji, samo o republičkim i pokrajinskim ar-heologijama. Savez arheoloških društava Jugoslavije ujedinjuje manji dio jugoslavenske arheologije, ali se uglavnom materijal-no izdržava kako zna i umije a to je previše labilno za bilo kakvo ujedinjavanje naučne teorije i prakse bilo koje nauke.
Republička i pokrajinska arheološka društva uspješno se orga-nizuju sve više i time sve više cijepaju jugoslavensku arheologi ju.
Nevjerovatne su razlike po republikama i pokrajinama u izdvajanj ima sredstava i u razumijeva-nju značaja arheologije za bilo koje društvo.
Sada jedno pitanje: Šta možemo sada ili prije nazvati savezriim teoretskim ili praktičnim arheo-
Neobično se osječa da mnogi kolege ne čitaju osnovnu jugoslavensku literaturu. U pravilu svoje nepoznavanje materije dokazuju pogrešnim navodjenjima tekstova kolega i pogrešnim citiranjem.
Vjerojatno bi trebalo osnovnu pažnju posvetiti etničkim pita-njima, naročito u kasnoj prais-toriji i helenizmul Tvrdim da je na jugoslavenskom području živje-lo daleko više, naročito malih etnosa, nego što se u jugoslavenskoj literaturi (arheološkoj, hi-storijskoj, etnološkoj i dr.) spominje. Mislim da je to prvi i osnovni zadatak i jugoslavenske i pokrajinskih arheologija. Ako bi se na ovom polju nešto bitno učinilo, to bi i bitno uticalo na sadašnja zbivanja kod nas. Ta-da bi bilo kod nas mnogo manje potomaka Ilira, vrlo mnogo poto-maka raznih, pa i velikih etnosa kao što su Panoni i Tračani itd.
Usput tvrdim da imamo brojne izu-zetno sposobne arheologe, koj i bi bili isto tako izuzetni i u nekim drugim, ili mnogim, naukama, ali bez izuzetnih uvjeta za rad nitko ne može postati izuzetni naučnik.
Organizovanost istraživanja je šarolika, ovisno o svemu i sva-čemu i o nekomu.
3. Smatram da je Centar za balka-
4. Položaj arheologije unutar društvenih (humanističkih) nauka je prosječan i nestabilan, ovisno o tome koliko su negdje i neka-da spretni i močni arheolozi ko-ji negdje bitno odlučuju.
Na kraju nešto što me niste pitali: Veliki borac za ujedinja-vanje jugoslavenske arheologije Jovan Todorovič-Dovani je umro. Još ne vidim tko če se tako boriti kao on.
30
Prijedlog za raspravu o radu starokrščanske sekcije SAD J
Prilikom kongresa, održanog u Zadru 1972. godine, osnovana je na prijedlog kolegije dr.Ivanke Nikolajevič starokrščanska sekcija SADJ. Tada je I. Nikolajevič izbrana za predsjednika, a na skupštini SADJ u Prilepu 1976. godine predsjednicom je postala dr.Ljudmila Plesničar-Gec. Na kongresu u Mostaru 1980. godine izabran sam i sam za predsjednika te sekcije.
Kroz tih 12 godina postojanja sekcije vrlo je malo učinjeno na polju starokrščanske arheologije. Spomenuo bih da se zalaganjem kolegije I. Nikolajevič na IX.Kongresu za starokrščansku arheologiju (Rim, 1975) održao referat koji je imao za cilj da prikaže rezultate arheoloških istraživanja kasnoantičkog doba u Jugoslaviji. Tog zadatka sam se sam nevoljno prihvatio imaju-či na umu tehničke probleme u pogledu izrade jednog kvalitet-nog priloga takve vrste. Da bi se olakšala izrada takvog referata bilo je predvidjeno da se prije navedenog kongresa održi jedan jugoslovenski skup posvečen kasnoj antici na kojem je trebalo da dobijem nužni materi-jal za pripremu referata, ali, na žalost, taj se skup nije održao. Stoga sam bio prisiljen da se obračam nekim kolegama kako bih dobio potrebne podatke. Neke kolege su se odazivale pozivu na suradnju, ali ih se i veliki broj oglušio, tako da je moj referat bio nepotpun i takav se pojavio u aktima kongresa. Tek godinu dana kasnije, t.j. 1976. Slovensko arheološko društvo organizovalo je simpozij "Zaton antike", uz suradnju SADJ Referati su objavljeni nekoliko godina kasnije u Arheološkom vestniku. To je do sada jedini skup na kojem su rezimirani rezultati rada u zadnje doba.
Zbog čega je toliko malo učinjeno na tom polju? Smatram da je to rezultat nepovezanosti i loše organiziranosti unutar SADJ.
Naime, Sekcija za starokrščansku arheologiju nema svog članstva, jer je vrlo malo specijalista koji se isključivo bave tom pro-blematikom. Smatram, stoga, da bi antička sekcija morala sadr-žavati i onu za starokrščansku arheologiju s dvije podsekcije: antičku i kasnoantičku, a da se njihovi programi rada usaglaša-vaju. Do sada ni u jednom manda-tnom razdoblju nije nikad bio utvrdjen program rada starokrščanske sekcije, pa smatram da bi to trebalo učiniti u ovom trenutku, a verificirati ga prilikom kongresa u Novom Sadu za slijedeče mandatno razdoblje. Taj program bi trebalo, po mom mišljenju, uskladiti s medjuna-rodnim akcijama. Uskoro se, naime, održava kongres za starokrščansku arheologiju, pa bi bilo dobro da se razmisli kako da naša zemlja bude organizirano zastupljena. Taj je kongres bio predvidjen za 1985. ali je od-godjen za 1986. godinu, a održat če se u Lyonu, Genevi i Val d'Aosti. Na kongresu če se bez sumnje raspravljati o slijedečim kongresima, a uskoro, tačnije 1994. godine pada 100-ta obljet-nica održavanja I.Kongresa za starokrščansku arheologiju koji je, kao što je poznato, održan u Splitu na poticaj Frane Buli-ča, jednog od naših najzasluž-nijih istraživača uopče, a posebno na tom polju. Smatram da bi trebalo pokušati prigodom te obljetnice organizirati medjuna-rodni kongres za starokrščansku arheologiju u našoj zemlji. Da bi se to postiglo trebalo bi se dobro pripremiti za kongres u Lyonu, iskazati se novim istra-živanjima i referatima na tom kongresu, te zatražiti organi-zaciju. Prije toga, medjutim, trebalo bi prethodno pripremiti teren u zemlji, dobiti suglas-nost društveno-političkih organizacija, rješiti problem fi-nansiranja, mogučnosti organiziranja ekskurzija itd.
Zbog svega toga trebalo bi pri-
hvatiti program rada za jedan duži period kojega če se držati predsjedništvo SADJ i u slije-dečem mandatu, pa i dalje. Ti-jekom slijedečih godina (1985-1986) trebalo bi organizirati jedan skup naših arheologa, koji se bave problematikom kasne antike, da se, osim stručne problematike, raspravi i o nas-tupu na kongresu u Lyonu. Mislim da bi opet trebalo nekoga zadužiti da pripremi referat o rezultatima rada na polju starokrščanske arheologije u Jugoslaviji, što je bilo propušteno na kongresu u Solunu 1980. Tom prigodom valjalo bi razmotriti i o eventualnom kandidiranju za organizaciju kongresa povodom obljetnice njihova održavanja. Kao temu našeg domačeg simpozija mogao bih predložiti da se raspravlja o arhitekturi i skulpturi tzv. "bosanskih" cr-kava. Ta tema je znanstveno vrlo važna i, mišljenja sam, nije lokalnog karaktera, kako na prvi pogled izgleda, jer se tak-vih gradjevina, a i skulpture nailazi na širem području Jugoslavije i relevantna je za večinu republika i pokrajina. O tim crkvama i njihovoj skulp-turalnoj dekoraciji postoje vrlo disparatna mišljenja, pa bi bilo vrlo korisno kada bi se o tome raspravljalo u širem sas-tavu. Mogle bi se predložiti i neke druge teme koje se mogu kasnije realizirati, kao na primjer ona o krščanskoj topografiji antičkih provincija ju-goslavenskih prostora. Za dobi-janje organizacije medjunarod-nih kongresa nužno je organiziranje nacionalnih kongresa, pa se njima mora posvetiti dužna pažnja.
Na kraju se ispričavam što pri-jedloge za rad starokrščanske sekcije iznosim pismeno. Do sada, naime, bilo mi je vrlo teš-ko sudjelovati u radu predsjed-ništva SADJ. Glavni razlog tome su moji osobni problemi. U pro-tekle 4 godine dva puta sam mi-
31
Predlog za ustanovitev sekcije za teoretsko arheologijo in informatiko
10 SAD je sklenil predlagati Skupščini ZADJ ustanovitev sekcije za teoretsko arheologijo in informatiko. Tu podajamo programsko skico sekcije.
Izhajamo iz postavke, da je osnovna funkcija arheologije kot znanosti proizvajanje novega znanja. Če se v arheologiji že zaradi očitnosti "odkritja" (najdba, izkopavanje) predstava o proizvajanju novega znanja z mehanskim širjenjem podatkovne baze zadržuje laže kot v večini drugih strok (ideja o "dopolnjevanju slike", o "mozaiku"), pa je danes vendarle močno prisotna zavest o ključni vlogi osnovnih konceptov, taksonomij, splošnih teorij in stroge raziskovalne logike v tem procesu. Zdi se torej umestno, da ZADJ dobi sekcijo, ki se bo ukvarjala s problemi razvoja vsej vedi skupnega in za vedo vsaj deloma specifičnega instrumentarija znanstvene produkcije.
Sekcija bi imela na skrbi tri medsebojno deloma povezane skupine problemov: teorijo, informatiko in specifično arheološke tehnike.
1. Trajen nasledek teoretskih gibanj 60 in 70 let je spoznanje, da znanost/stroko bolj kot predmet sam določajo izhodiščni, predmet opredeljujoči in urejajoči koncepti, da je mogoč različen izbor enot opazovanja znotraj predmeta, da so razlike med znanstvenimi populacijami zato legitimne ter da je razumevanje teh razlik osvobajajoče in in-spirativno.
davateljem, vključevanje v mednarodne interesne skupine, predlaganje aplikacije perspektivnih teoretskih novosti in njihovo uvajanje v pedagoški proces.
Nekateri koraki so storjeni: reviji Dometi in Arheo sta kar se da odprti takšnim tendencam (objave tekstov nove ameriške arheologije, Klejnove Panorame teoretske arheologije, predstavitev zgodnjega Binforda, Mer-hardtove šole, epistemoloških osnov "znanstvene" arheologije...); arheološki oddelek ljubljanske univerze je pripravil program obiskov; odmevi teoretskih gibanj so vidni v posameznih študijah in projektih (tudi v sodelovanju s tujimi centri).
2. Urejevanje podatkov, njihova dostopnost in manipulativnost, je ena od pomembnih preokupacij vede. V Jugoslaviji je v okviru posameznih dokumentacijskih sistemov predviden prehod na mehansko obdelavo, nastajajo pa tudi prve računalniške banke podatkov in opravljene so bile posamezne študije z računalniško obdelavo relativno obsežnih podatkovnih baz. Kadrovska in investicijska zahtevnost, problemi enotnega dokumentacijskega sistema, kompatibilnosti računalniških sistemov, vključevanja v mednarodne informacijske sisteme itd. zahtevajo dobro pripravo in usklajeno nastopanje. Arheologija se mora odločiti, kako se hoče vključiti in si mora nato izboriti mesto v razvijajočem se informacijskem sistemu.
jenjao radno mesto. Najprije sam u rujnu 1980. godine pri-hvatio dužnost direktora Arheo-loškog muzeja u Splitu, a u prosincu 1982. godine izabran sam za profesora klasične i starokrščanske arheologije na Filozofskom fakultetu u Zadru. Kako su obje te dužnosti izis-kivale velike i raznolike an-gažmane morao sam reducirati neke druge, medju njima i rad u predsjedništvu SADJ. K tom sam imao i brojne privatne probleme koji mi nisu dozvolja-vali duže odsustvovanje iz Splita. U budučnosti, nadam se, bit ču više u mogučnosti da su-radjujem.
Nenad Cambi
Tako lahko kot smiselno nalogo sekcije opredelimo skrb za maksimalen pretok informacij o teoretsko zanimivih novostih v arheologiji: skrb za dotok in re-cenziranje knjig, za prevode, pregledne in kritične predstavitve posameznih smeri in šol, organiziranje in vzpodbujanje razprave, vabila ključnim pre-
Smiselna naloga sekcije bi torej lahko bila zasledovanje in posredovanje informacij o izkušnjah ter povezovanje z vodilnimi centri in strokovnjaki v svetu, organiziranje razprav na to temo, uveljavljanje interesa oziroma potrebe arheologije za vključevanje v informacijske sisteme (preko družbenopolitičnih in
32
B
Prijedlog za izradu višejezičnog, iiacioiiahiog, arheološkog riječnika
razvojnih organizacij), usklajevanje konkretnih načrtov in možnosti v jugoslovanskem prostoru.
3. Tretje pomembno področje, ki ga ZADJ s svojimi sekcijami po obdobjih ne pokriva, zasluži pa po našem mnenju posebno pozornost in zahteva usklajen razvoj, so "specifično arheološke tehnike", kar je le pogojno ustrezen termin, ki naj vključi široko področje medsebojno povezanih od terenskih raziskovalnih in dokumentacijskih tehnik preko drugih dokumentacijskih in analitičnih tehnik pa vse do problemov takoimenovane neartefak-tne arheologije.
Mnoge teme, ki jih pokriva tako opredeljeno področje dejavnosti, so doživele pomemben razvoj v nekaterih institucijah oziroma centrih ali republikah. Vloga sekcije bi bila v tem, da bi sk-bela za prenos informacij in izkušenj, predlagala unificira-nje standardov in skušala podpirati razvoj deficitarnih področij - s sestanki in posvetovanji po strogo omejenih temah. Glede "neartefaktne" arheologije bi sekcija med arheologi vzpodbujala razgovore o možnosti usklajenega razvoja arheologije človeka in okolja, razvoja neposrednih datacijskih metod in študija starih tehnologij ter skušala skozi ustrezne stike izven arheološke vede vplivati na ustvarjanje interesa in okoliščin za tak razvoj .
Božidar Slapšak
Analizom mnogobrojnih definicija arheologije moglo bi se dokazati da su one rezultat različitih definiranja ipak jedne temeljne fakture kojoj razne znanstvene discipline i različiti pristupi pridaju i različita značenja.
Aktualiziranje pitanja o samom pojmu i definiciji i/ili redefiniciji te znanstvene discipline u posljednjih godina dobar je podsticaj i za razmišljanje o izradi terminološkog rječnika toga područja.
Ako je arheologija danas dosegla nivo na kojem recimo ne može biti realne komunikacije bez je-dinstvenog terminološkog rječnika odnosno tezaurusa (radi neu-jednačenosti jezika u arheologiji čak i u zemljama s bogatom arheološkom tradicijom i izrazito razvijenom i teorijom i prak-som) za objašnjenje stručnih pojmova u okviru vlastitih teorijskih i praktičnih zadataka, ukazuje i na potrebu uvodjenja suvremene metodologije kao i in-strumenata njezina provodjenja putem specifičnog rječnika arheoloških pojmova.
Obrada, sistematizacija, metodologija i klasifikacija arheoloških riječi (pojmova) treba biti i sponom u stvaranju jedinstve-nog nacionalnog informacijskog i komunikacijskog sistema za ar-heologiju unutak kulture našeg područja.
Dosadašnji rad u okviru Inštituta za arheologiju Znanstveno ra-ziskovalnog centra SAZU u Ljubljani, gdje se več od 1950. go-dine prikuplja gradnja za izradu arheološkog rječnika i intenzivira 1983. godine, temelj je i prijedloga za izradu nacionalnog višejezičnog rječnika ove discipline.
Dosadašnji rad na Arheološkom rječniku upučuje na to da je problematika informacijsko ko-munikacijskog sistema za arheo-
logiju, unutar zamišljenog i tek dijelom ostvarenog takvog sistema na kulturu, usamljeni medjaš na polju, temeljna kategorija što je 50-tih godina pokušala odrediti mjesto arheologije u novim koordinatama koje tada nisu mogle otkriti (ili usglasiti) različite interpretacije pojmova korištenih u arheologi j i.
U okvirima i dimenzijama misao-nog horizonta razvoj informacijskih znanosti i izmjene u toj djelatnosti imaju jedno od tumačenja i u teoriji eksponen-cijalnog rasta i nasuprot teo-riju o divergentnom razvoju u odnosu naprimjerice zaštitu spomenika kulture, muzejsku djelatnost, zaštitu prirode i dr.
Divergentnost razvoja informacijsko dokumentacijskih cjeli-na nije se teorijski obrazlaga-la več je bila praktična poslje-dica nemogučnosti da se ostale djelatnosti uklope u teoriju o eksponencijalnom rastu.
Humanističke znanosti - pa tako i arheologija, teško da su mogle pristati uz ideje jednolinijskog razvoja. Tako se dogodilo da je muzejska djelatnost (sa svim zastupljenim znanstvenim disciplinama) ostala po strani od informacijske ekspanzije što nije ni nejasno ni neobjašnji-vo. Još prije nego što se informacijska znanost pojavila na pozornici znanstvene misli, antropolozi i etnolozi napusti-li su ideje o jednolinijskom razvoju kulture, potom i ideje univerzalne evolucije, a počeli su se sve više baviti višelinij-skom evolucijom kako bi pojasnili kulturne promjene i razvoj kulture.
Nastojanje koherentne nacionalne infrastrukture za kulturu (pa time i unutar ovoga sistema i za arheologiju) stvara velike poteš-koče u definiranju zajedničkog
33
interesa i potreba za buduči informacijski sistem u arheologiji.
Svijest da Arheološki rječnik treba dati jednu nova kvalitetu u dosizanju informacijske strukture, relevantne za cijelu zem-lju, tek je, i ipak, tu i tamo prisutna. Medjutim, izrada kon-zistentnog i funkcionalnog Ar-heološkog rječnika postat če u vrlo doglednoj budučnosti para-metar i za procjenu vrijednosti pojedinih izvora arheoloških informacija, izradu standarda i dr.
Namijenjen prvenstveno potrebama arheološke struke, s planiranim uključivanjem arheologiji srod-nih i u njezinim okvirima koriš-tenih disciplina, koristenjem čvrstih kriterija za dalji razvoj i izradu toga rječnika ti kriteriji neče biti, nito to mo-gu, determinirani samo na jednom nivou i jednostrukim podacima več če trebati koristiti slije-deče kriterije:
1.	stupanj potpunosti pojmova,
2.	terminološka cjelovitost (u-ključivanje svih relevantnih sinonima),
3.	razvijanje rječnika - jasno i korisno za selektiranje odred-jenih pojmova,
4.	recenzija arheoloških pojmova, koju če obavljati stručnjaci za pojedina područja.
U dosadašnjem, agilnom radu ini-cijatora mogučeg nacionalnog projekta rječnika Inštituta za arheologiju ZRC SAZU i SADJ-e, od studenog 1983. godine kada je znanstveni savjet osnovao komi-siju za terminologi ju s predsjed-nikom dr. Marijanom Slabeom (Re-publički zavod za varstvo naravne in kulturne dediščine iz Ljubljane) i članovima: dr. Aleksander Jeločnik, Numizmatički kabinet Narodnog muzeja iz Ljubljane; dr. Timotej Knific, Arheološki oddelek Filozofske fakultete, Ljubljana; dr. Janez Dular, Inštitut za arheologijo ZRC SAZU i Andreja Dolenc, Inštitut za
arheologijo ZRC SAZU, koja počem od 1983. godine radi isključivo na poslovima terminološkog rječnika, stečena su i prva iskustva komparirana s medjunarodnom prak-som i rječnicima istog usmjere-nja i definiran je program da-ljega rada na rječniku slovenskih arheoloških pojmova.
Tim programom se naglašava da rječnik ne smije biti samo teorij skog več i praktičnog karak-tera; prvo če se obradjivati materijalna kultura - novac, nakit, orudje, oružje i posudje i to u vremenskom razdoblju od paleolita do zaključno 11. sto-lječa; primjenit če se načela leksikona u obradi; pojmove če dopunjavati slikovni priloži; sastav pojma/riječi sadržavat če slijedeče odrednice:
a)	sonovni pojam - glavna riječ (skupni pojam),
b)	skupine, podskupine - usmera-vajuči pojam (pojam tumač),
c)	pojedinačni tipovi (vrste) -pojam koji služi za obrazlo-ženje (kazalo).
Radni pristup je abecedni i tematski, od pojmova "nižeg stup-nja" preko širih pojmova do onih "višeg stupnja"; suglasnost o opsegu pojmova i o prioritetima unutar područja davat če Komisija za terminologi ju uz sudjelo-vanje vanjskih suradnika za pojedina područja.
Buduči da je rad komisije za terminologi ju dosegao viši stupanj dogovoreno je da se organizira rad po 5 podskupina za područje materijalne kulture ko-je če djelovati samostajno i o radu izvještavati Komisiju za terminologi ju, time da če orga-nizacijsku i tehničku stranu projekta voditi Inštitut za arheologijo.
Predloženi su slijedeči surad-nici po podskupinama:
Novac: P.Kos; Nakit: J.Horvat,
I.Rajterič-Sivec, B.Teržan (T. Knez); Posude: Lj.Plesničar, J.Puš (D.Breščak, I.Mikl-Curk,
A.Pleterski);	Oružje: D.Božič,
B.Slapšak;	Orudje: D.Božič, S.Ciglenečki (D.Svoljšak, Šprajc).
Kao jedan od prioritetnih problema u radu jest definiranje kriterija za selekciju pojmova pri prikupljanju i obradi, olak-šano činjenicom da Inštitut za arheologiju ima bogatu dokumen-tacijsku podlogu sukladno radu u slijedu od 34 godine, primje-re mogučih pristupa iz strane i domače literature i prakse; mo-gučnost komparacije s takovim rječnicima, kojih je inače i u svijetu malo broj. Kao rječnik specifičnih pojmova izraženih prirodnim jezikom, u daljoj fazi bit če potrebno uključiti i stručnjake koji se bave poslovima postavljanja rječnika dakle uz arheologe i lingviste, doku-mentariste, kulturologe, antropologe i dr. te primjetiti interdisciplinarni pristup. Arheološki rječnik očigledno nije ekvivalent prirodnom jeziku jer prirodni jezik može imati više značenja za jednu riječ ili pojam dok bi rječnik tezaurus tre-bao imati selekciju i fiksiranje specijalnih značenja pojedine riječi/pojma u specijalnom po-dručju. Stoga jedna od odluka mora biti i u načelnom pristupu izradi višejezičnog rječnika -da li je to tezaurus ili dio go-vornog jezika.
Pragmatičan pristup koji domini-ra misli da če se ta nova kvaliteta postiči prostom akumulaci-jom postoječih podataka u jedan centar za koordiniranje izrade i izdavanje rječnika mora več u svom početnom pristupu biti eliminiran. Iskustva s primjenom pojmova iz rječnika i njegove dosege u teorijskom smislu. Iskustva u korištenju Numizmatič-kog rječnika (tiskanog u šapiro-grafskoj tehnici) 60-tih godina u Muzejskom dokumentacionom cen-
34
tru u suradnji s Hrvatskim nu-mizmatičkim društvom) koj i sa-drži 1.192 natuknice s paralelnim definicijama iz numizmatike, epigrafike, arheologije, bibliografije i dr. samo potvrdjuju i ukazuju na potrebu izrade usko specijaliziranih rječnika za pojedine struke i područja unutak humanističkih i prirodoslovnih znanosti .
U okviru opsežnog izdanja Glos-sarium Archaeologicum, autora Konrada Jaždževslog, u izd. Me-djunarodne sekcije za pre- i protohistoriju 1965. godine pre-zentiran je u okvirima 25 evropskih jezika bogati fundus arheoloških pojmova u okviru kojih je uključen i slovenski te srpsko hrvatski. Suradnici na tom projektu bili su i Josip Korošec i Franc Stare.
Za izradu rječnika ove vrste pre-poruča se pridržavanje vodečih principa i pravila normiranih na medjunarodnoj razini, posebno na dosljednoj primjeni standardiziranih pravila za struktuiranje i formiranje pojmova, odredjenje mehanizma koordinacije u daljem radu i definiranje postupka koji če omogučiti kontrolu i dopunja-vanje rječnika.
Uz osnovnu artikulaciju i inter-pretaciju Arheološkog rječnika, koju je prezentirao Inštitut za arheologiju iz Ljubljane, čini se da se po logici stvari name-če nekoliko zadataka na kojima bi trebalo da suradjuju struč-njaci-arheologi svih republika i pokrajina. Instrumentarij ko-jim rad valja struktuirati i ponajprije konstituirati uklju-čit če vjerojatno suradnju is-traživačkih ustanova s područja kulture, ponajprije arheoloških muzeja i instituta, kao i suradnju osoba koje rade na dotičnom području. Ta če suradnja biti nužna, ne samo radi pomoči struč-njacima pri izboru pojmova i definicije usvojene terminologije nego i za odredjivanje kategori-
ja arheoloških riječi i pojmova što če ih prikupljati i preno-siti radne grupe.
Konceptualna podloga za praktično organiziranje i buduče koriš-tenje Rječnika postoji kao i volja za suradnjom ustupanjem do sada obradjenog fundusa arheoloških pojmova u okviru Komisije za terminologi ju Inštituta za arheologijo ZRC SAZU.
Buduči da je Jugoslavija multi-nacionalna zajednica s odgova-rajučim brojem jezika iste važnosti, izrada nacionalnog više-jezičnog arheološkog rječnika bit če i značajan doprinos i u-jednačavanju ne samo informacijsko dokumentacijske djelatnosti u področju arheologije u nas več i utvrdjivanju standardiziranih riječi i pojmova, eliminiranje proizvoljne terminologije koja je prije osnov nerazumije-vanja nego komunikacije.
Način koordinacije rada na izra-di takova rječnika valja dogovoriti na ovom Kongresu uz definiranje procedure a njegovu izradu uz zagovaranje izrade rječnika kao zajedničkog zadatka značaj-nog i za republičku i medjure-publičku suradnju.
Predloženo da se formira radna grupa u okviru koje če biti stručnjaci iz muzeja, instituta i zavoda pojedinih Republika i Pokrajina i stručnjaci za pojedina područja u arheologiji, za svaku jezičnu varijantu posebno, a slijedeči primjer dosadaš-njeg rada u Sloveniji da u rad-noj grupi budu stručnjaci za pet citiranih područja iz mate-rijalne kulture; da se koristi gradja koju je pripremio Inštitut za arheologiju i da se i nadalje usko suradjuje s njihovom radnom grupom. Rad na dopuni i korekciji trebao bi se odvijati na regularnim sastancima, naj-manje dva puta godišnje, kojima bi prisustvovali predstavnici ovdje nominiranih radnih grupa.
Nosilac projekta bio bi Savez arheoloških društava Jugoslavije a koordinator i voditelj Muzejski dokumentacioni centar iz Zagreba, uz uvjet da se za projekt osiguraju sredstva na ju-goslovenskom nivou za rad radnih grupa i Muzejskog dokumen-tacionog centra. Prijedlog da Muzejski dokumentacioni centar bude voditelj cjelokupna projekta iniciran je na sjednici Predsjedništva SADJ imajuči u vidu područje djelovanja i stručnog usmjerenja te institucije i napore obzirom na praktična iskustva u postavljanju rječnika buduči da je taj Centar od 1979. godine aktivno uključen u izradu višejezičnog Muzeološkog rječnika za hrvatsko -srpski jezik u okviru projekta Medjunarodnog ICOM-ovog komiteta za dokumentaciju (CIDOC-a) i Instituta za muzeologiju iz Budimpešte, te Dokumentacijskog centra ICOM-a iz Pariza. Več je tiskano 4. izdanje toga rječnika naslova Dictionarium Museo-logicum na 9 paralelnih jezika a do 1986. godine planirano je uključivanje daljih jezičnih područja, ukupno planirano 26 jezika. Primarna funkcija Arheološkog rječnika bit če da predloži arheološki jezik odnosno instrument za procesiranje informacija sadržanih u literaturi, dokumentima, komunikaciji, koji če koristiti i u obrazova-nju i istovremeno služiti i kao stimulans za obogačenje arheološke teorije i prakse, temelje-ne na vlastitom nacionalnom ar-heološkom iskustvu.
Sekundarnu funkciju toga rječnika nalazimo u njegovoj ulozi promotora razumijevanja i komunikacije putem identificiranja područja od zajedničkog interesa na nacionalnom nivou, prezen-tiranjem putem svojih riječi i gustom mrežom semantičkog područja. Razloge i opravdanja za ovakovu medjurepubličku suradnju nameče i sama arheološka praksa, kao i stvarna činjenica da na
35
Arheološko društvo Slovenije v letu 83-84
teorijskom planu ne raspolažemo sa spoznajom koja bi nam omogu-čila jasno preciziranje arheolo-škog rječnika, što znači da je ovo istraživanje i rad istodobno izazovno koliko i problematično u pogledu adekvatne metodologije.
Branka Šulc
-	The Penguin Dicitonary of Archaeology, W.Bray and D.Tramp, 1970, 1978.
-	Glossarium Archaeologicum, Konrad Jaždževski, Union Internationale des Sciences preet Protohistoriques, ed. Editions Scientifiques de Po-logne, Warszawa; subvencija Unesco-a za štampanje 1965.
-	Dizionari terminologici, Materiali dell'etS del Bronzo finale e Ambientali. Instituto Centrale per il Catalogo e la Documentazione, Centro di, Firenza 1980.
-	Jewett, D.F., 1983 A glossary for recording the condition of an artifact. Ottawa, Ont.; National Museums of Canada. Canadian Heritage Information Network.
-	Champion, S.1980. A dictionary of terms and techniques in archaeology. Oxford; Phaidon Press Ltd.
-	Seitzer, D.1978. Problems and principles of classification in archaeology. Helinium, 1978, XVIII, 3-33.
-	Rečnik grčke i rimske mitologije, Sabina Osvalt, prijevod, V.Karadž ič, Beograd, 1980 .
-	Rečnik grčkih i latinskih pi-saca antike i srednjeg veka, 1984, prijevod - V.Karadžič, Beograd.
-	U pripremi: Vojislav J.Djurič, SANU projekt - Rečnik srpskih spomenika.
-	Terminološki slovar likovne umetnosti, Ljubljana, SAZU.
-	Dictionarium Museologicum, CIDOC-ICOM, 4.izdanje 1984. 9 jezika.
Predsednikovo poročilo, prebrano na skupščini SAD v Ljubljani
Iztekajoči se štiriletni mandat predsednika in 10 SAD je dobra prilika za pregled opravljenega dela, za kritično oceno in, kolikor je kaj takega vmes, tudi za pohvalo. Najbolj preprosto je seveda z drobnjakarskim naštevanjem kopice drobnih in manj drobnih opravil napraviti na članstvo SAD vtis delavnosti in prizadevnosti tako predsednika SAD kot njegovega izvršnega odbora, pa tako manj tankočutne poslušalce tudi že kar zadovoljiti. Prav kritični v našem društvu, po stari in dobri slovenski navadi, tudi nismo, zagrizenih kritikantov pa še tako zvijačno napisano poročilo nikdar popolnoma ne zadovolji .
O delu SAD in njegovih teles so bila sproti objavljana poročila v naši reviji ARHEO (Arheološka poročila): 1981 v Arheo 1, 67 in v Arheo 2, 7 7 ss; 1982 v Arheo 3, 7 2 ss; 1983 v Arheo 4.
V prvem polletju 1984 se je dejavnost društva zgostila v dvoje prireditev - v okroglo mizo o arheološkem spomeniku in okolju ter v predstavitev arheoloških raziskovanj leta 1983. Okroglo mizo o arheološkem spomeniku in okolju (10.1.1984, vodja dr. M. Slabe) smo izvedli v Cankarjevem domu, kjer smo bili širokogrudno sprejeti in kvalitetno postreženi, s pomočjo njihovega reklamnega aparata pa je bila ta naša prireditev tudi dobro predstavljena javnosti. Predstavitev arheoloških raziskovanj v letu 1983 (9. marec 1984) ni izstopala iz že utečenih okvirov.
Zadnje mesece pred skupščino SAD nas je razživel tudi vprašalnik, namenjen predvsem zbiranju podatkov za ovrednotenje položaja in vloge arheologije v naši (sodobni?) družbi, ki naj bi služili dr. Ž. Rapaniču za pripravo
referata o tej temi na 12. kongresu ZADJ v Novem Sadu. Z nekaj dodatnimi vprašanji pa smo uspeli nabrati zanimive in povedne podatke o naši raziskovalni dejavnosti. Le majhen drobec iz te podatkovne kopice je bil objavljen v uvodniku B. Djuriča v Arheo 4 (1984) 3.
36
mmmmšmmmmmmmammmmmmtmtM lini tmmmmmmmmmwmHmnammmmmmnwm^mmmrnmrnmrmwmmmtmmmmt^^^^^mmmmmwmmwd
Arheološko društvo Slovenije v letu 1984-85
Skupščina SAD Celje, 22.-23.10. 1985
SAD ima 104 člane (22.10.1985)
Izvršni odbor SAD v sestavi:
Drago Svoljšak, Goriški muzej, predsednik	9:9 Miha Budja, Arheološki oddelek FF, tajnik 9:5 Milan Sagadin, Zavod za spomeniško varstvo Kranj, blagajnik 9:6 Dragan Božič, Inštitut za arheologijo ZRC SAZU, član 9:6 Neva Orel-Trampuž, Narodni muzej, članica 9:5 Dr.Ljudmila Plesničar, Mestni muzej, članica 9:0 Dr.Marijan slabe. Zavod SRS za varstvo naravne in kulturne dediščine, član 9:1 Marjana Tomanič-Jevremov, Pokrajinski muzej Ptuj, članica 9:3 Matej Zupančič, Pokrajinski muzej Koper, član 9:4 Biba Teržan, predsednica prazgodovinske sekcije 9:5 Dr.Iva Curk, predsednica antične sekcije 9:5 Dr.Vinko Šribar, predsednik zgodnje-srednjeveške sekcije 9:6 Dr.Božidar Slapšak, urednik ARHEO 9:4 (Študenti arheologije niso imenovali svojega predstavnika v'10 SAD).
se je v obdobju med obema skupščinama sestal devetkrat (9), vedno v prostorih Inštituta za arheologijo ZRC SAZU; to gostoljubje omogoča društvu normalno delovanje. Udeležba na sejah 10 je bila 50,4 odstotna (številke ob sestavi 10 pomenijo : 9 - število sej, drugo udeležbo na sejah; M. Tomanič-Jevremov je bilo dolgo bolna).
10 SAD je razpravljal in pripravljal programe dela SAD (1985, 1986), o prenosu sedeža Zveze arheoloških društev Jugoslavije v Slovenijo, o udeležbi predavateljev na kongresu ZADJ v Novem Sadu oktobra 1984, o pripravah kolokvija o bronasti dobi v Sloveniji, o predstavitvi raziskovanj (vprašalnik), o Arheu in Arheološkem vestniku (stroški, cena), o delovnem mestu arheologa v Kočevju, skupščini SAD v Celju, ob-
veznostih do ZADJ, ekskurziji v Toscano (Italija), novih članih SAD, o udeležbi članov 10 SAD na sejah različnih republiških organizacij (SZDL, Komite za kulturo, Kulturna skupnost, Raziskovalna skupnost) in skrbel za obveščanje članov (Arheološka obvestila 1-7/85) .
Predavanja:
dr.N.Tasič, Migracije stepskih ljudstev dr.Vinko Šribar, Langobardski limes Sun Dehai, Grobnica princa Lin Shenga dr.M.Kandler, Carnuntum V.Kolšek, Novejša odkritja v Celju D.Pirkmajer, Kelti iz Slatine A.Vogrin, Izvajanje zakona o varstvu
naravne in kulturne dediščine na celjskem področju dr.T.Bregant, inž.arh.D.Krambergar, Celjski grad
Sekcije:
Prazgodovinska sekcija (predsednica B.Teržan) se je sestala dvakrat (15.11.1984 in 5.6.1985). Obakrat je obravnavala temo kolokvij o bronasti dobi v Sloveniji. Izbrane so bile teme predavanj in predavatelji, določena sta bila kraj (Lendava) in čas ■kolokvija (november 1986). Priprave kolokvija vodi odbor v sestavi: B.Teržan (predsednica), dr.S.Gabrovec, D.Svoljšak,I.Sa-vel-Horvat, N.Orel-Trampuž, M. Guštin, I.Puš, D.Božič, M.Tomanič-Jevremov, M.Budja. PoRS 10 zagotavlja sredstva za pripravo predavanj. Med kolokvijem bo Narodni muzej pripravil razstavo o bronasti dobi v Sloveniji. Priprave vodi N.Orel-Trampuž. Lokalna razstava bo prirejena v Lendavi (D. Lakoš). Kolokvij bo mednaroden, tisk predavanj prevzame Arheološki vestnik. Udeležba: 15 do 20 članov SAD. Kraj: soba 04, FF.
Antična sekcija (predsednica dr. Iva Curk) je predlagala in tudi izpeljala srečanje, na katerem so udeleženci različnih mednarodnih kongresov in simpozijev poročali o teh prireditvah, po-
sebej o novostih o antični arheologiji ter o prispevkih jugoslovanskih in slovenskih udeležencev. Sestanek je imela sekcija v Narodnem muzeju (čitalnica), 13.2.1985. Udeležba: 21 članov SAD.
Zgodnjesrednjeveška sekcija (predsednik dr.V.Šribar) je poleg pogovora o delovnem programu (težišče dela naj bi bilo v pripravah na razstavo o zgodnjem srednjem veku v Jugoslaviji, 1990) izvedla še predavanje dr.V.Šri-barja o langobardskem limesu (Narodni muzej, 17.4.1985, okoli 30 udeležencev, članov SAD in drugih strok).
ARHEOLOŠKA RAZISKOVANJA V L. 84 (27 . 3 . 1985, udeležba 40-50 članov SAD) po formalni plati ne predstavlja več težjega zalogaja, ustaljena sta njen termin (marec) in prostor (dvorana SAZU). Kaže, da so se nanjo privadili poročevalci in poslušalci. Letošnja izjemno dobra udeležba pa je morda še dodatno potrdilo o potrebnosti takega vsakoletnega srečanja. Po vsebinski plati se predstavitev še vedno brusi, sem in tja je še nekaj pomanjkljivosti, v predstavitvah posameznih odkritij je še preveč opisnosti in premalo problematike (očitno ni preprosto ločevanje zrnja od plevela). Temeljna novost (predlagal jo je dr.A.Pleterski) je bila letos ločitev terenskih raziskav od teoretičnih, za slednje pa dogovorjena predstavitev v krajših časovnih presledkih (npr. mesečno). Prva v tej "seriji" teoretičnih raziskav je bila predstavitev langobardskega limesa (dr.V.Šribar) . Spodbuden začetek pa ni imel enakovrednega nadaljevanja. Na predstavitvi terenskih del je nastopilo 16 predavateljev, ki so predstavili naslednja najdišča:
I.Turk, Divje babe I in II (P) M.Budja, Moverna vas (P) dr.F.Leben, Mala Triglavca (P) Trhlovca (p)
■
37
znanosti 17:0.
M.Jerman, Ajdovska jama (p) M.Župančič, Predloka (A) B.Žbona-Trkman, Loke (A) D.Breščak, Verdun (A)
Ostrog pri Šentjerneju (A) Vel.Videm pri Sentrupertu (sr. vek)
dr.T.Knific, dr.A.Pleterski, M.Sagadin, 13), na zgodnjesrednjeveških 4 Blejski kot (P, A, ZSV)
Na plenarnem zasedanju kongresa sta predavala dr.S.Gabrovec in V letu 1984 je bilo izvedenih 41 dr.J.Šasel, vsi drugi slovenski terenskih raziskovanj in sondi- predavatelji pa v sekcijah (pra-ranj, od tega 15 na prazgodovin- zgodovinski, antični in zgodnje-skih najdiščih (sistematičnih 10, srednjeveški). Slovenska predava-zaščitnih 5), na antičnih 18 (5: nja:
dr.V.Šribar, Otok pri Dobravi (sr.vek) B.Križ, Valična vas (P) N.Osmuk, Ajdovščina (A)
Povir (A) I.Tušek, Ptuj (A)
M.Strmčnik, Slovenska Bistrica (A) M.Sagadin, Kranj - župna cerkev (ZSV)
Gorišca nad Moravčami (P) T.Knific, Podvodna arheologija S.Ciglenečki, Arheološka topografija Slovenije
(3:1) in na srednjeveških 3. Med terenska dela vsekakor štejeta še podvodna arheologija in temeljno arheološko opravilo - topografija. Za raziskovalno dejavnost so sredstva prispevali Raziskovalna skupnost Slovenije, Posebna raziskovalna skupnost (PoRS 10), občinske raziskovalne in kulturne skupnosti, Kulturna skupnost Slovenije, nekatera raziskovanja in druga arheološka
dr.S.Gabrovec, Obrambni sistemi v prazgodovini severozahodnega dela Jugoslavije
dr.J.Šasel, Obrambni sistemi v antiki severozahodnega dela Jugoslavije
D.Svoljšak, Most na Soči in njegovi obrambni sistemi
dr.L.Plesnicar,
dr.I.Curk, D.Vuga, dr.M.Slabe, N.Osmuk, Vzroki in posledice utrjevanja nekaterih postojank v arheoloških dobah v dela pa so bila poravnana iz dru- Sloveniji Uvodni pregled arheoloških razis- gih viro (npr. investitorji). Po kovanja (D.Svoljšak) je temeljil zelo nepopolnih podatkih je bilo na rezultatih vprašalnika, ki ga samo za raziskovalno dejavnost
porabljenih okoli 10 milijonov din (samo materialni stroški,
dr.V.Šribar, Langobardski limes v Fur-laniji.
je SAD posredovalo 70 članom in prejelo 28 odgovorov (40 %). Z
vprašalnikom je SAD želelo zbra- brez OD in drugih, na redno de-
ti podatke o zaposlenosti, o iz-
Sekcije so na svojih zasedanjih izbrale nove presednike, ki so, zavoljo slabe koordinacije v
kopavanjih in kabinetnih raziska- cer iz PoRS 10 3.600.000 din, iz vah, o razstavah, finančnih virih občinskih virov okoli 2.800.000
javnost vezanih stroškov), in si- pripravah na volitve vsi iz SR
Makedonije. Za presednika pra-
in bibliografiji. Kljub slabemu odzivu so zbrani rezultati, dopolnjeni iz drugih virov, zanimivi in kažejo na širok razpon delovanja slovenskih arheologov.
zgodovinske sekcije je bil izvoljen Vojislav Sanev, antične
vanj 1984 je popestrilo predva-V Sloveniji je bilo v tem obdobju janje filma o izkopavanjih v ja zaposlenih 66 arheologov, od te- mi Divje babe (avtor N.Križnar) ga 54 v čisti stroki, 12 pa pri drugačnih delih (knjižnice, do-
kumentacija, druge stroke); v 17 12_ KoNGRES ZVEZE ARHE0LQgKIH muzejih je zaposlenih 34 arheolo- DRUgTEV JUG0SLAVIJE; N0VI SAD gov (27 v stroki, 2 stažista, 4
din, KSS okoli 600.000 din, RSS
okoli 600.000 din, iz drugih vi- Vera Bitrakova-Grozdanova in rov pa približno 1.500.000 din. srednjeveške Boško Babic.
Predstavitev arheoloških razisko- Med 12. kongresom ZADJ sta bili
izvedeni tudi dve skupščini Zveze. Na prvi (9.10.1984) so bila prebrana poročila o delu ZADJ
drugačna opravila, 1 nadomeščanje) , v 8 zavodih za varstvo naravne in kulturne dediščine oziroma zavodih za spomeniško varstvo 14 (2 direktorja, 1 doku-mentarist), na Inštitutu za arheologijo ZRC SAZU 11 (7 raziskovalcev, 1 risar, 1 dokumenta-rist, 1 bibliotekar, 1 nadomeščanje) , na Arheološkem oddelku Filozofske fakultete 8 (6 fak. učiteljev, 1 laborat, 1 biblio-
Kongres je izvedlo Arheološko društvo Vojvodine, kamor je bil v obdobju med kongresoma v Mos-tarju in Novem Sadu prenešen sedež Zveze (predsednik dr.Predrag
med obema kongresoma (o delu predsedstva, finančno poročilo, poročilo založniškega sveta in odbora samoupravne kontrole). Na drugi skupščini (11.10.1985) so bile opravljene volitve novih organov ZADJ. Obe skupščini sta delovali po načelu delegacij; slovensko so sestavljali: A.Ple-terski, D.Svoljšak, B.Djurič,
Medovič). Med 167 udeleženci (pri-I.Curk, G.Hirschback-Merhar, J. javljenimi) je kongresu prisostvo- šašel, S.Ciglenečki, I.Tušek, M.
Strmčnik, B.Slapšak in D.Božič. Na drugi skupščini je bil D.Božič tudi zapisnikar.
valo 18 Slovencev.
Kongresna tema je bila Obrambni sistemi od prazgodovine do srednjega veka. Izbor referatov in
Na prvi skupščini je imel glavni
tekar). Upokojeni so trije arhe- koreferatov so organizatorji kon- referat dr.željko Rapanič (Polo-
ologi. Razmerje Ljubijana:"provinca" je 38:29, v doktoratih
gresa prepustili republiškim in pokrajinskim društvom.
žaj in vloga arheologije v sodobni družbi), ki je izzval obsežno
38
in burno razpravo. Na osnovi tega referata in razprave je bila pripravljena resolucija 12. kongresa ZADJ. V komisiji za pripravo resolucije je bil tudi član SAD B.Djurič.
Sedež Zveze arheoloških društev Jugoslavije je na kongresu v Novem Sadu prevzelo Slovensko arheološko društvo (na osnovi sklepa skupščine SAD, junija 1984), čeprav bi moralo to nalogo, po dogovoru (katerem in kdaj?) prevzeti AD Črne gore. Na prvi seji predsedstva ZADJ (člani predsedstva so predsedniki AD republik pokrajin: Branko Belič, AD Bosne in Hercegovine, Vera Bitrakova-Grozdanova, AD Makedonije, Ranko Kujovič, AD Črne gore, Dimitrije Madas, AD Srbije, Drago Svoljšak, Slovensko arheološko društvo, Čedomir Trajkovič, AD Vojvodine in Božidar čečuk, Hrvatsko arheološko društvo, je bil za predsednika ZADJ izvoljen Drago Svoljšak, predsednik SAD. Za tajnika Zveze je bila imenovana Irena Sivec iz Mestnega muzeja v Ljubljani, blagajniške posle Zveze pa bosta opravljala M.Sagadin in V■Sagadin■
SAD je s prevzemom sedeža Zveze arheoloških društev Jugoslavije prevzelo tudi kopico nerešenih problemov, predvsem financiranje ZADJ in delovanje založbe. AD Vojvodine ni zapustilo v blagajni Zveze niti beliča, brez dobrega finančnega vira (Kulturna skupnost Slovenije ni voljna financirati Zveze ADJ), le s kotizacijami članic, pa je delovanje Zveze obsojeno na životarjenje in golo administriranje.
Na kongresu v Novem Sadu je dosedanji predsednik založniškega sve ta dr.N.Tasič dokončno odložil to funkcijo in s tem naložil nove mu predsedstvu, da poskrbi za novo vodstvo te društene dejavnosti To težko nalogo je prevzel Mitja Güstin. S 1.10.1985 je sedež Založbe ZADJ v Ljubljani (naslov: Dom I.Cankarja, Poljanska 26,
61104 Ljubljana, p.p. 17, telefon: (061) 321-050 ali 323-250), člani založniškega sveta ZADJ (imenuje jih predsedstvo ZADJ) pa so:
M.Guštin, predsednik. Slovensko arheološko društvo, B.Djurič, SAD, N.Tasič, AS Srbije,
B.Čečuk, Hrvatsko arheološko društvo, Z.KujundŽič, AD BiH, B.Babic, AD Makedonije, Č.Markovič, AD Črne gore, O.Brukner, AD Vojvodine.
Poleg že navedenih članov SAD, ki so bili izvoljeni ali imenovani v različna telesa Zveze arheoloških društev Jugoslavije, je bil v odbor samoupravne kontrole izvoljen tudi A.Pleterski.
Sedež Zveze ADJ bo, po desedanji praksi, ostal v Sloveniji do leta 1988, ko naj bi se ta epizoda v delovanju SAD končala s 13. kon gresom ZADJ:
Naslov sedeža Zveze arheoloških društev Jugoslavije: Zveza arheoloških društev Jugoslavije, Mestni muzej, Gosposka 15, 61000 Ljubljana.
Kot priprava na 12. kongres ZADJ je oktobra 1984 izšla posebna številka Arhea (Novi Sad '84 -Materiali), v kateri so natisnjeni odgovori na vprašanja, ki jih je uredništvo Arhea zastavilo uglednim jugoslovanskim arheologom. Pozivu so se odzvali dr. Boško Babič, Prilep, dr. Iva Curk, Ljubljana, mag. Djordje Jankovič, Beograd, Dimitrije Madas, Kragujevac, dr. Zdravko Ma-rič, Osijek. Poleg tega prinaša predkongresna številka Arhea še Teze za razpravo o reformi študija arheologije (dr.Stojan Di-mitrijevič), Quo vadiš arheologijo u Hrvatskoj (B.Kirigin) in izvleček iz obširnega intervjuja akad. dr. Dragoslava Srejoviča za Arheo.
STROKOVNA EKSKURZIJA V TOSCANO (ITALIJA)
V letu, ki so ga Italijani posvetili Etruščanom (Progetto Etru-sci) in mu nadeli vzdevek Buongi-orno Etruschi - Etruščani, dober dan I, se je v sosednji deželi skorajda vse vrtelo okoli tega misterioznega ljudstva. Poglavitne prireditve pa so bile 2. mednarodni etruškološki kongres v Firencah (26.maj - 2.junij 1985) in osem razstav, na katerih je bilo predstavljenih 5.194 predmetov. SAD je želelo za svoje člane organizirati ogled nekaterih razstav (prim. Arheološka obvestila št. 5/85), vendar je bila previsoka cena očitno osnovni vzrok za premajhno število prijav (17), pa še med temi je bilo polovica za cenejšo, druga polovica pa za dražjo varianto. Da bi olajšali udeležencem finančno breme, smo zaprosili nekatere delovne organizacije za denarno pomoč in pričakovali -seveda preoptimistično, kot da bi bilo SAD slovenska smučarska reprezentanca ali nogometni klub - tolikšen odziv, da bi zmogli regresirati polovico potovalnih stroškov. Odzvala se je le Krka iz Novega mesta (20.000,00 din). Očitno v podpiranju (mentorstvu) arheologije slovensko združeno delo ne vidi nikakršnega haska, blizu resnice pa je verjetno tudi to, da si združeno delo premalo prizadevamo pridobiti za našo stvar. Kakorkoli že, naš poizkus je, kljub velikim naporom N. Orel-Trarnpuž, propadel. Rešitev se je nepričakovano izoblikovala na skupščini Hrvatskega arheološkega društva na Krku (25.-27.septembra 1985) in bolj z zasebno kot društveno pobudo je bila pot v Toscano omogočena. Izvedbo potovanja je prevzela turistična organizacija PUTNIK, stroški za petdnevno pot (vožnja, prenoče-Jvanje, polpenzion) so znašali 29.500,00 din. Med 47 udeleženci je bilo 13 Slovencev, od tega 10 članov SAD. Itinerarij: Ljubljana (Zagreb) - Padova (ogled
39
Predstavitev arheoloških raziskovanj v letu 1985
nove stalne arheološke postavitve v Museo Civico) - Montecatini Terme (prenočišče in prehrana vse dneve potovanja) - Firence (ogled razstav Civiltá degli Etruschi in La fortuna degli Etruschi) -S.Giminiano - Volterra (ogled raz stave Artigianato artistico) -Siena (razstava Case e palazzi) -Chiusi (razstava Artigianato artistico) - Cortona (mesto nad Trasimenskim jezerom, možnost o-gleda razstave L'accademia etru-sca) - Arezzo (ogled razstave Santuari d'Etruria) - Marzabotto (ogled izkopavanj etruščanskega mesta in muzeja) - Gorica (Italija) - Ljubljana (Zagreb).
Drago Svoljšak
finančno poročilo sad za obdobje 1.6.1984 - 20.10.1985
banCno poslovanje
P r i h od k i				
Saldo 31.5.1984 ...		103 .	766,15	din
KSS za Arheo . . .		299.	000,00	din
KSS za program SAD...		60.	000,00	din
Članarina . . .		19.	250,00	din
ZADJ . . .		45.	000,00	din
LB - prodaja deviz ..		8.	305,50	din
Prodaja Arhea ...			600,00	din
Parska izravnava ...			0,35	din
SKUPAJ		535.	,922,00	din
Odhodki				
Dvig SDK ...		71.	000,00	din
Osebni honorar ...		15	.600,00	din
Davek iz OH ...		7.	.618,00	din
Arheološki pregled ..		25,	.000,00	din
Stroški Arhea ...		100,	.120,00	din
Potni stroški ...		3,	.627,00	din
Bančni stroški ...			270,00	din
Razni stroški ...		6	.000,00	din
SKUPAJ		229	.235,00	din
PRIHODKI 535.922	,00	din		
odhodki 229.235,	.00	din		
saldo 20.10.1985
306.687,00 din
V sredo, 23. aprila 1986, je Slovensko arheološko društvo skupaj z Inštitutom za arheologijo ZRC SAZU pripravilo že kar tradicionalno pregledno predstavitev terenskih arheoloških raziskovanj, izvedenih v preteklem letu. V prijetni in nadvse udobni dvorani Slovenske akademije znanosti in umetnosti, ki je že tradicionalni gostitelj te prireditve SAD, je bilo sprva številnim poslušalcem, ki pa so se do večera osuli kot pomladno cvetje v burji, predstavljenih v sliki in besedi 23 arheoloških najdišč, na katerih so bila v preteklem letu opravljena arheološka izkopavanja (od skupaj 70, kolikor jih je bilo prijavljenih Zavodu SR Slovenije za varstvo naravne in kulturne dediščine) , pa naj je šlo za sondiranje, za sistematično raziskovanje ali za zaščitni, varovalni poseg. (Divje babe, Blejski kot, Zasip Gorje, Bled, Pristava, Sebenje, Ljubijanica-Vr-hnika, Moverna vas, Ajdovska jama, Molnik, Krkavče, Ptuj, Ver-dun,Mokronog, Loke, Mengeš, Vranje, Šentjernej, Iška vas, Koper, Furlanija.)
Predstavitev,s katero arheologija poravnava dolg do financer-jev, posebno do Raziskovalne skupnosti Slovenije in PoRS 10, hkrati pa omogoča hitro, tako rekoč sprotno informacija o novostih, ima že ustaljeno obliko in zasnovo, večkrat kritizirano in zato tudi dopolnjevano. Letos je bila popestrena s predvajanjem treh video kaset (Divje babe - izkopavanje paleolitske-ga jamskega najdišča; avtor N. Križnar, Avdiovizualni center ZRC SAZU; Blejski kot - raziskovanje staroslovanske poselitve; avto N. Križnar; Podvodno raziskovanje Ljubljanice; izvedba: Zavod za raziskavo materiala Ljubljana). Namen tega vložka je bil v prvi vrsti opozoriti na možnost tovrstne dokumentacije arheoloških izkopavanj, kaseti N. Križnarja pa sta poleg stro-
ge arheološke tvarine, po mnenju nekaterih, kar premalo poudarjene, pokazali tudi razpoloženje na izkopavanjih, opozorili na razsežnost (npr. življenje in delo v skupini), ki jih strokovna poročila in objave ne zajemajo, so pa mnogokrat odločilne za dobro izvedbo izkopavanj. Njih sestavni del so seveda tudi stroški, ki rastejo iz leta v leto kot gobe po dežju, pa ne zavoljo tehnoloških ali metodoloških novosti, marveč jih spodbuja splošno družbeno zlo - inflacija. Dobro izvedena izkopavanja so tudi varčno izvedena in tu nam slovenskim arheologom najbrž daleč naokrog ni para.
Tokratna predstavitev je znova pokazala, da dobre pol stotnije slovenskih arheologov, zaposlenih v muzejih (24), zavodih za varstvo naravne in kulturne dediščine (14), na Inštitutu za arheologijo ZRC SAZU (9) in na Univerzi Edvarda Kardelja (7), zmore v letu dni obsežno terensko delo (topografija, izkopavanja) . To ni vedno naprej načrtovano. Marsikje in mnogokrat mu ritem in ton odmerjajo nenadni zaščitni posegi, ki so kar prevečkrat le še zapoznelo paberkovanje nehote ali nalašč uničenih arheoloških spomenikov. Le-te naši zakon sicer varujejo, ne uspevajo pa zatreti miselnosti, da je arheološko zaščitno delo ovira razvoju; koti se takšno razmišljanje v nepoučenosti, v vedno večji brezbrižnosti ali pa v brezobzirni samovolji, zapredeni v fraze o napredku in oprti na politično moč. Tekma s časom in stroj i!
Pregledovanje arheološke bere iz leta 1985 je pokazalo tudi, da razdrobljenosti počasi, vendar vztrajno, pojema sapa in se kre-, pi spoznanje, da je moč v povezovanju, v združevanju; samotar-jenje ali drobnjakarsko zaseb-ništvo nima svetlih perspektiv. Zgledi, ki vlečejo in so hkrati vir prepričevanja in dokazova-
40
nja, so raziskave (Blejski kot, Moverna vas, Rodik), ki vnašajo v večkrat že kar okosteneli izkopavalni kalup novosti iz širnega sveta (arheologija in okolje, interdisciplinarnost); popolne vključitve v sodobni arheološki vrvež pa nekako ne zmorejo. Pa ne zato, ker bi raziskovalci tega ne zmogli, ampak zato, ker je stroka materialno prešibka, ker tudi druga področja, s katerimi se arheologija največ druži, ne uspevajo korakati tako hitro, kot v novo tisočletje koraka razviti svet; pa tudi zato ne, ker je sodobna o-prema za slovenskega arheologa le sanjski privid. Samo zato! Pa še morda zaradi razcepljenosti vrst, ki jo je v arheološko srenjo razsejal naš policentrizem. Raje prvi na vasi kot drugi v mestu?
Žarek drugačnosti, drobna sled modernosti je bil prikaz podvodnih raziskovanj. Vse bolje organizirani in opremljeni se slovenski arheologi ob pomoči izurjenih potapljačev spuščamo v bolj ali manj kalne vode po naši domovini, sladke (Ljubljanica, Blejsko jezero) ali slane (slovensko morje od Jernejeve Drage do Portoroškega zaliva).
Ta kratki zapis, ki želi opozoriti na naše delo in na prizadevanja Slovenskega arheološkega društva (mimogrede bodi povedano, da je do leta 1988 v Sloveniji tudi sedež Zveze arheoloških društev Jugoslavije), bi bil nepopoln in enostranski, če bi izpustili poudarek, da so arheološka izkopavanja le del arheo-logovega dela, vendar tisti del, ki je najbolj na očeh, ki je najbolj atraktiven in zato tudi največkrat omenjan, opisovan, sneman Nič manj številne študijske obdelave in raziskave, muzeološko delo, takšne publicitete niso deležne. Šele z njimi pa se zao-kroža skica človeka in prostora v času, ki je berljiv le z arheološkimi metodami.
Za konec pa še podatki o denarju. Koliko pravzaprav slovenski arheološki program velja, tega še nikoli ni nihče podrobneje izračunal. Izkopavanja ali natančneje materialni stroški zanje so v preteklem letu "odnesla" okroglo staro milijardo, ki se je natekla iz nekaterih stalnih virov (Raziskovalna skupnost Slovenije, Posebna raziskovalna skupnost PoRS 10), vedno več je občinskih raziskovalnih skupnosti, ki arheološka raziskovanja vključujejo v svoje programe (v letu 1985 npr. M.Sobota, Lendava, Nova Gorica, Novo mesto, Domžale, Črnomelj, Metlika, Jesenice, Celje, SI.Konjice), množijo se prav tako občinske kulturne skupnosti (Vrhnika, Šentjur, Laško, Mokronog, Novo mesto, Celje, SI.Konjice, M. Sobota, Nova Gorica), nekaj so po zakonu dolžni prispevati različni investitorji, ki s svojo dejavnostjo posegajo v arheološka območja, nekaj denarja zbere tudi arheologova iznajdljivost. Bilo pa bi hudo narobe, če bi iznajdljivost kdajkoli izpodrinila strokovnost.
Opoldanski odmor je bil, poleg kosila, namenjen še ogledu razstave ZI FF v Arkadah in prikazu uporabe 10 m visokega fotografskega sta-tiva, ki ga skonstruiral dr. V. Šribar, uspešno pa je bil preizkušen v Lokah (izkopavanja GM).
Drago Svoljšak