S LAV JAN.
Časnik slovstven I uzajemen za Slavjane književne i
prosvštljene.
Vreduje i na svetlo dava Matija Majar v Celovce (Klagenfurt).
Q Izhadja desetput v lete po jednoj celoj listine i	Л&ПЛ
tlMU '''	velja s poštninoj 3 florinte ali 2 rublja.
Србске народне пјесме лвубавне.
Из Зете, које се нјевају у Подгорици и околшш.
Желечви скупити сбирку лвубавних пјесама, коијех у овој српској землви обилно има, ја сам на тој сврхи ишао по Зети и Подгорици неколико пута, да бих могао нри-купити ово народнве благо, које сам почео скушњати, с којима чву уједно опис цијеле Зете издати, ако да Бог здравлва.
На Цетинву.	Филип Радичевичв,
учителв Цетински.
1.
Дилбер момче проз доганве продје!2) На нвем Фоша од дванајест гроша A долама 3) хилваде 4) гроша. Гледала га с пенджера 5) дјевојка: „Дилбер момче обрни се на ме, „Да ја видву јеси ли за мене, Говори му лијепа двевојка, „За плавога6) небих пару дала „А за старца ногу од комарца, „За удовца ни по' 7) крнва 8) лонца „За бечара9) за кога сам сама, „Ја бих дала по' бабова 10) блага, „По' бабова и по' мајчинога."
') По сербст се ^зговарва nicMe е ч1сто како н^мечко e i руско з; сербско и ce i3robapba како н^мечко i, ческо i полбско у. Cep6i
ijiajy mžcto dž, dj, Ij, nj, c i3 двбх шсмен еложена шсмена, ктерјх в тшкаршцб нашеј HeiMa, зато смо npicuaem ricKaTi за dž — дж, за dj, lj, пj — дб , лб , нб ал! дј, лј, нј, за с које се јзговарБа мехко, ставЈмо чб. Ilpoci.vio господа дошсователва i господе ni-тателве, да не замЈре тој прембн^ тсмешх слш, Јзговор народтх пЈизен остане неспремЗшБен. — 2) Л-feir младенеч скоз штацуне (лавке) Це. 3) долго сербско облачмо, које се пасом препаса. 4) тчсуче. 6) окно. в) нлахога, бојазлмвога. 7) поло. 8) шкер-баст. 9) неженатј. 10) поло отчшога.
2.
Ој планино планинице моја Омилве ми лвепотица твоја, Двјема ночвма шетајучв проз тебе, Једну ночвцу не дадоше *) прочви, Ускрадох се продјох проз планину, У планини хоро 2) двевојка', Свака драга с драгијем заспала, Moja драга на крај хора сама Доста ми је мјеста. оставила По душека3) и иолу јоргана, 4) Свилен јорган и десницу руку.
') дадоше = су дал1, пустш; !зкрадох се, сем се 1зкрадел; продјох, сем нрошел то су глаголБ1 стојеч! красно по сербмп в једнодухом час£ мшулом. 2) коло, хоровод, плес. 3) блазша, Ма-tratze. 4) одеја, од$јало.
3.
Момче ходи конва води A у руке калпак носи Те у калпак сузе рони, Ноче клети Саву воду: Бог т' убио Сава водо, Дје на тебе брода није, Брода није, моста није, Не могу те пребродити, Нити могу препловити, Но ми оста дБевојчица: Ни лвублвена ни герлвена. Ал му вели дБевојчица:
„Не кун'2) момче Саву воду, „Није Сава ништа крива „Ho је крива мајка твоја, „Тебе твоја мене моја, „Твоја мајка поручила, „Не жен' сина до пролветја, „Moja мајка поручила, „Не дај чверку до јесени, „Но ти кун' мајку твоју, „Ти чвеш твоју a ja моју, „Бог убио обадвоје, „Дје нас младе не састави."
') космата капа, шанка. 2) не колш.
4.
Синочв аго из Новога додје, Теке додје помама2) га надје, Драгој лвуби јаде задаваше. „Жен' ce аго и мене је драго, „Од мене ти прстен за двевојку „И два моје сина у двеверство." 3)
ио турсга: господ. 2) јарост, 3ypiBocr, Wuth, Hiftigkeit. 3) должност i оправмо дружка (Brautfuhrerschaft). Ta слова го-Bopi мат1 дбвојчша.
0 СЈ1ЂДАХ ПРАСЛАВЈАН.
(Надалвеванје.)
98. В 1ндф бм је царв всегда i3 чјна војтчкога, даже нве-гове жене суб1ле в оружј1 увежбанв ipaTo6opHe i су шле c HtiM также в рат. „Царв Це славностно i в лов скупа с женам1, од звунај га обдаја телесна стража . . . с пр£да 1ду бубнарв1 i звонцларБ^ Охотој, ловом, забавлва се в зас^ках, в оградах, кд4 раз лешенје (одер , подмостк1) стр£лва, полег нвега стоЈ1т£ дв£ женЗЈ оружен£, ал1 Tpi; када лов1 зв£р! в засЗжах стр£ла также раз слона. Тада седе женшчше нбктере в возах, н£-ктере на слонах (верхом), јербо оне iду с нбiм также в рат, в војну, оне су, то је, увежбане в всакојаком оружјв" 25)
25) Страбо 710.
*
Тако ратоборне су C e p б к i н j е по приожносп i в наше време. Черногорке Цу, ако је трбба, с мужаии в бггву, оне * су в нравом сзпсл® слова ратоборне мужонје = Amazonen. — Оу ратоборне, како нб1х ираматере в 1ндГјг!
99.	Уже наречје хорватско i сербско каже јасно, да су Хорвата i Cep6i јако ратоборно i јуначко илеме по тому, что је особгго богато војнлкип словамј i i3pa3aMi, KTepi су слав-јанстм племенам не снадајуч1М к војшчкому 4iHy скоро сцбла не-знат, на npisiip Словенцам.
100.	X o p в a t i i C e p б i iMajy также немало војтчгах по-слов1Ц, что каже, да су значаја војшчкога, на npiniip:
Када је рат, nije нпсто ншому брат.
Када пушка пуца, коло не jirpa.
Јуначка Mari иерва заилаче.
Кога Бог чува, онога пушка не 6ije.
Покор1пх глав саблва не сека.
Два л1шшБака орбху војска.
Два без душе a третБ1 без главе.
Кто ее не освег!, се не иосветк
Док(ле) смо, нек смо, када умремо, да се спомЂнјамо.
По војст дост1 јунаков.
Потле боја с копјем в тернје; i тако дал£је. —
101.	Cep6i iMajy велшу множп!у Kpaciiix народн1х Bojjii4Kix п f. cе н , то је, јуначих, na i nični женске, »плостне iMajy н$кат јуначкл состав i војтчт обсег; в нмх ce спомјшја оружје, саблБа, конб брата a.ni драгога, се сиом-бнја војска i бггва, в ктерој брат a.ii лБубовшк славно премага i ce славно верне назад n$Bajy4i; ал1 погше i сестра ал1 лБубовшца, в&решца, конва isniT-кУЈе 0 јуначкој па жалостној смерт! нБеговога госиодарБа. — Тоиу Hi потрбба обвпрнога доказа, неопроверглмв! доказ наход! ce в шшгах: Вука ШтеФ. Караджича: Срнске народне пјесме. 5 кнмг Шсме i o6i4aji народа сербскога, од г. M. С. Милојевнча, 1869 1 1870. Дв£ прекрасн!; глобоку стародавност славјанску разјаснујуч1 KHbiri. — Гусле Црногорске на свјет издао Филип Радичев1ч.
102.	ApijcKi BojiiiKi в liliji 6ijri су оружеш ал1 луком i crpi-лаип, a.ii копјем i шч1том i мечвм inipoKiM. -Меч (нож) iMa BcaKi i то HiipoK. 26) — Oei велш нож носе Cep6i i ден днес кром£ осталога оружја. Оружје Серба је долга нушка ршанца, саблБа, дв^ кубурј, то је, шштол£ i онда јешче за појасом стародавнј i II д i ч к i долН нож садајшм 1менем ханджар ал1 јатаган.27)
103.	В нај давнбјшеј доб'£ су в Гндгр војевал1 на возах, па колах, како i иоздн^р AcipjaHi i Малоасцаш, на npi.viip Tpojam. По eaHCKpiTCKi 3naai ратва = кола, воз; iio ценд1чга знач! pа-
26) Страбо 717. Appian 1нд. 16. — 27) Вук ШтеФ. Караджич:
Српски рјечник.
тваестао = војшк дословно, к o j i je наколахстал, во-jyjy4i раз воз, раз кола.28) HiTi Cep6i, iiiri Pyci, nixi jmi народ! не војују в наше време стојеч1 на колах i возах: шдочко noiste-нованје од санскрггскога олова: ратва су иако задержа.н до днес Cep6i Хорват1 i Pyci; no сербсга i хорватсга значј рат = војна, 6iTBa ; ратовати = војевап, војсковатј; p a т н и = BojcKiHi;29) no pycKi: p a т в — војна, Ситва; p a т a ft, ратникт. ратобо-р е ц т> == војнш, борец ; p a т н i ч i ii, p a т н bi fi =•• BojcKini; p a-товатв = војеват, 6ijTi ce.30) — To cy CTapi ciiOMtaira i31ндце!
104.	HanpoTiB н£кте]лм славјанстм племенам ce на nepBi ноглед иозна, да не гцшзходе i3 арцскога војшскога чша, на npi-мЕр : Словенцам, Малорусам в западној частс гродненске губершје i Бблорусам в обче.
Словенцј су значаја полведелокога. — Селват в 1нд1Ј1 61л1 су недотеклмв1 i скоро како посвечеш, да су i бл1зо војск совражшх своје иолве моглј обделаватк oni nicy обчутш ратшх тежав по тому, что мед tžm, когда су војујуч! BojniKi на Bojiura ce y6iB-лвалј, Hicy чшш лвудем полведелцам шчеса жалога, јербо су jix поч1талх добротшкам! осталога лвудства. Сл$дствено i нолва nicy пустоипла ce i су обродиа обмну множшу жгга за ж1веж лвудем.31)
Словешџ i>iajy i в наше време шд1чга значај, како да 6i i в наше време ж1вел1 мед тдачтш Apijanri. Ако на npisiip речеш зјлвскому Словенцу: сада буде худа, семо к вам прЦе сллна војска, он не nic.ii, да се буде морало много војншов уконачш, да настане драгота, да се буду давкч, го је порез, данв, noiiici.ii, да се буде вброподобно опет новачмо, него како да 6i ce нвега то шмало не тчкало, он одговор1 непремј&во: ,.Да 6i нам ле иоле не по-т a н ц a л i" = да 6i нам само полва не потепталј, пошлапалц по-газал1. — Ратоборне nični iaiajy Словешџ само 4eTipi i все 4eTipi вeлiчajy дбвушке јунаганје; nični, в KTepix 6i ce онбвал јунак, iMajy само дв$ i в нмма ce оп$ва .lini кралв Матјаж (Mathias Corvinus) i јунак сербсга Марка кнез, то је, кралвев1ч Марко i онда пбсен o Лавдонб сложена теперво на конц£ мшулога стол£тја, в којеј ce noje, да ce је храбро про-ri Турку војсковал, роженкранц звЗЈсто молиг i Б&пград сербсга jiM одвзел. BojHi4Kix Јзразов скоро лвудство neiMa; познају в обче речено само меч, KTepiM je светч Петер Малху ухо одсекал i сулш;у, ктерој je војнш спаштелву десну страну иресушл i пребодел. - Послившу војшчку iM'ajy, колшо је знано, само једну, i та је, что је доказано i3 1ндце.
105.	В санскрггсшх в£дах CToji, да је војна обшчествена бЈда, o64Hi 6i4 i дежелна погрома: јуначтво, храброст i зму-Ж1лост пако те свете кнмге вел1чају нај благородибјшеј i naj
28) Lassen 2, 812. — 29) Вук ШтеФ. Караджич: Рјечник слово
рат.— 30) ДалБ: Словарв слово: рат.— 31) Appian 1нд. 11. Дшдор
2, 36. 40.
шлехтн:£јшеј кр^поству 1змед вс£х KpenocTbi, ч е м чловек може најболвес1 заслуж1т1 м1лост небеску. По том apij-ском наук$ iMajy Словешџ i сада своју једшу војшчку иословшу: „Кадар је војска, је небо одиерто.32)
106.	Словенц1 су напротчв једно од нај 1зверст-Hžjinix нолБеделск1х племен; нај вечја среча i счастје Словенцу, ако ci може нршкербет1, npi6aBiTi i заопатрт кусек землве, да ју обд£ла в родов^тну нв1ву. Be4ji д!л садајне јужне Гермашје су i3KOHi Словешџ обработал1, обд£лал1 i cnpe.Mtnui по-крајше иусте в прцетне .таде i в родовтге полване. ПосвЈдо-чавају все то безпрекословно i неодолателвно згодовша i славјанска землветсна iieeHa не само rop, pžK, долш, mIsct, тергов, Beci i сел, него i по1менованја славјанска поједјшх xpi6oB, брегов, рббров, травн1ков, л1вад, нбгв i рутов.33)
Само Texap4ani в Штајерској i M oтнi чaнi в Крајнској су Словешџ i3 чша војтчкога. Моттчаш до л$та 1800 но XpicTy Hicy дајал1 војшчгах новшцев, рекрутов, него, када је б!л рат, су caMi одправш војсковат се; вјема-п jix за војску шсу см1ш i та Hbix правп;а од стародавна биа је тако крепка, да нт тудвша, KTepi je в Мотшк поб$гнул i ту заигату ajii заветје јјскал, Hicy CMiui тудв1 редарв! в Мотшк$ yjeTi. Мотшк iMa војшчш герб: војака34) держечега виравој рукб меч, в лбвој праславј aHCKi „cекiр" (сул1цу, Helebarde), какошнога су ста-рославјанске мужонје (Amazonen) ce служие. 35)
107.	Б i л o p у c i Виенске губершје также не спадају к иле-менам војшчтм, него к селБансгам. Hicy тмало ратоборш, него жалостно оплатвају рекрута, новшца тако, како да 6i га к по-гребу пелвалј. — Похоронне (ногребне) „п$сни, ст> нЈкоторвгми толвко измбнешлми, вт> многих-в м^стахт, погосл при провожанш, иногда ц'£лок) деревнен), взлтвгхг вг рекрутн". 36)
Новшец BojiHCKi таколе горвује i јока в једној nični: Ббдна мал галовенка што чужал староненвка. БЗЈдна, б£дна нешастнал, mžhž долл несиазнала; лк-б рекруцика лавили; наеадг ручки повлзали, резвв1 ножки акавалј . ..
ПрИХИЛК>с£ Л К'Б лблБ1НЦ^,
32) Bohlen 1, 54. Moja : Pravila kako izobraževati ilirsko narečje-
— 33) Alojs Vojtech Šembera: Zapadni Slovane v praveku. Ve Vidni
1868 od strane 181 do 243. Јако подучЈвно! — 3i) Гашпар Бјмжнш:
Arkiv za jugoslavensku povestnicu XI, 247. 249. 251. — 35) Sakar.
Страбо 503. — 36) Л. Киркорг: Зтногр. сборникг III, 153.
мн£ лблБша hš матулл, з£лшнал Hi роднал. Прихилмсћ л кт> лвору, да Miii лворТ) Hi овченко, з^оненБки ni родненБки, л безг матки, л безт> оАца .. безт> cicTpbi, безт> брата л BiAHbift сирота.37)
Ta niceH в napelji узајемном :
EiAHa моја глав1чвда
како тудва дежел1ца.
EiAHa, 6iAHa пренесречна,
мене среча Hi сиознала,
кад рекрута ме ловш,
моје берзе ножке окова.и ....
11р!хшл сем се к јабланц$,
MHi јаблана иа матка ni,
зелена je, па upicnia Hi;
прЈхшл сем ce к јаворБу,
па мен£ јавор отец Hi,
зелен је, на пр1стен Hi,
сем без матке, сем без отца . ..
без сестре без брата
ја бЈдна cipoTa.
108. Б i л o p у c i в обче не спадају к чшу војтчкому, него су KopeHiTi c е л б a н i полБеделц! се держе тако зем-лБеделја как будто 6i om бш i в наше време в 1ндф, родБет iзклБyчiтeлБнo само длБе полведелства. „Вирочемт., вообце говорл, здiнraie (б^лоруст) крествлне неспособнБ1 ни кг какимг npoMbi-сламг: HiTi. вт> нихг кг тому ни надлежашеК см^тливости, ни охотб1 ; Bci свои надеждБ1 и вг нропитанш н вт> оплатб иодатеД они полагакт-в на матушку соху и кармилицу землго, какт> будто 6bi они 6бми рожденБ1 изклмчителБНО длл землед&пл. Если им скажешБ, что ихг сос^ди нри такихг же хозлбствешшхг средствахт., какт> и они, дблал разнБ1е оборотм торговлего и из-возами, несравненно лучше ихт. живутг, то они отвЗЈчаготт.: „гд$ намт, за ними гнатсл! онн много чего знагота, далеко бБ1вак>т"Б; a Mti гдi бБ1вали? что мм видали? ногонимсл за болБшимт., да нотерлемг и мало. Дучше держатБсл матушки сохи да кормилицБ1 земли и житб какБ жили наши д$дб1 и ирад^и."38)
В 1нду1 су селБат	13клвуч1тслБно само за д^а се-
ЛБанска i Hicy ce п1мало м1шал1 в дiлa мЗБстЛБанов, точно тако i
31) JI. Киркорт.: Зтногр. сборникт. III, 209. — 38) Зтногр. сборникг II, 222.
в наше време д4лају ЗЉорус!, держечј се 5зклБуч1телБно само иолБеделБства. Те о&чај Јмају Б^лоруш ia 1ндЈје! —
109.	P у c i на lipi.Mip Обојанскаго ујезда Курске губершје су i3BepcTni полвед^лБц!, частБу i ремеселн1кк „Предметг нхт> промБгсла составллготг: иокост., молотБба, на-грузка и вБ1грузка тлжестеА нри морскихт. и рЈ;чнБ1хт> пристанлхгБ, граборство (земллнал работа, какг напримЈрт. KouaHie канавт. устроЛство плотинг, водоемовт,....), плотничество, пилете л£са
i ДруПЛ ПОДРуЧНБШ ИМГБ рабоТББ - KpOMŽ ПЛОТНИКОВТ> И ИИЛБ1ЦИ-
ковт> между крестБЛнами естБ также друпе ремесленики: каменв-1ДИКИ и штукатурБ1, кирпичники, кровелБ1дикп, кодесники, бондари, маслобоГпцики, шиповалБ1 или волнотепи (шерстобитБ1), швецБ1 (шбк>-mie наголБНБге тулупи и зинунБ!), овчинники; вт> пом^шичбих-б селешлхг еств столлрБ1, запожники, иорише, кузнецБ1 и ткачи."39)
110.	Kainy6i не спадају шкако в чш војшчга, како нолБСка жл"ахта, мед тбма дв^ма племенама сушчествује р£зка разлпса: eci Kamy6i в душб кушц i проапшлешш. To oniuie г. в. ГилФер-дингг в cnici: Остатки Славлнх на гожномг берегу БалтШскаго морл, тако точно i јасно, како да 6i он гасал в доказ тога npiTOM-нога, нредстојечега, предмета. „Между Кашубами устр^чаштсл часто ловте мастеровБге, часовшики, токари, рЈзчики, бочарБ1 и т. н., истиннБте чародјш (Tausendkiinstler), которБ1е зтимг ремесламг никогда не училисв и таЛкомт. ВБ1смотр1;ли ихт. в мастеровг или дошли до нихг тшателБнимг осмотромт. и разложетемг предмета, наведшаго ихг на нслштки подражашл. И зто OHi д^лаготг по болБшеА части простБшг ножомт> и самБШи обБ1кновеннБ1ми ору-дјлми, часто такт> искусно и умно, что ст> трудомт. признаешБ зто за ироизведеше Кашуба, котораго видишб передт, собого. — Ка-шубБ1 вообше богато одаренБ1 сиособностлми. ОтносителБно ирак-тическаго ума они, должно 6б1тб, всего болјје похожи на Русских (dem Nationalrussen am ahnlichsten); что Кашубт, увидитг, онт. переДметБ тотчасг. Имгб вт> висшеЛ степени влад§етгБ духт, пре-нршмчивости и спекуллцш. Колб скоро у него талер вт> карман^, онгБ хлопочетт. o upio6pijTeHiii другаго. Bet КашубБ1 вт. душ^ купцБ1 и иромБпиленники; всл Кашуб1л занимаетсл спекулацшми. Напротивг того, иростолмдинт. — ГГоллкг никогда не пускаетсл вт> спекулацш и занимаетсл изклшчителБно хлЈбопашествомг." — „Обрашам унимаше читателл на зто различје вт, характерБ По-ллковх и Кашубовг ... ДЈАствителБно, разлшпе вт. ха-рактерб между Кашубами и Поллками чрезвБ1чавно в е л и к o . . . и зто особенно лгобслштно ири тЈсном-б родств^ зтихг двухг племенг, нри близости ихт. Hapenifi, которБ1е . . . сливаитсл ночти вт, одшгб говоргб. Итогг всего, что л слмшалт. o рааииц^
39) Машкинт>: Зтногр. сборникт. 5. Бб1тт> курскихг кре-стблнт.. 100.
Полвскаго и Кашубскаго характера заклгочаетсл вт> сл£дун)1демг. Кашубн гораздо холодкбе, осторожн^е, сервезнЗЈе и положителБн^е вх слов£ и ншгБреши: Полвакг бол£е воспламенителевљ, живт>, легкоммслеиг и неностолненг; Поллкђ болвшШ охотникг весе-литбсл, ч£м-б Кашубг; Поллкг имбетт, вт. ce6i мало проммшлен-наго духа и склоннбе тратитв, ч-бмл, upioripiTaTi,; Кашубг, на-противг того, человЈжг иромвшлешшн и разсчетливБ1и. Можно сказатБ, что зти дв£ вЈтвб одного Славлнокаго народа, П o л л к и и Л л х и п p и б a л т i и с к i е , б bi л и c o з д a h bi д л л t o г o, ч т о-6bi восполнлтб другг друга."40) (Точно тако!)
Kaiuvni су значаја нромшип.ешчкога, ПолБат землБеделт се-лванскога i жлахта полвска војтчкога — уже од Јнд1чке давно-векост1. —
40) А. 0. ГилФердингг: Зтногр. сборникг 5. Остатки Слав-лнт>. 40. 48.
Pobožne pčsni.
14. Postna.
Koruaka iz Gorjau v ziljskoj doline.
Vsi krivični vsi pravični na oljsko goro vsi tečimo.
Na oljsko goro vsi tečimo, suadko ime Ježiš zrečimo.
Na oljskej gori Ježiš kleči, za nas kervavi put poti.
Je tak kervavi put potiu, da je sivi kamen zmečov;*)
da je sivi kamen zmečou na kteran je Ježiš klečou.. *) zmehčal, pomehčal.
If5. Postna.
Iz ziljske doline v Koruškoj.
Marija po poli prangaua ') srenčata jo dva popotnika.
Koj2) je rekua roža Marija: Oj kan še ve vidva pojdata?
Midva greva v mesto Jeruzalem, bova Ježiši strice spletaua Koj je rekua roža Marija: Ljepo vaji prosin popotnika,
ne spljetejta strice preojstre, da bo Ježiž uožej4) terpou je. Koj je nama za Ježiša, saj Ježiš nama žuahta ni.
Saj nema bratrov, sester nič, da bi se Ježiš smilou jin. Saj še sači 5) čuovak žuahta ma, samo Ježiš in Marija je nemata.
Tako se poje pervi odstavek i su ješče četiri odstavki, kteri se poju, kako pervi, samo namesto naslonjeno tiskanih redek:
Bova Ježiši strice spljetaua — Ne spljetejta strice preojstre, da bo Ježiš uožej terpou je —
se reče v drugom odstavke:
Bova Ježiši gajžle 6) spljetaua — Ne spljetejta gajžle prehude, da bo Ježiš uožej terpou je —
v tretjem odstavke se reče:
Bova Ježiši krono7) spljetaua — Ne spljetejta krono preojstro, da bo Ježiš uožej terpou jo.
v četvertom odstavke se reče:
Bova Ježiši križ deuaua — Ne deuejta ga preteščega, da bo Ježiš uožej nesu ga.
v petom odstavke se reče:
Bova žreble 8) deuaua — Ne deuejta je pretumpaste, 9) da bo Ježiš uožej terpou jd.
Nekteri vsaki odstavek tako le počnu:
Tu mi leži ravno pole ravno pole žegnaho,
tan leži stezičica ljepa guadka stezičica.
Po njej Marija prangaua Srenčata jo dva bandrovca 10)----
») se je sprehadjala. 2) kaj, čto. 3) nem. Strick, verevka, provaz. 3) legče, legčeji. 5) vsaki. 6) biče. 7) nem. Krone, venec. 8) žrebelj, gvozd. 9) tupe. 10) nem. Wanderer, putnik.
16. Kukovica izdajnica.
Koruška iz junske doline.
Judje hudji, Judje strašnji po cesti mi naprej gredo, srečajo mladega fantiča, Jercit so imenovali ga.
Prav lepo ga vprašajo: Al si kaj videu Jezusa? Kje bi jes videu Jezusa, ker ga jes še ne poznam.
Judje hudji, Judje strašnji po cesti mi naprej gredo, srečajo mlado jungfravco kot2) zeleno kukavco.
Prav lepo jo vprašajo: Al si kaj vidla Jezusa? Jes sem vidla Jezusa tam pod vejco brinovo.
Judje hudji, Judje strašnji berž mi kjekej3) tečejo, tam Jezusa najdejo pod ano vejco brinovo.4)
Prehitro mi ga vjamejo,
preterdo mi ga zvežejo,
prav lepo mi ga barajo:
kaj boš dau Jercit za dober Ion.5)
Kaj boš dau Jercit za dober Ion, ker od tebe on povedou ni? kaj boš dau Jercit za dober Ion, ker od tebe 011 povedau ni?
Jercit bom dau dober Ion, ker on od mene povedou ni. do sdej je zlevou sklepance,6) sklepance in skledčice,7)
po sehmau bo zlevou kelihe, zlate kelihe in talerčke,8) v kelih bo stala sveta rešnja kri, na talereki bo stala sveta hoštija.9)
Kaj boš dau jungfravci za dober Ion, ker je od tebe povedaua? jungfravci bom dau za dober Ion, jungfravca bo zelena kukavca,
jungfravca bo zelena kukavca, do sdej je jela šnite pohane,10) po sehmau bo jela vejce bukove, v jesenj bo za plotam cerkala. !) nem. Jungfriiulein, gospodičnu. 2) kakor, jakože. 3) tota, tuda. 4) smerlinovo, jalovcovo, možževeljnikovo, Wachholder - astchen. 5) nem. Lohn, plačilo, mezdu. konva. 7) škandelčice, mise, bljuda, Schiisselchen. 8) latinski: patena. 9) oblatka, opresnok, hostija. 10) nem. gebakene Schnitten, podolgolato zrezani kusi pogače, pšeničnoga kruha, v jajcah povalani i v masle ovcverti, versta blinov.
17. Kukovica izdajnica.
Koruška pripovedka iz Goričan v ziljskoj doline.
Judi so Ježiša jiskali, so ga tjeliг) vjeti, da bi ga križali, on se je pa v čmerčic2) skru (skril). Kukovca je ga pa virataua 3) Judam in je kukovaua: Kliku, kuku, Ježiš se je v črnerčič skru. Judi so šli in sulicami so v čmerčič dregali in so Ježiša vjeli. — Zato je čmerčič tako jainičast — in kukovca samo do krjesa ku-kuje, potle vmoukne — s červičami zvre in zapuotan4) cerkne, ki je Ježiša virataua.
su hoteli. 2) versta izverstnih sojšstnih gribov, gub, po nčm. Morcheln-Schwamme. 3) nem. verrathen, prozraditi, predati. 4) za plotom.
Kratke novinke.
Telegram. Yieden 7. novembra. Osten pišu iz Sovčave: Nadvojvoda Rainer je pregledovavši vojsku uarodnu si dal predstaviti i učiteljstvo tamošnjega pravoslavnoga gimnasija i se je jako čudil i neodobraval, da se vse samo po nčmečko podučuje.
— Pruskim oficiram se je ukazalo, da se imaju ruskomu jeziku učiti.
Vseučilišče v Zagrebu se je otvorilo 19. oktobra 1874 naj večjej svetčanostju v prisutstvč svčtloga bana Ivana Mažuraniča i preuzvišenoga biskupa J. J. S t r o s s m a j e r a, kteri je uže lčta 1865. za osnovu jugoslavenskoga vseučilišča daroval 70.000 fiorintov i njegov primer sledeč su se od vseh stran naroda darovali prilogi na te namen. Sbralo se je k toj velelepoj svetčanosti premnogo gospode raznih stališč i iz raznih dežel. Med ostalim su poslali posebne poslance k toj svetčanosti mnoga vseučilišča i vedečka družtva, kako vseučilišče Bolonjsko, Berolinsko, Pražsko, Krakovsko, Gra-dečko, Peštansko i iz Kološvara, onda visoko učilišče serbsko v Bčlomgradč, dalje akademija ugorska i jugoslavenska. češki Muzeum, matica ugorska-slovenska i ilirsko-slovenska i ješče več drugih. Ti poslanci su pozdravljali vseučilišče po latinski i v svojem jeziku, slišali su se pozdravivni govori po italijanski, nčmečki, češki, poljski, horvatsko-serbski. (ugorsko) slovenski i (ilirsko) slovenski i madjarski. Dunajsko vseučilišče ni poslalo poslanca. Pozdravivnih telegramov je došlo blizo 400. Časnik horvatski: Pučki prijatelj je stavil vslčcj te svetčanosti ua pervoj stranč lista slavivnu pčsem i prekrasnu sliku bojadisanu. — Radostno jest, da se je vseučilišče v Zagrebu otvorilo i to tako slovesno, želimo vseserdno, da ono na vse strani razsvčt-Ijuje umetnostami i včdami veliki narod naš, čto se gotovo i ne-premčno zgodi — po slovstvenoj uzajemnosti slavjanskoj.
Iz Ljubljane nam dohadjaju prijetne včsti; počel je popihavati po Sloveniji rodoljuben včtrič. „Slavjan" vsegda ves unet za slogu, neumorno delajuč za uzajemnost slavjansku. se vseserdno veseli, da počinjaju javljati se koreniti domorodci i oglaševati se slovenski spisovatelji prosvčtljeni. V časuikč Slovenec je jako lčp uvoden članek poln čestnoga rodoijubja pod naslovom: Hervatiimi. V dnevnike: Slovenski narod je nčkoliko osobito rodoljubnih sostavkov, na primčr v čislč 255 uvoden člauek pod napisom: Sloga ali nesloga — onda v čisle 246. piše nčki prosvčtljen rodoljub (škoda njegovoga imena ne včmo) med ostalim sledeče: „ali se ne da jedinost na literarno m polji slepo m doseči v narodno m dele? Vsa Slovenija, kolikor je nje dnes oživljene, je po naših literatah oživljena, sploh je narodno slovstvo podlaga vsega."
Cista istina!
Na tako rodoljubno uprašanje stavimo- radostno semo rodoljubni odgovor. —
Da mi blagopolučno delamo na polji slovstvenom, to ni nikako težko, to je sovsšm lebko — ni niti potreba, da bi nekako sjedi-njevali se; pri sjedinjevanji bi se mi morali možebM nekoliko prestrojiti, toga ni potreba. Nam je k tomu samo potreba, da se k slovstvenomu delu sdružimo. Vsaki ostani scčla tak, kakošen je do sada. Samo naj nam rodoljubje greje serce, naj nam sloga razsvetljuje um, naj uzajemnost vlada delami našimi — pa varimo se, da nas svet ne goljufa pod izlikoj rodoljubja, sloge i uzajemnosti.
Sdružimo se k slovstvenomu delu. Perva naj težja i najimenitnejša stupinja (korak, šag) je uže storjena. Slovstveno rodoljubno srždišče uže imamo, to je naš Slavjan, časnik slovstven i uzajemen za Slavjane književne i prosvčtljene. Okolo toga slovstve-noga središča združimo se, v njem se pogovarjajmo, čto i kako hočemo blagopolučno delati na blagostanje narodu i na čest samim sebe.
Pristupite v naše kolo vsi pravi Slavjani književni i dopisujte kratke dopise v naš časnik, budi latinskimi budi cirilskimi pisme-nami, budi v kteromkoli slavjanskom narečji — samo da se sostavek malo poravna i popravi po vredničtvu, da ga koliko moguče, lehko ponimaju i razume vsi književni Slavjani, jer znajte, Slavjan, akoli neima toliko predplatiteljev, koliko bi bilo želeti za tako prevažno narodno poduzetje, pa prece se daleko, daleko razpošilja po slavjanskom svete.
Pri časnike Slavjane se ne gleda k kteroj stranke, da dopiso-vatelj možebiti spada. — Tu se gleda samo, da je rodoljub iskren i delaven. Pri slavnosti otvorenja vseučilišča v Zagrebu su jako čestno sprijeli poslanika matice (ilirsko-) slovenske gosp. Dra Costa zato jer je obče znan rodoljub slovenski, ni se nimalo gledalo k kteroj stranke, da je on možebiti v Ljubljane spadal. — Sloge i pomirenja se vsaki veseli. —
Samo lotimo se dela, samo počnimo dopisovati v naš časnik.
Politički sostavki i taki sostavki, kteri bi neko slavjansko pleme žalili, se v naš časnik nikako ne sprejemljaju, jerbo za prazden prepir nimamo niti volje, niti časa, niti v „Slavjane" prostora; naše geslo je: „In essentialibus unitas, in accidentalibus libertas in om-nibus caritas;" to je: delajmo v glavnih stvarih složno, v malenkastih svobodno, v vseh ljubeznjivo!
Iz Galičine se čitaju v novinah sledeče vesti: Odertija (lihva) i pijanstvo sta se pooblastila tamošnjega nesrečnoga naroda tako, da je počel bedno propadati duševno i telesno; pri oderuhah (lih-varjah) je ljudstvo dolg delalo, po kerčmah pako žganjem i pijanstvom premoženje, zdravje i čestnost zapravljalo. — Poredom su se sudbeno počele prodavati hiše i posestva zadolženih kmetov; iz kmetov i kmetijskih porodic stavali su nadničarji i porodice siro-
makov brez doma i brez vlastnoga posestva občinam na težavu, narodu na sramotu i su se vlačili bedni po kerčmah i po dežele. Le več i več jih je propadalo; kako neka nakazljiva i nalezljiva bolezen se je širila ta nesreča med ljudstvom, ktero je bilo od prirode marljivo, delavno, s malim zadovoljno i vsestrano čestno. Rodoljubi su uže počeli nad narodom bednim očajati, nadeju zgubljati i obupati, kazalo se je, da narod sovsčm propade i se pogubi: od nijedne strane se ni vidilo pomoči.
Tu se ljudstvo zdrami, stupi krepko na noge>i si pomaga samo! Cele občine pribegnu v cerkev i obljube (zavčščaju si) slovesno pred oltarjem, da odsehmal se hočeju zderžati od žganja, pijančevanja i zapravljenja; dragovoljno si sami ustanove kazenj, globu nemalu, kteru ima plačati vsaki, kto bi zapravljivo po kerčmah pijančeval i nemarno pri oderuhah dolg delal. Den na den se širi dalje i dalje ta obljuba na poboljšanje ljudstva po Galičinč i je dosegla i Bukovinu: bila je ale uže naj večja potreba, da se je ljudstvo prijelo poboljšanja. ako se ni hotelo žalostno stermoglaviti v strašnu pogubu.
Izverstno. V Ljubljane, v središči Slovenije, obstoji uže od nčkada nčmečko kazališče (divadlo), ktero dobivlja podporu iz deželnih dohodkov. Rodoljubi slovenski stupivši v slovensko dramatično družtvo su se uže več let trudili, da su se v ljubljanskom kazališči večkrat prestavljale i slovenske jigre i su zato dobivljali vsakoga leta 2400 gl. podpore iz kranjskih deželnih dohodkov. Slavni kranjski deželni zbor se je tu le une dni posvetoval, kako pišu novine „slovenski Narod" 7. oktobra, ali bi se za slovenske kazališčne jigre ješče dajala dosadanja podpora ali ne. Protivniki predloga, to se vč, su tverdili, da se neima dajati toliko podpore, kto že hoče zabavu imeti, naj ju sam plača. Drugi gospodi naprotiv su dokazovali, da se dosadanja podpora vsakako dajati ima i gosp. Dor Costa reče: „kada podpiramo slovenske kazališčne predstave, ne delamo to samo zavolju zabave, nego nas vode vsa druga načela. Mi hočemo, da naš narod napreduje, da se povzdvigne, v tom ga podpiramo, ako pomagamo, da se predstavljaju jigre slovenske, ktere, akoli nisu naj izverstnčjše, vendar narod izobrazuju i mu koriste .... Mi tako malo dajemo za narodne zadeve, kako da bi slovenski narod ne živel na svete. Da podpiramo slovenske predstave na kazališči, je sveta dolžnost naša, da ustrežemo zahtevam naroda." —Podpora se dovoli s velikoj večinoj glasov. — Pravo!
O literature. Nekoliko novin slavjanskih je počelo u novčje vreme zanimati se slogoj i uzajemnostju slavjanskoj. Radostni znak, da se približuje bolja i slavneja budučnost imenito v slovstve.
Horvatske novine „Pozo r" su nedavno sprijele i donesle članek v (ilirsko-) slovenskom narečji; (ilirsko-) slovenske novine „Slovenski Narod," v Ljubljane pa sostavek po horvatsko-serbski; „Славннсшћ педагог- v Zlatnom Pragč donaša v svojih sošitah (zvezkah) sostavke češke, ruske, horvatsko-serbske. bolgarske i poljske
i to tiskane nčktere latinoj nektere cirilicoj. Namčnjen je osobito učiteljam slavjanskim; dalšje i novine „Politik" izlazeče v Zlat-110111 Prage sicer v jezike nčmečkom pa v snrislč českom su tu le one dni donesle uvoden članek o slogč (o solidaritetš) opomčnjajuč, da bi se sbižali Cehi i Slovaki; poslčdnič „Slavjan", od početka svojega obstanka neutrudljivo kliče i opomenja književne i prosvčt-ljene Slavjane, kterim je namenjen, da vsem plemenam je uzajemnost slavjanska potrebna. № dosta, da bi se slovstveno bližali na jednoj stranč samo Slovenci i Horvati, na drugoj stranč Cehi i Slovaki; to je samo radosten početek, to je poljezno sicer pa je premalo, mi se imamo višje povzdvignuti na stanovišče slavjansko, k uzajemnosti slavjanskoj, ona je čarobna moč, ktera dodaja pojedinim plemenam, narečjam i slovstvam silu neočakovanu. —
Rusko-slavjansko pleme je ljudnato i mogučno pleme; rusko slovstvo je tako veliko, da ima uže sada evropejsku važnost. Rusi lehko čestito napreduju i bez slavjanske uzajemnosti; pa i oni bi zapustivši slovstvenu uzajemnost slavjansku učinili si veliku štetu i škodu. Ostalim slavjanskim plemenam vsem je pako slavjanska uzajemnost tako potršbna, kako duša telesu; bez uzajemnosti slavjanske — to nič ne pomaga tajiti, to moramo izreči i spoznati — ne mogu plemena slavjanska neruska si pripraviti slovstva svčtov-noga, to je, takoga, da bi se mogli s svojej literaturoj usporediti s literaturami ruskoj, francuskoj, nšmečkoj, angležskoj.
Uzajemnost slavjanska povzdvigne slovstvo (literatura) vsakoga plemena k važnosti evropejskoj.
O tom predmete važnom se pogovorimo ješče obširnčje.
Sada samo sledeča: Uzajemnost slavjanska ima biti takova, da je koristna i poljezna vsakomu slovstvu i plemenu slavjanskomu.
Po uzajemnosti slavjanskoj ima vsako pleme začuvati i ohraniti svoje čestno narodno ime, svoj alfabet, svoje narečje, svoje slovstvo, svoju zgodovinu: pa iskreni rodoljubi naj bi se ješče višje povzdvig-nuli tem, da se navade obeh alfabetov slavjanskih i da pišuči vsemu slavjanstvu važne stvari pišu — kako jim je drago — ali svojim narečjem uzajemno, tako da koliko nioguče lehko ponimaju i razume vsi književni Slavjani, ali da pišu, — kto hoče i zna — po ruski. —
Kako se može pisati dosadajno narečje po uzajemnu, to je po-tršba nam vedeti, da ne vlečemo jeden na desnu, drugi na lčvu stranu, jeden napred, drugi nazad.--Uzajemno spisovati uči u zaje ni na slovnica slavjanska — obseže šest slovnic (gramatik) v jednu sostavljenih, namreč slovnicu cerkveno-slavjansku, rusku, horvatsko-serbsku, česku, poljsku i uzajemno slavjansku. Namenjena je osobito dijakam, učiteljam, profesorjam, vrednikam, spisovateljam v obče književnim Slavjanam; spisana je upravo za naša sedajna obstojateljstva. Se dobiva v knjigarnicah po 3 flor. ali po dva rublja, pri vreduičtvu „Slavjana" za 2 fior. —
Natisuula tiskarnica družbe sv. Mohora v Celovcž,