III НАЦИОНАЛНИ СПИСИ III
МИНИСТАР nPOGBETE
ГОВОРИ...





■л'
i." ' р



III Н Л Ц И O Н A Л Н И С П И С И III
МИНИСТАР ПРОСВЕТЕ
ГОВОРИ...
ВЕЛИБОР ЈОНИЋ МИНИСТАР ПРОСВЕТЕ
СТВАРАЊЕ HOBE НАЦИОНАЛНЕ ЕЛИТЕ
У утврђивању закона нсториског развнтка народа н др-жава у њиховом пењању и падању, констатуЈе се да они че-сто пропадаЈу, кад њихове елите, они коЈп треба да су на]-бољи, уђу у декадевциЈу, опадање н ие врше више своЈе функцпје сходно интересима нацноналие заЈеднпце у складу са дубоким тежњама народа. Г. Велибор Јонвћ, оттсо Je на челу наше просвете, дела и ради у духу овог закона да створи и припрсми нациопалну елнту, која 6и била свесна и спосОбна да испуни своју мнсиЈу у нашем нацновалион шивоту. Један део иаших шиолованнх л>уди, прихватајућв стране идеологиЈе в посувраћене поЈиове вршво Je Једну вегативну в рушвлачку улогу у нашоЈ земАВ в добрвн делон восв одговорвост за априлску ва-цвовалну катастрофу, као и за грађанскв рат, у коне вас Je могло вестатв у узајамном пстребљввању.
Код вас в у редовнии првлвкаиа внтелектуална елвта, школовавв људн, због ваше соцвјалие ведвферев-цвравоств в културве заосталоств имала Je Још значаЈниЈу улогу нсго код других великих народа са устаљепом тради-циЈом. Г. Јовић, снатраЈућв да су њеви задаци Још већц у оввм временима, кад треба взграђвватв отаџбвау ва новнм, здравим в несалоил>ввпм теиељииа, било као ко-месар за Народву Просвету вли као Мпнистар вросвете, сав Je прионуо да створв услове за формврање Једве здраве н копструктввве вацвопалве елвте. Зато Je ов, ве пропуштпЈућв вв Једав грсвутак, приступво послу рефорМе вашег васпвтног ситема, на да Je борба за опстшак срп-
ског варода била гдавм брнга српских уорављвча после априлске нанпопалис катастрофе, када су разорнн елемеитн по наређењима из иностранства н заведени туђим идсола-гнЈама хтелн да одведу зеилу у анархију и расуло.
Сасвпи правнлно ов Је>поставио да овај хаос у зсмл>и има свога кореиа у нереду у духовнма н да нема трајног реда R иира, док се не заведе прво ред у мислима и хнје-рархиЈа у осећањима. Подазећи од овога, он Je взишао пз уског схватања улоге Министра просвете н прихватио се великог и тешког задатка да се брипе за правилну кул-турну ■ духовну орнјентациЈу цедог нашег друштва у да-нашњни судбоносним временнма, кад неиамо више иогућ-ностн да не учинино виједву нову пограшку.
Тако Јс он. преузнмаЈући д>жност комесара Народпе Просвете поставио циљеве новог националног осећања, Koje he у будуће иматн да ствара чданове српске заЈеднице у вовом духу, да у раду и стварању траже смпсао свога живота, а свој рад да схвате кас вршгњс функције коју народна целина додељује појединцима. Супротио старим схватањима либералистичко-капнталистичког друштва, гдс Je Јединка била свемоћна, ново време тражп обрнуто, да опште добро мора ићи испрсд поЈединачног, да слобода по-јединаца не сме бити анархична, већ у оквиру интересаза-Једнице. И завршазаЈући своје излагање начсла, којима ћс се руководити његова просветна полнтика, он Je изјавпо: „Само коренита рефориа наше просветпе политике и наших школа може омогућптп да нжш народ успешно пребродн тешкоће п проблеие данашњнце и да се оспособп SB бољу II лепшу будућпост." ПреузимаЈућп доцниЈе дужност Мннистра просвете г. В. Јоппћ потврдпо Ј^ своју оданост 11з.10женпм пачелима и том прплпком изриче Једну велнку истпну да нам Je „пре свега и ■вввд свегв потребан духовнн в иорални прспород***
Ма дв се савнЈамо под теретом материЈалних ледаћа в весрећв, ова нстина ноже нам Једипо донетн спас, освст-лавајући путеве наше буд}'ћности. Наша априлска наппп-шамшл ватмтрофа бвће тех онда ковачно вспоправпиа по
CBOjiiM последицаиа, ако наше друштво не изврши смело „нсиит савестн" и дубоку иРевнзиЈу свнЈу вредвости", како у највећм уверењу предлаже г. В. Јоиић. Само тако иоћи he да увидн заблуде н грехове из прошлости и да потраши вол>у и снагу да нх се ослободи и да се врати спасоносном нзвору вредности, коЈе претстав-љаЈу цела наша историЈа и наша иародна душа. А то су: „верауБога, култ породице, осећање n)iii-падности тлу u крвн, народиоЈ заједницн, култ рада и реда". To су cBeriiibe, то су идеали, коЈпма се иорамо надахњивати сви без разлнке у раду за националну обнову, јср Србија Je била увек велика кад су их они воднли. Зато стварање нове елнте, која ће им служити самопрегорно као раниЈа велнка поколења, јесте први и осиовни задатак данашњег доба, да бп као народ нашли пут свога спасења. Мора се поћи путем личне од-говорностн, тврди г. В. Јонић, постављајући врховни закон за деловање чланова националне елите: „Уколико Je ко на вншем подошаЈу, утолико je његова одговорност већа. Саио у овом духу иоћн ћеио одговаратн своЈим дужностпиа преиа народу и држав н".
Г. В. Јонић неуморно и упорно у с::акој прилици по< навл>а своЈе непоколебиво уверење да Je за опстанак на-цнЈе и за пену обнову потребно ставити народну про-свету на здраве темеље. С друге стране своЈим досадашњин радои, своЈим поступцииа и своЈии изложенни схватањииа, поставно Je у своЈ њеноЈ обимности н далекосешностн уоп-ште питање улоге, мисиЈе внтелнгенциЈе у националном жн-воту и дао извесна позитивна решења у том погледу. Про-тивно већини своЈих савременнка, коЈе су искварилн раниЈи рсжими неодговорпости, он увек има интелектуалну и мо-ралну храброст да узме одговорност, кад иу савест и вр-XOBHU интсрсс нациЈе то налажу.
Прсдузимајући општу рсформу наше наставе н ва-енитног система, сасвим псправно он Je пошао од Ушшер-зитета, на коме Je било и таквпх ваставннка, коЈи су у свои пдсјном робовању туђнну стварали елиту у отпад-ништву према основнин националним вредностина, без
оссћања за достоЈанство и највишс интересе нацпје. Г. В. JoKult, до!;ссећи толико потребну Уредбу о уннверзнтст-скпј реформн, која ииа да обезСеди истилску слободу на->ке, истакш јг: »Циљ Уннверзитета јесте у пр-сом реду изграђива1^с нациоиалие културе". To Je дубл>и CMiicao ове рсфсрме наше највише просветне уст^нове, коЈа ие сме више бити у будуће арена, у коЈој ћс сс сукобл>авати и туђн разне иитерпационале, нсго ће Сити расадннк правог националног духа, бнђе храм у коие he се чувати пламен српскс вере, којој ће служити и на-ставниии и студенти.
Из говора и изЈава г. В. Јонића, овде сакупл>еиих и објављеннх-, могу се видети подухвати, иницијативе, мисли и схватања, који сви заједно претставл>аЈу наш националнн план за реформу просвете н васпитања нових нараштаја, да би интелсктуалио и духовпо били способнн да испуне своју мпсију за добро и величнну Нове СрбиЈе. У пуноЈ обимности и у свој дубнни он Je захватко овај оснзвни проблем наше будућности и својн.\1 поступцииа н делима, већ оствареним, први Je започео нашу националну рево-луииЈу, нашу националну обнову, коЈоЈ мора и треба да претходи ргволуцнЈа, преображаЈ у духовима, Јер без ово-га зидаћемо на песку зграду обновЛ|ене српске отаџбине.
У своме плану за реформу он обухвата све елемевте и све 4ui.iioue, од коЈих зависи успех овог великог посла, коЈи Je 011 започео за добро и за спас земл^е. Тако, на при-иер, на почетку школске године после националне траге-диЈе, коЈу смо дошивели у болу н у сраму, он Je сматрао за потребно да ступи у непосредан додир са целокупним наставничкни ка^ром престонице и да га упозна са вели-кин дужностима, i-oje га очекуЈу у садашњим изванреднии приликаиа, када Je улога васпитача оиладине од судбоно-сног значаЈа за будућност нациЈе. Ca дубоким н реткии осе-ћањен „величине н робовања" васпитачког позива, у чиЈим редовииа ■ он се налази већ 24 пуне године, он Je изго-ворио речн великог значсња и за све друге интелектуалце. Он Je утврдио дужностп и обавезе Једне познтивне нацио-налне елите уопште, и озиачио њену мнсиЈу у данашњнм приликама када, иацконална заЈедннца прожпвљуЈе наЈтежа
искушења, кад треба учинити изванредне напоре да се са-чувамо и да се испособимо за нов жипот и иова стварања. Ca храброшћу, о коЈоЈ смо говорили, он позива просветне раднике и сви нас, да примимо на наша леђа »д е о н а ш е к р и в U ц е" да утврдимо одговорности свију нас за недо-стоЈни слом, који смо доживели, ако хоћемо да се зауста-вимо у да/исм пидању на нижс и да пођемо путевима на-ционалпог препорода.
Исто тако један други поступак г. В. Јонића сведочи колико његово схватање нашег иовог нааионалног васпи-тања идс у дубииу, у сам корен нашег нацизналног бића, када je октобра месеиа ове године упутно преко радиа своју „Реч родитељима". Као што ннкад раннЈс Један Министар просвете ниЈе сматрао за потребно да се састаие и посаветује јавно и отворено са својим настазннчким осо-бљем, исто тако Je била новина да се шеф просвете обраћа овако јавно родитељниа деце, коЈа се школују у устано-вама, којииа он улравла и чији рад контрслкше.
А1исли н схаатања, коЈа садрши ова порука, произашле су из јсдног великог искуства просветног трудбеннка и педагога и из Једне безисрнс л>убави за вове српске на-раштаје у велииој надн н вол>н ла нх оспособи за велнка дела рада и стварања у НовоЈ СрСији. Род11тел>и, оцгви и иајке препорођене српс::е породице треба да их прнхвате без поговора, јер од њих зависи њсн опстанак и наша национална будућност. У сваком српском доиу оие треба да булу исписане на внднои вгесту и родител>и треба да се најпрнсније сроде са њима п руководе у санма својим поступцима.
Није врене да се говори о лнчностииа, као што je у раннјем перподу постојала читава вештина и вндустрија прављења лашиих ауторитета, алн je потребио да јавност и народ познају људе, коЈима су у овии судбоноснин вре-иенима повереии задаци» од којнх зависи спас н обнова нације. Личност г. Јонића у својоЈ целовитој нзграђености и у свон веуморном и стрпљивом стреил>сњу препороду нације, коју он крститељски проповеда већ децеиијана, даје иан све потребне гаранаије да he се потребне рефорие у ебласти наставе н васпптања новнх генерација одиста спровести. Отаџбини у изграђивању, НовоЈ Србији на по-
молу потребна су данас поколења преваспнтана у духу национглне дисциплине в социЈалне солндарности и у поштовању рада н конструктивног стваралаштва. За све TO г. В. Јонић даје највеће Јемство, јер он спада у оне шко-ловане сннове наше земље, који своЈом неуиорном актив-ношћу, као Јавни и политнчкп радник, просветии трулбеник, културни пионир, моралпи реформатор и соцпјални борац пруша принер како се часно и идеално врши дужиост члана националне елите за добро и cpehy народа п за велнчину отаџбине.
To су л>уди који сматрају да елнте имају више дуж-ности него права, и да иогу искупнти свој повлашћени по-ложаЈ у нацији. само ако неуморно у сваком часу и на сва-ком месту раде на културном и духовном уздизању целог народа, коме припадају. Ово нико не може оспорити г. Јо-HHhy, а време je да то данас и сви знаЈу, да би са пове-рењем прилазили његовим мислима и да би сви, родитсљи, наставници и ученици имали најпотпунију веру у њега да би иу својом поштеном и лојалном сарадњом помогли ла заврши започету реформу за спас н добро свију нас.
Износећи смисао и значаЈ великог националиог поду-хвата г. В. Јонића, као Министра.просвпе, да нашоЈ нацно-налноЈ револуцнјн дА, регрутуЈе наЈпожртвованнје борце, као што нам показуЈу примери велнких народа, у којима je омладина била у првом реду носилац националног пре-порода, задршали смо се мимо обнчаја и на личном мо-иенту, Јер сматрамо да у данашњнм изванредним прили-кама, он je од прворазредног значаја и не сме се запоста-вљати нз некс лажне скромности. У прошлим режимииа наше негативне прошлости нисмо патили од несташипе идеЈа, планова и програма реформи, него je земл>а стра-давала, док није дошла и до катастрофе, због отсуства на командним местима људи високе етике, осетљиве савести, чврстог карактера н јаке вол>е, којп би извршавали нацио-налне аадатке са осећањем највеће одговорности према народу н прена земл^н.
Као верни сарадннк генерала Недића на делу спаса-ван>а народне будућности и стварања Нове Србије, он нас лознва да ее'очнстиио грехова и заблуда прошлости и да,
препорођеии, приступимо заЈедничкои послу. Сви ии, коЈн држимо перо или се бавимо вњигом, треба искрено и до краја пожртвовано да помогнемо велике напоре г. В. Јо-иића на просветној реформи, ноЈа има за краЈњи циљ образовање нове националне елите. Ако у томе послу успе-мо њена селекција, одабирање биће у будуће правилио и биће саставл>ена од најбољих, најпоштенијих и најспособ-инЈих мсђу школованим синовима, међу сел>ацина, занат-лијама и радницииа, који he понети и довршити нашу ду-ховпу и моралну реформу за спас нациЈе и величпиу Нове Србије.
МИЛОШ М. МИЛОШЕВИЂ

_ _»
0 НАШОЈ ПРОеВЕТНОЈ ПОЛИТИЦИ')
Партизанска политика оставила je за собом на свим странама хаос, каз последицу наопаког и нена-родног рада и управљања, па тако и на подручју образовања и васпитања наше омладине. Многи важни и животни проблеми подизања и одгајивања нових на-раштаја или нису били решавани, или су наопако ре-шавани, Министарство, које je нмало свети задатак да васпитава народну омладину у јединственом нацио-налноАЛ духу, одбацивало je национализзм као основу васпитања.
Махом су на чело овог министарства долазили с једне стране људи, који су широм отварали врата разним интернационалнилА схватањилла и тимв унели пометњу у наш народни дух. С друге стране, парти-зани политичари интересовали су се за ово министар-ство само утолико, уколико су били у питању њихови партиски интереси и изборни ус:песи. Школски радници нису цењени по њиховој стручној спреми и преданости послу, Befi по њиховим агитаторским спссзбностима и привржекости партији која je на власти.
Последице оваквог наопаког схватања биле су поразне. Школа се однародила, а омладина je била препуштена самој себи. У многоме застарела, школа се претвормлз у фабрику свгдочанстгва и диплома, и као таква није била у стању дз о.мл^дини пружи идеалс, бгз којих она никада није могла, нити може живети.
'} Говср одржан Hd београдском радиу 20 јула 1941,
Г
И није никакво чудо, што Je омладина, остављена самој себи, прегла да сама потражи своје идеале. Оно што je видела код многих на врховима: непотизам, протекцију, корупцију, тешко je могло одушевити њену |ош неискварену душу. На жалост, било je међу омладинцима и таквих, који су пре времена одбацили све што je свето и у своме цинизму чинили све да што пре достигну своје старије, како би себи обез-бедили место, каријеру, богатство. Било je и таквих омладинаца, који су, револтирани свим тим нездравим лојавама, одлазили у рушилачки табор, и некритички примали идеологију материјалистичког схватања света и живота, које не одговара, нити може одговарати ни нашој народној души, ни социјалној и економској структури нашег народа, ни међународном и геопо-литичком положају наше земље.
Рушење je увек лакше од стварања. Животињски инстикти човека су увек рушилачки. Ч о-вечанство je напредовало и напредује само утолико, уколико je сузбијало и сузбија те рушилачке инстикте. Обуз-давање тих негативних нагона немо-rytsHO je у идеологији и у друштву који вдбацују веру у Бога, у нацију и у ду-ховне и моралне вредности.
Много мучног, напорног и планског рада önise потребно да се наша омладина извуче из беспу1^а у које je бачена, и да ее поведе новим путевима, до-етојним њене улоге.
Би]не потребна што тешња, што приснија сарадња евих оних који се ма у којој грани нашег народног и државног живота налазе на водећим местима.
Пре свега, потребно ј« да људи који су на врховима нашег народногидр-жавног живота целокупним својим ра-дом и животом елуже као узор по-ште-ња, рада, правичности.
Затим, сви ми морамо постати свесни ла живимо у дс5ј умирања старог света и ра1)ања новог. Старо
либералиетичко-капиталистичко друштво сматрало je да je народ збир независних јединки, и тако je поје-динца образовало и васпитало.
Ново време тражи обрнуто. Народ je ор-ганска целина, јединка je њен део. Без благостања и напретка целине, нема благостања и напретка јединке. Сваки поједингц мора се еспособити да буде користан члан друштБ?не заједницз. Свој рад има схватити као вр-шење функције, коју му je народна целина поверила. Опште добро има бити испред поједи-н а ч н о г.
И слебода нојвдинаца ие сме бити анархмчна, ве^чусквиру интереса за-ј в д н и ц е. У раду и стваралаштву појединац има -(^ажити смисго свога живота. По општој корисности његовог рада додвљиоа^ке му се и награда. П р а в а морају бити скопчана са дужностима.
Класне разлике морају ишчззнути, а све приви-пегије којв су са њима скопчане морају се укинути. Правој способности пут мора бити о т в о р е н.
Школа не сме бити вербалистичка, већмора давати јединку способнуза право стваралаштво. Она не сме давати бирократе, взћ л.удв свзснв својих дужности према друштву и одговорности пред народом. Стручно образовање мора се подесити стварним потре-балла народног живота. Не сме се дозволити да на једној страни имамо превише академски обра-зоване омладине, која je осуђена на интелектуални пролетаријат, док сл\о на другој страни принуђени да доводимо странце као квалификоване раднике, и док нам je пољопривреда још увгк нерационална и екс-тенсивна. Не сме се дозволити да свршени ученици пољопривредних школа одлазе у финансе, порезнике и друге струке.
Питање школских уџбеиика мора се једном ре-шити. Треба пресећи пљачкање родитеља и онемо-гућити богај^вње несавесних издавача.
Положај наставника тргба тако^}е пргвично решити, али исто тако наставници А\орају бити у првом реду васпитачи, одговорни за своје ученике. Што тешња сарадња долла и школе мора се васпоставити. Дом нз сме рушити оно што школа гради, нити обрнуто. Физичком здрављу омла-дикг мора бити поклоњено плгкско старање. Женска деца имају се у прзсм рсду тјко образовати и вас-питати да доцније буду добрз ;кзке и мзјка.
Интвлигонција се не сме отуђивати о д с е л а. Настазници на селу не сллеју се мерити само по своме успеху у школи, већ и по своме со-цијално-културноА\ рзду. Збдругарству се у школскилл програлАИма ллора дзти мзсто којз ллу припада као правичнијем облику размгне добара и производњз и тако у модернсм облмку настгвити традиције наше патријархалне задруге.
Набројали смо само неке сд мера које су по-требке за нашу просветну реформу, како бисмо озна-чили пут којим мислкмо да идемо. Само коренита реформа нгше просветне политике и наших школа може оАлогућити да наш народ успсшно преброди TemKoiie и проблеме дзкошњице и да се оспо1::оби за бољу и лзпшу буду]1Ност.
Тако нам Бог помогао!

„Унтерзитет мора БасПпПЈаБаши ољшдипу у наџшњалном духу а и са-лу науку, коликогод je Шо могуће вшие, мора зидати на нашил иароднил Шра-диџијама. Ми морамо постаШч свест да нп у науци, ни у ужтности, ш у целокупном нашел духовном сШвара-лаитву ие смемо бити слепи подра-жаБпОци опога што je туђе, и да оп-штем Нппретку чов:чанства можемо допртеши само тако, ако дамо оно што je спеи^ифачко нате. У ц,елокупном нпшем духовном раду и стваралаштву морамо црпети из непргсушивог извора нашсг народног ггнија. Дакле, ПРЕКО ИАЦИОИАЛИЗМА СЛУЖИТИ ОП-ШТИМ ЦИЉЕВИМА ЧОВЕЧАН-СТВАЈ"
(,,li;so Бре.-.-.е" од 31 јула 1P41
ПУТ СПАСЕЊА')
Кад сам пре три месеца примио дужност Ко-месара Министарства просвете ja сам изнео програм реформе наше просвете и нашег школства, која je по мом мишљењу неопходна, ако желимо да као народ нађемо свој прави пут. ПриАлајуЦи дужност Ми-нистра прорветв ja томе програму немам шта ни додати, ни одузети, Могу рећи само толико, да ja тај прогргм са Божјом помоћи доследно и одлучно спроводити, јер сам из дубине душе убеђен, да јз нама прз свега и изнад свега потребан духовни и морални препород.
Запојединца, паиза читав народ, нема ничег страшнијег од изневера-вања самог себе, својих идеала и својих с в е т и њ а. Ми смо, Срби, одувгк имали своје идеале и своје светиње. Благодаре^^и томе, мИ смо могли издржати многа искушења и многе патње.
Морамо признати да смо последњих деценија били изневерили те своје светиње. У народу који јз "icaKOBao реч: „Боље ти je изгубити главу, нвго своју могрешити душу", почеле су да хватају корена друге мисли и друга схватања. О парама и богатству водило се више рачуна неголи о души и греху. Под утицајем разних разорних интернационалних схватања наш je човек изневерио самог себе, своје и народне св§тиње. Услед тога завладала je у нашем народу духовна по-м»т>м, која je страшнија од свих материјалних неда^^а
Гомр ОАрмин м баофадском радиу 9 октобра 1941 г.
и Hscpel=.a. Управо, и несре^а коју смо доживели нијв ницЈта друго до казна Божја за сва наша знана и незнана огрешања о Њега и Њггов/ правду. Као да je тим казнама хтео дј иам покаже и докаже да ни новац, ни куће, ни остала блгга земаљска нису ништа, јер очас могу бити претсорена у прах и пепео.
Наш народ јг у основи својој здраз и неискварен. У њему се поштује и Бог, и взра у hbera и Његову правду. У здравом делу нашег народа поштује се муж и отац као глава породице, која јз основна ^келија народног организма. Ако je та ћелијз здрава, онда и народни организам бити здрав и напредан. Б е з здраве породице нема ни здравог на-родног подАллатка. Зато je и заштита поро-дице и здравог духа у њој једна од главних тачака програлла Владе народног спаса, на чијем се челу налази честит Србич и вглики родољуб, армиски нерал, господин Милан Недић. Око њега се морамо сви окупити, а у првом реду наша омладина.
Величина српског народа одувек je баш и била у томе, што je он у данима не-среће увек умео да Haije једног човека који tie га повести путем спасења. Не-давно je господин Милан Неди^^ изјаеио д а б и, а к о 6и га Бог по други пут послао на земљу, опет зажелео да буде Србин. Ове he речи ући у нашу историју, јер су изговорзне у тренутку када je тешко и претешко бити Србин. Овим речима je Милан Неди1н узео крст српског народа на своја плећа. Зато су сви прави српски родољуби дужни да му све силе своје, па и животе, ставе на расположење за спас српског народа' и српске земље.
Све грешке нашег досадашњег образовања и васпитања произлазиле су из основне погрешне мисли да je чо-век, као јединка, сам себи циљ. Отуда није никакво чудо што je школа често одгајивала човека ненародног, недруштвеног, себичног; који мисли само на своје потребе и своја уживања; који xohe да зна
само за права, а не и за дужкости; чија je глава оуна зкања, често у животу неприменљивог, али чијз je срце камако, а карзктер колзбљив и киштаван.
Од такаог чозека Србија кама и не може ништа добро очекивати. Србији je потребан друго-јачији човек. Њој je потребан сложан, радан и честит свет. Таквог човека мора наша школа спремати и одгајити.
Велики Достојевски je ргкао: „Један je пут спасења, узмииначини себе одговор-н и м 3 а с в е". Да, сви сл\о ми одговорни за нашу садашњу Hecpetiy и за оно што се данас дашапа са нашом напаћеном земљом и нашим народом. Зато, нико од нас не+^е MoisM више живети неодговорно. Ро-дителЈИ морају бити одговории за своју децу, на-ставници за своје ученике, директори и упрзвитељи школа и за наставнике и зз учгкике своје, а ja, као њихов Министар, морам бити одговоран за све њих скупа. Само тим путем, путем личне од-говорности, ми мозкемо HatiM пут свога с п а с е њ а.
Преживљавамо тешке, судбоносне часове. Уз-дамо се у Бога да ise здрава свест народна ипак по-бедити. Ред и мир у земљи су нам данас најпотреб-нији. Сви ми морамо учинити све да њих што пре повратимо. Не учинимо ли то, онда нам ни Бог не1^е помо1чи. Зато морамо бити свесни да je сваки онај који гура народ у неред и хаос, или га изазива, на-родни непријатељ бр. 1. Ca таквима морамо што пре рашчистити, јер они желе уништење свог сопственог народа.
Зато поручујем омладини: Ти не смеш бити рушилачка! Ти се мораш одазвати порукама Владе нзродног спаса, ако желиш своје сопствено спасенае.
РЕЧ Hi&CTABHKU,MMA БЕОГРАДСКИХ ШКОЛА»
„Госпођс и господо, кго Министар просвете сма-трго сам за своју дужност да вас замолим да дођете, како бисмо у овидА тешким и пргтешким временима, које наш народ данас пргживљава, васпоставили при-сан додир који треба да постоји између Министра просвсте и Министарства с једне стрзне и вас, који идејс, ззмисли и наре-ђгкза каша имате да приводите у дело, с другв стрзнс.
Ja сам на поло:-:<с1Ј Министрз просвете недавно дошго и TO, до'ЈЈао са/л из ваших редога нЕПОсргдно. 24 пунг год!>1не ja сал\ вршио дужност и посао на-ставника средње школе. Али не само овз 24 године, којз сам провзо у школи, него и као син учитеља основне школз, слободно л\огу роћи да сам свих пе-десет година свога жквота провго у всшој средини. Цео свој живот ja сам био везгн за школу и за школ-ство. Прзма толле ja сзм нзпрекидно из дана у дан, дожизљавао сва оно што je са позивом учитеља и наставника срздње школе нзпосредно везано, све оно што претставља чзст и што пратставља тежину тога позива. Према томе ja взм гозорил\ као ваш дојуче-рашњи друг, говорим вам оно што осећам заједно са вама у дубини своја душе.
Госпође и господо, ви свачодкевно можвтв чути на улици, у друштву, можете читати у ковинама, како
Говор одржан наставницима београдских средњих и основних шкела на састанку одржаном 18 октобра 1941 г.
f
ce наша школа и они који у њој рзде, наставници, тешко оптужују. Каже се: школа je крмва што je наша омладина дан^ас оваква каква јг.
Госпође и господо, ако има кривицз коју школа и наставници треба да покссу, јз мислим да у вашз име могу ре^и да смо ми готови да тај део кривице приАлимо на своја пле1ћа. Али, онгј ко xol^e објективно ствари да испитује, он hs морати исто тако признати да има кривице која не ложи на школи и којз не лежи на њеним трудбеницима. Ja мислим да fiy pe1iM истину, коју нико не може демантовати, када устврдим да васпитање детета почиње чим се роди. И кућа и родитељи, и они имају свој део кривице. Дал>е, зар нисмо ААИ двадесет година доживљзвали једно систе-^^aтcкo срозавање углзда школа и школсккх радника?
Ja сам вас позвао, иако знам какву муку мучите да се снабдете дрвима и најосновнијим животним "ho-требама. Али тв материјалне бриге не знамо ми на-ставници од јуче. Двадесет пуних година ми смо на-ставници трпели једну још тсжу, моралну муку. Каже се: Омладина je данас рушилачка, јер су јз настав-ници тако васпитали. Могли би смо, ми школски рад-ници, да покажемо и укажемо и на друге чиниоце.
Србија, пре него што je створена Југославија, била je добрим делом во1јена од просветних радника. И док je Србија у јавном и политичком животу била вођена од просветних радника, у њој није било ко-рупције, није било осталих недела, која су доцније у Југославија настала. У Србији су, министри који су до-лазили из наставничких редоеа умирали сиромашни, са меницама у џепу. Васпитачи qsncKM спремили су омладину да изврши национално уједињење. Када je та омладина — спремљена од настсвника, учитеља и професора — свој задатак часно извршила и ство-рила Југославију, онда се дошло и рекло: Нама ви, васпитачи, нисте више потребни!
Други су редови наједанпут постали бни, који су судбину државе узели у своје руке, такозване сло-бодне професије. Ми смо им изгледали некакви
фантасти. Ми по њима нисмо способни за реални, практичан живот и рад. Нас су гургли у страну, нама су редовно забрањивали учешће у јгвном животу. Дошли су и закони којима je то омогућено. И, ако je који од нас имао смелости и храбрости да каже којим путем држава треба да се води, онда су ти и такви прогањани.
Зато ми данас имамо право да кажемо: И други еу криви што je омладина пошла оним путем који није ни народни, ни национални, г Нама су се потсмевали због нашег идеализма. Говорили су: Ви професори и ви учитељи сте иде-алисте, ви нзА<.атз смисла за практичан живот. Данас вндимо те који имају смисла за практичан живот како их ни огромна несрећа нашег народа ничему није научила, видимо их како и данас спекулишу са на-мирницама и са свим онил\ што још више отежава нашу националну Hecpefiy. Ми то просзетни радници нисмо чинили, ми TO не бисмо ни могли чинити, ми TO ни данас не чинилло.
Као наставник ja сам својим ученицима увек го-ворио следеће: Будите идеалисти! Живот, његове тешко^^е, свакодневна околина, улица, свећет0и^1изатимдакрњиваш идеализам, да руши ваше идеале. Бра-нећи свој младалачки идеализам, бра-не+ки своје идеале, MoiiH ћете једино опстати, јерсебез тога неможеживети. Када човек нема више идеала и идеа-лизма, он je готов, он може да животари, али духовни живот je у њему изумро.
Говорио сгм својим ученицима још ово: Не ве-рујте онима који вам кажу да js идеализам нешто што нема вззв са практичним животоа\. Лажу вас1 Н е пропада један 'човек и не зауставља се на путу свога успона зато што je пре-више идеалиста, него зато што je пре-стаотода буде.
ГсЕормз сам: Верујте у победу добра, добро је.јаче од зла, зло можв момен-тано и да успе, али трајан успвх пости-же^се само на путу добра, на путу иде-а л и 3 м а.
To што сам ja говорио, госпође и господо, сво-јим ученицима сигурно сте и би гоаорили. И ви сте, као наставници, упугчвали ол\ладкну тим путем. Али ако je омладмна недогољно послушала взшз речи, улица јз била ту и свз оно охо ње што јз те ваше речи потирало.
Морам једно да пркзнелм Брло je тешко бити учитељ, васпитач, To јз, дложда, најтежи и нзјодго-ворнији позиз који постоји, Некада ja тај позив обав-љао и носио титулу учитеља једсн Сократ, један Пла-тон, једгн Христос.
Бити учитељ, васпитач, најтежи je и најсветији позив. Ми добкјзмо децу са још неискзаренсл\ душом. Пачат који а\и тнм душама у њихоЕим раним годинама удсримо чгсто јз пзчат који ise трајати читавог >1сивота. Огро.'лна je одговорност наставничког и васпитзчког позивз. Али зато и дру-штво, којз Н2М тако дзликзтан посао повзрава, да одгајамо омладину, подмладзк јзднога народа, морало би другојаче да es понаша прзма намз. Држава je дозволила да тај сталеж будз нгдовогсно награђен. И онда су се још чудили зашто јз овај кли онај на-ставник био приморан дз поред својих часога у школи даје приватне часове. Не знзју они који нису јели наставнички хлзб, колико je то давзње приватних ча-сова горак посао, пун понмжења. И уместо да онима који одгајају подмладак јзднога народа одаду своје признање, они су о нзма, настгвницима, говорили са ниподаштавањем. Ми им можемо сад одговорити: Оно што сте сејали, то вам je и никло!
Данас није моменат да ми наставници тражимо некакво специјелно признање, или да постављамо не-какве захтевв. Ми то и не чинилло.
«
Али, видите, у овој нашој дубокој народној не-срећи опет смо ми, просветни радници, ти, који тра-жимо пут којим ћгмо извршити наш народки пре-пород, Ja сам дубоко уверен да ће просветни радници први извршити тако потребну ревизију вредности и да iie први, било то скдпчано са не знам каквхм жр-твама, сазссно вршити свој позив и испунити своју дужност, И зато што имам ту веру, ja сам имао сме-лости да взс дамас позсвем на овај састанак и да валл упутим озо нгколико рсчи. Спашћемо ми српски народ, ако требаипротив ње-го в е в о љ е! Јер смо дубоко уверзни у животну снагу српскога нгрода, јгр верујемо у његову мисиј/ у овоАЛ делу света.
На крају хоћу да вам речем још и ово: Да бисмо испунили ово обзпање које садл у ваше име упутио читавоАА народу, ja вам, као Министзр просвете и као ваш старешина, поручујем ово: Нска сваки онај из наших редова који Hkije достојан, или који HQ ocei^a у соби снагу да прими терет нашег националног препорода, нека тај иде сам из на1иих редова и нека не чека да га путем власти, или ради за-штите достојанства нашег сталежа, ми искл>учу]емо1
0 УНИВЕРЗИТЕТСКОЈ РЕФОРМИ')
Нова Уредба о Универзитету рађена je, и то тргба нагласити, једино и искључиво према нашим noips-бама и нашим приликама. Њо.*л се кшг.о за тим дз се, с једне страно, универзитетскмдА наставницима омо-гући да се искључиво посветг науции свом наставничком раду, а с друге странг, да се завсде лична одговорност и слу-шалаца и наставника.
V вези са овим ректор и профгсори р^стерећени су свих оних административних послова, који са њи-ховим научним и наставничким радсм к^мзју никакве везе. Због тога Ургдбз предвиђа једног администра-тивног дирзктора, који fie имати да се бави админи-страцијоАА, управљањем задужбинзма, дисциплином и редом на Универзитету, Ректор и универзитетски на-ставници, растерећени овога баласта, моћи ће бити оно што стварно троба да буду: духовни вођи Универзитета и универзитетске омла-д и н е.
Крај свих ових разграничења власти Београдском универзитету остављена je новом Уредбом већа ауто-номија него што je има и један универзитет у Европи. Њом се гарантује слобода науке, али je истакнуто да je циљ Универзитета у првоме реду из-гра^Јивање националне културе.
Друга важна реформа у овој Уредби тиче се из-бора наставника на Универзитету. Досада je, по ста-
») „Ново време" од 25-Х-1941 г.
I
роАЛ Закону, Универзитетско веће бирало универзи-тетске наставнике. To Behe претстављало je скуп свих редовних професора, чији je број прелазио стотину. У тако великом телу, састаољеном са свих факултета, бирани су наставници за поједине факултете. Техни-чари .^су бирали филозофе, правници ветеринаре и обрнуто. Овакво'^ бирање je било непри-родно и недовољно стручно.
Новом Уредбом избор наставника за поједине факултете преноси се на саме факултете. Тако ће, техничари бирати сами себи нове колеге, кго и остали факултети, и одговарати за њихов избор. На овај начин б-Ле онемогућено стварање клика, које су при избору поступгле по рецепту: „Биће изабран ваш кандидат на том факултету, акв изаберете на оном нашег". Блaгoдape^^и томе, на Универзитету се за-царио непотизам, тако да на јгдном те истом факултету имамо по неколико блиских рођака редов-них професора.
Наставници Универзитета, по новој Уредби, н е ћ е се MofiM бавити приватном зарадом и пословима, при чему je некима од њих универ-зитетска "титула ■ слузкила сзмо као срздстао згГ ус-пешно вођење њихових приватних предузз11а. Дозво-љава се само да се на Медицинском и Техничком факултету могу универзитетски наставници бзвити приватноАЛ праксом само у границама конзилијарне праксе, експертизе и ординације, но с тим, да од тога њиховог приватног рада не сме трпети њихова наставничка делатност. Тај приватан рад не сме узети вид сталног занимгња у циљу зарађивања, како изрично стоји у овој Уредби. За оне пак наставнике, који се буду одликовали на-рочитим научним радом и наставничком делатношпу Предвиђа се специјалан додатак, који до сада није постојао.
У жељи да своје рођаке и пријатеље доведу на Универзитет, cTBapßHe су мкоге паралелне катедре, које су опет дељене на излишне noMoiiHe ка1тедре и
предмете, тако да je дотичка научна дисциплина тиме губила своју органску цзлин/, а ст/дзнти преоптера-ћивани мптзрмЈалом, који нксу могли како ваља са-владати, И ту ће бити игзршсно сбо'!)оњз на праву, потребну меру, Било јг и пзралелних научних ин-ститута и ла&ораториумз, прескупих и за једну Југо-славију, а камо ли за данаш^^у Србију. И ту tie се завести рационализзција.
Предвиђено js да су профссори Ункверзитета н е само научници всћ и васпитачи, одго-ворни за своје учзникв. Асистонти и доцзнти до6)л\\е групв студе1-'и7а, о чијам he сз развитку и на-претку морати лично стсрпти.
И за студентс су npoflSHijCKo мзпе одговорности. Нико нзће моии 6т» таисгзгни взчити студент, век ће морати на сромз полагати спојз испмтз, иначе Ће губити право дз се зоез акзделлски гра^анкн.
У циЈв'/ одабирзња студената, одиста способних да прате кауку, зс=здо се, порсд гимнззискз матуре, пријемни испкти ка Универз:1те7у. Досада сз огромна маса уписивала на Унизерзитет, а поразна макзинз га свршзвслг. У доба наших партмско-политичких режима довољно јз било да es нгго упишз кз Универзитет, па да добијз држсвну службу. Co даљим шхолОззњем, наравно, било јз свршзко, али јз зато каша државна администрација препуна кгс?ршг!-:их и недоучених људи. За студенте, иоји се буду одиста посветили науци и школи, учини^1е се све да се њима OMoryfiM несметано школовање.
Овз реформа кде за ти/л дз сс позрати пољу-љани углод ОЕз нашс највишз научке и васпитнз уста-кове и да јз стзеи у службу нзродз, Сваки онај који не буде достојан да остане ка Унизерзитету, Heine ки остати. У ту сгзрху Уредба дајз пуну власт Министру проссете дз именује прЕ-з профзсоре сбновљгког Унивврзитзтз.
Када буду створеке здр^зе г.р!:ликв на кашзм Унивгрзитету, онда студенти ноћа имати разлога дз
буду незадоБољни и дз одлгзг у рушилзчки табор. Онда ћз њи;:ози нсстзвници и универзитетска управа имати пун ауторитет и уживати пуно поштовање сво-јих ученика.
На крају ваља истаћи ово: Само национал-ноисправ:ни/л наставницима и студен-тима биће места на Београдском Уни-верзитету.
РЕЧ РОДИТШБИМА")
06paliaM се и вама родитељима, јвр сте ви ти који саспитгвате своје синове и кКери не само пре HO што их поверите школи, већ их васпитавате и у току Нзиховог школовања. Да би васп1;тање ваше деце било правилно и успешно неопходно je потре^но да постоји склад између школског и до.'^ла+1ег васпитања. Родитељски дом не сме рушити оно што школа гради, ни обрнуто. ДомзЋг ва-спитгње je можда још вгжније од школског, јер се с правом каже: тзј и тај je образован човек, али му недостајв „домаће васпитање". Тиме, наравно, xoiie да се каже да му нгдостаје добро дома^^е васпитање.
Многи родитељи, на жалост, не знају ни основна начела доброг васпитања, те се отуда често и нехо-тице претварају у непријатеље своје сопствене деце, за коју су иначе готови све да жртвују. Једна од тих основних васпитних истина јесте та, да са васпитањем детета треба почети од оног тренутка кад се роди. Навике које око у првим месецима и годинама стекне остају каткада за цео живот. Многи родитељи то нз знају, те не пазе шта пред децом говоре, мисле^пи да су она одвећ мала да то схвате. Она у том тренутку можда одиста нису способна да схвате, али су спо-собна да запамте. Тако могу лакомислено изговорене речи начинити доцније праву пустош у дечјој души.
Родитељи, пазите нарочито на то да се не пре-пирете пред својом децом. Ваша распра, често плод
Говор одржан на београдском радиу 28 октобра 1941.
тренутног расположвња, оставиКе на децу утисак као да између вас постоји трајна неслога. To ће, међутим, поткопати код деце ваш ауторитет, без кога нема и не може бити правог васпитања.
Мајке, дижите ауторитет оца јер he деца онда и вас вишв поштовати! Пона-шајте се према своме мужу онако, као што бисте же-леле да се ваша будућа снаја понаша према вашем сину. Што су се тако понашгле, српске су мајке наше племв одржале. Не дозвољавајте рођацима и гостима да вашој деци ynylsyjy оно глупаво питање: кога више воли, тату или маму. Нити сами делите децу на та-тину и мамину. Деца су ваша, заједничка.
Родмтељи, нарочито пазите на то како кажњавате своју децу1 Ако je један родитељ, отац или мајка, двте казнио, онда онај други ни у ком случају не сме св пред дететом стављати на његову страну, чак ни онда кад je дете неправедно кажњено. Ако треба да ее по томе објасните, објашњавајте се насамо! Пазите нарочито кад деци претите: претња без последица че-сто негативно утиче. Ако je дете aeis криво, онда мора бити одмах и кажњено.	•
Нв мазите одвећ своју децу1 Где су родител9И строги, ту су обично деца добра. Ако децу одвећ мазите, она he постати непослушна, разуздана, што каткада може довести до тежих телесних и ду-шевних обољења. Ако одмах задовољавате еваку дечју ^уд, ако детету испуњавате сваку његову жел>у, онда ^ете га врло рђаво епремити за буд^и живот, у. коме he OHO наи^и на тешко^е, на напоре, на борбу.
Учите децу још од малена реду и р а д у1 Нека никада не буду без икаквог занимања. Најбол1е да буду што мање са одраслима, а што више са себи равнима. Пазите, наравно, са каквом се децом друже. Најбоља су деца у породицама где има више деце. Систем једног или два детета није добар ни за децу ни за родитеље. Познавао сам мајке које су си-шле с ума кад су свога јединца пре времена изгубиле. Кад би број деце. одиста зависио само од социјалмих
2*
и економских разлога, онда нв би најеише деце било баш код сир^гињо.
Ако су вам деца веК дорасла за школу, н е д о-звољавајте да иду наигру пре но што сврше своје усменеиписмгне домаће 3 а д а т к е. Најбоље je да свакога дана у и'-ти час почињу да уче. Контролишите дц ли она ствепно раде.
Будите нарочито обазриви шта пред децом i-обо-рите о њиховим наставницима. 1-1е верујте олако деци кад се жале на неправедно оцењивање од сфане на-ставнмка. Она обично тиме хоће да прикрију свој соп* ствени нерад. Не чекајте да ваше дете добије слабу оцену, па да се тек онда заинтересујете код његових наставника како учи. Контролишитв то бл^говремено!
Данас су нашем нарсду више него икада по-требни ргд и самодисцип.^ина, Само то нас као народ може спасти и одржатк. Зато још од малена упу^^ујте своју децу тим путем. YnyliyjTe своју децу да воле свој народ и своју зеАЛљу. bes отаџбиненема ни-коме од нас живота.
Упу1\ујтв их да поштују старије, да се боје Бога, да поштују Његоае законе. Одвра1^ајте их од рушилач-ког пута, јер н?рад и хаос никад никодле доора нису донели. Ако су вам синови и кћери Böfs поодрасли, будно мотрите с киаа со друже и сестају, шта читају и причају, Знајтеда на њих врбоајумрачне силе, које и њих и вас могу довести до одговорности.
Само сл^жним и исправним радом дома и школе моћи iiCMO нашу омладину упутити пргзим путем. А свв нашв данашње тегобе, мукв, патњв и борбе нз-мају други циљ до тај, да нашој деци обезбедимо живот и будућност. To Кемо најбоље постићи тако, ако ихкако ваљаупутимоиспре-мимо за живот и његове задатке.
ПРОТИВ БИРОКРАЦИЈЕ!')
Бирокрација je наше највеКе зло. Она се поста-вила између народа и државе. Уместо да служи на-роду, ока замишља да она npercTaci^a државу. Онв наше: „Дођитв сутра!" — то се //.opa искоренити. Мора се завести лична одговорност сваког чинозника.
Бирократа мисли да je све урадио кад je написао акт, учинио претставку. Шта ise даље бити, мало га се тиче. Он мисли да je тиме скинуо са себе одго-ворност. На пример, у питању je оправка зграда, Akt je послат, а згрз^^з, државна зграда, још се увек не оправља. Бирскрата не ургира ствар. Да je његова лична Зфада у питању, он се нгравно не би тако понашао. Зато ja стално понављам својим чинов-ницима да увек траже моју интервенцију. Ако je не-кад која. важна ствар запела услед административних тешкоКа, морају ме одмах и хитно обавестити. Ja сам ту да ауторитетом свога положаја отклањам remKoiie. О стварима које добро иду не Алорају^ ме извешта-вати; али о стварима које запињу, морају ме увек и на време обавештавати, иначе isy их лично чинити од-говорним.
Ja сам одговоран за све који су испод мене, до последњег ученика осноане школе. Али су зато и моји начелници одговорни за све испод себе. Уколико je ко на вишем цоложају, утолико је^ његова одговор-ност Betia. Само у овом духу моћи ћемо одговорити Сђојим дужнос1Има према народу и држави.
Из изјавв објављеив у „Обиови" вд 25 јупв 1941 г.
РЕФОРМЕ У НАШОЈ ПРОСВЕТНОЈ ИОЛИТИЦИ')
На подручју наше просветне политике као и у осталим гранама .нзшгг народног и државног живота владао je неплански рад, који je био далеко од ствар-них народних потреба. Школе су отварене нв по на-пред смишљеном програму, већ случајно, на захтев појединих градова или група грађана. Гимназије су ни-цале једна за другом, јер родитељи нису знали шта ће са децом дораслом за школовање. Тако je Мини-старство просветв место да оно узима иницијативу за отварање школа било стварно у пасивној улози и ллинистри су са поводили за захтевима и жељама сво-јих бирача, а не за стварним државним и народним потребама. Што je најгоре, у Министарству просвете не постоји ни једно одељење, које би проучавало наше опште просветне проблеме и које би водило по-требну школску статистику. Тако се могло десити то да ми добијемо велики број л>уди који су свршили гим-назију, а један део од њих и Универзитет, док су по-љопривреда и занатство били запостављени, а у ин-дустрији имамо ту4)инцв као квалификоване раднике. Државна администрација претрпана je недоученим љу-дима, махом свршеним матурантима, који су само успели да tc упишу на Унивврзитет, али не и да га прш«.
') „Наша борба" од 26 октобра 1941.
Реформа Главног просветног сввета
За овакво схватање поред наведеног партизгн-ства кривица лежи у томе што у нашој држави није постојало ни једно тело, које би се бавило пробле-мима опште просветне политике. Поред Министар-ства просвете и Министарства пољопривреде и трго-вине, и још нека друга водила су своју школску по-литику и иАлала својв школз. При Министарству про-свете постојало je једно тело, којв би бар по своме називу, требало да се бави проблемима опште про-светнв политике, а то je Главни просветни савет.
Међутим, по своме саставу и по пословима којим се бавио он je био далеко од тога. Главни задатак Главког просветног савета састојао се у прегледању и одобравању школских уџбеника. Преглед уџбеника био je везан за велике хонораре, тако да се развила једна недостојна трговина, у којој су лавовски део од-носили приватни издавачи, а на штету ученичких ро-дитеља и, што je још горе, на штету јединства духа наставе. Уџбеници су се сваки час мењали; настав-ницима je било остављено на вољу којилл ^^e се уџбе-ником служити, тако да би ученик прелазећи из гим-назије у гимназију, или самом променом наставника у току школске године, морго да купује нове уџбе-нике, а да и не говоримо о томе да су ови уџбеници били прескупи и да су стварани и за предмете за које нису били потребни.
Зато једна од главних рефорама која се сада спрема у Министарству просаете јесте реформа Глав-ног просветног савета. По мојој замисли Главни просветни савет у буду+^е са-CTojai^e се од претставника свих ста-лежа, корпорација, високих просвет-них и научних установа, тако да будв у стању прикупљати податке о ствар-ним просветним потребама нгшег на-рода и да тако, као саветодавни ор-ган Министров, буде јемство за кон-
тинуитет просветне просзетни савот состгјао би се на своје планарне сед-нице два путз годишње, док би њсговг секцмјг рс-дилз перманснтко, а tberoB изсршни орган био би ps-фор лисано Наставно одељ1;-ов Мииистерстса про-свете.
Рефсрма Државне штал-.парије
Доживели смо за прашлих двздесет година праву духоБну катастрофу. Издавачка двлатност, своји.'Л најглаЕннјим дзлолл, није била у наиЈИм народ-ним рукама. Књнге, супротнс нашем народном духу и кационзлним традицијамз, издазане су са циљем било матзријалког богаћен:.а, било завођења нашбг нзрода и омлад:;не, при чему су руш&не каше нацио-нглне свзтиње. Доживгли сл\о срамоту, да нашз село није имало шта да чит::1. Оно није л^огло набавити скупоцена кздења пp^.aaтниx издавзча. Разни про-светни фондози, који су се налазили готозо при сва-ком Министарству, вештим начнном прасипани су у џепове приватних изд.:1влча, а н-зрод имје могао да дође чак ни до н1родна песмо, која 6и била издата у књизи по цгни њему доступној.
Реформа народног прссЕеЋивањз
Право народно просве{^ивање мора бнти један од најглавнијих задатака Мииистарства просззте. Взћ су основани аналсрабетски течајгви за одрасле. Али TO Hette бити дозољно. Мора сг при свакој школи основати народна читаомица којом ће руковати један од учителза. Сеоски учитељи мсрзће постати стварки народни учитељи. За њихова унапређивањв Hei^e бити довољан само њихов успех у школи, него и њихов рзд на култур-номподизању средине у којој живе.
Рефор/ла средизих школа
Средње школе морају се свести на стварно по-требан број. У њима се мора јасно оделити нижи тз-
чаЈ од вишег, тако да у овај доспгвзЈу само они, који су стварно спосоСни да се npi.npsMe за универзитет-ске студије. Али ни к^оке гимназије нису нам потргбне у оволиком броју кбко сздз постоје. Мораће се место њих отварати грађансЕ<е школе, занатске, пољопри-вредне, кмже тсхничке и друге.
Али сва ова ресрор/лз ocraiie чисто маханичка, ако се у сргд:!зе школе и нижег и вишег течаја не унесе HOB дух, који ученика има научити стваралаштву и раду, као основним на-ционалним и социјалним дужностима. Шиола не сме бити вербалистичка, већ мора ученике оспособити за стварни живот и рад. Она не сме бити фабрика диплома, а неће бити довољно ни то да уче-нике само оспособи за њихсзу буду{^у професију, она га мора научити да та његова будућа професија има да буде стављека у службу народне зајед-н и ц е.
Свако од нас ллора у свом рзду да има пред очима опште добро изнад свог личног добра. Само по општој корисности рада додељиваће се и награда.
ИЗЈАВА 0 ПРОСВЕТНОЈ РЕФОРМИ'
У чему се, господине "Министре, свстоЈИ данашња лросветна рефсрма?
—	Циљ данашње просветне реформе, на којој св интензивно ради, јесте у томе да се обрззовање и васпитање наше омладине у првом реду прилагоде нашој српској стварности. To значи, да се српска омладина има васпитавати у духу на-ших народних традиција, а образова-ти у духу народних и државних по-т р е 6 а. Школе и школски програми имају се тако преудесити, да раде на остварењу идеглног типа с р п с к о г млади^^а и с р п с к е девојке. Од бвзбој-ног интернационалног типа наш су народ и наша зем-ља имали само штете, а од њега ни општечовечанска култура није имала,'нити je могла имати какве користи.
По Вашем мишљењу je, дакле, стварање народне културе врховни задвтак свега васпитања и образо-вања?
—	Сасвим тачно. За мене je дух једног народа нajвe1^a реалност. Сгмо je оно ства-ралаштво право стваралаштво, које омог^ује да тај дух дође до свога израх^гја. Није то случајност што јз и данас, после века и по нашег савременог кул-турног рада и стварања, највеће и најбоље било и остало оно, што je у народном духу створено: наша
„Ново Времв" од 2-ХМ-1941 г.
нгродна пвезијг, наше фреске, Његошед Горски Ви-јвиац.
Од подражавања онога што je ту4)'в нема кори-«ти ни онај који подражава, ни онај који ja подража-ван. Највоћа заблуда наших тзв. просввтитсља била je у томе, што су порицали гтостојање наше народне културе. Они су бркали појам културв са појмом ци-вилиззције. To су, међутим, две разне ствари. Ми смо сигурко у цивилизацији заостали за другим западно-европским народима, али наша патријархал-на култура била je на врло високом ступњу. To што смо њу лака срца одбацили, то нам се горно осветило и данас нам се још свети.
У чему се приме1)ује да смо одб4цили своју на-родну културу?
—	To се види на свим странама: у породици, у дру-штву, у држави. Наша патријархална кул-тура била je заснована на хриш1^ан-ским, духовним основама. У њој се знало: шта je добро, а шта зло; шта je право, а шта није; ко je старији, а ко млађи. Јединка није живела само за себе, већ je признавала изнад себе: породицу, дру-штво, народ, државу. Индивидуалистичка и материја-листичка схватања 19 века унела су пометњу у наш народни дух. Зато je устајао син на оца, брат на брата. Зато je свако говорио само о својим правима, а није хтео да зна за дужности. Наша индивидуалистичко-материјалистичка школа можда je и образовала ум, али није стварала карактере.
Нашој се школи пребацује да je вербалистичкв. Шта имате на то да приметите, господине УИинистре?
—	Тај je приговор оправдан. На методику у настави обраћала се недовољна пажња. Кривица за то лежала tje како у недовољно методској припреми будуких на-'ставника на универзитету, тако и у типовима и програ-мима самих средњих школа. Реформом Унивсрзитета -онај први недостатак 6н!нз о™лон.ен, а овај други от-
клониће се рсфорл^ом средње школе, која je тако1)в у току. Управо, будуће обргзовање наше срсдњо-школске омладине Hshe вишз бити, као што je данас, без система и плана. Данзс се просветна политика не води са једниг ллеста. И Министарство народне при-вреде и Министарство пољопривреде и исхране има сђоје школе и своју школску политику. Кад се про-светна политика буде водила са јед-ног места, онда fie се моћи тачно ус-поставити какве су нам и1коле, који типови школа и у ком броју потреб-н и. Ми данас, ка жалос-;, кзлламо h:i тачну статистику у TOM погледу. Тако es могло десити да ичамо не-упослени иителзктуални пролзтсријат, док на другој страни немамо стручнв људо за многе гране нзшег привредног II државног жизота. Кад се са јед-ног места буде управљало образова-њем и васпитањем наше омладине, онда ise, што јо још важније, омлади-на MolsM бити надахиута једним једин-ствзним националним духом.
Каква ^ie биги буду^а улога нвставипкз?
— Да би наставници одговорили своме задатку, Mopahe у прзом реду постати свесни одговорно-с т и која ка њима лежи. Либералистичко-демократ-ска распојасаност стварала je ксд нсс тип неодгоаор-ног човека. На место тога мораће се завести, и за-води се већ, лична одговорност сваког јавног радника, сваког државног чи-новника, па и сваког наставника. До сада je та одговорност, уколико je постојала, била само на папиру. Није дово/^но да наставник буде сгмо стручно спреман, веК он мора бити исто тгко добзр методичар и добар педагог. Он мора волети свој по-зив и јвоје ученике. Он мора својим уче:чицил\а у свз-ком №гледу служити као узор, јер се л и ч н и м примером далеко јаче утиче неголи р е ч и Ал а. Зато се наставнички ргдови морају про-чистити од свих негативних појединзиа.
KdKBa je улога нвстсвмика ван школе?
—	Наставници морају пре свега вас-поставити што тешњи додир са оним другим васпитним фактором: са 1)ач-ким родитељима. Родитељски дом и школа мо-рају се допуњавати и ићи у истом смеру. Њима обома лАора бити идеал да одгаје такав народни подмладак, који he у раду и стваралаштву гледа-ти смисао свог живота. Школска заједница je народна зајгдница у маломе. У њој морз кестати кла-сних и других разлика и подвојености.
Кад буде било могућко, завешћз се истоветна одећа за све ученике. Saceaifie се и 1)ачкз служба рада, у кзјој tse сваки под једнаким околностиАла жи-вети и радити. To ће омогућити ствараље позитиене социјалне личности. Наставници iie и ОЕде имати да одиграју ва>чну улогу.
Каква je улсга настззника у раду на општем на родноуи просро^ивању?
—	На наставницимз, нзрочито на учитељима, лежи важан задатак да рзде на просв=пивању најширих на-родних слојевз. Већ јз у тоиу плзнсио одржавање аналфа6етс1сих течајева. При школским одборима ство-рени су нарочити отсеци за народно просве+^ивање. Учител>и су такође и књижничари народних читаоница. Ca реорганизацијом Коларчевог народног унизерзи-тета омогући^^е се и планско стварање народних уни-верзитета у земљи.
У Министарству просвете готов je пројекат нове организација Државне штампарије. У њој се пред-Биђа и издааачки отсек, i:ojn he поред издавања уџбе-ника издавати и другз потрсбна популарна издања. Кад напролепе буде до::ршзна нова згргда Државне штампарије, која пружа впнредне могућности, онда he се мопи приступити оеом плзиском државном из-давачком раду. Тако he es створити добра и јевтинакн^ига, која je нашем народу тако потребна.
A шта ^е се урадити на културно-просветном по-дизањ/ нвшег градског становништва?
— И граду треба пружити добру и јевтину књигу. Наши писмени људи недовољно читају. Управо, немају навику да сем новина, ишта друго читају. Намеран сам да при Народној библиотеци створим и тзв. п о з а ј м-ну библиотеку. Таква библиотека постоји ве+^ при Министарству просвете за унутрашњост. Народна библиотека ће у будуће морати тражити сзоје читао-це. Руси у Београду имају неколико таквих позајмних библиотека, које одлично раде. Услед ужурбаног темпа данашњег живота читалац не стиже да иде у читаонице. Позајмном библиотеком жел>ена књига до-носиће му се на ноге, у стан. To није ни мало тешко организовати.
Тиме ise се код нашег света створити потреба за књигом. Кад се то буде десило, онда ће поћи бол>е и нашим писцима. Данас се код нас и најбоље књиге штампају у невероватно малом броју примерака. Наш национални понос налаже нам да се тај број noaef^a. Tolse дати полета нашим књижевницилла и писцима да пишу и стварају, А ј е-дан народ своје место у вечности је-дино и обезбеђује својим књижевним и уметничким стваралаштвом. Сведру-го je пролазно, трошно и подложно забораву.
• •
ЦЕНА 2w— ДИНАРА