KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 1 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 januara 1933.
PATENTNI SPIS BR. 9396
Erz- and Kohle-Flotation G. m. b. H., Bochum, NemaČka.
Postupak za preradu ruda, koje nisu sulfidne, i minerala po, po sebi poznatom,
postupku plovljenja.
Prijava od 11 avgusta 1931.	Važi od 1 januara 1932.
Traženo pravo prvenstva od 12 septembra 1930 (Nemačka).
Za preradu nesulfidnih i neoksidnih ruda i mineralija po postupku plovljenja u literaturi je opisan čitav niz postupaka, kod kojih se kao plovno sretstvo upotrebljuju smole i masti ili soli smonih kiselina ili masnih kiselina (rezinah). Ovi postupci se svi odlikuju upotrebom smole i masti u alkalnem rastvoru, dakle kao sapuni ili kao rastvori u flotacionom ulju koje se može emulgisati, ili u indiferentnim rastvornifn sretstvima. Pošto sapuni viših masnih kiselina ipak većinom imaju nezgodu velike nepostojanosti i pomoću hidrolitičkog ce-panja u flotacionoj mešavini ponovo obrazuju masne kiseline ili smone kiseline koje velikim delom nikako ne dolaze do dejstva, to su potrebne veoma čelike količine za plovnu preradu izvesne rude. Isto važi i za rastvore smole i masti, kod kojih u mešavini rude u mnogim slučajevima ponovo nastupa delimično izdvajanje smola i masti, koje na taj način bivaju izuzete od dejstva na ploveče vrste rude ili minerala. Usled velike potrebe u sretstvima za flotaciju, svima ovim postupcima su zajednički relativno visoki troškovi dopunskih sretstava tako, tako da su isti samo u usamljenim slučajevima uvedeni u praksu.
Sad je nađeno da su ove nezgode, koje imaju prirodne smole i smolne kiseline, manje u vezi sa smolnim kiselinama i smol-nim uljima koja proističu iz sulfitnog ili sulfatnog postupka za ekstrahovanje celuloze. Ove slične kiseline i smolna ulja pretrpele su izvesno pretvaranje usled uticaja
S02 ili S03 pri višim temperaturama i većinom pod pritiskom, i odlikuju se dalekosežnom rastvorljivošću i sposobnošću za e-mulgisanje. Ali je od naročite koristi po postupak plovljenja, vanredno povoljna moć absorpcije mnogobrojnih nesulfidnih ili oksidnih ruda i minerala za ove napred tretirane smolne kiseline i smolna ulja iz sulfitnog i sulfatnog ekstrahovanja celuloze. Stoga lako uspeva, da se, uz primenu po-menutih smolnih kiselina i smolnih ulja kao plovnog sretstva, dovedu do plovljenja ne-sulfidne rude i minerali, kao na primer: siderit, manganit, kriolit, apatit, šeslit i mnoge druge, pri čemu potrošnja ovih sretstava u opšte ne prelazi 2—2,5 kg na 1000 kg. sirove rude, koja treba da se prerađuje. Ova količina opisanih smolnih kiselina i smolnih ulja je svuda znatno manja od količine prirodnih smola i masti, koja je potrebna za flotaciju oksidnih minerala; usled toga novi postupak izlazi znatno jeftiniji od svih postupaka, kod kojih nalaze primenu sapuni, oleati, palmitati ili rezinah.
Primena smolnih kiselina i smolnih ulja, koja su dobivena po sulfitnom ili sulfatnom postupku ekstrahovanja celuloze, može se izvršiti u neutralnoj alkalnoj ili kiseloj mešavini ruda, pri tome je po sebi sve jedno da li je dovođenje H-jonova ili OH-jonova jednovremeno sa dodatkom, ili se izvršuje pre ili posle dodatka pomenutih sretstava ka mešavini rude.
Dejstvo opisanih kiselina i smolnih ulja
Din. 10.
može u mnogim slučajevima još znatno biti poboljšano pomoću saupotrebe, po sebi poznatih flotacicnih sretstava, kao biljnih ulja, katranskih ulja, ulja iz tera od kamenog uglja, ksantata i daljih flotacionih rea-genci, koje dejstvuju aktivišući. Radi objašnjenja dejstva smolnih kiselina i smolnih ulja, koja su dobivena pri sulfitnom ili sul-fatnom ekstrahovanju celuloze, dakle onih koje su napred opisane pri plovećoj preradi nesulfidnih ili oksidnih ruda i minerala, navedeni su sledeči primeri:
Primer 1:
lOOO gr rude koja sadrži siderita čiji se otpadak (gang) iz kvarca i kristalnog škrilj-ca i čija prosečna sadržina iznosi 30,2% Fe, mešani su za vreme od deset minuta, рп stepenu finoće od sto rupa na situ, uz dodatak 1,4 gr smolnih ulja, koja su dobivena iz sulfitnog ekstrahovanja celuloze, a za" tim su flotirani uz dalji dodatak nekoliko kapljica terpentinskog ulja, natrijum silikata i, malo ksanta rastvora. Pri tome su izdvojeni sledeči produkti:
Produkat	težinaVo Fe0/., Fe-rasut
koncentrat siderita 81,3% 35,8%	95,1%
škriljac_____________18,7%	8,1%	4,9%
Sirova ruda	100,0%	30,2%	100,0%
Uporedni ogled, koji je bio sproveden, pod jednakim uslovima, sa sideritom, рп kome je ipak u mesto smolnih ulja, koja proizlaze iz sulfitnog postupka ekstrahovanja čeluloze, upotrcbljeho 3,2 gr stearin-skog sapuna, doveo je do sledečih rezultata :
Produkat	težina Fe"/o Fe-rasut
Konćetrat siderita 76,4%	34,2%	91,5%
Škriljac____________23,6%.	10,2%	8,5%
Sirova ruda	100,0%	28,6%	100,0'%
Primer 2:
500 gr manganit rude sa 76,3% Mn 02, koja je sadržala nečiste primese sileksa i kvarca, bilo je mešano za vreme od 15 fni-rtiita po i'žvršenom usitnjavanju na 80 rupa štejpen finoće sita, uz dodatak 2,0 gr smoiHog ulja, dobivenog kao što je u iz-vodu opisano, kao i nčkOlikih kapljica ksanta rastvora i po tome su flotirani uz dodatak 0,2 gr ksidilina.
Iz 100 delova sirove rude izdvojeni su sledeči produkti:
Produkat	težina°/o Mn0jfc/o Mn02-rasut
Konćetrat mangana 86,1	81,1	91,1%
Zaostatak	13,9	48,9	8,9%i
100,0	76,3	100,0%
Uporedni ogled sa 500 gr manganit rude, kod kojeg je umesto smolnih ulja u-potrebljeno 2,5 gr uljane kiseline, dao je pod inače jednakim uslovima:
Produkat	težina0/ Mn02% Mn02-rasut
Koncentrat mangana	85,6	79,0	89,3%
Zaostatak_____________14,4	56,3	10,7%'
Sirova ruda	100,0	75/7	100,0%
Primer 3:
100 gr šljama rude koja sadrži apatita, čiji se prateći minerali sastoje iz liskuna, sericita i kvarcita, sa prosečnom sadržinom od 3,3% P2 Or„ bili su, uz dodatak od 1,1 gr u uvodu opisanih smolnih kiselina, približno deset minuta dugo prethodno postu-pani i zatim su, uz dodavanje nekolikih kapljica katranskog ulja iz breze i natrijum silikata. Iz 100 delova sirove rude dobiveni su sledeči produkti:
Produkat	težina	P205 Рг0б-rasut
Koncentrat apatita	23,6	12/2	86,0%
Srednji prodtikat	18,8	2,1	11,6%
Škriljac______________57,6	0,14	2,4%;
Sirova ruda	100,0	3/3	100,0%
U upoređujućem pregledu je, pri upotrebi 1,1 gr natrium palmitata na 1000 gr rude u mesto prethodno postupane smolne kiseline, pod inače jednakim uslovima, dobiveno:
Produkat	težina	P205 P205-rasut
Koncentrat apatita	19,3	12,6	69,8%
Škriljac ____________ 80,7	1,3	30,2 %0
Sirova ruda	100,0	3/3	100,0%
Tek povećanjem količine	natrijum palmi-
tata cd 1,1 gr ha 2,7 gr po 1000 gr rude hidgla se smanjiti sadržina fosfata kod škriljca Па 0,25% Р2Ои.
Napredak koji je učinjen ovim pronalaskom izlazi iz sledećeg primera:
Primer 4:
1000 gr. rude koja sadrži šeslita sa kalk-spatom, dolomitom i kvarcom kao otpada-jućom sadržihoin i prosečnom sadržinom Od 11,3% Wo:, bili su po izvršenom rastva-ianju valjani za vreme od 20 minuta na situ od 120 rupa stepena finoće, uz dodatak od 1 gr smolnog ulja, koje je dobiveno u süifatnom postupku ekstrahovanja celuloze, i zatim su flotirani uz dodatak 0,2 gr katranskog ulja, 0,4 gr natrijum karbonata i nekoliko kapi ksanta-rastvora. Pri tome su iz 100 delova sirove rude dobiveni sledeči produkti:
Sirova ruda
Produkat
Patentni zahtevi:
težina W03% WOg-rasut
Koncentrat volframa	19,0	53,1	83,3%
Škriliac______________ 81,0	2,5	16,7%
Sirova ruda	100,0	11,8	100,0%
Koristi kod upotrebe prethodno tretiranih smolnih kiselina i smolnih ulja, koje potiču iz sulfitnog i sulfatnog ekstrahova-nja, u odnosu na poznate amerikanske postupke, jesu sledeče: Lako emulgisanje i veće dejstvo, veće bogaćenje i povećano izdvajanje metala u flotacionim produktima, niti troškovi za reagence.
Neka bude još pomenuto, da umesto produkata koji potiču iz sulfitnog i sulfatnog postupka ekstrahovanja celuloze, mogu biti upotrebljene i prirodne smole i smolne kiseline, u koliko iste postupanjem sulfitima, bisulfitima ili sulfatima bivaju podvrgane sličnom prethodnom postupanju i pretvaranju, kako' se ono vrši pri izvođenju sulfitnog ili sulfatnog procesa.
1.	Postupak za preradu nesulfidnih ruda i minerala po po sebi, poznatom postupku plovljenja, naznačen time, što se vrši upotreba smolnih kiselina i smolnih ulja, koja proističu iz sulfitnog ili sulfatnog postupka ekstrahovanja celuloze, kao plovnog i dopunskog sretstva.
2.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se vrši upotreba prirodnih smolnih kiselina i smolnih ulja, kao plovnog i dopunskog sretstva u mešavini ruda, koja su smolna ulja i smolne kiseline prethodno postupana po sulfitnom i sulfatnom postup' ku ekstrahovanja celuloze, dakle pomoću sulfita, bisulfita i sulfata.
3.	Postupak po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što se vrši saupotreba po sebi poznatih plovnih sretstava, kao biljnih ulja, katranskih ulja, ulja iz tera kamenog uglja, ksantata i drugih flotacionih reagenca, koje dejstvuju aktivišući.