KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU KLASA 34 (3)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 1. MAJA 1924.
PATENTNI SPIS BR. 1915.
Muzsinszki Nagy Endre, Budimpešta.
Sklopljiva naslonjača.
Prijava od 4. oktobra 1922.	Važi od 1. juna 1929.
Pravo prvenstva od 20. aprila 1923. (Ugarska).
Velika je mana, u opšte, kod do sada poznatih mnogobrojnih sklopljivih naslonjača (stolica sa naslonom) što im se kinetički sastavni delovi moraju u otvorenom stanju pridržavati pomoću naročito sastavljenih delova. Ovi pričvršćavajući delovi (kuke koje saradju-ju sa čepovima, makazasti zglavci, lanci it.d.) činili su konstrukciju stolica komplikovanom, sklopljenje pak tromim, težinu su im pak povećali na račun praktičnosti.
One dosada poznate, sklopljive naslonjače pak, koje nisu snabdevene sa naročitim sastavnim delovima za pričvršćenje zgotovljaju se obično tako, da su prve ukrsne noge znatno produženo natrag i naviže i služe kao bočni delovi okvira naslona. Ove stolice, premda su mnogo rasprostrte, isto ne odgovaraju cilju jer su labilne, nekomotne i dozvoljavaju većinom odmaranje samo ležećki ili polule-žećki.
Dalje, one poznate, sklopljive naslonjače, kod kojih nisu upotrebljeni pričvšćivajući sastavni delovi i kod kojih ne obrazuju prednje ukrsne noge bočne delove okvira naslona, još su više labilne, jer su im kinetički delovi (naslon, kao i prednje i stražnje ukrsne noge) bez ikakve krute veze.
Cilj ovoga pronalaska je pak stvorenje takve sklopljive naslonjače, koja nema nikakvi sastavni deo za prićvršenje i koja se može, uz potrebne stabilnosti, naspram do sada poznatih naslonjača, veoma lako sklopiti i ras-klopiti.
Prema tome izobražena je naslonjača, koja je predmet pronalaska, tako, da joj kinetički
delovi vrše kako pri sklapanju, tako i pri rastvaranju pokretanje.
Prema pronalasku snabdeven je stražnji deo bočnih delova rame za sedevje — koja se može iskrenuti izmedju prednjih krajeva stražnjih ukrsnih nogu — sa dva eventualno jednim vodećim prstom koji su sajedinjeni u prolaznu vodeću rudu, koji prsti saradjuju sa po jednim unutrašnjim vodećim žljebom, koji su izobraženi u bočnim delovima okvira naslona, koji se daje iskrenuti izmedju stražnji krajeva prednjih ukrsnih nogu, tu su naime produženi na dole bočni delovi okvira naslona preko osovine obrtanje naslona, koja produženja služe za ograničavanje pokreta naslona.
Na priloženim nacrtima predstavljena je naslonjača, koja sačinja pronalazak i četiri primerka izvodjenja.
Prvo je izvodjenje obična stolica.
Drugo je stolica sa naslonom za ruke.
Treće je stolica sa naslonom za ruke, koja se može postavljati.
Četvrto je pak izvodeno kao naslonjača za ležanje sa naslonom za ruke, koja se može postavljati.
Fig. 1 je izgled sa strane prvog oblika izvodjenja u otvorenom stanju.
Pig. 2 je izgled spreda.
Pig. 3 je presek po liniji 3—3 figure 2.
Pig. 4 je izgled sa strane pri otpočetom.
Pig. 5 je izgled sa strane pri daljem sklapanju.
Pig. 6 pak je izgled sa strane pri završnom sklapanju.
14 Din.
Fig. 7 jfe izgled sa strane drugog oblika izvodjenja u otvorenom stanju.
Fig. 8 je izgled sa strane pri prilično na-predovanom sklopljenju.
Fig. 9 izgled sa strane pri završenom skla-panju.
Fig. 10 je izgled sa strana trećeg oblika izvodjenja u otvorenom stanju.
Fig. ii je izgled sa strane u sklopljenom stanju.
Fig. 12 je izgled sa strane četvrtog oblika izvodjenja u otvorenom i>
Fig. 13 izgled sa strane u sklopljenom stanju.
Kod prvoga oblika izvodjenja spojeni su prednji krajevi (tig. 1) stražnjih ukrsnih nogu 1 medjusobno pomoću sedišne osovine (fig.
2)	, koja je provučena kroz bočne delove 3 (fig. 1) izmeđju 1 smeštenog sedišnog okvira, usled čega se može sedište okrenuti oko osovine 2.
U bočne delove 3 okvira sedišta -u-puštene su poprečne sedišne letve 4 (fig. 3) koje obrazuju sedište, zajedno sa bočnim de-lovima (3).
Na stražnjem kraju sedišta, preko bočnog dela 3 smeštena je vodeća poluga 5 koja ja na obadva kraja izobražena kao vodeći prst, ovi prsti ulaze u po jedan vodeći žljeb 7 (tig.
3)	koji su izobraženi na unutrašnjoi strani bočnih delova 6 (tig. 2) okvira naslonjače.
U bočne delove 6 okvira naslonja upuštene su poprečne letve 8 naslona, koje sačinjavaju naslon zajedno sa bočnim defovima.
Naslon je rasporedjen izmedju stražnjih krajeva prednjih ukrsnih nogu 9, te su bočni delovi 6 okvira naslona okretljivo spojeni (fig. 2) sa nogama 9 pomoću oslončeve osovine 10.
Bočni delovi 6 produžuju se preko osovine 10 (fig. 1) i snabdeveni su na donjem kraju sa po jednim podupirajućim palcem 11 sa kojima naležu bočni delovi 6 uz noge 9 i ograničavaju pokretanje naslona pri rastva-ranju stolice.
Noge 1, 9 medjusobno. su spojene kod njihovog mesta ukrštanja pomoću nožnog klina (osovine) 12, i to okretljivo.
Noge 1 (fig. 3) noge 13, noge 9, spojene su medjusobno sa poprečnim letvama 14, a bočni delovi 6 okvira naslona pak sa poprečnim letvama 15, sa poprečnom letvom 15 spajaju se i kukasti krajevi 15 bočnih delova 3 okvira sedišta.
Sklapanje ovih stolica vrši se jednim jedinim pokretom tako, što naslon okrenemo oko osovine 10 (fig. 1) prema sedištu, i tada se cela stolica, automatski zatvori usled prinudnog kretanja svojih kinetičkih delova (fig, 6).
Tada se naime vodeća poluga 5 (fig. 3) koja je pri otvorenom stanju stolice u kraju žljeba 7, povuče u natrag zajedno sa čvrsto spojenim sedištem i pritisne se na gore, pa se tada sedište iskrene oko osovine 2 i vodeća poluga 5 otklizi gore u žlebovima 7; pri početku klizanja na gore iskopčavaju se kukasti krajevi 16 bočnih delova 3 sedišta iz poprečnih letava 15.
Povlačenje sedišta u natrag i okretanje oko sedišne osovine 2 t. j. klizanje vodeće poluge 5 u žlebovima na gore traje {sve donde, dok stražnji kraj. sedišta ne dospe u visinu osovine 10 (fig.'4), Istovremeno se nešto povuku unatrag i prednji krajevi ukrsnih nogu 1 zbog povlačenja unatrag sedišta te i osovine 2, a sa ovom su noge u čvrstoj vezi, dakle se po-mere donji krajevi nogu 1, 3 jedno prema drugom.
Čim naslon dalje obrćemo (fig. 5) oko o-sovine 10 prema sedištu, to’se'stražnjP kraj zedišta dalje skliže u žljebovima 7 usljed vodeće poluge 5 tako, da se osovina 2 sve više udaljuje od osovine 10, donji se krajevi nogu 1, 9 razidju oko osovine 12, istovremeno spuštaju se sve više osovine 12 i stolica se sklopi (lig. 16); tada je vodeća poluga skliza sasvim na gore u žljebovima 7, a naslon pak sasvim naleže na sedište.
Pri rastavljanju stolice opisana se kretanja vrše u protivnom redu, kada naime naslon okrenemo od sedišta pomoću jedne drške, ne nacrtane na nacrtu, okolo osovine 10.
Kod drugog oblika izvodjenja namontirani su na osovinu 2 (fig. 7) sa obe sirane podupirači, koji su u zglobu 20 spojeni sa naslonima za ruke 19 koji su pak isto okretljivo namontirani na potporne osovine (čepove) 18.
Uzobraženje ove naslonjače u ostalom u svemu se slaže sa izobrazbom prvog oblika izvodjenja. Sklapanja naslonjače vrši se putem isto onakvih prinudnih pokreta, kao kod prvog oblika izvodjenja, kada se naime za vreme sklapanja, t. j. kada naslon položimo na sedište, okrenu podupirači 17 (fig. 8) oko osovine 2 a nasloni se pak za ruke okrenu oho osovine 18 usljed toga se okrenu i zglobovi 20 u pravcu okretanja naslona. Delovi naslonjače u zatvorenom stanju (lig. 9) isto leže stisnute jedno is drugo tako, da se i stolica može lako nositi isto tako, kao i kod prvog oblika izvodjenja.
Kod trećeg oblika izvodjenja (fig. 10) može se u otvorenom stanju, pomenu ti relativan položaj naslona naslonjače i sedišta menjati: iz toga su razloga podupirači spojeni okretljivo sa potpornim osovinama 21 u mesto sa osovinama 2, produžuju se preko ove i hvataju sa svojim krajevima 22 u zupce 23 prednjih nogu.
Bočni delovi 6 okvira naslona produženi su isto preko palca 11 i sa svojim krajevime24. hvataju u zupce 25 stražnjih nogu, pri tome služe bočni delovi 6 sa svojim krajevima 24, podupirači 17 sa krajevima 22 pri otvaranju naslonjače za ograničavanje pokreta naslona..
U predstavljenom položaju krajevi 24 hvataju u najdonji od zubaca 25 a krajevi 22 u najgornji od zubaca 23 t. j. postavljeni su tako, da naslon zauzima, pri ovom izvođjenju prema sedišta sa što manji nagibnim uglom.
Palci 11 naslanjaju se onda uz noge 9 kada se krajevi 24 hvataju sa najgornjim, a krajeva 22 sa najdonjim zupcima t. j. kad je relativan nagib oslonca prema sedištu maksimalan, moguć kod ovog izvodjenja.
Kod ove naslonjače stražnji krajevi bočnih delova 3 okvira sedišnog, za razliku od maločas opisanih naslonjača (fig. 8) nisu snab-deveni sa kukastim krajevima 16 već jednostavno naležu na poprečne letve 15 (fig. 10).
Sklapanje ove naslonjače vrši se isto onako, kao i kod prethodnog izvodjenja kad a naime krajevi 22, 24 (fig. 11) ne smetaju sklapanju u opšte.
Rastavljanjg naslonjače koja je u otvorenom stanju vrši se na taj način, da gornji kraj naslona obrnemo nešto prema sedištu, te se time izdignu krajevi 24 bočnih delova o-kvira naslona iz zubaca 25 i krajevi 22 podupirača 22 iz zubaca 23, zatim naslon okrenemo manje ili više u nazad i spuštimo ga tako, da bi krajevi 22, 24 hvatali u one zupce, u koje želimo.
Kod četvrtog oblika izvodjenja izobražen je u svakoj nozi 9 ffig. 12) samo jedan zubac 23 u koje hvataju krajevi 22 podupirača 17 samo pri najvišem nagibu naslonjače sa naslonom za ruke; pri položajima, kada je nagib manji naslanjaju se krajevi 22 iznad zup-ca 23 uz neozupčanu gornju stranu noge 9.
Kod ove naslonjače sa naslonom i za ruke su površine naslona i sedišta iz platna,
U bočnim dedovima 3 sedišnog okvira uobražen je po jedan unutrašnji žleb u koje je smešten po jedan na slici naznačen odmor-nik sa noge, koji se može izvuči i uturiti.
Pri sklapanju preklopimo naslone odmor-nika za noge i odmornik odgurnemo u žlje-bovima 26; u ostalom vrši se sklapanje kao i kod prethodnih stolica (lig. 13).
Stolica, koja je predmet ovoga pronalaska, kao što je to jasno iz do sada opisanog, može služiti kao stolica za vrt, za slikanje, za sport, ladju za bolnicu i za raznu upotrebu.
D granicama konstrukcije i funkcije mogu as naravno slobodno menjati karakteristike
naslonjače, predmeta ovog pronalaska a da se time sam pronalazak ne promeni.
Tako na pr. mogu biti unutrašnji vodeći žljebovi bočnih dolova naslona izobraženi prema svagdašnjem zahtevu.
Vodeći prsti smešteni na stražnjem kraju sedišta ne moraju biti sjedinjeni u jednu rudu već mogu biti izobraženi kao zasebni vodeći prsti.
U mesto sedišne osovine može biti upo-trebljen i po jedan sedišni čep (kao osovina) koji okretljivo spajaju bočne delove sedišnog rama, ukrsne noge i eventualno i podupirače.
Najzad može biti oblik naslonjače koja je predmet ovog pronalaska ili oblik njenih de-Jova, materijali dimenzije, proizvoljne, a mogu biti i dimenzienisane za dve osobe.
PATENTNI ZAHTEVI:
1.	Sklopljiva naslonjača (stolica) naznačena je jednim sedištem okretnim izmedju stražnjih ukrsnih nogu, sa po jednim na stražnjem kraju bočnih delova sedišta smešten im prstom, koji služi za vodjenje sedišta, sa pojedinim žljebom za vodeće prste, koji su žljebovi na unutrašnjim stranama bočnih delova okvira naslona koji se može obrtati između prednjih ukrsnih nogu i sa jednim produženjem bočnih delova okvira naslona preko osovine obrtanja, koje služi za ograničavanje pokreta pri otvaranj u stolice.
2.	Jedan oblik izvodjenja naslonjače prema zahtevu 1, naznačen sa jednim šedištem koje se hvata sa poprečnom letvom naslona i ima okvir sa bočnim delovima kukastog kraja.
3.	Oblik izvodjenja naslonjače zahtevane pod 1, naznačen sa produženjem okvira naslona koje se palvima naslanja na prednje ukrsne noge 1 služi za ograničavanje pokreta naslona.
4.	Oblik izvodjenja naslonjače prema zahtevu 3 naznačen sa produženjem bočnog dela naslona, koji se donjim svojim krajem hvata u zupce stražnjih ukrsnih nogu, te se tako naslanja na ove ukrsne noge i ograničava pokret naslona.
5 Kod naslonjače prema zahtevu 1—3 po jedan naslon za ruke, naznačen time, što se obrće oko potpornog čepa u bočnim delovima okvira naslona, po jedan podupirač okret-Ijiv oko sedišne osovine te po jedan zglob, koji služi za spajanje naslona za ruke i podupirača, koji su na istoj strani.
6. Naslonjača po zahtevu 4, naznačena time što ima po jedan naslon namešten u bočnim delovima okvira naslona; po jedan podupirač koji se može okretati oko potporne osovine na stražnjim ukrsnim nogama, koji se donjim svojim krajem hvata za kupce prednjih
vikrsnih nogu te tako naslanja na ukrsne 7. Sk lepljiva naslon j a.ni po zahtevu 1 nazna-noge, kao i po jedan zglob koji služi za	cena time, što ima jedan odmornik za noge
medjusobnu vezu naslona za ruke i podupi- koji se moža izvući i uturiti. vača na istoj strani.
/4c/pđfenfi brof f9l5.

■
v _ '-.V
- V '* .
.
: ! ■
-
(f
>

‘

' ■
'i




'■ #'
•/

I

Ad p s fen/’ 6 ra/ 7975.









p






* V
k








.

Ad patent bnoj 7975.











.
•
.



■




i


,=



>’v
*






'





'















U:


i-


; '
:
n.

-.'v'



Ac/p&fenf broj /9/S.
Fig. 11
12 19	21
15	6


Ad patent broj f9?5.
Fig. 12.