KRALJEVINA SRBA, HRVATA 1 SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLAS4 10 (1)

INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 15. APRILA 1924
PATENTNI SPIS BR. 1838.
Eduard Peter Theodor Reinholdowitsch Ulmann, inžinjer, Kopenhagen.
Postupak i naprava za stalno dobijanje tresetne smese i za dalje sprovodjenje i širenje tečne tresetne smese.
Prijava od 30. septembra 1921.	Važi od 1. avgusta 1923.
Pravo prvenstva od 7. decembra 1921,
Dobijanje treseta čini zbog toga naročite i svojstvene teškoće, što se stvarna masa treseta koja vredi, suva supstanca, nalazi u prirodi uvek sa velikim količinama vode, koja je sa tresetom vezana hemiski. U tresetnim barama dolazi, prema stepenu odvodnjavanja, na 100% gliba samo 10—15% suve supstance. Tiče se dakle pienosa i kretanja neobično velikih masa. Postupci, koji su do sada upotre-bljeni za savladjivanje ovog zadatka nisu uspeli čim se tiče izvodjenja jednog postroja sa velikim snagama, gorivom. Kako stari ručni pogon, tako i moderan sa ba-germašinama zahtevaju jedan tako veliki broj radnog personala, da je nemoguće izvesti jedan stvarni veliki rad. Ovde pomaže ovaj opisani postupak, koji dozvoljava, da se kontinuirano sa najmanjom upotrebom ljudske snage, prenose velike količine mase treseta iz jednog barovitog mesta u proizvoljno udaljena mesta za preradu. Naročito je od velike važnosti mogućnost da se mesto za preradu na pr. polje za sušenje, može postaviti dalje od mesta dobijanja, tamo gde su uslovi za vazdušno sušenje i dalje transporto-vanje dobivenog treseta najpovoljniji. Dalje znatne rdjave strane poznatog postupka kod ovog se potpuno otklanjaju. Tako ovdi nije potrebno odvodnjavanje baruštine i nezgodna prenosna srestva ne ulaze u upotrebu. Dalje ovaj postupak
daje mogućnost, da se takve baruštine ograde, koje imaju mnogo korenja, te se je do sada smatralo, da se ne mogu obraditi.
Postupak je obeležen time, što se pomoću inače već poznatog postupka iz-brizgivanja dobijena tečna tresetna masa prihvata pomoću jedne naprave za sisanje, u njoj se homogenizuje i tada sprovodi dalje, na primer odvodi u sušnicu, pa, pošto joj se u nekoliko oduzme voda, dalje obradjuje, na primer na samoj sušnici formira u busenje
Postupak dakle dozvoljava neposredno dobijanje tečne mase treseta iz baruština raznolikih vrsti koje se sa dosadanjim sre-stvima nisu mogle obradjivati, kao i lako homogeniziranje i dalje prenašanje dobivenih masa na mesto prarade. Ovde se daje mogućnot, da se mladji slojevi u barama, koji imaju manju toplotnu moć, mogu sa starijim slojevima od veće toplotne moći, pomešati u jednostavno testo treseta i tresetsk© polje može se tako obraditi da bara prestavlja zemljište koje se može obraditi.
Mašine, koje se upotrebljavaju kod ovog postupka kao i druge naprave, proste su, sigurne za rad, lako se sa njima služi i mogu se tako zgodno postaviti, da se bara može obradjivah bez opasnosti, po mašine i radenike. Česti kvarovi na mašinama usled korenja, stabla, kamenja i tome
Din. 10.—
sličnđ, potpuno otpadaju kod opisanog postupka.
Provodne cevi, koje dalje sprovode ho-mogenizovanu tresetnu masu, na primer odvode na sušnicu, sastavljaju se iz iz-vesnog broja cevnih komada, koji se lako mogu odvojiti jedan od drugog, a i ponovo spojiti ujedno, pri čemu se one postupno skidaju sa sušnice u meri, u kojoj se izvrši rasporedjivanje mase na sušnici, a spajaju se ponovo u nov provodni sistem na drugoj sušnici.
Oblik izvodjenja postupka je sledeči:
Špricanjem vodenoga mlaza, koji je pod jakim pritiskom, odvaja se iz bare čvrsta masa treseta koja se iskida. Isto se tako špricanjem odvoji korenje, drvena stabla ili tome slično, usled čega se mogu lako udaljiti, što dopušta stvarno dobijanje mase treseta. Sem toga špricanjem se dobija izvesna količina vode, potrebna za dalju preradu, koja je preduslov za dalji rad. Voda se može i na drugi način dodati, ali je gornja metoda najracionalnija
Tako spravljena tečno testasta masa, oslobodjena sviju većih čvrstih sastavnih delova, koja prestavlja mešavinu od čvrstih sastavnih delova treseta, tresetove vode, špricanje vode i vode iz zemlje, izvlači se iz bare pomoću jednog sisača naročite konstrukcije, pri čemu se masa besprekidno održava u kretanju. Čvrsti delovi se dalje sasitne, što se zbiva u si-saču za to udešenom ili na drugom mestu pozadi sisača. Masa se pri tom homogenizira i dalje odvodi pomoću cevnog voda ili kanala na mesto prerade.
U crtežu na si. 1—3 nacrtan je radni postupak sa instalacijama za njega potrebnim i to šematički, dok slike 4—12 pokazuju raspored u dva načina izvodjenja.
U slici 1 je jedan u rad uzsti deo bare, od koje se. u pravcu ucrtane strelice, odvajaju mase treseta pomoću naprave za špricanje s i pri tome mešaju sa potrebnim količinama vode za dalje sprovodjerje i homogeniziranje. Na ivici bare stoji na šinama sisač T, pomoću koga se testasta masa treseta isisava i dalje sprovodi. Pomoću cevnog voda D, koji se sastoji iz cevi d, masa se rasprostire neposredno na jedno polje za sušenje B, koje leži pored mesta za isisavanje ili se prenosi prvo u skupljajući sud S, koji je tačkasto naznačen, od koga se dalje odvodi pomoću jednog ili više vodova u polje za sušenje ili na koje drugo mesto za dalju ogradu. Može se kao što pokazuje si. 3, cevasti vod D višestruko razgranati i od glavne mreže D mogu se granati mreže D^, te se kroz njih mogu rasprostrti mase na jedno veoma veliko polje za sušenje.
Cevni vod D može se puniti sa više sisača. Ovi se sisači mogu, prema napredovanju rada, dalje voziti a da se pri tome rad na polju za sušenje ne prekida. Tečno testo izlazi na kraju cevnog voda i rasprostire se u jednom sloju po polju za sušenje ili na više polja za sušenje. Izlivanje iz sisača počinje na najudaljenijem kraju polja i članovi G voda, pojedinačno se postepeno odvajaju, odgovarajući napredovanju rada. Oni se po tom, na su-sednom polju B, skupe u jedan novi vod i ponova spoje sa glavnom mrežom, ako je predvidjen skupljajući sud ili ako njega nema sa sisačem, koji je na šinama odgovarajući pomeren. Cevni vod D sastoji se iz pojedinih cevi d koje se vezane pomoću flanši prosto polože na tle. Zapti-vanje izmedju tlanši vrši se samo od sebe pomoću testaste mase treseta, koja na va-zduhu brzo očvrsne. Naročito zaptivanje nije dakle potrebno. Na taj se način postavljanje i dizanje cevnog voda olakšava.
Umetauje skupijajućeg suda izmedju sisača i polja za sušenje daje znatne koristi na suprot direktnom prenosu od sisača ka polju za sušenje. Upotrebom skupijajućeg suda postaje postroj za prenos nezavisan od postroja za sušenje.
Polje za sušenje moži se postaviti na mestu, gde je zemljište i mesto za postavljanje jednog takvog polja naročito pogodno, što nije uvek slučaj u neposrednoj blizini postroja za prenašanje.
Usled mogućnosti, da se mesto za polje za sušenje može da izabere nezavisno od postroja za prenos, dobija se dalje jedna znatna korist u tome. što se postavljanjem polja za sušenje direktno pored mesta ze potrošnju (radionica željeznička linija) postiže velika ušteda u prenosnim troškovima. Na mesto polja za sušenje, mogu se u naročitim slučajevima sagraditi veliki zemljani rezervoari, u kojima masa duže vremena ostaje homogena. Isto tako upotreba skupijajućeg suda daje koristi, da naprava sa prenos na mestu dobijanja ima manje rada, te se prema tome može uzeti i lakša konstrukcija, pošlo ona ima da prenosi samo na kratka osto-janja. Usled toga ceo postroj biva lakši, što je od velike važnosti za postavljanje i kretanje po barovitom zemljištu. Osim toga kvarovi na polju za sušenje ne utiču na postroj za prenos i obrnuto.
Naprava, koja služi za usisavanje treseta tako je udešena, da ona rastresenu i sa vodom pomešanu masu drži neprestano u jednom dinamičnom stanju tako, da pumpa tera uvek jednu dobro skroz izme-šanu masu. Ova mešajuća naprava je dalje i jedno srestvo, pomoću koje se od sisača
odstranjuju veći čvrsti < letovi, kao korenje i tome slično, koji se ne mogu preraditi; njih prosto naprava odbaci.
Jedno dalje obeležje ove naprave je u tome, što ona količinu ne samo usisava i prenosi, već je i preradjuje, tj. sasitnjava
1	tare, te na taj način spravlja homogenu mešavinu od čvrstih i tečnih sastavnih delova, koji se onda dalje prenose na proizvoljno odstojanje ka jednom skuplja-jućem sudu, jednom mestu za sušenje ili tome slično.
U crtežu je naprava nacrtana u dva oblika izvodjenja u si. 4—11.
Ona se sastoji, kako pokazuje primer u si. 4—9 u stvari iz jedne turbinske ili rotacione pumpe, koja je izradjena na već poznati način sa više stupnjeva.
SI. 4. pokazuje jednu turbinsku pumpu sa 4 stupnja u vertikalnom srednjem preseku, od kojih 3 stupnja a imaju sasvim isto uredjenj“, dok donji stupanj a1 ima takav oblik, da njegov radni iii lopatični točak ima velike ulazne preseke, Svaki stupanj a sastoji se iz sprovodnog aparata 3, 5, (si. 4 i 6) i jednog prenosnog aparata 1, 2, 4 (si. 4, 7 i 9). Prenosni aparat se sastoji iz jednog prstenastog omotača 1 (si. 7), koji je na više proširen, u kome je na osovini 11 (si. 4) utvrdjen točak sa lopaticama, 2, 4. odgovarajućeg oblika. Sprovodni aparat sačinjava jedan liveni komad iz prstenastog omotača 3 i sprovodnih lopatica 5. Prstenovi 1 i 3 spoje se zavrtnjima u jednu jedinu turbinsku komoru. RoiPajuće glavčine 2, točkova sa lopaticama 4 drže se u propisnoj visini pomoću centralnih polja sprovodnih aparata 3. 5, koji miruju.
Upotrebom jednog prenosnog točka, koji se naviše kupasto širi i koji na gore ima duže lopatice 4, postiže se bolje dejstvo istog, jer se ovde iskorišćuje za prenos i centrifugalna sila, koja postaje pri obrtanju. Da brzina prenosnog srestva u unutrašnjosti točka sa lopaticama 4 ne bi pretrpela znatne ili preke promene, glavčina
2	ovog točka ima taki oblik, kao što pokazuju si. 4 i 9, da je prosečan presek za prenosno srestvo od prilike svuda isti. Na prošireni gornji deo radnog ili prenosnog dela 2, 4 svakog turbinskog stupnja naslanja se sprovodni aparat, koji je na više sužen. Sužavanje je takvo, da izlazni prečnik sprovodnog aparata odgovara ulaznom prečniku točka sa lopaticama sledećeg stupnja. Točak sa lopaticama prenosi masu treseta naviše u kosom pravcu ili pravcu oblika loze i uvodi je u sprovodni aparat, koji naleže, a čije lopatice 5 daju tečnosti opet vertikalan pravac kretanja. Pri stupanju mase treseta iz točka
sa lopaticama pumpajuće naprave, masa se pomoću lopatica 4 i 5 energično sa-sitni i istare tako, da se u cevni vod prenosi jedno ravnomerno testo.
Broj stupnja a turbinske pumpe ispašće u toiiko veći, u koliko je veća potrebna prenosna visina, odnosno u koliko mora biti krajnji prenosni pritisak. Broj stupnjeva mogao bi dakle u prilikama ispasti veći, no što je potrebno za proces sasitnjavanja mase. Pošto nekorisno sitnjenje i tarenje žiličastih sastavnih detova mase treseta znači štetnu upotrebu snage, preporučljivo je, da se broj stupnjeva turbinskih svede na najmanju meru potrebnu za tarenje mase, a da se prenosom pritisak, ako se ne može ovim brojem stupnjeva postići, izvede pomoću jedne druge pumpe.
Slike 10 i 11 pokazuju jednu kombiniranu pumpu, koja se sastoji iz jedne turbinske pumpe sa dva stupnja, a a1 i jedne centrifugalne pumpe 14, koja je pozadi ove i na istoj osovini 11, koja je name-štena u komori 13 pričvršćenoj sa omotačem 12 i koja kašu treseta, koju pumpa izdiže, baca u izlaznu cev 15 na kojoj leži kretni motor 16. Centrifugalna pumpa 13, 14, u kojoj se masa treseta više ne sasilnjava ili tare, potrebuje manju snagu, da bi stvorila jedan odredjeni prenosni pritisak, nego li opisana turbinska pumpa, u kojoj bi u svakom slučaju moralo sa-sitnjavanje da se vrši. Mogli bi se elementi, koji vrše usitnjavanje i homogeniziranje delimično postaviti i tek iza transportne pumpe, nezavisno od skele, koje nose sisaljku, na primer na skelama dizalice i kretati ih naročitim pogonom. Tada sisaljka postaje lakšom, a pogoni mogu u svakom slučaju dobijati podesnu brzinu.
Pumpe (si. 4 i 10) mogu biti sastavljene samo iz stupnjeva a. Ali je celishodnije, da se prvi i najdonji stupanj a1, odnosno radni elemenat ovog stupnja tako izradi, da je ulazni presek za prenosno srestvo veliki. Ovo se može, kao što pokazuje si. 4, 8 i 10, na taj način postići, što se ovaj stupanj a1 sklopi iz jednog sprovodnog aparata 3, 5 gore opisane vrste i iz jednog prenosnog aparata, koji se sastoji iz jednog cilindričnog omotača 6, jedne glavčine, koja se naviše širi i prenosnih lopatica 8 izlivenih na omotaču i glavčini. Brzina prenosnog srestva rasti u kanalima pomenutih elemenata, a potom ostaje gotovo stalna. Radi daljeg povećanja ulaznog preseka moglo bi se u mesto cilindričnog omotača 6 upotrebiti omotač, koji se na niže konično širi.
Na donjem kraju turbinske pumpe i to direktno ispod oštro izvedenih ivica 8’ lo-
patica 8 nameštena je jedna ili više stal nih eventualno zupčastih oštrica 9. Ove se sečice utvrde za omotač 3 bližnjeg sprovodnog aparata pomoću segmenta 10. Zajedničkim dejstvom sečica 9 i 8’ sa-sitne se gruba strana tela pre no što udju u pumpu.
Jedna dalja naprava, koja je za sisajuću pumpu treseta od naročite važnosti, sastoji se u tome, što se donjem kraju osovine 11, koja prodire omotač pumpe namesti jedan prenosni točak 2’, 4’ (slika 4 i 10) i to izvan omotača, koji veliko ko-madje korena udaljava ( d pumpe, a istovremeno kašu treseta tako meša, da pumpa gotovo uvek usisava mešavinu od skoro uvek jednakog sastava i konzistence
Opisana naprava za prenos i sasitnja-vanje nema šišajući ventil i ne može se zapušiti, pre puštanja u rad ne mora se puniti i može da radi u masi, koju prenosi bez ikakve zaštitne mreže. Pošto pumpa dejstvuje u isto vreme, kao mašina za sa-sitnjavanje i mešanje to kod nje otpadaju naročiti mlinovi za treset i druge mašine, koje su bile potrebne za obradu treseta.
Naprava se tako ebesi bilo na jedan kraj preko bare razapetog užeta ili na jednu noseću sektu, da se može spuštati i dizati. Na izlaznom kraju pumpe nastavljaju se cevni vodovi, koji se mogu savijati ili su na prekret, a koji vodi masu treseta na željeno mesto.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za dobijanje i preradu treseta naznačen time, što tečna tresetna masa, dobijena po inače poznatoj metodi isisavanja, biva primana od jedne naprave za sisanje, u njoj se homogenizira i zatim dalje prenosi, na primer odvodi na jednu sušnicu, i, pošto joj se oduzme jedan deo vode, obradjuje dalje na primer, ležeći na sušnici, formira u busenje.
2.	Postupak po zahtevu 1 naznačen time, što se tresetna masa sprovodi od mesta dobijanja pomoću jedne ili više sprovodnih cevi u rezervoar za izjednačavanje, a odavde se uvodi u jednu ili više sprovodnih cevi za sušnicu, ili se pak od mesta dobijanja neposredno uvodi u sprovodne cevi za sušnicu, rasprostire se
u jednom sloju na ploči za sušenje, i, pošto joj se oduzme jedan deo vode, formira se, ležeći na sušnci u busenje, pa se onda suši.
3.	Postupak po zahtevu 1 i 2 naznačen time, što su provodne cevi za sušnicu sastavljene od izvesnog broja cevnih komada, koji se lako mogu jedan od drugoga odvojiti i ponovo složiti ujedno, pri čemu se oni mogu sa sušnice postupno skidati, u meri, u kojoj se razastiranje mase na sušnici vrši i ponovo sklopiti u nov provodni sistem na drugoj kojoj sušnici.
4.	Postupak po zahtevu 3 naznačen time, što se cevi redjaju jedna pored druge na podlozi pomoću obodni ■ zubaca, a hermetično se spajanje postiže same tresetne mase.
5 Naprava za izvodjenje postupka po zahtevu 1—4 naznačena time, što ima spravu za sisanje, koja sadrži delove za usitnjavanje, koja siše tresetnu masu iz-mešanu s vodom, usitnjava je, homoge-nizuje i sprovodi dalje.
6.	Naprava po zahte vu 5 naznačena time, što ima jednu turbinsku rotacinu pumpu, koja se, prema inače poznatom načinu, sastoji iz više sekcija, od kojih se one, koje sadrže pokretne lopatice, proširuju na više končno, dokle se one što sadrže lopatice vodjice, sužavaju na više, pri čemu je najniža sekcija jedan dovodni element s većim ulaznim presekom, no ostali elementi snabdeveni s lopaticama \odjicama.
7.	Naprava po zahtevu 1 i 2 naznačena time, što je u pumpi rasporedjeno samo onoliko elemenata za usitnjavanje, koliko je potrebno za homogenizovanje tresetne mase, a iza toga još jednu centrifugalnu pumpu, koja proizvodi pritisak za transpor-tovanje mase, pri čemu iza pumpe za transportovanje mogu biti rasporedjeni još i elementi za usitnjavanje i homogenizovanje.
8.	Naprava po zahtevu 1 i 3 naznačena time, što je ispod dovodnog elementa ne-mešten jedan točak s lopaticama ili tome slično, koji masu za usisavanje neprestano održava u kretanju, meša je, a otklanja od pumpe veće čvrsto komadje, koje ne treba da bude usisano
^	/У //S7///У-/////У////'s■





■


v


.... • ....
)
- ' -
.


■





:	I '

Acf pafenf broj /330.
m__/





.








I'lgrjo.
Ad pafenf broj IS38.

'