Poštarina plaćena u gotovom
Godina IX. Broj 30.
U Zagreb« 30. Jula 1937.
Poleđini broj Din. 1.—
Uredništvo i uprava ZAGREB, MASAKYKOVA 28a Telefon 67-80 Uredništvo in uprava za Slovenijo in slovenski del Julijske Krajine LJUBLJANA, Erjavčeva 4a
B! S¥
mm
Pomo-zimo da list izlazi na 6 strana
GlASItO SAVEZA JUGOSIOVENSKIH EMIGRANATA U JULIJSKE KRAJINE
Okupljanie na^e omladine
Svi mi, koji želimo i radimo na tome, da naš emigrantski pokret izadje iz dosadašnje rezerve i da se trgne iz dosadašnjeg mrtvila, svi mi koji smatramo da je u našoj emigraciji potreban preporod i da se ona počne baviti radom, koji proizlazi iz jasno ocrtane emigrantske ideologije, u kojoj je sa par riječi rečeno sve što mi hoćemo, sa velikom radošću pročitali smo vijest o okupljanju naše omladine u Zagrebu. Mnogi je od nas pomislio pri tome: Bolje ikada nego nikada!
Svima, koji sa pažnjom prate emigrantski pokret, bit će poznato, da je već ranije bilo pokušaja organizovanja emigrantske omladine, šta više, da je u našim većim emigrantskim centrima postojala orga-nizovana emigrantska omladina u sekcijama pojedinih organizacija. Znamo i to, da je vijek toj omladini nažalost bio kratak i da je nestala sa pozornice još prije nego li su njen rad i njen glas došli do izražaja u našoj emigraciji. Zašto? Možda zato, što je u omladine vrela krv. što je ona impul-zivnija, sa više inicijative i odlučnosti, spremna na sve pa i na žrtve, pa nije kao takova kod starijih naišla na razumijevanje, a još manje na podršku.
Budjenje naše omladine mora se svakoga najugodnije dojmiti, osobito pak danas, kad naša emigracija, organizovana u emigratnskim društvima u glavnom stagnira i zauzima »stav iščekivanja«.
da omladina živi i da postoji, već i na djelu. Omladina to želi, ona to hoće, omladina to mora!
Omladina naše emigracije treba da stupi na pozornicu i da na svoja pleća preuzme teret emigrantske borbe, jer starijih polako nestaje, a neki se i povlače.
Nije namjera predbacitati starijima, jer su oni za tih 10—15 godina života naše emigracije mnogo, vrlo mnoga učinili. To valja lojalno priznati. Ali valja otvoreno reći i to. da su u svom radu i grešili isto tako, kao što će grešiti i mladji. Naša omladina medjutim, koja je i do sada sa-radjivala sa starijima, imala je prilike da uoči razne greške i da uvidi pogrešan put, kojim se išlo, pa joj neće biti teško izabrati si put, kojim mora poći. U toliko je dakle i njen položaj lakši, jer pred sobom ima iskustvo, jednu dobru školu.
Niko neka ne misli, da se ovdje postavlja granica izmedju starih i mladih, ili da je riječ o nekoj borbi izmedju njih. Ne, toga ne smije biti i nije potrebno. Ide se samo za tim, da se omladini, koja se budi, pruži prilika da se istakne da djelu i u borbi za prava našega naroda, za ostvarenje zajedničkih ciljeva i ideala. Pri tome neka ne bude zamjere, što se ukazuje na greške starijih, jer ako želimo uspjeha, moramo biti iskreni i istini u oči pogledati.
Valja imati na umu, da omladina naše emigracije nije što i omladina kojeg doma-
ćeg, recimo patriotskog društva. Naša omladina, t j. emigrantska ima svoj poseban zadatak, izvršenje kojeg je skopčano sa mnogim teškoćama, i teško prolaznim putovima. Kako će riješiti taj problem i kako će preći taj put, to je poglavlje za sebe. Nije li omladina sama u stanju da riješi taj problem, ona ne smije stati, već mora naći puta i načina, da doprinese njegovu rješenju. Naša omladina ima i u budućnosti da kaže svoju riječ. Za .to vrijeme ima da se spremi, kako bi bila sposobna za žrtve, koje se od nje budu tražile, na žrtve, koje od njih traži , sama stvar. Žrtve u pravom smislu te riječi.
Krajnje je vrijeme, da naš emigrantski pokret oživi. Oživiti će ga jedino svijesna, borbena i neustrašiva omladina.
Neka zato pokušaj omladine u Zagrebu ne ostane lokaliziran. Neka ne ostane samo kod pokušaja. Odbacimo stav »iščekivanja« jer to nije pravi put! Zar smo toliko godina čekali i toliko vremena izgubili da u danom momentu zauzmemo stav iščekivanja? A što ima da čekamo tim stavom iščekivanja? Možda bolja vremena, kada ćemo opet čekati zgodnu priliku, pa da zauzmemo ponovno stav iščekivanja.
Omladino u se! Probudi se, kaži svoju riječ! Omladino trgni se, preni iz sna sve one. koji spokojno spavaju 1 čekaju! Omladino na posao, u borbu, jer tvoje vrijeme je tu!
VELIKE SVEČANOSTI U PULI
U KOJIMA SU DEFILIRALI ISTARSKI SELJACI
Pula, jula 1937. — U Puli je 11 o. mj. održana velika svečanost sa seljacima. Tog dana su sakupili u Puli oko 10 hiljada seljaka u narodnim nošnjama. Prisutan je bio duca di Spoleto, Angelini, pretsjednik Konfederacije zemljoradnika i svi vojni i civilni iodličnici.
U areni su održani govori, a iza toga se formirala povorka sa simboličkim kolima i natpisima, medju kojima su se Isticali natpisi: — Vogliamo Duce in Istria — (Hoćemo dučeta u Istri!)
Tog dana je bila i izložba vina.
Upada u oči da su na tu svečanost doveli većinom seljake iz talijanskih gradića i ono par sela (šišana, Bala, Ga-Užane, Vodnjana), ali je bilo i nekoliko naših u narodnim nošnjama, a naročito su se isticali Perojci.
PREMETAČINA" RÀDI PARADE D RIMU
Vodice, jula 1937. — Kao je svuda kod nas vod jena velika propaganda da naše žene i ljudi idu u narodnim nošnjama u Rim na poklonstvo, tako je bilo i u našem selu. Kod nas su se odazvali jedino dvojica, i to Hrvatin Franjo, trgovac i njegova sestra, ali i oni pod pritiskom njihova šogora Fakina iz Livada.
Ali i to je imalo svoj uobičajeni završetak. Karabinjeri su, naime, proveli premetačinu u kući njihova ujaka Ribariča, jer da se on tobože protivio da Hrvatin i njegova sestra idu u Rim. Nisu mu, naravno ništa našli, pa su mu strogo zaprijetili da se ne miješa u njihove poslove.
Ribariču-su pred malo vremena oduzeli dozvolu za dućan i gostionu.
Da bi naša omladina, prije nego li da maha. svome radu, u tome uspjela, ona treba da zna što hoće. S time mora već u početku biti na čistu. Kompromisa ovdje nema i ne može biti!
Tri velike vojne v dveh desetletjih
Omladina mora biti složna, jer će u protivnom slučaju i ovaj pokušaj pasti u vodu pa će se opet čekati »zgodna prilika« ili koji dogadjaj, koji nam neće ići u prilog, i za trenutak nas osvijestiti, pa da opet zauzmemo »stav iščekivanja«. Samo takova omladina doći će u našoj emigraciji do izražaja, samo na taj način zauzeti u našoj emigraciji mjesto, koje joj ide. Stariji će morati omladini ustupiti mjesto kraj sebe, jer je omladina svježija, još neiscrp-Ijena, puna snage, poleta i volje za rad.
Sto se naša omladina budi — i ako kasno — i što se čuje njen glas, to je dobro i za sve nas utješno, jer su stariji premoreni i bez onog poleta, a koji bi trebao da prožimlje svakoga u borbi oko postizavanja našeg cilja. Taj polet može da nadomjesti i da vrati samo omladina.
Današnja omladina, koja je odrasla i odgojena u novom duhu, koja sve drukčije shvaća, jer je liberalnija, vidi u pretstav-nicima društva jedino saradnike. Stoga je naša omladina slobodnija, svoje misli i ideje otvoreno izražava, usudjuje se čak i kritizirati, što joj se zamjerava i uzima za zlo. Stoga će netko nazvati omladinu neposlušnom, nediscipliniranom, nezadovoljnom itd. I to samo zato, jer neće i ne može uvijek aplaudirati i prihvaćati ono, što recimo, neko od starijih predloži fli zaklju-2i. Današnja omladina se ne slaže sa zastarjelim metodama. Ona stoji na stanovištu, da njen rad ne mora biti skučen samo u društvenim prostorijama, izmedju četiri zida. Naša omladina ima sva prava i sve kvalifikacije kao i stariji, da uz njih vodi odlučujuću riječ u našem emigrantskom Pokretu, u našoj borbi. I to s punim pravom, jer je i ona prošla kroz kalvariju stradanja, kroz tamnice i logore. Zar iz sredine naše omladine iz Julijske Krajine nisu nikli junaci i heroji. Nije Ii zar naša omladina dala Oortana, Bidovca, Bratuža i tolike druge?
Omladini, koja je na tako vidan i ubjed-Ijiv način dokazala da je sposobna boriti se i za Pravdu doprinašati svaku žrtvu, valja širom otvoriti vrata i dati joj prilike da se istakne, ne u toliko, da se može reći,
Zadnji dve desetletji posega Italija od vseh evropskih držav najbolj vneto preko svojih meja. Sprva, v svetovni vojni, je bilo treba sicer to poseganje šele nekoliko izrezati in izsiliti. Kasneje pa so njeni posegi postali že nekoliko samo ob sebi umevni, »utemeljeni« po vsem notranjem političnem in gospodarskem razvoju in celo organizirani vnaprej. Važno je sedaj premotriti ali so bile vse te akcije preko meja države, večinoma vojaškega značaja, državi v korist, ali bi se morda iz vsega našel kak drug izhod, ki bi morda imel druge, celo ugodnejše posledice za Italijo v vseh ozirih, zlasti v moralnem in gospodarskem pa tudi v političnem. Mislimo pri tem le na tri velike vojaške posege v dveh desetletjih: svetovna vojna, abesinska ekspedicija in sedaj poseganje v špansko državljansko vojno, kjer stoji Italija kot zastopnica in braniteljica takoimenovane nacionalne, fašistične Španije. Nekoliko pogledov nazaj in pa v položaj, nam bo deloma razjasnilo to vprašanje.
Izmed evropskih velesil je bila Italija skoraj zadnja, ki se je notranje enotno organizirala ter ustvarila skupno politično in gospodarsko organizacijo države na vsem polotoku. Ta enotnost in pa zunanji vplivi •kapitala, zlasti na razvoj industrije, so jo prav kmalu privedli do neke točke, kjer je morala stopiti v borbo z drugimi kapitalističnimi velesilami, zlasti ko je prej že spoznala, da iz svoje zemlje ne more zadostiti vsem velikim zahtevam in potrebam razvoja, ko je spoznala, da je njena lastna produkcija, pa tudi konzum, ob istočasnem nizkem nivoju mas, v skoro fevdalnem sistemu, prepičla. Kapital je v industriji prenesel kratkomalo ves sistem od zunaj, kolonski sistem v kmetijstvu pa je posredno s tem tudi ostal. Tesnost v razvoju je postajala vedno večja zlasti še. ko je vedno bolj naraščalo število prebivalstva. Nujna posledica tega je bila, da se ob danih nespremenjenih notranjih razmerah ubere pota, po katerih so šle vse kapitalistične velesile že prej. A Italija je to storila v čisto drugih okoliščinah. Iskanje »prostora pod soncem« je postalo tudi za Italijo »živ-lienski« problem. Ta potreba je pognala Italijo v svetovno vojno, v Libijo, v Abesi-nijo, danes pa v Španijo. To »iskanje« pa se v danih okoliščinah še ne bo končalo in zaključilo. Pogledati moremo le relief, ki ga je dal Mussolini vklesati v mramornato ploščo na Imperialni cesti (Via dell'Impero) v Rimu in ki kaže meje do katerih mora segati rimski imperij, to je do mej. ki jih je obsegal stari Rim v času svoje največje moči za Trajana v 1 stoletju po Kr. Prišli smo do tega, da je prevzel v izvrševanju ta program fašizem, po svojem vodji.
Toda ta pot ni lahka in okoliščine pod katerimi se izvaja in naj bi se izvajal ves program, so vse prej kot ugodne, bolje rečeno: vedno bolj in bolj nasprotne ciljem fašistične zunanje sile. Nasprotja so zunanja in notranja, to je taka, ki se javljajo v odnosu Italije do drugih držav in pa taka, ki izvirajo iz notranjih razmer, zlasti vsled položaja, ki ga zahteva taka borba v notranjosti države in posledice, ki jih pušča vsak tak poseg znotraj države.
Poglejmo na kratko le notranje posledice zadnjih vojn in vojaških akcij, pri katerih je na en ali drug način morala sodelovati vsa država, ali vsaj čutiti vojno stanje. Zunanji uspehi Italije niso bili veliki, še daleč ne taki. da bi zadovoljili in zadostili vsem zahtevam. Notranji položaj pa je bil po vojni naravnost strašen. Neorganiziranost, lakota, štrajki. moralna depresija, nezadovoljstvo ... Kriza, ki je po vojni nastala, je dobila naravnost revolucionaren značaj. Notranji dolg je narasel od 15.718 miljonov 1 avg. 1914 na 89 miljard koncem vojne, zunanji pa na 4,5 miljard, škode je pustila vojna za 12 miljard. 750.000 padlih, nad miljon invalidov, vse to je večalo nezadovoljstvo do skrajnosti. Vojna je dalje uničila pet najrodovitnejših provinc, novo pridobljene pokrajine pa so zahtevale le žrtve. Ker so se afriške province med vojno skoro odtujile, jih je bilo treba na novo pridobiti z vojaško akcijo. Socialno povojno razvalino je nekaj let uspevanja le deloma popravilo. Na dnu se je vleklo v bistvu vse zlo, ki ga je vojna pustila in udarilo na dan ob ponovni krizi zadnjih let ter jo še povečalo. Lahko je tudi, da se država od vojne dalje ni več mogla postaviti na temelj razvoja, ampak razkroja, ki jo je počasi, a gotovo gnal v nove in težke čase.
Sledila je »ekspedicija« v Abesinijo, ki je drugič zahtevala skrajno napetost vse države na vseh poljih ob doprinašanju novih žrtev. Edina afriška svobodna država, kjer so si sicer evropske velesile razdelile «interesne sfere«, je padla, a notranji razkroj se je pri napadalcu nadaljeval. No-trnji dolgovi so zopet poskočili na nad 120 miljard, zunanji na 30—40 vštevši one. ki so nastali med obema vojnama. Čeprav ljudske žrtve niso bile v primeri z »uspehom« tako velike, je abesinska vojna zahtevala strašne zgube in žrtve. Za leto in čez je zastal ves gospodarski razvoj in vse ie bilo usmerjeno v eno. Kdaj se bodo vse te investicije izplačale, je vprašanje. Eno je jasno, da sb danes posledice negativne in težke ter so za mnogo poslabšale notranji položaj v vseh ozirih, zlasti pa so odprle še bolj oči ljudem, ki so začeli spregledovati smer in značaj fašistične politike in oblasti. Danes ni rešen še niti eden od problemov, ki bi se moral rešiti. Rešilo se
je morda le nekaj industrijskih in finančnih mogotcev, ki so z vojno in po vojni dobili novih možnosti za plasiranje svojih kapitalov. Ljudstvo je padlo za stopnjo niže pod večji pritisk in prišlo še ob zadnjo svobodo.
Mednarodni položaj je bil ob abesinski vojni izredno napet in le slučaj, lahko rečemo, je rešil Evropo pred katastrofo. Ta pa ni bila odstranjena, ampak se je kmalu znova pokazala in to ob španski državljanski vojni, ki se je do danes razvila v pravo mednarodno vojno, v katero je posegla tudi Italija pod geslom obrambe sveta pred boljševizmom, a z željo da pride do španskih bogastev in spodrine tekmece z morij, ki jo obdajajo. Sedaj smo sredi te vojne in posledic v teh razmerah še ne moremo predvidevati, zlasti ne zunanjih, da se ne vštejemo, kot smo se ob abesinski vojni. Eno pa je, da Italijo to stne. do sedaj že okoli 7 miljard. da mora vzdrževati armado 100.000 ljudi, da padajo žrtve (samo v eni bitki pri Madridu jih je padlo več kot po uradnih poročilih v abesinski vojni), da je število invalidov izredno visoko in da se notranji položaj slabša in slabša. Tudi če si Italija zagotovi zmago v Španiji, ali pa generalu Francu pripomore do nje, bo njeno gospodarstvo in vpliv le začasen in se ne bo nikoli splačal z ozirom na ogromne žrtve, ki jih zahteva od Italije. Svet se razvija in nemogoče je, da bi razvoj po končani vojni zastal. Zlasti je nemogoče, da bi bil svet vedno pod takim pritiskom sile. kot je danes.
Ogromne žrtve, ki jih je italijansko narodno gospodarstvo v zadnjih dveh desetletjih žrtvovalo zato. da se v razvoju ni ganilo naprej, temveč šlo nazaj, da se je položaj mas poslabšal, bi se dale investirati brez dvoma lepše in boljše v prospeh ljudstva. kot pa so se z vojnami in pa že s samimi pripravami zanje. Toda to so le materijalne zgube. Fašizmu je treba priznati, da je znal politično razgibati mase italijanskega ljudstva do skrajnosti in vpreči njegovega duha v neki smeri. Posebno vprašanje pa je. če je taka »uniforma« duha v taki obliki kot se izvaja, res v smislu razvoja. Vsa ta vprašanja, ki gredo iz glavnega, nam po dvajsetih letih borbe ene velesile za »prostor na soncu«, jasno kažejo. kako so se vsi važni problemi države rešavali tako. da so kljub vsem žrtvam problematični, negotovi. Že to je težka ugotovitev. Po vsemu pa, kar smo navajali, pa lahko sklepamo, da so bili problematično rešavani. ampak celo rešavani negativno in v škodo države. Tako bodo vse tri velike vojne, ki so se pred nami odigrale in ki se odigravajo, ostale pečat na generaciji, ki ni našla drugega načina iz zagate, kakor to. da je ljudstvo pognala v smtt in uničevanje.	jj.
NAŠA EMIGRACIJA
Na naà članak: ^Podjela rada a ne ideološka podjela« primili smo ove članke i objavljujemo ih uz iste primjedbe kao i do sada u ovoj rubrici.
— Ur.
Naše je glasilo u svojem broju od 16 jula donijelo članak pod gornjim naslovom, u kojem se ističe, kako pojedinci troie pi'ije svega ideološko opredjeljenje umjesto podjele rada. Sa mnogim se stvarima u članku ne možemo složili. Sa pitanjem našeg problema svaki bi emigrant morao biti na čistu. On je jasan i odredjen bez razlike da li smo mi kao pojedinci pripadnici ove ili one ideologije ili čistog jugoslavenstva M hrvatstva i slovenstva. Ne bi se smjelo uskogrudno stivatali pitanìe Istre. Ni sa čisto hrvatskog, ni sa čisto jugoslavenskog stanovišta. Naše opredjeljenje u tom pravcu je stvar pojedinca, stvar savjesti, stvar neosporno i sredine u kojoj kao pojedinci živimo širom Jugoslavije. 1 ne može se vidjeti nikakvo zlo ako ljudi ove ili one ideologije rade sa stvar Istre.
Pitanje Istre mòra svima podjednako bili sveto i uzvišeno i tu se zaista slažemo sa piscem članka da treba utvrditi podjelu rada i to sa mnogo širokogrudnosti i uvt-djavnosti prema ideološkom shvatanju druga emigranta. Ipak ima zablude u tome da je sva svrha našeg rada ili na treba da bude antifašistička. Mi to čak niti ne moramo bili. I ne mora bili tvrdnja lačna da če se samo sa nestankom fašizma riješiti naš problem.
Nas se
kao emigrante ne mora ticati mnogo tko je na vlasti i sa kakvom ideologijom, osim u toliko u koliko se više može postiii za stvar Istre! Svaki narod i država vodi brigu o svojem uredjenju. Mi znamo što je problem Istre i kako bi ga lako riješili kad bi od nas zavisilo. 1 tu se slažemo sa piscem članka da bi djelovanje prema struji koja je pojačala nasilje trebalo biti jače, ali ne i jedino. Ja n. pr. mislim, da stvar Istre treba promatrati sa čisto jugoslavenskog nacionalnog i državnog stanovišta, ali dozvoljavam da za stvar Istre može učiniti mnogo i onaj koji stoji na ideološkom stanovištu hrvatskom ili slovenačkom. Drugim riječima u stvari Istre ne bi smjelo biti ni starih i mladih, ni pristaša ove, ni one ideologije, već bi ovi morali biti na jednoj, apsolutno jednoj liniji. I možda je baš stav promatranja probudio t budi mnoge. Po-smatranje i čekanje može imati i dobrih i loših strana, a možda više loših nego dobrih. Mnogi malodušnici, koji su klonuli i duboko sagnuti glave za stvar Istre ne mogu biti od koristi, a svi ostali koji nisu malodušni morali bi zaista da se nadju i podijele rad.	Prikodražan.
Treba ići naprijed!
Gradjanske demokracije dižu se u obranu kulture i napretka. Fašizmi ugrožavaju progres. Njihova bahata nasrtljivost nailazi na protunavalu Nema »propasti zapadnoevropske civilizacije«. Pozitivne snage se okupljaju i organizuju za odlučnu borbu protiv fašizma. Naša emigracija ne ostaje izolirana van toga značajnog društvenopo-litičkog gibanja. To je dokaz naše životne snage.	'
Postavlja se pitanje: zašto tek sada? Ko je kriv, da se tek danas aktivira naš pokret? Da U vodstva naših emigrantskih društava, samo ona Hi i emigracija uopie? Svi smo mi krivci, koji više koji manje. Medjusohna trvenja, lični interesi, simpatije i antipatije, to je krivo. A rad* se o: biti ili ne biti.
Razvitak emigrantskog pokreta je nazadovao. Mi smo se uspavljivali, kao premoreni teškim radom. Opasno mrtvilo Poučavalo se uz deklamacije, pljuskave riječi i fraza o nama i »sirotici Istri«. Agenti onih preko mogli su da spavaju mirno i da uživaju Judine srebrnjake. Odzvonilo im je. Zapad Evrope se je zapalio. I Jugoistok se budi. Ili postepeno nestati u moru »doma čih« ovdje i izgubiti vezu sa storim, krajem i našim narodom u njem. ili se trgnuti, okupiti i zbiti redove. Izabrali smo potonje. Ostajemo i ostali čemo emigranti do konačne pobjede. Organizovani odigrat ćemo znatnu ulogu u cijelom tom gibanju. S nama je pravica i ako gdjegdje protiv »prava«. Uz nas je naš narod, njegove simpatije » stvarna težnja da nas svestrano pomogne. Udruženi, povezanim snagama, sijati ćemo zdravo sjeme. Naše žito pomoći će nam do ko vučnog cilja. Doma smo kopali crvenicu zemlju i u znoju jeli gorki i tvrdi kruh. Oni izmedju nas, koji toga nisu doživjeli, teško nas razumiju, još teže će u naše kolo Gore po njih. Historija će pitati račun: Gdje ste. bili? Uto je učinila emigracija?
Teški malj historije udarati će dalje pregaziti one koji zaostalu, i kovati novi život, ljepšu i bolju budućnost našoj djeci • svjesnoj emigraciji...
VOJNICI I RATNI MATERIJA* 17 RIJEKE ZA ŠPANIJU Rijeka, jula 1937 - U jedan sat _po ponoći 15 o. mj. otišlo je sa riječke zc-Ijezničke stanice oko 200 »dobrovoljaca« za španiju. Bili su obučeni u sive vojničke uniforme. S njima je otišlo 8 poljskih topova, 4 manja auta, 3 kamiona i 4 vagona municije i ostalog ratnog materijala.
Vojnici su otišli javno i pri odlasku su pjevali.
GRADIŠĆANSKI HRVATI i KORUŠKI SLOVENCI
0 XIII. KONGRESU NARODNIH MANJINA
Glasilo Slovenaca u Koruškoj »Koroški Slovenec« donosi u posljednjem broju uvodnik »13. manjšinski kongres«, a tako isto pišu i »Hrvatske novine«, glasilo Gradišćanskih Hrvata, na uvodnom mjestu o posljednjem manjinskom kongresu. Ali dok smo mi u posljednjem broju zauzeli negativan stav prema radu dosadanjih kongresa, dotle oba glasila naših manjina u Austriji pišu mnogo opreznije o radu kongresa. Gradišćanske »Hrvatske novine«, u skladu sa svojim lojalnim austrppatriotskim stavom, iznose ciljeve manjinskih kongresa i ne kritiziraju njihov rad, već traže jedino da se sa manjinama bolje postupa. Taj stav Gradišćanskih Hrvata je razumljiv, ako se ima u vidu njihov geografski položaj koji isključuje svaki iredentizam, kao i duhovnu orijentaciju te naše manjine, koja je sa svojim organi-zacijema uklonjena u austrijsku državnu organizaciju i koja je svojim apsolutno lojalnim držanjem prema državi i prema vladajućoj stranci uspjela da postigne neke koncesije na prosvjetnom polju: »Hrvatske novine« tumače ovako ciljeve kongresa narodnih manjina:
»Ca hoće kongres narodnih manjin? Hoće to da se medsobni žitak med narodi jedne države postavi opet na pravedne temelje. Kongres ishaja iz toga stališča, da vsaka narodnost ima naravno pravp, da si čuva svoju nacij onalnu eksistenćiju. Zato kongres odbija nacijo-nalno izjednačenje kot i takov pritisak, s kim se hoće narodne manjine iz njihove dosadašnje domovine izrivati ili nje njihovoj narodnosti odtudjiti. Kongres nadalje ima osvidočenje, da su vsi narodi i deli naroda, je li pripadaju narodnoj većini ili narodnoj manjini, neraz-vežljivo svezani s domaćim tlom, ter imaju jednako pravo na zasiguranu eksistenci ju u njihovoj domovini. Kongres nadalje stoji na tom, da je nacijonalno-kulturna sloboda razvijanja jedan etički princip, ki je merodavan za odnošaj jednoga naroda prema drugomu ili naroda prema državi. Ovi princip neka se sledi u zakonodavstvu i u praktičnoj upravi, pak neka se iskaže u nutamje-državnom kot i medjudržavnom pravu.
Osebujno pak se trsi kongres narodnih manjin delovati u tom smislu, da bi se oštro držale internacij onalne odredbe za čuvanje narodnih manjin, zadržane u mirovnih pogodbah, pak da ove odredbe priznaju i držu takaj i one države, kim nisu bile polag mirovnih pogod-bov naložene, i konačno da bi Društvo narodov za istinu branilo i garantiralo pogodbe za narodne manjine. Povoljno občinsko uredjenje pitanja europskih narodnih manjin največ od toga odvisi, je li Društvo narodov kot garant manjinskih pravic svoje dužnosti ispunjuje i je li se pojedini kotrigi Društva narodov za ov cilj zadostnem energijom zalaže ili ne«.
Spominjući govor lorda Dickinsona na kongresu u kojemu je istakao da je Društvo naroda zatajilo i u pitanju manjina, »Hrvatske novine završavaju:
»Kako potribno je, i kako je jur zadnja ura, da se potribovanja narodnih manjin zadovolju, kažu nam ponovič pripetenja zadnjih tajednov, u kih je nezadovoljnost narodnih manjin na jednoj i tlačenje njihovih pravic na drugoj strani uzrokovalo nemir i uzbudjenost med državami i narodi. Neuslišene prošnje narodnih manjin i njihovo tlačenje bilo je jedan izmed najvažnijih uzrokov svitskoga boja, a to spoznanje mora biti
državam stalno opominjujući nauk za sadašnjost«.
»Koroški Slovenec« iznosi u početku razloge zašto je kongres održan u Londonu. Ti razlozi su po »Koroškem Slovencu« slijedeći:
»London je danes središče največjega imperija sveta. Njemu so podložni nadstomilijonski narodi in vsa ta mnogoštevilna ljudstva Velike Britanije živijo neovirano svoje lastno kulturno življenje, njih jezik, šege in narodnostne posebnosti je Anglež vedno visoko pošto-val. Tej moralni sili se pridružuje materialna moč Londona, zakaj angleški denar, angleško brodovje in orožje in z njim zvezan politični vpliv igra v vseh evropskih zadevah odlučojočo vlogo. S svojim letošnjim kongresom v Londonu so hotele manjšine podčrtati pravnopoli-tični pomen Anglije radi njenih vzgled-nih odnosov do podložnih narodov in jo obenem opozoriti na vedno bolj skelečo evropsko rano, na nerešeno manjšinsko vprašanje«.
Nadalje iznosi da u Evropi živi preko 40 milijuna narodnih manjina bez_ pravne i stvarne zaštite, a manjine, kaže glasilo Slovenaca u Koruškoj, bezuvjetno priznavaju nedotakljivost državnih granica, ali zahtjevaju da im država garantira nesmetan slobodan razvoj, da ih zaštiti pred tlačenjem i zapostavljanjem. Kongresi traže obaveznu zaštitu manjina za sve države, oni » ... vršijo vsekakor miroljubno poslanstvo, le žal da njih mnogoletna in trudapolna prizadevanja še vedno nimajo beležiti vidnih uspehov. Nasprotno, zdi se, kot bi bil njih klic glas vpijočega v puščavi«.
List prelazi u otvorenu kritiku ne samo manjinskih kongresa, već u kritiku postupka sa Slovencima u Koruškoj, iznosi detalje o tlačenju Slovenaca u Koruškoj usprkos jasnoj izjavi kancelara Schuschnigga i kaže:
»Tudi položaj naše slovenske manjšine na Koroškem nikakor ni v skladu z načeli manjšinskih kongresov. Svobodnega razvoja slovenske kulturne samobitnosti ni, kajti odstranili so osnovni pogoj za njeno rast s tem, da so izrinili slovenski materni jezik iz ljudske šole, te najvažnejše kulturne njive vsakega naroda. Obstoj našega slovenskega kmeta na njegovi tisočletni grudi so skušali zaščititi na ta način, da so pošiljali na njegovo mesto tujce, ponajveč inozemce. Kako živo se tu pogrešajo načela manjšinskih kongresov, kjer so ravno Nemci najmočnejše zastopani!«
List završava:	»
»Usoda manjšine je žalostna, najbolj žalostna tam, kjer jo krojijo narodni prenapetneži ali pa odpadniki. Kljub temu imajo narodne manjšine mirno vest, saj se borijo za pravičnost, ki je podlaga države in mirnega sožitja med narodi ter pogoj vsake resnične kulture. In se je pravica, čeprav sirota,^božja dekla! Zato naša slovenska manjšina z drugimi vred ne bo odnehala trkati na vrata pravice, v zavesti, da s tem najboljše služi svoji domovini, njenemu poslanstvu in krščanski kulturi!«
Još jedna razlika se opaža izmedju pisanja »Hrvatskih novina« i »Koroš-kog Slovenca«. Dok »Koroški Slovenec« donosi opširno traženje Baska i napuštanje kongresa sa strane baskijske delegacije uz protest, o čemu smo javili u posljednjem broju, dotle »Hrvatske novine« niti riječju ne spominju taj simp-tomatičan incident.
KAKO SE U ISTRI KUPE »DOBROVOLJCI«
Sušak, jula 1937 — Uspjeli smo da doznamo sa raznih strana način sakupljanja takozvanih dobrovoljaca za španiju u Istri. Općinski načelnici, podešta-ti obvezali su se federalnom fašističkom sekretaru da će sakupiti u svojoj općini izvjestan broj »dobrovoljaca« do odredjenog roka. Podeštati su tada potražili u općini ona lica koja se može prisiliti da se upišu u »dobrovoljce« i vršili su na njih presiju da se upišu. To su većinom oni koji su optuženi za kakav manji delikt ili koje se svakog časa može optužiti. Ti su stavljeni pred dilemu: ili u zatvor ili u španiju. Nekoji, kojih familije ovise od općine, dobili su nalog da se prijave. Nezaposlenima nije dat rad kako bi ih se prisililo da idu, a najmanji broj je onih koji su stvarno otišli svojevoljno.
I tako su podeštati, po uzoru za regrutiranje pred 100 godina izvršili svoju dužnost.
ŠPANSKI »DOBROVOLJCI« SO PRIVILEGIRANI
Uradni list fašistične stranke »Foglio d’ Grdini« je prinesel odredbe tajnika stranke, da morajo predvsem dobrovoljcem, ki so se vrnili Iz Španije, preskrbeti čimprej delo in jih podpreti. Njihovi otroci in posebno sirote padlih v Španiji imajo prednost pri sprejamanju v poletne kolonije. (Agis)
i UOČI SV. ĆIRILA I METODA ZAPALILI SE KRESOVI U DANAMA
Dane, jula 1937. — Još ovog proljeća smo očistili našu borovu šumu 1 pustili van šume granje da se suši. — Ostalo je bilo nekih dvadesetak kupova toga suhoga borovog granja i dočekalo tako dan uoči blagdana sv. braće.
Kod nas je, kako je poznato, bio prije rata običaj da se uoči sv. ćirila i Metoda pale kresovi po svim brdima, ali su odmah iza rata vlasti bile zabranile te kresove. Kad su bili zabranili škole Družbe sv. ćirila i Metoda, zabranili su bili i kresove.
Medjutim je neko uoči blagdana svete braće zapalio te kupove granja koje smo bili ostavili da se suši, želeći barem na taj način pokazati da uspomene na naše kresove nije nestalo. Nastala je velika uzbuna, a do drugog dana je bio pozvan na općinu u Lanišce naš poljski čuvar Poropat Ivan zvan Jivče, gdje je povedena istraga. Iza toga su ga pozvali komandantu šumske milicije u Buzet, i tamo su ga otpustili iz službe, jer da je on kriv što su tl kresovi gorjeli, jer da je nekoliko dana prije blagdana svetoga ćirila i Metoda dobio strogo nare-djenje da pazi kako se nigdje ne bi pojavili kresovi.
Karabinjeri vode u selu istragu da nadju onoga koji je tu vatru zapalio, ali do sada nisu nikoga našli. Niko od vlasnika izgorenog granja ne tuži krivca.
PISMO IZ SREDNJE ISTRE
Objavljujemo pismo jedne starije seljakinje iz srednje Istre. Objavljujemo ga onako, kako smo ga primili, bez ispravaka i bez komentara.
... kako nas muče sada u takvim poslovima, sada je pšenica na silu za žet, sijeno nam je vani, sa lozom je puno dela. i sada ne znam što ćemo radit, radnika se ne može nać ako ne malo. Svi smo umorni od truda i još nas ntuče. Kako mi trpimo na tom svijetu.
Još bi imala mnogo da ti pišem ali nije vremena moramo ić svi na posao.
... nam se čini da su svi mrtvi i da se nitko ne brine za nas, kako je Italija obećala mnogo stvari da će se poboljšati, ali još ništa, oni svejednako postupaju strogo s nama.
Sada jedan dan su bili karabinjeri u Bermu, i su čuli svih govorit hrvački, su počeli kričat da što još nismo zaboravili taj prokleti jezik i su nan govorili da je grijeh da ne umremo svi u tamnice i da će nas konfinirat i svašta su govorili. To nam je obećanje.
Za danas nemam više vremena.
SULČIČ ALBERT IZPUŠČEN IZ PREISKOVALNEGA ZAPORA
Trst, julija 1937. — (Agis). — Prispela je vest, da so italijanske oblasti izpustile iz zapora 27-letnega Alberta Suičiča, kamnoseka. po rodu iz Sv. Križa pri Trstu. Imenovani je pred leti pribežal preko Francije v Jugoslavijo. Šel je z doma da bi našel zaslužka. Iz Jugoslavije je šel dalje proti jugu, kjer pa so ga grške oblasti prijele in predale italijanskim. Tu je bil skoro eno leto v preiskovalnem zaporu izrednega sodišča. Ker mu niso mogli ničesar dokazati, je bil pred nekaj meseci izpuščen in poslan na odslužitev vojaškega roka v Sardinijo.
POPISI SUMLJIVIH
Trst, 10 jul 1937. V Trstu in sosednih krajih sestavljajo oblasti seznam vseh sumljivih. seveda predvsem Slovencev in Hrvatov, ki naj bi se meseca julija preventivno za več dni zaprli. Za tiste dni namreč pričakujejo v Trstu Mussolinija. Tedaj bodo spustili v morje novo oklopnjačo »Vittorio Veneto« in za to priliko da je du-če prijavil svoj obisk. To je tem bolj verjetno, ker so že razne ustanove in društva prejela ukaz. da naj si preskrbijo italijanske trobojnice za vsa okna svojih sedežev.
UHAPŠEN RADI VATRE SV. IVANA
Brzi. jula 1937. — Kao što ie u ovim
našim krajevima od davmli vremena stari običaj, da se u nredvečerie sv. Ivana za-pal.iuiu baklie, koie se nose po pollu okolo žita, na ie to ove godine učinio naš seljak Ujčič Ivan. ali na svoiu nesreću, jer još nije ni sama do kraja baklja dogorita, već su se kraj nieea stvorili karabinjeri, uhapsili ga i do danas niie pušten na slobodu.
Ograničena sloboda kretanja poli' tičkih emigranata u ČSR
Javljaju iz Praga:	Jučer je izdana
državna naredba, prema kojoj se u buduće njemački i austrijski emigranti ne će smjeti zadržavati u pograničnim ko-tarevima. P.ovrh toga ograničeno Je zadržavanje i u Pragu. Emigranti će biti smješteni u osam unutrašnjih kotareva čehoslovačke. tako da će biti lakše pratiti njihovu djelatnost.
FRONT NA SOCI NA FILMU
Poduzeće Tobis će uskoro završiti sa snimanjem svog ratnog filma »Na Soči 1917’. Veliki je broj naših ljudi koji se sjećaju strahote koje su na Soči preživjeli, pa će imati priliku — gledajući ovaj film — da ožive sve svoje uspomene iz strašnog Svjetskog rata. Glavnu žensku ulogu igra Sybilla Schmitz.
Talijanske trojke
Po upulstvima ministarstva propaganda koje je vodilo iahozvanu demografsku bd' ku, rodila je jedna talijanska seljakinjo trojke, dva muška i jedno žensko. Od dd' četa je dobila 1200 lira nagrade, pa im ie dala na krstu ova imena: Benito, VittoriOi Italia. Kada su je prijateljice pitale, kak» su djeca, ona im je odgovorila:
»Beni to jede, Vittorio spava, Itali1* pfočs«.
Moneta del Impero
U Italiji je izdan prigodom Pra' slave carstva nov novac, takozvani »Moneta del Impero«, imperijalni nO' vac.	,
Pitanje: Poznaš h nov imperija^ novac?
Odgovor:	(treba, izvrnuti diepovs/'
Evo ga!
Razlika izmedju Talijana prije i sada
Kakova je razlika između Talijana Pr}j* abesinskog rala, dok je Italija bilo krali vina (regno), i sada. kada je Italija c° sivo (impero)?	\
— Dok je Italija bila kraljevina (re0n svaki Talijan je bio - r e p n i r. o l o« a f ^ da kada je carstvo (impero), sada je pericolo«.
PREGLED DOGODJAJA
U JUGOSLAVIJI
KONKORDAT
i/mediu Jugoslavije i Svete Stolico izglasan je u Narodnoj skupštini s 107 :128. Konkordat neće biti sada podnesen senatu, dok se ne smire strasti, izjavio je pretsjednik vlade dr. Milan Stojadinović, i dok se ne sporazumije izravno sa Srpskom pravoslavnom crkvom. XI. član konkoraata govori o katolicima, pripadnicima narodnih manjina u Jugoslavizi, kao i o jugoslovanskim narodnim manjinama u drugim državama, laj član glasi:
»Postupanja sa katolicima, koji stanuju u Kraljevini Jugoslaviji i koji pripadaju naiodnim manjinama gledom na upotrebu njihovog materinjeg jezika u vjerskim obredima, u vjerskoj nastavi i u crkvenim udruženjima, neće biti manje povoljno nego postupanje koje, na teritoriju one strane države, koja odgovara rečenim manjinama, odredjujo pravni i stvarni položaj gradjana jugoslavenskog porijekla i jezika.
Kako je jugoslavenska vlada bez odlaganja prihvatila ovu odredbu povoljnu po nejugoslavenske manjine. Sveta Stolica iz-javljuje, da će, u skladu sa načelima, koje je svagda branila u pitanju upotrebe materinjeg jezika j dušobrižništvu, u vjerskoj nastavi i u životu katoličkih organizacija, zauzetim, prilikom zaključivanja budućih konkordatskih konvencija sa drugim državama, da se u njih unese istovjetna odredba radi zaštito jugoslovenskih manjina.«
Apostolska nuncijatura u Beogradu je tu 2 alineju cl. XI. objasnila, prema izvještaju pretsjednika vlade g. dra Milana Sto-jadinovića pred odborom Narodne skupštine za Konkordat, ovako:
»što se tiče čl. XI al. 2. jasno je da je Sv. Stolica saobrazno principima, koje je ona uvijek zastupala odnosno upotrebe ma-terinjeg jezika u dušebrižništvu u vjerskoj nastavi i u životu katoličkih organizacija, t.eće prestati da se interesuje za jugosio-venske nacionalno manjine, čak i u slučaju da u buduće ne bi došlo do zaključenja drugih konvencija o Konkordatu.«
PATRIJARH VARNAVA
umro je u noći izmedju 25 i 26 o. mj. u Beogradu. Pokopan će biti u četvrtak u crkvi sv. Save u Beogradu uz velike svečanosti.
Patrijarh Varnava rodio se 29 augusta 1880 godine u Plevljima u srpskoj kući Košića. Osnovnu školu je svršio u Plev-lj:ma, a zatim 1899 godine prizrcnsku bogosloviju. Kao pitoraac ruskog Svetog Sinoda otišao je u Petrograd, gdje je primljen za redovnog studenta Duhovne akademije. Juna mjeseca 1905 godine promoviran je za kandidata bogoslovije, a prije togu na neko liko mjeseci Petar Košić je primio monaški čin i postao monah Varnava. 6 maja 1905 rukopoložen je za djakona, a 5 juna za jeromonalm. Poslije završenog školovanja u Kusiji, jeroruonab Varnava je poslat od strane našeg ministarstva vanjskih poslova u Carigrad i postavljen je za svećenika pri našem poslanstvu.
Na dan 10 aprila 1910 godine, carigradski patrijarh Joakim ili posvetio je Var-r.uvu Rosica za episkopa glaviničkog s tim ua upravlja kao titular veleško-debarskom mitropolijom. Po oslobodjenju Južne Srbije, srpska vl^a je postavila episkopa Varnavu za administratora svih južnih eparhija, a za vrijeme svjetskog rata on je jedno vrijeme proveo sa srpskom vojskom, a onda je imao važne misije u Rusiji. Poslije rata òn je opet preuzeo upravu južnih eparhija. God. 1929 izabran jc za mitropolita Skopskog, na kome ga je položaju zatekao i izbor za patrijarha srpskog. Za patrijarha je posvećen 12 aprila 1930 godine.
Patrijarh Varnava je bio i crkveni poglavar naših pravoslavnih Istrana u Peroju, Pravoslavnih u Trslu i Zadru.
OTKRIĆE SPOMENIKA
braći Antunu i Stjepanu Radiću u Trebar-jevu Izvršio je dr. V. Maček u nedjelju uz veliko slavlje.
U OSTALOM SVIJETU
U ŠPANIJI
se borbe nastavljaju. Iza osvojenja Bilbaoa, madridska vlada je prešla u ofenzivu 1 bila osvojila izvjestan teren sa gradom Brunete na sjeverozapadu Madrida. Me-djutim Franco je prešao u protuofenzivi, doveo je svježe čete, naročito iz Biskaje, i b užasnim borbama od nekoliko dana uspio da povrati jedan dio izgubljenog zemljišta »a gradom Brunete, kojega je prije togo razrušio.
Borbe se nastavljaju nesmanjenom žestinom.
ODBOR ZA NEMIJEŠANJE
nastavlja radom kao i do sada. Listovi Javljaju da će na sjednici u petak doći do spo-fszuma, što izgleda da neće biti baš tako lako, znajući suprotna stanovišta izmedju demokratskih i fašističkih država, Engleske 1 Francuske s jedne, i Italije i Njemačka
*	druge «trsne.
GUGLIELMO MARCONI
pijanski izumitelj, senator _ i pretsjednik Akademije umro je. Po ocu je bio lalijan.
*	po majci Englez. U Italiji se s nestrp-'jenjem očekivalo otvaranje njegove opp-Drke u nadi da je u njoj i politički dio u kojem uzdiže fašizam, ali Marconi je u °Poruci odredio jedino nasljednika svoga Itoanja, svoju kćer Elektru.
Jože Križaj je živ
Pariz, 25 jula. — »II Nuovo Avanti« javlja: Doznajemo da je avi-jatičar Jože Križaj oslobodjen uslijed z amjene izmedju valencijske vlade i generala Franka. Križaj je u novembru prošle godine, iza jedne zračne bitke, bio zarobljen i vjerovalo se da je streljan.
Zagreb, jula 1937. — Već par mjeseci smo znali da je Križaj živ, ali tu vijest nismo javljali dok je Križaj bio u zarobljeništvu iz razumljivih razloga. Kada je bila došla vijest da je Križaj streljan, mi smo bili donijeli njegovu sliku iz Paramountovog žurnala i posvetili smo mu bili par toplih redaka. O njemu je tada, kao pokojniku, pisala skoro sva naša iseljenička štampa u Sjevernoj i Južnoj Americi i sva talijanska antifašistička štampa, većina jugoslavenskih i stranih listova. Jer vijest da je mrtav, bila je skoro sigurna. Još kada su se iz Albacete vratile njegove stvari u Ljubljanu, tada je bilo sigurno da je poginuo. Ml smo se tada bili obratili direktno u Albacetu, gdje je Križaj
bio prije zarobljeništva, jednom našem pretplatniku-dobrovoljcu s molbom da nam javi ako što detaljnije znade smrti Križaj evoj, ali taj naš emigrant dobrovoljac nam nije mogao ništa javiti.
Sretni smo da je Križaj živ. Jedna žrtva manje. I jedan dragocjeni život više u redovima naše emigracije.
Još pred malo vremena se u Sušaku u kinematografu vikalo — Slava Križaju! — prigodom prikazivanja filma gdje se vidi pad i zarobljeništvo Križa-jevo. Vjerujemo da će svi oni, zajedno s nama, biti sretni da su nekrolozi Kri žaju bili, na sreću, preuranjeni i da će srdačno pozdraviti našega Jožu Križaja pri povratku u domovinu
TRŽAŠKA POKRAJINA V ŠTEVILKAH
Statistični urad je objavil v svojem 34 zvezku izvleček iz ljudskega štetja 21 aprila 1936 za Trst in tržaško pokrajino.
Tržaška pokrajina obsega 30 občin in statistični podatki so obljavljeni na 13 različnih tabelah z istotolikimi različnimi podatki,- (gostota, družine, hiše itd.) Seveda ni nikjer omenjene razlike v narodnosti... Podatki se nanašajo tudi na zadnja ljudska štetja in to iz let 1869, 1910, 1921, 1931 in 1936. Od ljudskega štetja 1. 1931 pa do 1936 je prisotno prebivalstvo porastlo od 348.494 na 357.142 to je za 2,5 posto, bivajoče prebivalstvo pa od 350.220 na 351.595, t. j. za 0.4 posto. V Vzh. Afriki in drugih italijanskih kolonijah se nahaja 3.465 oseb, od teh je 2.609 iz Trsta z vštetimi 16 ženskami (v kolonijah so torej samo moški!) in 856 ter ena žena iz province. V inozemstvu je bilo 987 oseb od tega 864 iz Trsta in 123 iz province. Od pri-r. -tka 8.648 oseb gre na račun prirastka rojenih nad umrlimi 4.655 in na račun imigracije (to je priseljevanja tako imenovanih »regnicolov«) pa 3.993. __
Vratio se bolestan iz Španije
FAŠISTA IZ RAČJEVASI I NASTRADAO RADI PRIČANJA
Rač j a vas, jula 1937. — Prošle nedjelje održali su ovdašnji fašisti neki uži sastanak u gostioni kod Medice. Sastanak je bio sazvan radi toga što se vratio iz Španije, gdje je bio u službi generala Franka, sin ovdašnjeg vodje fašista Jurčeva. On se vratio teško bolestan. Na tom sastanku je pričao o strahotama u Španiji, pozvao sve prisutne da ne daju svoje sinove u špani-ju. Došlo je do loma, jer su jedni počeli protestirati protiv takovog »defetističkog« držanja, dok je većina pristala uz Jurčeva i izražavala svoje negodovanje protiv slanja »dobrovoljaca« u španiju.
Radi toga dogadjaja bio je Jurčev pozvan na odgovornost od karabinjera u La'nišću, a kasnije ga je pozvao i prefekt u Pulu. čini se da mu je očitao dobru bukvicu, jer je Jurčev sav potrt. —
V TRSTU SO SPUSTILI V MORJE VOJNO LADJO „VITTORIO VENETO”
V nedeljo 25 julija so spustil; v ladjedelnici sv. Marka v morje veliko oklop-nico »Vittorio Veneto«. Enako ladjo, ki bo imela ime »Littorio«, bodo spustili kratkem v Genovi. S tema dvema ladjama se bo število novih in modernih linijskih ladij zvišalo na šest. Kajti štiri stare oklopnice so popolnoma modernizirali in prenovili. Stanje italijanske mornarice bo sledeče: 6 linijskih ladij 19 križark po 10.000 ton, 12 križark po 5 do 8.000 ton, 15 izvidnih ladij, 44 rušilcev, 36 torpedovk in 98 podmornic. »Vittorio Veneto« je največja vojna ladja, ki je bila zgrajena v ladjedelnicah pri sv. Marku. Tu so bile zgrajene vojne ladje »Trieste«, »Fiume«, »Cadorna«, »Attendolo« in >Garibalđi«. Združene ladjedelnice (Cantieri Riuniti dell’ Adriatico) so zgradile do sedaj 1209 ladij od teh 746 za trgovsko mornarico v skupni tonaži 1,317.694 ton in 192 vojnih ladij s 365.029 tonami, ter še 201 pomožnih ladij za vojno mornarico s 31.429 tonami. Združene ladjedelnice obsegajo 4 ladjedelnice, 1 strojno tovarno, 1 livarno železa in brona, letalske delavnice, delavnice za mostove in žerjave ter elektromehanske delavnice. »Vittorio Veneto« je 230 m dolga in ima 35.000 ton. Oborožana bo z najmodernejšimi topovi, ki so popolnoma italijanske konstrukcije. Imela bo baterije velikega kalibra za streljanje na daljavo, baterijo za streljanje na podmornice in baterijo proti letajom. Postavljeno bo več katapult za spuščanje letal. Gonilni stroji so zgrajeni v tovarni strojev pri sv. Andreju. Ladja bo Imela 4 vijake. Za spuščanje v morje so porabili čez 30 ton masti, ki so jo morali stalno držati pod ledom, da se ni stopila. Največja ladja, ki so jo zgradile ladjedelnice pri sv. Marku je bila »Conte di Savoia« s 48.000 tonami.
V TRSTU REKRUTIRAJO VOJAKE ZA ŠPANIJO
Trst, julija 1937. (Agis.) — Zadnji re-Doznajemo iz njegove najbliže okoline kruti, ki so bili vpoklicani so bili v Trstu
da če Jurčev sa cijelom familijom istupiti iz fašističke stranke. Mi, medjutim, u to ne vjerujemo, jer poznamo dobro Jurčeva i mnoge njegove prijatelje iz Račjevasl.
»LA VOCE DEGLI» ITALIANI«, NOVI DNEVNIK TALIJANSKIH EMIGRANATA
Pariz, jula 1937. — Dugo najavljeni dnevnik talijanskih emigranata u Francuskoj »La voce degli italiani«, Izašao je 11 o. mj. List izlazi na četiri stranice, a nedjeljom na šest. Ima sve rubrike, kao i ostali dnevnici, a u svakom broju ima feljton na francuskom jeziku u kojem prati pisanje talijanske fašističke štampe.
Iz apela objavljenog u prvom broju, vidi se da se list obraća svim Talijanima u inostranstvu:
»Talijani koji ste u inostranstvu, »La voce degli italiani« je vaš list, pisan za vas i zajedno s vama u ime zajedničkih patnja, zajedničkih interesa i zajedničkih ideala. Ovo je list talijanskih radnika, seljaka, zanatlija 1 talijanskih trgovaca, to je list madih Talijana koji hoće da se oslobode rugla fašističkog odgoja, list talijanskih žena, list cijelog talijanskog naroda.«
razđelieni in odbrani v dve skupini. Ena skupina ie v običajnih uniformah vadila in paradirala po mestu, druga skupina pa je dobila posebne uniforme in kape, in je ostala strogo ločena in strogo izolirana v vojašnicah. Sprva so mislili ljudje, da bodo poslani v italijanske kolonije, toda po uniformah so spoznali, da to ne drži. Kmalu se ie Dojaviia misel, da so namenjeni ti rekruti za Španijo. Res so po nekaj mesecih izginili in do sedaj domačini od njih niso prejeli glasu, kar bi. če bi šli bodisi v notraniost Italije ali pa v italijanske kolonije. Zato so tembolj prepričani, da so bili poslani v Španijo.
Hapšenje starog seljaka
Raspor, jula 1937. Nemili slučaj sa jednim prosjakom, starim oko sedamdeset godina, imenom Gustinčič Josip desio se prve dane ovoga mjeseca u našem selu. Ovaj starac već godinama prosjači po našim selima, gdje ga i svako pozna ali karabinjerima iz Lanišća nije bio po ćudi, uhapsili su ga i otjerali u LaniŠće pod izlikom da je nepoćudan element i da vrši Po selima antifašističku propagandu. Ono malo sirotinje što je isprosjačio 1 nosio u vreći rasuli su u blato. Ne znamo što je dalje bilo s njime.
JAPANCI
su ponovno navalili na Kinu. Iskoristili su zabunu u Evropi radi Španije i dogadjnje u Rusiji. Japanci traže samostalnost . i utjecaj Japana u dvije kineske provincije.
Navalili su na Peiping i opkolili ga. Traže pokoravanje cijele Kine japanskom utjecaju. Japanci so tom prilikom služe metodama svih imperijalističkih država — ’-s,9-na pr., kao Italija u Abesiniji. Karakterističan je na pr., izvještaj japanskog mini-shn vanjskih poslova Hirolc u japanskom parlamentu 26 o. mj. On je. medju ostalim, rekao :
Radi toga, što su protujapanski po-
kreti u Kini stalno bili pomagani, došlo je do mnogo sukoba. Pregovori, koji su se vodili, da se poboljšaju japansko-kineslđ odnosi, nisu uspijevali radi pasivnog otpora kinesko vlade u Nankingu. Japan ide u prvom redu za tim, da se uspostavi Čvrsto stanjo u istočnoj Aziji pomoću izmirenja i suraejnje Japana, Mandžurije i Kine Pri tome će svakako suzbiti prodiranje komunista na istok. Da se osigura imanje i život japanskih državljana u Kini, japanska vlada je poduzela sve mjere. Medjutim ključ za rješavanje svih sporova leži sada u ruci Kine.
Stara priča o vuku i janjetu ponavlja se eto i na dalekom Istoku.	(
MALE VESTI
— Sinčić Anton iz Gračišća osudjen je na 3 mjeseca i 15 dana zatvora u Puli zato što je tvorno napao svoju maćehu Putin ja Antonij u.
— U Medulin je došao duca di Spoleto da posjeti bataljon »San Marco« koji je tamo na vježbama. Ujedno su u Medulinu i balile u koloniji »Arnaldo Mussolini«.
— Buršić Anton Šimunov, star 15 godina, iz Svetvičenštine teže je ranjen na radu pri kopanju bauxita kod Svetvin-čenta.
— U Genova je iz Nizze doputovalo 56 jugoslovenskih inženjera, koji su dočekani najljubaznije, piše »Lavoro fascista«.
— Objavljena je sedma listina palih talijanskih legionara u Španjolskoj. Na ovoj listini se nalaze imena 31 talijanskog legionara, koji se pali u borbama poslije zauzeća Bilbaoa na sjevernoj španjolskoj fronti.
— V imeniku, ki so jih prinesli italijanski listi o padlih v Španiji sta omenjena Furlan Vit in Gregori (Gregorič?) Ludvik.
— V Grgarju so po dolgem času aretirali Ivana Doljaka, znanega tatu, ki je obdolžen, da je okradel cerkev v Šempasu in naredil 6.000 lir škode. Na vesti ima še mnogo drugih tatvin.
— Na 1 leto zapora in 2.000 denarne kazni je bil obsojen 70-letni Josip Uršič iz Črnič, ker je kradel napisne tablice z vojaških grobov.
— Mozetič Viljem iz Mirna je dobii težke poškodbe pri avtomobilski nesreči.
— V Podbreži pri Sežani se je zgodil strašen umor. Ko se je vračal 50-letni Ivan Benčina s sežanskega sejma, kjer je prodal za okrog 5.000 lir živine, proti domu, so ga napadli neznani roparji in ga ubili. Domneva se, da so bili dobro informirani o Benčinovem denarju, katerega pa je Benčina izročil svoji hčerki, tako da so morali morilci zadovoljiti samo s 300 lirami. Karabinerji so uvedli strogo preizkavo.
— V Fužinah pri Ajdovščini je zgorela hiša posesnici Vovk Mariji, ki trpi okrog 10.000 lir škode. Gospodarsko poslopje je zgorelo Alojziju Bratini iz Ajdovščine. Pri tem so uničeni vsi shranjeni pridelki.
— V Fužinah pri Ajdovščini je utonil 59-letni Fran šapla.
— Putnik priredi od 7 do 9 augusta t. 1. tridnevni izlet v Benetke, Padovo, Trst in Gorico. Cena vožnji, prehrani in prenočišču ter kolektivnemu potnemu listu znaša 525 Din.
— Težje je bil ranjen 45-letni Josip Medved iz Divače, ko se je peljal z vozom proti Trstu. Zaradi avtomobilov so se voli splašili in prevrnili voz in voznika.
— Rumunjski prestolonasljednik Mihajlo stigao je na otoke Brioni kod Pule gdje će ostati duže vremena na ljetovanju.
— Službena talijanska agencija Stefani počet će od 1 augusta iznova s redovitim izvješćivanjem iz Londona, što znači da je englesko-talijanska novinarska zategnutost popustila.
—	»Regime Fascista« Je pričel z grožnjami italijanskim izletnikom, ki potujejo v Francijo. Poziva, da se izda lista tistih, ki zapravljajo denar v inozemstvu.
—	17. julija se je vrnilo več kot 450 ranjenih italijanskih legionarjev z baskovske fronte z ladjo »Gradišča«.
Obiščite
od 31. VII. do 8. Vlil. 1937.
(50% popusla na železnicah od 29. julija do 10. avgusta 1937.)
VELIKA GOSPODARSKA IS KULTURNA REVIJA!
Industrija — Tekstil — Obrt — Trgovina — Kmetijska razstava
—	Prva fitopatološka razstava — Pokušnja vin — Zgodovina — Umetnost — Grafična razstava — Tujski promet — Modna revija
—	Akvaristična Kuncerejska —
—	Golobarska razstava — Razstava malih živali — Kongresi — Koncerti — Gledališke predstave na prostem — Sport — Veselični park na razstavišču
Mariborski otok, najlepše kopališče v Jugoslaviji — Zeleno, romantično Pohorje — Gostoljubni, lepi Maribor
VAS VABIJO!
VIJESTI IZ ORGANIZACIJA
SA ČLANSKOG SASTANKA OMLADINSKE SEKCIJE fJISTRE“
NA TREŠNJEVKI
NAŠA KULTURNA KRONIKA
RECENZIJA KNJIGE J. DEFRANCE-SKOGA U «JUTRU«
Ljubljansko »Jutro« donosi u svojoj kulturnoj rubrici recenziju knjige Jose Defrančeskoga »C. i K. ratni logori«, o kojoj veli: V tem delu opisuje malo znano življenje v taboriščih, ki jih je avstrijska vlada ustanovila za prebivalstvo evakuiranih krajev. Pisec je kot otrok doživel strahote teh taborišč, pa nam pripoveduje najprej o svoji ožji domovini Istri, nato pa o evakuaciji o življenju v taboriščih. Izčrpno prikazuje njih organizacijo in upravo uredbe in ukaze, zatresi j ivo slika vse strašno životarenje skozi tri leta v teh človeških klavnicah, kjer so trumoma umirali otroci, slabotne žene in starci od gladu, mraza in nesnage. Pisec je poleg tega zabeležil še nekatere interesantne spomine na leta v zaledju in opisal mornariški upor v Pulju. Knjiga je težak in obtožojoč dokument o onih dneh svetovne vojne, ko je cena človeškega življenja padla na ničlo.
Knjiga stane Din 30 in se naroča pri piscu. Osijek, Reiznerova 55.
»SELJAČKA MISAO« O KNJIZI DRA MIJE MIRKOVIČA
Posljednji broj zagrebačkog tjednika »Seljačka Misao« prikazuje opširno i pozitivno knjigu dra Mije Mirkoviča »Održanje seljačkog posjeda«, te je preporu-ča svojim čitateljima.
DR. L. BERCE U »NOVOJ EVROPI«
U posljednjem broju zagrebačke revije »Nova Evropa« piše dr. Lojze Bercé o konkordatima pod naslovom: Principi poslijeratnih konkordata.
ZANIMANJE ISTRANA D U. S. A. ZA DOGODJAJE KOD NAS
Od naše saradnice i povjerenice za U. S. A. gdjice Mary Vidošić primili smo pismo u kojem nas, izmed ju ostaloga, moli da preko lista izrazimo čestitke njezine i ostalih Istrana u Sjevernoj Americi g. Ivanu Matetiću-Ronj-govemu za njegov veliki uspjeh sa »Ro-ženicama«.
Ujedno izrazu je toplo saučešće prigodom smrti kompozitora Artura Ger-vaisa njegovoj udovici, kćerki Blanki, svojoj bivšoj saučenici, i sinu Dragu, našem pjesniku.
VELIKI RIMSKI DNEVNIK »LA TRIBUNA« I ŠALJIVI TJEDNIK »IL TRAVASO« ORGANIZUJU IZLET IZ RIMA U ZAGREB
Veliki rimski dnevnik »La Tribuna« i tjedni humoristični list istog poduzeća »n Travaso delle idee« prave ovih dana veliku reklamu za jedan izlet vlakom iz Rima u Zagreb, Budimpeštu i Beč. Taj će put stajati 415 lira u trećem, a 560 lira u drugom razredu za Zagreb i Budimpeštu, a oni koji će putovati u Bec dodaju još 175 odnosno 220 lira. U svojim reklamama listovi obećaju u Zagrebu i Budimpešti mnogo zanimivih atrakcija, izleta i priredaba. Putovanje će biti 15 i 16 augusta, kad su u Italiji za činovnike tradicionalni praznici »Ferragosto«.
Upozorenje povjerenicima
Do koji dan ćemo poslati punomoći i sve upute novim povjerenicima.
Molimo ostala bratska društva da nam u vezi Savezne okružnice »Borba za 6 stranica« čim prije dostave imena povjerenika.	__________________
25. o. m). održan 1e prije podne članski sastanak omladinske sekcije društva »Istra«. Prostorije socijalnog otsjeka Pile su dobro posjećene, čudnovata )e to i Jedinstvena pojava u Zagrebu. Ljetno doba, sunčano vrijeme, a rad društva se aktivira. — Društvo »Istra« je Jedino u Zagrebu koje radi i kroz ljeto. Toplo sunce kao da Je probudilo našu omladinu na novi život. Da se shvati ovu neobičnu pojavu društvene aktivnosti usred ljetne sezone mora se vzeti u obzir posebni položaj emigrantske omladine, životni interesi zalitjevaju da se živo radi. Nema ni trenutka da se izgubi. Naša omladina nema ferijalnih kolonija, nema logorovanja. — Ona ne pozna ljetovanje na moru, u planinama. Emigrantska omladina ljetuje na radu, u prašini grada i periferije. Gola stvarnost baca sjenu na omladinu i ona prihvaća rukavicu, upušta Je u borbu, organizira se.
Postavljaju se zdravi temelji organizova-nom radu omladinskog gibanja uz emigrantski pokret.
Tako ćemo shvatiti pojavu nedjeljnih društvenih sastanaka u različitim djelovlma grada. Ovoga puta Je Trešnjevka dokazala da medju radništvom ima najveći broj svijesnih emigranata 1 najviše ljubavi prema rodnom kraju, narodu Julijske Krajine i emigrantskom pokretu. Medju omladinom zapaženo Je na sastanku prisustvo članova odbora društva »Istra«. Značaj toga ne da se dosta naglasiti. U toj se pojavi vidi saradnja odbora društva 1 omladinske sekcije. Koordiniran rad Je bezuvjetno potreban. Plodovi te povezanosti u radu već se opažaju. Optimizam aktivnog dijela emigracije dobiva sve više hrane i poleta. Za uspješnu je borbu to po, trebno. — Sadržaj usmenih novina obuhvaćen je u glavnom referatima o demokraciji (T. D.), položaju emigrantske omladine (I.B.) o selu u Italiji (P. D.) 1 recitacijama Ger-
IZ DRUŠTVA „ISTRA” U ZAGREBU
Okružnica omladinske sekcije »Istre« u Zagrebu
Zagreb, 27 Jula 1937. Svim emigrantskim društvima u Jugoslaviji — čast nam je iz-vjestiti Vas o izvanrednom sastanku omladinske sekcije društva »Istra« u Zagrebu. Na sastanku od 4 ovog mjeseca, gdje Je istarska omladina pokazala svoju svijest dokazala e, da nije zaboravila na svoju zadaću što Je ma da Je izvrši. Prostorije društva bile su dupkom pune.
Kooptirana Je nadopuna uprave sekcije 1 izražena Je želja za usku suradnju sa svim društvima emigracije iz Istre, Gorice 1 Trsta, sa svima onima koje vodi isti cilj, borba protiv fašizma za demokraciju 1 narodnu slobodu u JuliJskoJ Krajini.
Dakle istarska omladina otvorila Je oči i ona će se u buduće boriti sa svim- snagama protiv svih onih koji će nam praviti bilo kakve smetnje u našem radu. Pozivamo sve Vas na aktivnu saradnju sa istim, ciljem k napretku 1 ostvarenju ciljeva emigracije iz Julijske Krajine.
Odbor se konstituirao ovako:
Pročelnik: Benčić Ivan, zamjenik Grakallć Milena i Tumpić Dušan, tajnik Blažlna Ivan, zamjenik Pirih Ivan. blagajnik Petaros Stanislav, zamjenik Kalčić Božidar, gospodar Pranović Darko, knjižničar Kosmina Milan. Nadzorni odbor: Biček Marija, Renko Rade 1 Stepančič Viktor. — Pročelnik: Benčič Ivan, Tajnik: Blažlna Ivan.
SASTANAK ČLANOVA DRUŠTVA »ISTRA« U ZAGREBU U GOSTIONI ZE-CIĆ-GENERALIC, U SVETICAMA BR. 11 U nedjelju 1. VIII u 9 sati prije podne održati će se sastanak članova društva »Istre« u gostioni Zečić-Generalić. Svetice br. 11. — Umoljavaju se članovi društva da ovome sastanku prisustvuju, jer se radi o vrlo važnim stvarima, koje su u interesu svih naših ljudi. Očekujemo, da ćemo na tom sastanku vidjeti sve one koji vode računa o našem društvu, a koji do sada nisu još članovi.
POZIV DRUŠTVA »ISTRA« U ZAGREBU Umoljavaju se slijedeća gg. članovi 1 nečlanovi, da čim prije prijave u tajništvu društva »Istra« pošto se radi o njihovom vlastitom interesu: Rudan I. Ivan, Marič I. Božo, štemberger I. Tomo, Stanič A. Bernard, Ivančič A. Kocijan, Tič N. Melanra, Batel Matija Mahne I. Josip, Kenda I. Antun, Jurlčič L. Josip, Herak A. Antun, Prančin A. Ivan, Grlica J. Alojz, Orbanič Antun, Pranjul Ivan, Mikolavčič J. Bogumil, Simun G. Janko, Pa-rlnčlč Franjo.	_____________
valsovih: »Mirine starega grada« 1 »Sni kmeta«. Prisutni su očevidno učestvovali sa zanimanjem u odvijanqu drugih usmenih novina i u više navrata živo odobravali. Da Je referat »o demokraciji« bio malo opširniji bio bi preveč razvučen. Inače Je na svakom mjestu i u cjelini zanimljiv i aktuelan.
Prostor ne dozvoljava da se opširnije pozabavimo svakim cd govora.
U »Položaju emigrantske omladine« dan je vjerni prikaz o dolasku fašizma na vlast, postanku emigracije, njezinom smislu i pažnji emigrantskoj omladini koja joj se — nije posvećivala . .
»Selo u Italiji« je ozbiljniji i dokumentiran prikaz položaja sela pod fašizmom, njegovo postepeno propadanje i osiromašenje a s tim u vezi njegov antifašistički stav. Kod recitacija se primjećuje da Je dobro što na pr. Kosovela recitiraju Primorci (Goričani). Balotu Medulinci, Gervaisa Opatijcl itd.
U »raznome« razvila se Je na sastanku omladinske sekcije društva »Istra« živahna i temperamentna prava »istrijanska« diskusija o potrebama organizacije, agitacije 1 propagande.. Rasprodan je lijepi broj našega lista »Istra«, što pokazuje dà omladina shvaća veliku važnost ovog jedinog ladine za listi pr>'ć! 1 na cijelu našu svije-snu emigraciju, pa će se vremenom mpći da govori 1 o emigrantsKom dnevniku I
Na sastanak su došla 1 dva »svježa omla-dinca-emigranta. Nedavno su prebjegli ovamo. Goli i bosi, tako •ekuć, naišli su na lijepi susret emigrantske omladine. Prisutni su za čas sakupili malu svotu za prvu pomoć svojim drugovima.
živjela naša sloga 1 solidarnost...
iančlna.
Poziv svim emigrantima iz Julijske Krajine u Zagrebu
Pozivaju se sv emigranti stanujući u Zagrebu, da se u potrebama raznih Intervencija, molba, kao dozvole boravka, zaposlenja, državljanstva itd. obraćaju na društvo »Istra«, koje će im u tim pitanjima dati potrebne informacije. Stranke se primaju svaki radni dan od 9—12 i od 3—8 sati na večer. — Društvo »Istra«, Zagreb.
»Picnic« društva »Jurina i Frani na« u Hobokenu U. Si. Ai,
New-York, 10 jula, 1937. Godišnji izlet ili »picnic«, kako to Amerikanci nazivaju, našeg dob. 1 zab. društva »Jurina i Pranina« iz Hobokena, koji se Je obdržao u nedjelju 4. Jula t. g. prošao je jedinstveno, iznad svakog očekivanja. Posjet Je bio obilan. Poslije srdačnog pozdravljanja 1 stiskanja ruku iz-medju new-yorških 1 philadelphijskih učesnika, koji su 1 ove godine došli da se provesele s nama, sjeli smo oko stolova kao 1 po zemlji, te u prijatnoj hladovini »Zeman’ s Parka« u North Bergen, N. J., gdje Je »plenic« priredjen, a na osvježavajućem vjetriću, počeo Je doručak, koji Je stalno prekidan zdravicama iz pojedinih grupa. Raspoloženje bilo Je odlično, što se je najbolje vidjelo svakome iz očiju blistajućih se od zadovoljstva. I tako Je vrijeme odmicalo u najboljem raspoloženju 1 zabavi sve do kasno na večer, kad smo se vratili svojim kućama i ponijeli sa sobom najljepše uspomene. Ne mogu da propustim, a da ne spomenem, da nas Je i ove godine tom prilikom posjetio naš brat iz kršne Dalmacije g. Donko C u r a ć, ex predsjednik Jadranske Straže u New Yorku. Došao Je, akoprem bolom u duši, radi gubitka svoje neprežaljene sestre miljenice, samo na čas, da Još Jednom dokaže svoju odanost i ljubav prema svojoj potlačenoj braći Istranima, protiv čije sé Je gorke sudbine borio još na rodnoj grudi od malih nogu... Uvjerena sam da interpretiram osjeća'e svih učesnika, kad mu kažem da mi tu njegovu ljubav za nas, duboko cijenimo 1 zahvaljujemo mu za njegov posjet. — Mary Vldošif.
Crkvena konferencija u Oxfor-du protiv fašizma i antisemitizma
U Oxfordu sastala se je konferencija nekatoliikih vjera, koja je naročito oštar stav zauzela protivu svakog pokušaja koji ide za tim, da se putem rasizma i antisemitizma uzme pravt smisao vjere koja natt-čavanjem evandjelja treba da bude rasadnica ljubavi izmedju naroda i rasa.
Dr Josip Puntar
Dne 24 julija je umrl v splošni ljubljanski bolnici po dolgoletnem trpljenju dr. Josip Puntar, knjižničar državne knjižnice v Ljubljani. Bil je predvsem odličen poznavalec slovenske literature in kot tak tudi sam pisatelj raznih znanstvenih člankov in razprav. Posebno se je uveljavil kot izboren iska-telj in obožavatelj Prešernovih pesmi. Najbolj znano njegovo delo je spis »Zlate črke na posodi Prešernovih gazel«. Bil je vsekozi idealist. Tudi v politični zgodovini Slovencev je mnogo raziskoval. Pred leti je napisal nekaj člankov v »Slovenijo« o Beneški Sloveniji in njeni tragični usodi ter se je zelo zanimal za naše Primorje in specialno za našo politično zgodovino. Z njim smo zgubili edinega temeljitega poznavatelja Beneške Slovenije sploh, škoda, da ga je dolgoletna bolezen vrgla na posteljo in ga pritisla k brezdelju. Gotovo je. da bi nam dal mnogo pobud in mnogo materijala o naši zemlji onkraj meje. Zelo je tarnal, da ni ne med mladimi ne med starimi zanimanja za naše politično zgodovino, ki bi nam marsikaj osvetlila. Pripomnil je da je še v tem pogledu marsikaj neraziskanega. Mater-jala za študij, posebno za študij Beneške Slovenije, ni v Ljubljani nikjer, ampak je razstresen izven našega ozemlja. Tako se ta materjal nahaja v Trstu, Vidmu in kar se tiče vojne 1. 1866 celo v Parizu in na Dunaju. Da se to preuči bi bila naloga posebno naših akademikov, ki tam študirajo. Tako smo v kratkem času dveh let zgubili kar dva velika ljubitelja in poročevatelja Beneške Slovenije — Tumo in sedaj Puntarja-Kdo ju bo nasledil? (Agis).
RAJKO PRINČIČ
Pretekli teden je umrl v Ljubljani po kratkem trpljenju naš rojak Prinčič Rajko iz Gorice. Bil je vseskozi zaveden Slovenec in se je vedno boril za jugoslovansko Idejo in zaradi nje tudi mnogo trpel. Kot železniški uradnik je služboval v Gorici, odkoder je bil izgnan na češko od pričetku svetovne vojne, kot politični osumljenec, kjer je živel v največjem pomanjkanju. Ob prevratu je stopil v službo tedanje deželne vlade, 1. 1931 pa je šel v zasluženi pokoj. Ohranimo mu večen spomin, sorodni^ kom sožalje! (Agis)
UMRL MARTIN GRGIČ
V Padričah pri Trstu je umrl 9 julija t. 1. g. Martin Grgič, lastnik gostilne »pri Martinu«, posestnik in sodni izvedenec. V njegovi gostilni so se vršile vse narodne prireditve Padričanov: tam so se sntdli možaki k razgovorom in posvetovanjem. Vse priprave za postavitev kapele Sv. Cirila in Metoda v Padričah 1898 leta so bile izvršene v njegovi gostilni, in sam je dal stvari prav za prav pobudo. V mladih letih je bil miličnik okoličanskega bataljona do njegovega razpusta. S svojim neumornim delom za narodno stvar si je pridobil med našimi okoličani velik ugled in zaupanje, da so ga tudi izvolili v tržaški mestni svet. Umrl je v starosti 93 let. Z njim smo izgubili markantno figuro tipičnega oko'i-čana. Naj mu bo lahka domača zemlja!
POROKE
Dne 24 julija se je poročil.v Ljubljani g. Leban Ivan, dolgoletni predsednik društva »Zora« iz Sv. Mihaela pri Šempasu, z gdč. Leopoldo Faganelovo h* Nabrežine. Srečno!
Pretplata iz Amerike
Naša povjerenica zu Ameriku, gospodji-ca Mary Vidošič, poslala nam je 2 dolar*1 za obnovu pretplate za gospodina Antona Vidošič — 301 — lOth Ave., New York
MED GORIŠKIMI SLOVENCI V BOSNI
Ljubljana, julija 1937. (Agis). Pod gornjim naslovom je zadnje nedeljsko jutro prineslo daljši člančič našega rojaka, ki ga je slučajno pot nanesla v Bosno kjer je naletel na naše emigrante. Med drugim pravi:
»... Moje začudenje je pa doseglo vrhunec, ko sem stopil na bližnji hribček in pred seboj zagledal prekrasne vinograde, brajde in latnike, kakršni so v navadi pri nas na Vipavskem in Tržaškem. Ni dvoma, to morajo biti Slovenci, sem si mislil. Ni mogoče, da bi Bosanci gojili trto, posebno ne na tak način. In ni mogoče, da bi Bosanci dosegli že tak standard življenja, stanovanja in obdelovanja zemlje! Moje slutnje so se uresničile, ko me je pot pripeljala mimo neke hiše, na čigar vrtu sem opazil — radič. Radič — znamenje primorskih Slovencev! Nepobitno znamenje! Ni več dvoma — to so naši ljudje!
Nagovoril sem prvega človeka, ki sem ga srečal. Bil je postaran možak, ki je z vedrom krevsal nekam po vodo:
— Ej, po Bogu brate, kaži ti meni, jesu li ovo Bošnjaci zasadili toliku lozu? Insanu to bješe kada zabranjeno? A i hrišćani više volješe prepečenice nego vino? Dede, čiko, kaži!
Možic me je pogledal s svojimi svetlimi očmi, zmajal nekam čudno z glavo, snel klobuk in odgovoril:
— Vejste, gespud, jest jih prov neč al pej prov malo zastopim. Stopte v hišo pa ta mlajše vprašajte. So bolj vajeni tega čudnega jezika!
Tako sem se srečal z našimi izseljenci, oziroma naseljenci. Ko sem spregovoril potem z možakom v slovenščini, mu je vedro padlo iz rok in v očeh se mu je zaiskrilo neznansko veselje, ki je izsililo dve, tri komaj vidne solze.
Seveda me je takoj peljal v hišo, triumfalno takorekoč, kakor da bi bil našel največji in najdražji zaklad. In po stari slovenski navadi so me počastili s poličem — verjamete ali ne! — pravega, pristnega, domačega Vipavca.
Okoli 50 družin živi v tem kraju že celih 12 let. Grmeki, Tavčarji, Milkoviči, Vodopivci iz Dornberga, Prvačine, Kobilje glave, števerjana in eden je celo iz Skale sante pri Trstu. Neznosne prilike so izgnale te naše ljudi iz rojstnega kraja, da so šli s trebuhom za kruhom poiskat si novo domovino. Vzeli so s seboj trto (o, simbol našega kraja!) in jo
tukaj, v kraju, kjer je bila popolnoma neznana, čudovito aklimatizirali, da je rodila prav tako vino kakor prej doma. Tudi breskve so prinesli in vsa naša raznovrstna semena in rastline, da si uredijo dom, ki naj bi jih docela spominjal na rojstni kraj. Prodali so na Primorskem svoja posestva, kupili tukaj bosensko »džunglo«, podrli gozdove in izorali zemljo, da se je zablestela na solncu in začela roditi spočita in deviška, stoteren sad. Ko stopi danes človek na okolne griče, ne vidi več samo gozdov, ampak prekrasne njive in travnike, vzorne vinograde, prelepe sadne vrtove. Slovenske roke so zgradile nov svet — novo domovinol
Zadovoljni so ti naši ljudje Primorci v Vrbaski banovini. Mlajši so se popolnoma privadili, starejšim gre seveda teže. Radi tožijo po domu v Vipavi ali na Krasu, vendar na koncu pristavijo:
— Zemlja, zemlja je pa le dobra in jako rodovitna. To nas drži.
Vsako leto izvozijo na vagone sadja, posebno breskev. Tudi vino prodajo in le malokateri ga ima še kaj doma. Poskusili so aklimatizirati tudi refošk, pa se jim ni obnesel. Ii. fige tudi ne. Oh, pravijo, če bi nam še to uspelo, pa bi imeli raj, kakršnega si še doma na Primorskem nismo želeli.
Mladina je ka.jpada aktivna. Ima svoje pevsko in izobraževalno društvo. Prirejajo tudi diletantske predstave. L® obisk je pičel, ker sobrat j e slabo razumejo slovenščino. Zato so sklenili sedaj, da bodo prirejali predstave v srbo-hrvatskem jeziku. Otroki pa govorijo skoraj samo — srbohrvaščino. Ni čudno-Družijo se z otroki teh krajev in v šob se uče tudi le srbohrvaščine.
Starejši so si želeli kajpada cerkev-In pridne slovenske roke so si zgradil® 1 cerkev i župnišče, ki pa še ni popolnoma dogotovljeno. Prihaja jim pa opravljat službo božjo duhovnik iz trapistov-skega samostana blizu Banjaluke, Neme® po rodu, ker so banjalučki trapist1 Nemci.
Tako so si naši pridni Primorci ustanovili novo domačijo, ki je prav lepa iD nenavadno podobna goriškim Brdom-
Ko sem se vračal z nekega obisk® v slovenski hiši, sem srečal starega P°' sanca in ga opozoril na lepo obdela11 polja:
— Lijepa su kod vas polja i vinogr*' di!
— Pa znaš, ml je odgovoril, Švabe k® Švabe — umiju oni! Ko če s njima kraj!
Rade Pregare-
tra« izlazi svakoR tjedna u petak. —Broj ćekovnoB računa 38.789. — Pretplata: za cijel,, godinu 48— din., za pola godine 21—din., za >n''zem^tvo dvo»trllko^ M Anierlko Z godinu. — Oglasi se računaju po cjeniku. — Vlasnik 1 Izdavač: Konzorcij »Istra«. Masnrvkova 28n 11, broj telefona «7-80. — /.a urednlfctvo odgovara IVAN »TAKI. Av pa ulica 48. III. kat. — Tisak: Stečajnlna Jugoslovenske Stampe d. d.. Zagreb, Masarykova ulica broj 28a, — Za tiskaru odgovara Rudolt lolanovlč /pierei,, ilici, on
. „ dolara Zvonimi-
,3!