KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 23 (3)
PATENTNI SPIS
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 JUNA 1940
BR. 15699
Dipl. Ing'. Seidenschnur Fritz, Wernigerode, i Chemieprodukte Komm. Ges., Berlin-
Britz, Nemačka.
Postupak za dobijanje mazivnih ulja pored otpornih na pritisak koksnih briketa iz
smola, asfalta 111 sličnih materijala.
Prijava od 8 decembra 1937.	Važi od 1 avgusta 1939.
Naznačeno pravo prvenstva od 11 decembra 1936 (Nemačka)
Kod dobijanja mazivnog ulja iz nafte ili katrana destilisanjem mora se destilisanje s obzirom na aparaturu prekinuti još pre potpunog prelaza svih sastojaka mazivnog ulja. Pri tome se kao neizbežni zaostatak dobija asfalt ili smola. Ovi se asfalti ili smole često dalje destilišu do koksa u naročitim retortama u diskontinualnom načinu rada. 1 pored upotrebe pošteđujućih uslova za destilisanje, kao upotrebe visokog vakuuma i velikih količina pregrejane vodene pare, pri tome uspeva samo to, da se iz pomenutih materijala dobije srazmer-no malo viskozni destilat. Pri tome je aba-nje aparature usled potrebnog zagrevanja retorte do crvenog usijanja veoma veliko i uklanjanje koksa iz retorte, koji se dobija u nejednako od gasa oslobođenom i u različito čvrstom obliku, skupo je i štetno po zdravlje, pošto se ne može izbeći ručni rad.
Po ovom postupku, koji upotrebljuje kontinualan način rada, potpuno se otklanjaju pomenute nezgode.
Postupak polazi od svih mogućih materijala, koji još sadrže mazivna ulja, n. pr. asfalta iz nafte, smole iz katrana od mrkog uglja, smole iz katrana od kamenog ug-Ija, smole iz katrana od drveta ili t. si.
Pokazalo se, da se smole, kao kisele smole, koje se dobijaju u rafinerijama mineralnih ulja pri tretiranju destilata mineralnih ulja koncentrisanom sumpornom ki-
selinom, daju takode korisno prerađivati ili za sebe ili u mešavini sa mineralnim uljima ili asfaltima iz nafte. Pri tome je dovoljno da se ukloni najveći deo u kiselim smolama još sadržane slobodne sumporne kiseline, prethodnim gnječenjem sa malim količinama vode.
Ovi početni materijali se po pronalasku i to svaki za sebe, ili međusobno pomešano, ili pomešano sa destilatima, koji se dobijaju u postupku, uz dodavanje kakve noseće substance, briketiraju, i tako dobiveni briketi se izlažu tako zvanom tretiranju ispirajućim gasom.
Kao noseće supstance dolaze u obzir organske i vegetabilne substance, kao podesni kameni i mrki uglji, uglji iz muljne truleži i t. d. ili njihovi destilacioni zaostatci, drvo ili drveni ugalj, treset, ili tresetni koks fosilno drvo (ugljenisano drvo, koje se u slojevima uglja višestruko nalazi u velikim količinama) ili odatle spravljeni drveni ugljen, materije otpatci kao ljuske od semenja, uljana jezgra i t. d. Preporučuje se, da se podesnim sušenjem eventualno postojeća veća sadržina vlage smanji na nekoliko procenata. Za izbor pojedinih nosećih supstanci su u prvom redu merodavni sadržina pepela i zahtevi, koji se postavljaju količini i sastavu sadržine pepela, dobijaju-ćeg koksnog briketa. Ako se n. pr. upotrebi drvo ili ugljenisano drvo kao noseća substanca sa, na primer asfaltom iz nafte
Din 10.—
ili smolom iz katrana od mrkog uglja, to iz noseće supstance potičući destilati sa visokom tackom ključanja ne ometaju do-bijanje iz asfalta ili smole dobijajućih se destilata. Prvi koji imaju smolasti sastav, su u drugima nerastvorljivi i mogu se lako odvajati taloženjem. Ove smole iz drveta ili smole iz ugljenisanog drveta se daju korisno opet upotrebiti za spravljanje novih količina briketa, u koliko za njih ne oo-stoji nikakva druga mogućnost za iskoriš-ćenje.
Podelom asfalta i smola, koje treba da se destilišu na putu briketiranja pomoću podesnih nosećih supstanci u bezbroj malih agregata i tretiranje ovih u postupku sa ispirajućim gasom vrše se, jedna pored druge, destilacije sa veoma pošteđujućim tokom. Pri tome se oslobađani destilati odmah pomoću struje ispirajućeg gasa u-klanjaju od uticaja destilacione temperature i skoro se trenutno odvode iz peći sa ispirajućim gasom, Time se dobivaju ma-zivna ulja, koja se još nalaze u srodnim asfaltima i smolama, u skoro razloženom obliku, uz druga lakša ulja sa poreklom iz nosećih supstanca. Manje viskozna, niže ključajuća ulja odvajaju se iz destilata dobivenog kod švelovanja pomoću destilacije u vakumu sa ili bez primene pregrejane vodene pare. Destilacioni ostatak predstavlja visokoviskozno ulje sa visokom tač-kom zapaljivanja, iz kojeg se — u koliko je potrebno — mogu odstraniti parafinski ili smolasti pratioci pogodnim metodama rafinacije.
Tretiranje ispirajućim gasom po pronalasku treba da se smatra jednakim desti-lisanju pod visokim vakuumom sa vodenom parom, koje se obavlja pod veoma pošteđujućim uslovima. Time stvarno uspeva, da se u početnim materijama još sadržana mazivna ulja dobiju skoro potpuno u skoro neraspadnutom obliku.
Za jednovremeno postizanje briketa otpornih na pritisak je potrebno, da se u-potrebi optimum asfalta i smola. Za postizanje ovog optimuma potrebne količine su znatno veće no što su se one do sada upotrebljavale za vezivanje uglja ili koksa. Opšte važeći podatci o ovim količinama se ne mogu davati. Oni se moraju za različite sirovine ustanovljavati od slučaja do slučaja pomoću odgovarajućih prethodnih ogleda.
Bitno je za konačni uspeh, naročito za sastav koksnih briketa, to, da se briketi pri uvođenju u peći sa (ispirajućim gasom što je moguće brže dovedu na temperaturu od približno 200—350°. Pri tome se odmah obrazuje koksni omotač, koji spreča-
va raspadanje briketa, a da usled toga ne trpi kakvoća uljanih destilata i briketa.
Primer 1. —- 500—550 kg praha iz drvenog uglja se prisno meša sa 500—450 kg asfalta iz nafte i ova se masa presuje u brikete. Briketi se izlažu po tome postupku ispiranja gasom koji radi sa pregrejanom vodenom parom ili kakvim drugim inertnim gasom, koji radi kao ispirajući gas, pri čemu ispirajući gasovi ulaze u donji deo peći sa temperaturom od 450—550° i napuštaju je u gornjem delu sa temperaturom od 200—350°.
Primer 2. — 700—800 kg suvog fosilnog drveta se, u datom slučaju po odgovarajućem daljem usitnjavanju, pomoću kakvog podesnog uređaja prisno meša u toploti sa 200—300 kg smole iz katrana od mrkog uglja, u datom slučaju uz pripomoć vakuuma i pritiska. Dobivena mešavina se kalupi u brikete. Ovi se briketi, kao prema primeru 1, tretiraju u kakvoj peći sa ispirajućim gasom.
U datom slučaju može jedan deo smole iz katrana od mrkog uglja, koja treba da se upotrebi za vezivanje biti zamenjen smolama iz drveta ili ugljenisanog drveta dobivenih u postupku.
Primer 3. — Suvo sveže drvo u odgovarajućoj usitnjenosti se izlaže istom tretiranju kao i fosilno drvo prema primeru pod 2.
Primer 4. — Materijali iz primera 1, 2 i 3 se sa smolom iz katrana od kamenog uglja ili sa mešavinom smole iz katrana od kamenog uglja i destilata koji potiče iz kakvog ranijeg tretiranja, kao što je opisano, meša, briketira i tretira po postupku ispiranja gasom.
Primer 5. — Materijali prema primeru 1, 2 i 3 se sa kiselim smolama, koje su o-slobođene od kiseline (vidi 4. stav opisa) ili za sebe, ili u mešavini sa destilatima kakvog prethodnog tretiranja, ili u mešavini sa asfaltom iz nafte, ili u mešavini sa obojim, kao što je opisano, pomeša, briketira i tretira po postupku ispiranja gasom.
Iz postupka opisanih primera rezultuju-ći ispirajući gasovi se prema sledećem dalje tretiraju:
Iz struje ispirajućeg gasa se najpre frakcionisanim hlađenjem izdvaja glavna količina obrazovanih uljanih destilata, ostatak se prima u kakvom električno ili mehanički pogonjenom ispiraču katrana i u ga-snoj struji eventualno rastvorene male količine lakih ulja se uklanjaju pomoću ispiranja ulja ili pomoću absorpcionih sredstava, kao što su aktivni ugalj, silika-gel ili t. si. Odgovarajući ohlađeni ispirajući gasovi služe delimično povratnim vođenjem za podešavanje novih količina ispirajućih
gasova na, za potrebnom smatranu temperaturu destilisanja, a drugim delom za hlađenje u peći sa ispirajućim gasom dobi-jajućih se koksnih briketa. Ostatak prolazi u cilju potpunijeg iskorišćenja u njima još sadržanih gorljivih sastojaka u ložište, na primer u ložište postrojenja za sušenje za materije koje dolaze u obzir kao noseća supstanca. Kod upotrebe svežeg drvela ili ugljenisanog drveta kao noseće supstance se iz gasne struje, koja je oslobođena od katrana dobijaju i sirćetna kiselina i poznati laki produkti destilisanja drveta.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za dobijanje mazivnih ulja pored na pritisak otpornih koksnih briketa iz smola, koje sadrže ulja, kao iz asfalta iz nafte, iz smole iz katrana od mrkog uglja, iz smole iz katrana od kamenog uglja, iz smole iz katrana od drveta, iz kiselih smola iz rafinerija mineralnog uglja ili drugih smola otpadaka, naznačen time, što se ove početne materije svaka za sebe, ili zajedno ili sa u postupku dobivenim destilatima meša sa organskim ili vegetatibilnim nosečim substancama, briketira i ovi se briketi izlažu tretiranju ispirajućim gasom, pri če-
mu se dobiveni viisokoviskozni destilat, pomoću eventualnog odvajanja lakše ključa-jućih sastavnih delova destilacijom u va-kumu sa ili bez dodatka pregrejane vodene pare, odnosno pomoću odstranjivanja eventualnih prisutnih parafinskih ili smolastih pratioca, uz primenu pogodnih rafina-cionih postupaka, prerađuje u mazivna ulja.
2.	Oblik izvođenja postupka po zahtevu 1, naznačen time, što se kao noseća substanca za briketiranje upotrebljuje asfaltni koks iz smole.
3.	Oblik izvođenja postupka po zahtevu 1, naznačen time, što se kao noseća substanca upotrebljuju vegetabilne materije, naime drvo u obliku sušene strugotine ili sušenih drvenih otpadaka ili drvenog uglja.
4.	Oblik izvođenja postupka po zahtevu 1, naznačen time, što se kao noseća substanca upotrebljuje fosilno drvo (ugljenisa-no drvo) ili iz ovoga spravljeni drveni ugalj.
5.	Oblik izvođenja postupka po zahtevu 1, naznačen time, što se kao noseća substanca upotrebljuje treset ili tresetni koks.
> ' r- ■	’ ■■■	' / '	: . '	9 .
.
- ;.......................................................................
■


.
■





■



.
■
.