KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
tS, . v *1 . J j V r	1 »>; • j. ‘ l I bM.
UPRAVA ZA ZAŠTITU
. j /I 4m » i 1 l
KLASA 29 (2)
INPUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 31. DECEMBRA 1929.
PATENTNI SPIS BR. 6675.

Heberlein & Co. A. G., Wattwil, Švajcarska,
Postupak za pretvaranje visokomolekularnih životinjskih belančevina u rastvore, koji se
daju presti.
Prijava od 9. februara 1929.	Važi od 1. juna 1929.
Traženo pravo prvenstva od 20. februara 1928. (Nemačka).
Često puta do sada činjeni su opiti za spravljanje rastvora iz belančevine, koji se daju presti. Pri tome se međutim polazilo bilo od relativno lako rastvorljivih nisko-mo-lekularnih tela, na primer želatina, kazeina i torne slično ili se pokušavalo da se teško rastvorljivi, visokomolekularni proteini, na primer vuna ili svila rastvore pomoću reage-nasa, koji dejstvuju energično, pri čemu je stalno nastupilo u velikoj meri raspadanje velikog molekula. U oba slučaja dobijali su se rastvori za predenje, koji nisu zadovoljavali, iz kojih se nisu mogla dobiti upotrebljiva prediva, jer su dobijeni proizvodi bili tako nezadovoljavajući u pogledu na njihovu postojanost prema vodi, kao i njihovu jačinu, da je njihova praktična upotreba bila isključena.
Nađeno je sad, da se iz teško rastvorljivih, visokomolekularnih životinjskih belančevina mogu dobiti rastvori za predenje od velike vrednosti, kad se one rastvore u fenolima po prethodnom ili istovremenom nabubrava-nju. Pri torne treba napomenuti, da se visoko-molekularne belančevine rastvaraju u fenolima i bez nabubravanja, ali to rastvaranje nastupa tek na temperaturama iznad 100" C, i uvek je u vezi sa stvaranjem raspadnutih tamno obojenih proizvoda.
Nabubravanje može se izvršiti pomoću vrele vode, eventualno pod pritiskom na višim temperaturama. Ako se na taj način ne može postići dovoljno nabubravanje, ono se može pojačati dodavanjem kiseline. Pri tome
treba međutim obratiti pažnju na to, da se količina kiseline odmeri prema njenoj jačini, tako da ne nastane raspadanje (razo-ravanje) belančevine. Tako nabubrela masa može se rastvoriti u tečnom fenolu i daje vizkoznu tečnost. Ako se pokaže da belančevina već i u samom fenolu dovoljno bubri, onda prethodno nabubravanje može da izostane. U tom slučaju nabubravanje i rastvaranje vrše u jednom jedinom procesu rada. Proces rastvaranja može se podstaći zagre-vanjem, no pri tome treba izbegavati raspadanje belančevina. Fenoli i njihovi homologi i derivati mogu se upotrebiti sami za sebe ili u smeši po potrebi po dodatku nešto malo vode radi lakšeg prelaženja u tečno stanje. Pretpostavka za upotrebljivost jednog fenola jeste njegova niska tačka topljenja odn. mogućnost da na temperaturama ispod 100° C prelazi u tečno stanje.
Ovaj se postupak može primeniti na proizvoljne, teško rastvorne, visoko-molekular-ne životinjske belančevine, na pr. na rog, kožu, meso, vunene i svilene odpadke itd. Iz dobivenih rastvora belančevine mogu se na poznat način, vlažnim ili suvim postupkom predenja, da dobiju veštačka vlakna, koja su po svojim osobinama veoma slična prirodnim vlaknima. Iz ovih se rastvora mogu nagraditi još i druga veštačka tela, kao filmovi, plastične mase itd. koagulacijom na podesan način.
Primeri izvođenja:
Primer 1. Strugotine rožine nakvase se na
Din. 5 —
toploti vodom i salicilnem kiselinom, sve dok ne omekšaju usled nabubravanja. Pošto se ocede, unesu se u hladnu desetostruku količinu fenola u tečnom stanju. Pri torne količina vode, koja je prethodno upotrebljena za pretvaranje fenola u tečno stanje mora biti tako velika, da fenol nema tendenciju da vlažnim rožnim strugotinama izvuče njihovu vodu bubrenja. Strugotine rožine ostave se da stoje tako sve dotle ,dok usled difuzije voda bubrenja u rogu nije zamenjena fenolom. Pojava bubrenja može se ponoviti češće puta na višoj temperaturi daljnim dodavanjem vode, prema sposobnosti fenola da primi vodu. Dalje ponavljanje povećava najzad bubrenje tako, da se pri krajnjem zagre-vanju rožane strugotine lako rastvore. Pri tom temperatura ne sme da pređe tačku klu-čanje vode, da bi se izbegla hidroliza. Kad je nastupilo potpuno rastvaranje, onda se dodata voda može da otkloni isparavanjem i to sve dotle, dok ne ostane samo još ona količina vode, koja je potrebna da celokupnu količinu fenola drži u tečnom stanju.
Primer 2. Otpatci životinjske kože slabo se zagrevaju sa od prilike pet puta tolikom količinom kristalizovanog fenola (kod odpadnica koji imaju svoju normalnu vlagu) ili
tečnog vodenog fenola (kod suvih odpada-ka) sprovodeći sumporastu kiselinu; pri tome ovi odpatci nabubre jako i lako se rastvaraju. Količina vode, koja se u toku rastvaranja isparava dodaje se opet, na pr. hlađenjem sa uspravnom hladilicom.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za pretvaranje visokomoleku-larnih životinjskih belančevina u rastvore, koji se daju presti, naznačen time, što se be-lančevine podvrgnu nabubravanju, pa se istovremeno ili posle toga na njih dejstvuje fenolima ili njihovim homologama i derivatima u svrhu rastvaranja.
2.	Postupak shodno zahtevu 1, naznačen time, što rastvaranje belančevine biva zagre-vanjem na temperaturi, na kojoj još ne nastupa raspadanje.
3.	Postupak shodno zahtevima 1 i 2, naznačen time, što se nabubravanje izvodi vodom, po potrebi zagrevajući i pod pritiskom.
4.	Postupak shodno zahtevu 1—3, naznačen time, što se tečnosti za nabubravanje dodaju kiseline, prema njihovoj jačini u tako neznatnoj količini, da kod datih uslova rada ne nastupa hemiska promena belančevine.