KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 18 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Maja 1929.
PATENTNI SPIS BR. 5916
Vcreinigte Stahhverke Aktiengesellschafi, Diisseldorf, Nemačka.
Postupak za štićenje od ivičnog dekarboniziranja i karboniziranja pri belom usijanju
Čelika i gvožđa, koje sadrži ugljenik.
Prijava od 15. decembra 1927.	Važi od 1. maja 1928.
Traženo pravo prvenstva od 8. januara 1927. (Nemačka).
Poznato je, da pri usijanju Čelika i gvožđa, koje sadrži ugljenika u gasovima, koji deluju oksidišući, na pr. u kiseoniku, atmosferskom vazduhu, vodenoj pari, ugljenoj kiselini ili drugim smešama, nastaje dekar-boniziranje ivičnog sloja. Delimično nastaje pored ovog ili na mesto ovog i zapa-Ijivanje. U drugim gasovima, na pr. u ugljen-monoksidu i ugljovodonicima pri usijava-nju nastaje karbonizovanje čelika.
Kod mnogih usijanja u praksi ne želi se ni dekarbonizovanje ni potpuno karbonizovanje; materijal postaje često potpuno neupotrebljiv jednom takvom promenom spolj-nih zona. Iz ovih razloga, naročito da bi se sačuvalo opasnije dekarbonizovanje, usijava se u „neutralnim gasovima" ili pak u „šuškama ovijeno". Kao neutralni gasovi dolaze u obzir vodonik i azot. Već je poznato, da i vodonik može dejstvovati dekar-bonizirajući. Naročito preduzeti ogledi pri-javioca doveli su do saznanja, da je dekarbonizovanje pomoću u tehnici upotre-bljenog, tehnički čistog vodonika mnogo veće, nego što se uopšte uzima. Dalje pri usijanju u azotu, kao što je utvrđeno pre-duzetim ogledima, nastaje i dekarbonizovanje, koje je prilično kod stepena čistoće gasa, koji se može postići u praksi.
Iz ovog izlazi, kako je vrlo teško dobiti potpuno neutralnu atmosferu, ni dekarboni-
zirajuću, ni karbonizirajuću, za usijanje, naročito za belo usijanje.
Pronalazak se osniva na činjenici, pot-krepljenoj obuhvaćenim ogledima, da se mešanjem karbonizirajuće dejstvujućih gasova ili gasnih smeša, na pr. ugljen monoksid, metan, koksov gas iz peći, svetleći gas, sa dekarbonizirajuće dejslvujućim gasovima, na pr. vodonik, gas iz visokih peći, azot, mogu dobiti sastavi (kompozicije) gasa, koji se potpuno neutralno ponašaju prema gvožđu sa ugljenikom pri usijanju.
Srazmera mešanja pored vrste primenje-nog gasa delimično zavisi od temperature, hemijskog sastava čelika, naročito od sa-držine ugljenika i najzad od pritiska. Na primer ogledi sa čelikom, koji ima 0,5 do 1,3% ugljenika pri usijanju u smeši metana i vodonika na 850° nisu dali ni dekarbonizovanje ni karbonizovanje, ako se smeša sastoji iz 10—40 zapreminskih % metana i 90—60 zapreminskih procenata vodonika. Ove granice toliko su široke, da se u radu trajno i lako mogu održati. Kao odgovarajuće druge vrste smeša dolazi u obzir na pr.: koksov gas i vazduh, koksov gas i otrovan gas, i t. d.
Mešanje gasova, koje se upotrebljava i lako dobija u praksi, na pr. iz koksovog gasa i vazduha, može se pri tom tako pre-
Din. 5.
duzeti, da ne nastane preostajanje karbo-nizirajućeg ili dekarbonizirajućeg sastojka.
Patentni zahtev:
Postupak za štićenje od ivičnog dekar-boniziranjB i karboniziranja pri usijanju čelika, koji sadrži ugljenika naznačen time,
što se atmosfera usijanja iz karboniziraju-će i dekarbonizirajuće dejstvujućih gasova, odnosno gasnih smeša tako meša, da za čelik u opšte ili čelik određenog kemijskog sastava za svaku ili samo određenu temperaturu ne nastupi ni karbonizovanje ni dekarbonizovanje.