KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
lii
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Oktobra 1927.
PATENTNI SPIS BR. 4498
Constant Adrien Van Bourgonier i Prosper Casimir Schalckens, Borgerhout—Anvers, Belgija.
Elastičan točak.
Prijava od 13. oktobra 1925.
Ovaj se pronalazak odnosi na elastičan točak, koji je naročito namenjen da zameni obične pneumatičke bandaže za automatska kola.
Ovaj točak odlikuje se time, što se za isti upotrebljuju već postojeći delovi točka, kao što su omoti običnih bandaža, čija se samo unutarnja konformacija menja po mogućstvu što manje.
Cilj je pronalasku da da elastičan točak, koji neće bili izložen materijalnoj povredi, što bi izazvalo nadimanje ili spljes-kavanje bandažnog omota sa svima posledicama opasnim po kola. Ova opasnost vazda postoji za pneumatične bandaže, pošto je vazdušna komora nedovoljno štićena omotom. Kod ovog točka, primeniće se elastični delovi, koji primaju udare u radialnem pravcu točka i ovi elastični elementi biće štićeni i vođeni od čvrstih i utvrđenih delova. Oni se delovi mogu lako postavljati i skidati i isti služe, u isto vreme sa ivicom oplate za utvrđivanje bandažnog omota. Ovi elastični elementi sa svojim vodicama, potpuno su zatvoreni tako da točak po pronalasku ima spolja isti oblik kao i ranije.
Kao primer, ovde su opisana tri primera izvođenja točka ove vrste u vezi sa slikama u priloženom nacrtu.
Slika 1 je prednji vertikalan izgled elastičnog točka po pronalasku, pri čem su izvesni delovi prelomljeni, da bi se mogla videti unutarnja konstrukcija.
SI. 2 je presek po jednom prečniku točka.
Važi od 1. aprila 1926.
SI. 3 i 4 odgovarajući izgledi u vertikali i u preseku točka po pronalasku, ali gde je unutarnji elastični deo načinjen od komore iz kaučuka, koja je ispunjena vazdu-hom ili kakvim drugim gasom.
SI. 5 je vertikalan izgled jedne variante izvođenja, gde su izvesni delovi prelomljeni da bi se bolje video unutarnji raspored.
SI. 6 je radialen presek po liniji VI VI iz si. 5.
U sl. 1 i 2 točak je načinjen kao i svaki običan točak, sa glavčinom P, paocima R i oplatom D. Ova oplata D ima prstenastu uzengiju D1, koja čini celinu sa oplatom i koja u radialnem preseku zaklapa prav ugao sa oplatom D t. j. nalazi se u ravni normalnoj na ravan u kojoj je obim oplate. Uzengija D1 obrazuje sa sličnom prstenastom uzengijom E, koja je prvenstveno pokretna vodne elemente za elastičan deo točka. Ovaj elemenat načinjen je od elastičnog prstena podesnih dimenzija i koji se podešava između oba vodna krila, koja su obrazovana uzengijama D1 i E. Prema tome treba načiniti elastičan elemenat B C, tako da prima ove udare ili pritiske u radialnem pravcu i toga radi su B i C jednim delom vođeni uzengijama D1 i E a s druge strane žljebom A’ podesne dubine, i stavljeni u telu omota A. Omoti treba da imaju unutarnja pomenuta vodila A’ bilo udaranjem žljeba oblika U po celom unutarnjem obimu omota, bilo upotrebom garnitura ili rebara po unutarnjoj površini tog omota. Vodne uzengije D1 i E idu do izvesne dubine u omotu A i da bi spre-
Din. 10.
čile da pritisci, upravljeni koso na A, ne bi izvili elastične elemente B i C van radial-nog pravca, pojas B načinjen tako, da se može radialno sabijati i izpravljati, ali ne i bočno. Ovaj se pojas n. pr. gradi od prstena od gume, u koje je uturen deo od metalnog lima, tkiva i t. d., dok pojas C ima veću elastičnost, tako da se ovaj mo že sabijati i ispravljati u većoj meri da bi mogao primati sve udare. Pojas C može se graditi n. pr. od gume sa većim brojem rupa, da bi bio lak i vrlo elastičan (stisljiv). Ovaj pojas C može se tako isto praviti i od mekane gume gumenog krepa i od svakog drugog podesnog materiala. Naravno, pojas C može biti obična vazdušna komora, koja se puni sabijenim vazduhom ili čime drugim i ista će biti sa sviju strana, kao što se vidi iz si. 3 i 4. Tako isto B i C mogu se graditi od jednog komada, pri čem je unutarnja polovina vrlo elastična a spolja se pravi krutom, podesnim načinom, da bi se izgbegla bočna pomeranja. Elastični elemenati B i C mogu ležati slobodno između vodnih uzengija D1 i E. Ali bolje je u praksi ako se pomenuti elemenat održava elastičnim na mestu pomoću klinova G, koji istovremeno služe da drže i-vice oplate F na uzengijama D1 i E i prema oplati D točka. Vidi se da su dna o-mota A hermetički uklještena između F i D1, E, tako da je elastični elemenat potpuno zaštićen od pranja i ozleda. Da bi se vodne uzengije D' i E držale na podesnom odstojanju mogu se predvideti ušice ili zaglavite, koje opasuju zavrtnje G, i koje su raspoređene između pomenutih uzengija i u otvorima na prstenu C. Jasno je da montiranje elastičnog točka ne zadaje teškoće da se može sklopiti za vrlo kratko vreme i pod uslovima potpune sigurnosti. Svi u-dari proizvedeni na A prenose se kompresijom u radialnem smislu B, da bi ih primio C, čija je elastičnost proračunata tako, da glavčina ne može preneti udar na osovinu točka. Kad se točak jednom utvrdi on može služiti dok se potpuno ne poaba o-mot A, i ovaj se samo zameniti može.
U si. 5 i 6, pokazani su odgovarajući izgledi drugog oblika izvođenja, koji je naročito praktičan i prost. Elastični elemenat načinjen je ovde od prostog prstena B, podesne elastičnosti, i raspoređen između vodila D’ i E.
Predviđeni su radialni procepi H i H’ u celom telu ovog elastičnog elementa, i šta više ima i bočna izdubljenja K i s jedne i s druge strane. Radialni procepi H načinjeni su tako, da guma ostavljena između dva uzastopna procepa, sa oblikom sličnim pravougaonom paralelopipedu, dok procepi H imaju dubinu u radialnem smi-
slu, koja odgovara skoro debljini elementa B, pri čem krivi deo B’ uspostavlja vezu između gumenih delova, koji rastavljeni pomenutim procepima. Međuprocepi H’ i-maju manju radialnu dubinu nego H. Metalni delovi M, oblika U leže na oplati u odnosu na procepe H i obuhvataju pojas G, obezbeđujući utvrđen položaj pojasa B posle zatezanja zavrtnja N, koji prolaze kroz delove M oblika U. Organ O sprečava vr-danje delova M oblika U time što ulazi u uzengiju. Ova konstrukcija dopušta da se elastične mase B mogu sabijati i ispravljati na sve četiri strane i da se pritisak na o-mot A može preneti na više delova (komada) od elastičnog materiala, koji se odvojeno mogu uvijati tako reći u svakom pravcu, da bi uništavali udar.
Ovaj oblik izvođenja ima tu dobru stranu, što daje maksimum i elasticiteta sa minimumom konstruktivnih delova.
Patentni zahtevi:
1.	Elastičan točak, sastavljen od glavči-ne P, paoka R i oplate D, naznačen time, što je prstenasti elastičan elemenat B —C raspoređen na oplatu D između dveju krutih vodnih uzengija D1—E, koje su utvrđene na ivicu oplate, pri čem su elastični e-lemenat i vodne uzengije pokrivene omotom A običnog bandaža, čija su tla stegnuta između spoljne strane uzengija i pokretnih ivica oplate F.
2.	Elastičan točak po zahtevu 1, naznačen time, što se elastičan pojas B—C vodi po spoljnom obimu žljebom A, koji je predviđen u telu hodnog pojasa omota A, da bi se udari primali radialno a da se elastični elemenat ne može bočno izvijati.
3.	Elastičan točak, po zahtevima 4 i 2, naznačen time, što elastičan prsten ima jedan prstenasti elastičan elemenat, koji je načinjen od gumenih pojasa B—C, koncentričnih, koji imaju razne stepene elastičnosti.
4.	Elastičan točak, po zahtevima 1 i 2, naznačen time, što ima elastičan elemenat načinjen od komore C za sabijeni vazduh ili kakav drugi gas.
5.	Elastičan točak, po zahtevima 1 i 2, naznačen time, što ima elastičan elemenat načinjen od punog prstenastog gumenog pojasa B, koji je izdeljen u komade radialnim procepima H, koji naizmenično imaju dubinu, koja je skoro velika kao i telo pojasa B, a drugi procepi H’ su manje duboki, pri čem su predviđena tela M za u-tvrđivanje pomenutog elementa za oplatu pomoću zavrtnja G, koji u isto vreme drže ivice oplate F, koje opkoljavaju dno omota A.
Adpatent broj 44-98.
f