Poštarina p
.	w-hj*;!0
issa"'"
U Zagrebu, 2. augusta 1935.	Poleđini broj stoil dinara 1.50
10 OKTOBRA
15. obletnica koroškega plebiscita 17 OKTOBRA
6. obletnica Oortanore smrti 6 SEPTEMBRA 5. obletnica Bazovice
i	_______________________■
1 NOVEMBRA ' okrasitev simboličnih grobov 12 NOVEMBRA
komemoracija Rapalla (15 oblet.)
28 NOVEMBRA
4. obletnica smrti nadškofa Sedeja
^	V
GLASILO SAVEZA JUGOSLOVENSKIH EM SGRANATA IZ JULIJSKE KRAJINE

RAT KOJI DOLAZI...
Iluzije su pale. Sav svijet je sada osvjedočen, da će rat izmedju Italije i Abesinije izbiti ove jeseni, na kraju kišne sezone, ako ne bi izbio još i ranije Da se ovom ratu izbjegne bilo bi potrebno, ili da Engleska zaprijeti oružanom intervencijom, ili da Abesinija bez otpora primi protektorat u širem, ili užem obliku. Obadvije ove eventualnosti izgledaju malo vjerojatne Što se tiče akcije Društva naroda, ima malo nade, da će ona u ovom slučaju biti uspješnija, nego li u slučaju spora izmedju Kine i Japana. Imat ćemo dakle još jedan rat, mnogo čudnovatiji, nego smo mogli i misliti sa stanovišta zdravoga razuma i političkih razloga.
Izgleda upravo nevjerojatno, da se jedna evropska vlast baca na osvajanje Abesinije pod izlikom, da je Abesinija barbarska zemlja, gdje još uvijek postoji ropstvo i da to pitanje postavlja u situaciji, koja je gotovo očajna za zapadni svijet, a naročito za Evropu i za Italiju. Kao da je s a E v r o-p u najpodesnija p r * l Èie a, da se b a v i pit a n j e m afrik unskoga ropstva u vrijeme, kad sama živi u an arh. i j i i hi j e d i. I cijeli svijet se pita. da nije Mussolini možda poludio? Ne, Mussolini nije lud AH on će ipak započeti rat u Abesiniji, ako ga neke svrhunaravne sile u tome ne spriječe, jer on taj rat vodi iz istih razloga, koji su ponukali Napoleona k da ratuje na sve strane, a Napoleona III, da povede rat u Italiji i Meksiku i rat sa Njemačkom Razlozi, koji traže da se opravdaju enormne punomoći, koje su osvojene državnim udarom. Slobodne zemlje jedva bi mogle razumjeti, što se sada dogadja u Italiji. A te iste zemlje jednako će se sutra začuditi s onim, šio će se dogoditi u Njemačkoj. zbog toga, što one više ne shvaćaju razliku izmedju legitimnih i uzurpatorskih vlada — kako je Tayllerand nazvao vlade zasnovane na državnim udarima.
K'oja je to razlika, što tumači sve? Uzmite s jedne strane Sjedinjene Američke Države. I rancasku i Englesku i s druge •strane Italiju i Njemačku Isporedite režime, koji vladaju u jednoj i drugoj grupi ovih zemalja U prvoj grupi, svi ljudi su slobodni. do sude po svojoj volji državnike koji vladaju. Roosevelta.. Baldwina, Lebru-na. ili Lavala. Jedni su uvjereni da su to sve veliki ljudi. Drugi misle, da su to ljudi slabih duševnih kvaliteta, leoji čine samo gluposti. Ali svi ljudi su sporazumni u tome. da oni imaju pravo zauzimati mjesta, na kojima stoje, i niko o tom ne sumnja, da su oni postigli svoju vlast pravilno, poštujući postojeće zakone, ih tradicije. To su legitimne vlade.
Nasuprot u Italiji i Njemačkoj, ljudi koji vladaju, neprestano sami sebe nazivaju velikim državnicima i hoće da ih takvima Prizna cijeli svijet. To ipak ne spriječava ičdan velik dio talijanskog » njem.ačkog na-rodn.. da misli, kako oni nemaju nikakvog Prava, da ostanu na svojim mjestima i da su °ni oteti vlast silovitim putem, protiv zakona i protiv tradicije To su uzurpatorske vlade, zasnovane na državnim udarima. A koji je razlog, da slobodne zemlje teško razumiju ovu vrlo značajnu razliku? Razlog leži u lome. što ova razlika osigurava legitimnim vladama izvjesne olakšice, a nameće uzurpatorskim vladama vrlo teške zadaće. Legitimna vlada može da Vodu razumnu, umjerenu i opreznu politiku, koja u sebi nema ništa neobična, jer pravo njezine vlasti niko ne poriče. Uzurpatorska vlada nasuprot je prisiljena, da sprovodi,, ili harem da vjeruje, da sprovodi neobične stvari, jer njezina vlast nije opravdana zakonom. Zato mora. da opravda svoje postupke neobičnim podvizima, pošto joj velik dio naroda poriče pravo, da nosi vlast. Fašizam je došao na vlast državnim udarom godine 1022. Od ioga dana neprestano nastoji. da učini čudesa Da pobudi u narodu vjeru kako je odista izveo velike stvari, morao je, da monopoliše štampu. Od Napoleona, koji je pronašao sistem novinarskih mistifi-kacij'a. štampa je za uzurpatorske vlade postala instrumentom vladanja, jednako, kao * policija.
Rat u Abesiniji znači za fašističku vladu Uovo sredstvo, kojim će opra,vdati goleme Punomoći stečene državnim udarom. Ali zašto je fašistička vlada odlučila, da poduzme ovu pustolovinu trinaest godina poslije dolaska na vlast? To je zbog toga,
što su joj neuspjele sve o s nove u v o dj e nj u evropske politike. Ovdje možemo naći ključ cijele . zagonetke. Nesmijcmo zaboraviti, da je fašizam, opravdavao državni udar u godini 1922 time, što je ustvrdio, da su sve ranije vlade izdale narodne interese u vrijeme svjetskoga rata I sklapanja mira. Fašizam je obećao, da će promijeniti stanje u k o-
fist Italije, da će postaviti dru-
ATENTAT BOMBOM NA FAŠISTU U VALTURI
OSAMNAEST GODINA TAMNICE DOBIO JE MATE ŠEGOTA
Pula, jula 1935. Lanjske godine dogodio se u Valturi jedan slučaj, o kojem smo tim povodom bili izvijestili. Bilo je to 8. septembra. U kuću čuvara lova fašiste Lina Moosa bila je bačena bomba da se prestraši, ier je u svojoj službi bio brutalan i za sitnice je tužio naše seljake da su zvjero-kradice i da se ogrešuju o zakone.
Istraga je ustanovila, da ie za taj atentat kriv u prvom redu Mate Šegota, star 24 godine, pa je on bio uhapšen- S njim zajedno uhapšen ie i Blaž Ušić. star 25 godina. A optužen je i Josip Braus, star 19
godina iz Mrmorana, koji je navodno pomagao Šegotu u zavaravanju vlasti. I sam atentat i ta hapšenja izazvala su bila u Valturi i na čitavoj Puljštini velik odjek.
Sad je došlo do suda. Prošlih dana osudio je puljski tribunal na osamnaest godina zatvora Matu Šegotu s motivacijom, da je pokušao umorstvo s predumišljajem. Državni tužilac tražio je za njega 24 godine zatvora, a za Ušića 22 godine, dok je za trećega tražio rješenje. Ali je tribunal Še-gotu osudio na osamnaest godina, a ostalu dvojicu ie pustio na slobodu.
p®sfnpastf© kamMefem
RERTAK ORLANDO IZ POBEGOV PREMLAĆEN I ZATVOREN
Trst, jula. — Naknadno vam javljamo jedan slučaj fašističkog postupanja s našim narodom.
Kada je bio došao talijanski kralj u Kopar na otkriće spomenika Nazaria Saura, zatvorile su vlasti mnogo naših ljudi. Tako su došli karabinjeri i po Bertoka Orlanda, starog 26 godina iz Pobegov kod Kopra. On ima na osami, dalje od drugih kuća, kućicu u kojoj živi sa ženom i tek rodjenim djetetom. Toga dana mu je žena bila po poslu u Trstu, a on je čuvao dijete. Kada se ga karabinjeri htjeli uhapsiti i odvesti, on
je molio da ga puste dok mu dodje žena, jer da ne može ostaviti samo dijete. To mu nisu dozvolili, a on je molio da ga barem otprate do susjednih kuća, gdje bi ostavio dijete, ali karabinjeri nijesn htjeli ni da čuju o tome, već su počeli vikati na njega i tući ga. Tako su ga izudarali kundacima da je bio sav modar, a jednim jakim udarcem su mu prelomili desnu ruku u laktu. Iza toga su ga vezali i odveli u Kopar, dok je malo dijete ostalo samo u kući plačući.
Bio je zatvoren osam dana i tada su ga, izudaranog i ranjenog pustili kući.
USODA NAŠIH KONFINIRANCEV
Stano Prosen konfiniran
Gorica, julija 1935. — (Agis) — V 23. številki našega lista smo poročali v podrobnosti o aretaciji. 28. letnega brivskega mojstra Stanka Prosena iz Ajdovščine. Imenovani je bil aretiran na podlagi denunciacije. Odpeljali so ga v Gorico v zapore, kjer ga je konfina-cijska komisija obsodila na petletno
'
na otoku Ventottene
konfinacijo. Prvotno še nismo vedeli za kraj, kamor je bil odpeljan. Kakor pa v. ;io v zadnjem času zvedeli, je bil de-' portiran na otok Ventottene, ki je postal zlasti znan po zadnjih velikih procesih, katere je izredno sodišče imelo nad konfiniranci, kot so pisali italijanski časopisi, radi upora.
Pelo Goriške kostfiitaolisk® komisife
Srečko K egei konfiniran na pet let
Gorica, julija 1935. — (Agis.) — Pred kratkim je bil v Idriji aretiran 55 letni Srečko Kogej, bivši dolgoletni občinski tajnik v Idriji. Kogej je bil pred nekaj leti upokojen, nakar se je izselil stalno v Jugoslavijo, kjer je živel na svojem podedovanem posestvu v žireh. Večkrat je šel preko meje, zlasti v Idrijo, kjer je prejemal tudi svojo pokojnino. Ko pa je bil zadnjič v Idriji, ga je policija nenadoma aretirala in zaprla. Bil je postavljen pred goriško kon-finacijsko komisijo, ki ga je istočasno z "Bajtom obsodila na pet let konfina-
cije. O vzrokih njegove konfinacije nair ni znano ničesar pozitivnega.
K POROČILU O KONFINACIJI IVANA BAJTA
Gorica, julija 1935. — (Agis.) — Pomotoma smo zadnjikrat poročali, po prvi vesti, ki smo jo prejeli in je še nismo mogli pravočasno kontrolirati, da je bil Ivan Bajt, avtoprevoznik iz Idri je, obsojen na pet let konfinacije. To vest moramo popraviti v toliko, da je bil obsojen na dve in ne pet let. Kraj konfinacije nam za enkrat še ni znan.
0p©l£©|eitlei Ist IhtsIM! w Aid@viéltó m m«ail Italiianlslrati Interna
Ajdovščina, julija 1935. — Na ajdovski občinski urad so pred kratkim povabili vse upokojence in invalide radi prekrstitve imen. Dejali so jim, da je že skrajni čas, da si po dvajstih letih »svobode« premeni j o ime. Teden dni nato so že bila obešena na zidu imena nekaterih. Za pr.: Janušek-Janni, Bra-tuš-Bertossi, Vidmar-Vidmari, Bajc-Baci, Česnik-Cessini, Hrovatin-Crovatti,
Lavrenčič-Laurenti, Vodopivec- Bevilacqua itd.
Strogo se gleda na to, da se vsak podpisuje z novim imenom, kdor bi se spozabil je kaznovan z denarno globo do 500 lir.
če mislijo, da so si s tem pridobili, par ducatov Italjanov, se presneto motijo, pač pa se zid med našimi in njihovimi ljudmi vedno više vspenje.

gi red u Evropi od onoga, koji je ustanovljen ugovorima godine 1919, dajući Dalmaciju Italiji, komadajući Jugoslaviju i spro vodeći reviziju ugovora, koji su smanjili Madžarsku.
Ali ovaj program bio je nemoguć. Ja sam lako sudio već ispočetka i to je bio. glavni razlog, zbog kojega nisam htio imati nikakvoga doticaja s fašističkom vladom.. I dogadjaji su mi dali pravo. Program faši-zma je neuspio, uprkos žilavih i skoro očajnih napora, koje je Mussolini preduzi-mao za vrijeme od dvanaest godina Fašizam je danas prisiljen, da pokuša zbliženje s Franculcom, s Jugoslavijom i Malom Antantam., što znači, da je desavuisana cijela njegova politika, koju je vodio kroz dvanaest godina i kojom je htio postići definitivnu veličinu Italije.
Tako rat u Abesiniji pretstavlja sredstvo, kojim, Mussolini nastoji prikriti potpun neuspjeh fašizma u evropskoj politici, uprav-
ljajući pažnju javnosti u drugom pravcu. I zbog toga će Mussolini taj rat odista i povesti, osim ako ne bude spriječen nekim čudom. Mussolini će se upustiti u vrlo opasnu pustolovinu, koja ima malo izgleda na uspjeh, a koja če u svakom slučaju stajati Italiju velikih žrtava, mnogo većih, nego što će. biti i postignuti rezultati. Rat u Abesiniji znači za Italiju isto što je značio za Napoleona rat u Španjolskoj:	N eizbježiv baš
zbog toga, što je apsurdan.
Engleska i Francuska danas su začu-djene, videči, da Italija odlučno polazi u abesinsku pustolovinu, neposredno poslije sklapanja francusko-talijanskog sporazuma. Sav svijet vidi u ovom postupku Italije kontradikciju, koju je vrlo teško protumačiti. Sklapajući sporazum sa Francuskom fašistička Italija pokazala je namjeru, da pomogne politiku mira u Evropi. Politika mira znači jednu nerazdvojnu cjelinu i zbog toga Italija nikako nije smjela da povede rat u
GOVOR 0 JUGOSLOVENSKO-TALIJAN-SKIM ODNOSIMA PRED SKUPŠTINOM
naišao je na odjek u stranoj štampi
U posljednjem broju javili smo, da je u Narodnoj skupštini u Beogradu govorio o vanjskoj politici poslanik g. Mita Dimitrijević, pa je tim povodom govorio i o odnosima Jugoslavije i Italije s naročitim obzirom na stanje Jugoslavena pod Italijom. Taj je govor naišao na znatan odjek u inostranoj štampi. Osvrnuli su se na nj razni francuski, engleski i njemački listovi. Talijanski, razumije se, ne ...
Tako međju ostalim »Berliner Bčr-sen Zeitung« od 23 jula donosi izvadak iz govora g. Dimitrij evića.
Pod naslovom »Prekori Italiji« opširnije piše o tom govoru »Kolnische Zeitung« od 24 jula te kaže na jednom mjestu:
»Poznata izjava talijanskog poslanika prilikom prve audijencije nema nikakvih praktičnih posljedica. Talijanska štampa i dalje nastavlja sa napadajima na Jugoslaviju. I dalje postoje u Italiji udruženja za Dalmaciju. Još uvijek u Italiji ima oko 1000 emigranata. Naposljetku mora se ukazati i na način postupka sa Jugoslovenima u Italiji«.
Pariški list »Journal des Debats« kaže u svom izvještaju na jednom mjestu ovo:
»Sto se tiče Italije, narodni poslanik je izjavio da Jugoslavija želi zbliženje i sporazum sa Italijom, ali da i ova posljednja treba isto tako sa svoje strane da dade dokaza iste želje«.
PARIŠKE INFORMACIJE 0 TALIJANSKO - JUGOSLAVENSKIM ODNOSIMA
Pariški list »Matin« ođ 29 jula ima ovu vijest iz Rima:
»Poluslužbeno se javlja, da su obnov-lieni razgovori izmedju Italije i Francuske u nozledu Centralne Evrope. Radi se o pri-premaniu zaključenja ieđnog pakta o nemi-.iešaniu. uz koii bi išao jedan konsultativni nakt, pošto bi pitanje bilateralnih paktova n mediusobnoi pomoći bilo u rezervi- Ambasador Francuske g. de Chambrun primio ie iuče i orekiuče ministre Austrije, Rumu-niie i Čehoslovačke, sa kojima ie izmijenio misli G. Dučić, ministar Jugoslavije, koji se danas vratio u Rim dolazeći iz Beograda i sa Bleda, edie ie bio primljen od strane Kneza-Namjesnika i Pretsjedntka Ministarsko? savjeta, bez sumnje će uskoro vidieti našega ambasadora i pretstav-nike. italijanske vlade. Tvrdi se da proje-kat iednoza sastanka izmedju g. Stoiađi-novića i iednoza člana talijanske vlade nije napušten, već da jugoslovanski Pretsjednik vlade nredvidia iedan direktan razgovor sa nretstavnicima Italije samo nosliie svoga puta u Pariz i pošto bude razgovarao sa francuskom vladom.«
NACIONALNI KARAKTER GORICE
Umrli y Gorici: Lucija Stabon, roj. Keber, 68 let; Marija Bukovec, vdova Močilnik, 82 let: Maks Kogoj 2 leti; Leopold Jablanšek 37 let; Alojzija Pavlin roj. La-šić, 57 let; Štrajn Ivan 22 let; Makor Valerij 10 let; Alojzij Zaletel 8 let; Marija Žbogar 81 let.
Africi. G. Madariaga istaknuo je ovu ideju u tajnoj diskusiji, koja se vodila u vijeću Društva naroda o abesinskom pitanju. Madariaga je kazao da treba imati povjerenje u pacifističke namjere g. Mussolinija u Abesiniji, pošto je on v e 6 prihvatio politiku mira u Evropi, a evropska politika stoji u uskoj vezi sa politikom u Africi. Dogodjaji su pokazali, da to nije bila istina. Mussolini je prisiljen, da povede rat u Africi baš zato, što je bio obvezan, da postane čuvar ugovora i žandarm mira u Evropi. Kad bi on vodio istu pacifističku politiku u Africi, kao u Evropi, morao bi priznati, da slijedi istu politiku, koju su vodile i vlade prije njega. Ali ta politika već je oglašena od fašista, kao izdaja Italije. I Mussolini će danas pristati prije na katastrofu, nego na takovo priznanje. Tu je ključ položaja njegove vlade i tu je ujedno loaično samoubistvo* svih ilegitimnih vlada.
GUGLIELMO FERERRO.
ŠTO NAM MOŽE DATI FAŠISTIČKA ITALIJA?
U sadnje vrijeme se često čuju medju rasnim skupinama emigranata debate o tome što možemo očekivati od fašističke Italije za naš narod u Julijskoj Krapini. Ta raspravljanja se čuju svaki put kuda se pronesu glasovi o nekim internacionalnim sporazumima,- bilo to izmedju Italije i Francuske bilo izmedju Italije i Male antante ili Italije » Jugoslavije. To pitanje tretiraju po koji put i listovi u Jugoslaviji, i ako dosta rijetko. Opaža se jedan dosta logičan zaključak u svim tim raspravljanjima: dok štampa vjeruje da bi Italija ipak mogla da barem donekle promijeni svoju politiku prema našem narodu u Julijskoj Krajini, dotle emigranti ne vjeruju u mogućnost da bi fašizam mogao stati na putu kojim je pošao. Ali i jedni i drugi identificiraju Italiju i fašizam, što nije ni čudo, jer već trinaest godina fašizam pretstavlja Italiju.
Iako se u našem pitanju ne može oštro lučiti fašizam od talijanskog naroda i od talijanskih vlada, ipak ima i sa stajališta nas Jugoslavena iz Italije, medju njima neka razlika. Svak će priznati da bi se sa jednom liberalnom ili demokratskom, ili čak socijalističkom Italijom moglo na drugi način razgovarati nego sa današnjom Dok fašizam i u teoriji i u praksi ne priznaje prava narodnih manjina u Italiji, dotle je demokratska i socijalistička grupa Talijana u emigraciji izradila čak i program o davanju nekih sloboda narodnim manjinama u Italiji. Taj je program dio programa antifašističke koncentracije i objavljen je pred tri godine u bivšoj pariškoj »Libertà«.
Fašizam, tj. današnja službena Italija, ne može i ne smije da objavi takav program. Fašizam je antidemokratičan po svojoj ideologiji, pa prema tome fašizam ne može dopustiti manjini da nešto traži. On ne može toj manjini da dade nilcahovu autonomiju, bilo kulturnu, bilo političku u općinama, jer sama bit fašizma to isključuje. A autonomija u općinama sa vodstvom biranim na demokratskim principima, je minimum koji se može dati narodnim manjinama ako se hoće riješavati manjinski problem.
Fašizam .je antisocijalon. Po službenim fašističkim statistikama (»Lavoro F a-s ci s t a«) akcije nekih industrijskih poduzeća su u zadnje vrijeme poskočile i do 200 posto, dok su radničke plaće spale ispod ni-veaua od 1911 godine. Talijanski nacionalni dohodak od 60 miljardi opterećen je sa 30 posto poreza, koji se utjeruje drakonskim mjerama. Naš narod u Julijskoj Krajini je, u glavnom, mali posjednik, a baš taj mali posjed je prva žrtva fašističke financijske politike. Taj mali posjed prelazi malo po malo u ruke banaka, zakupaca poreza, pa službena fašistička Italija ne može intervenirati u korist ekspropruranog seljaka. Nikakav sporazum ne može prisiliti današnju Italiju da zaustavi ekonomsko propadanje seljaka u Julijskoj Krajini. Kad bi to režim i htio ne bi mogao, jer je državna mašina usmjerena u tom smjeru. I kada bi svi stanovnici Julijske Krajine bili Talijani, ni onda ne bi fašizam ni htio ni mogao da spriječi ekonomsko propadanje sela i seljaka.
Fašizam je u svojoj osnovi imperijali-stičan, sa izradjenom i forsiranom imperijalističkom ideologijom. »Azzurri di Dalmazia«, »Adriatico nostro« itd. nisu ni slučajnosti ni tvorevijie one šačice bivših dalmatinskih veleposjednika i emigranata. Ni granice koje je Paolo Drigo u svojoj knjizi »Claustra Provinciae« postavio za Italiju nisu plod bolesne mašte egzaltiranog fašiste. Sve je to rezultanta imperijalističke ideologije. Kada bi fašizam priznao našem narodu u Julijskoj Krajini pravo na kulturnu i nacionalnu individualnost, morao bi prije toga da se odreče sve imperijalističke ideo-, logije. Morao bi da se odreče svoga filozofskog temelja — aklivisličke filozofije Giovanni Gentilia, a kad bi se fašizam toga odrekao on ne bi više bio fašizam, pa i radi toga fašizam ne može dopustiti Slavenima Julijske Krajine nikakovih prava. Kada to neće i ne može da prizna Grcima na Do-dekanezu, koji su geografski daleko od Italije i druge vjere' nego Talijani, tim manje će to dopustiti katoličkim Slavenima i Nijemcima u političkim, i po svojoj ideologiji, geografskim i historijskim granicama Italije.
Fašizam je protiv svake humanosti. Osnova fašizma je borba Fašizam propovijeda borbu, rat, ubijanje. To sve u interesu totalitarne države. Jer država je sve, pojedinac je ništa. Fašistički ministar pravde Rocco je stvorio zakone koji izviru iz te ideje. Po njemu sva prava ima država, a pojedinac ima ta prava samo u toliko u koliko mu ih država dobrovoljno dade. Pojedinac kao "čovjek nema prava na ništa. Jedino je država sinteza svih prava. Po toj uzakonjeno] ideologiji i na osnovu zakona stvorenih na bazi te filozofije — imao bi, po nekima, da naš narod u Julijskoj Krajini dobije neka prava. To bi bio apsurd. Jer totalitarna, imperijalistička, anlisocijtSna i nehumana država ne može da prenese dio svojih prava na jedan dio podanika koji nisu čak ni romanskog porijetla, i koji žive na granici u etničkom kontinuitetu sa narodom druge države.
Ima još nekoliko razloga radi kojih fašizam n e m o ž e da dade našem, narodu u Julijskoj Krajini ono što se katkada naivno očekuje (na pr. Talijani Julijske Krajine, pogrešno mišljenje u Italiji o nam,a i našim borbama Ud.), ali če^ i ova četiri razloga biti dovoljna da se ufardi kako današnja službena Italija ne može ništa da učini. Ona to ne može ni kad bi se pisanim ugovorom na to obvezala, čali i kada bi taj ugovor bio registriran kod Lige naroda s pravom da
PRIJE POTPISA KONKORDATA S JUGOSLAVIJOM MARGOTTI JE BIO PRIMLJEN KOD SV. OCA PAPE
»II Popolo di Trieste« od 24 jula đonio je ovu vijest datiranu u Gorici 23 jula:
»Stizava vijest iz prijestolnice, da je Njegova Svetost primio u naročitu audijenciju našeg nadbiskupa Nj. Em. mons. Carla Margottila. Papa je zadržao nadbiskupa u dugom i srdačnom razgovoru, tokom kojega su bili ispitani svi problemi naše goričke nadbiskupije«.
Prenosimo ovu vijest iz Popola po kroničarskoj dužnosti. Konstatujemo samo, da je taj posjet uslijedio neposredno pred potpisom konkordata izmedju Svete Stolice i Jugoslavije. Konkordat je naime potpisan 25 jula. Da stanje naših vjernika u Julijskoj Krajini ne može biti rješavano konkordatom s Jugoslavijom to dobro znamo, ali jedna intimna veza postoji izmedju toga stanja i raspoloženja Jugoslavena prama Vatikanu...
O konkordatu Jugoslavije i Vatikana samom pisale su ovih dana jugosla-
venske novine opširno, pa držimo da ne trebamo i mi iznositi detalje. Jugoslavenski ministar dr. Auer bio je u Vati' kanu primljen vrlo svečano i srdačno, a u blagoslovu Sv. Oca Pape jugoslavenskom narodu i u govoru kardinala Paccelija ima mjesta, koja su interesantna. O sadržaju konkordata ne zna se detaljnije, tek je objavljen sumaran sadržaj, iz kojega se vidi, da je Sv. Otac Papa medju ostalim riješio pitanje glagolice, pa sad u Jugoslaviji glagolica može da se rabi i s ovlaštenjem kon kordata. To naročito naglašujemo sjećajući se brutalnog postupka riječkog biskupa Santina sa staroslavenskom službom božjom protiv svih uredaba, koje postoje odredjene od Vatikana. Intere' suje nas nadalje, da je obnovljena Nin' ska biskupija, koja je bila na neki način prenesena u Zadar i koju su fašisti pa i sam zadarski nadbiskup, tumačili kao neku hipoteku na »talij anstvo« Dalmacije.
HRVATSKO PJEVANJE „POZDRAVA MARIJI" PRED OLTAROM PROGONI SE KAO DEMOSTRACUA
Slučaj župnika i pjevača iz Zamaška
Buzet, jula 1935. Dne 7 jula obavljen je blagoslov zvonova crkve sv. Antona u Vrhu kod Buzeta. Blagoslovu su prisustvovali svećenici iz Buzeta, Dra-guća, Zamaška i glasoviti Branca iz So-vinjaka. Od vlasti podešta i fašistički tajnik iz Sovinjaka te karabinjeri iz So-vinjaka. Blagoslov je obavljen latinski, propovijed talijanski i — hrvatski. Na koncu je zapjevao župnik iz Zamaška sa svojim pjevačima iz Zamaška »Pozdrav Mariji« i to pred novim velikim oltarom Velike Gospe, koji se je istoga dana blagoslovio. Poslije pjevanja bili su zbog slavenske crkvene pjesme pred oltarom napadnuti od fašista i karabinjera ...
Dne 9 jula, dva dana nakon toga, došli su karabinjeri od takozvanog specijalnog »nucclea« iz Buzeta, te karabinjeri iz Motovuna u Zamask. Bilo ih je dvadeset. Odveli su u Motovun župnika iz Zamaška i pjevače, koji su pjevali u crkvi na Vrhu. Poslije ispitivanja komesar za javnu sigurnost tužio je župnika i pjevače da su na Vrhu vršili antidr-žavnu manifestaciju te da su demon i, strativno nastupili pred oltarom.
Nadalje saznajemo, da su vlasti opo-menule svećenike iz Vrha i Draguća da
držati propovijedi, u kojima bi govorili o fašistima iz Vrha i Draguća da nisu dobri vjernici. Izgleda da je te svećenike neko denuncirao, da u crkvi kritiku' ju fašiste kao slabe vjernike, pa se to uzelo kao antifašistička agitacija.
Kako vidimo na Buzeštini provodi se oštra ofenziva protiv našeg jezika u crkvi i protiv onih svećenika, koji se drže još onog minimalnog prava, koje imaju da se služe jezikom vjernika. Ka rakterističan je naročito slučaj sa svećenikom i pjevačima iz Zamaška, na koji bi se morale interesirati više crkvene vlasti, jer se to kosi s konkordatom i najosnovnijim pravima vjernika.
će biti kažnjeni ako su usude u crkvi garcu..
TALIJANSKI SVEĆENIK JASI NA MAGARCU U PROCESIJI
Kod Svih Svetih na Buzeštini pri-redjena je procesija za kišu. Došle sn procesije iz svih okolnih gela. Za čudo pjevane su litanije Svih Svetih na hrvatskom jeziku. Narod se medjutim nije mogao uzdržati od smijeha gledajući svećenika fašistu Branku iz Sovinjaka, kako u procesiji, vršeći svećeničku funkciju u par amen tima, jaši na ma-
I NA RADU TREBA GOVORITI TALIJANSKI
Slučaj u Diubravi
Višnjan, 29 jula. Do sada su jedino djeca u školi morala da govore talijanski medju sobom, čak i preko odmora van škole. Sada se ta praksa počela provadjati i na radovima.
U Dubravi blizu Višnjana je rudokop boksita. Uprava je izdala naredbu da se na rad ne može primiti niko ko ne zna talijanski, a one koji su već na radu
opomenula je da moraju za vrijeme rada govoriti talijanski, jer će biti otpušteni svi oni radnici koje
kod Višnjana
se uhvati da medjusobno govore hrvatski.
Na tom radu u Dubravi imaju radnici 1.40 lira na sat, a kada se odbiju svi porezi i taksa za sindikat ostane radniku 8—9 lira dnevno. Sve je poskupilo, od kruha do odijela, ali i s tih 8 ili 9 lira bi se prolazilo kada E>i naše ljude primali na rad, ali rade sami Talijani i domaći fašisti, ali i ti se moraju čuvati da im ne uteče koja hrvatska riječ, jer se i njih za to otpušta.
TALIJANSKA VLADA DELA TEŽKOČE PRI IZDAJANJU POTNIH LISTOV
Trst, julija 1935.	— (A g i s.) —
Znano je, da delajo fašisti pri izdajanju potnih listov velike težkoče, posebno tistim osebam, ki so politično sumljive. Sedaj pa neradi izdajajo potne liste tudi bogatejšim in imovitejšim, zlasti obrtnikom, trgovcem in industrijalcem. Pravijo, da je temu vzrok bojazen, da
ne bi ti skrivaj nosili iz države prevelike vsote denarja. Umevno je, da je italijansko ljudstvo v strahu zlasti za prihranjen denar, posebno še ker vedno bolj grozi devalvacija lire. Padec vrednosti lire je zlasti spričo velikanskih vojnih izdatkov skoro neizbežen, kar pričajo tudi zadnji borzni dogodki.
PROCES ZBOG JEDNOG UMORSTVA U PAZINU Ujčič Ivan osuđjen na godinu dana zatvora.
Pula, jula 1935. U Puli je vodjen proces zbog jednog umorstva, koje se je zbilo 1 februara ove godine. U jednoj prepirci došlo je do tučnjave i neki Ma-dotti udaren po glavi velikim kamenom pao je na zemlju, te je dvadesetak dana nakon toga umro. Udario ga je Ivan Ujčič Franjin, star 32 godine iz Starog Pazina. Ujčič je bio uhapšen i predve-den pred tribunal. Tražena je za njega teža kazna. Branio ga je spretno dr. Magnarin, koji je tvrdio, da je počinio djelo u obrani. Osudjen je na godinu dana.
Nesreče.
V	Nabrežini je 13 letnemu Humbertu Milaniču espiodirala karteča, ki je naletel nanjo na kraju, do koder je segala vojna. Ožgala mu je obraz in odnesla palec leve roke.
V	Dornbergu je lovcu Antonu Žižmondu j razneslo lovsko puško, ko jo je čistil Poškodovala mu je levo podlahtje.
Motorist Vladimir Čermelj iz Ajdovščine in Avgust Zavnik iz Bilj sta se peljala skupaj na motorju- Pri železniškem prehodu v Rubijah sta se zvrnila in se je Zavnik potolkel po glavi in si pretresel možgane. Čermelj pa dobil poškodbe v spodnjem delu života. — »Glas Naroda«.
Diga naroda može o njegovim povredama presudjivati.
Dakle: od današnje Italije nemarno šta da očekujemo. Ona neće i ne može da promijeni svoju politiku prema našem narodu u Julijskoj Krajini.
Sa drugom Italijom bi se moglo razgovarati. Iako bi sve lijepe riječi te druge Italije ostale, možda, samo platonski izlijevi jedne grupe ljudi u izagnanstvu, ipak bi ta druga Italija počivala na osnovama koje ne bi bile ni antidemokratske, ni aniisocijal-
ne, ni imperijalističke. 1 $ takovom Italijom bi se moglo raspravljati, jer bi imala uvjete da, može da nam dade ono što tražimo. Čak bi, na osnovi svoje ideologije morala da nam dade. Radi toga smo u početku i naglasili razliku izmedju fašizma i Italije, jer fašizam ne može da poboljša stanje našega naroda u Julijskoj Krajini, a Italija koja ne bi bila fašistička mogla bi i morala bi da promijeni dosađanju politiku prema narodnim manjinama u talijanskim ■ granicama	Tone Pt e r u š k o.
BOLNA SUDBINA TRGOVCA Š1MČIĆA
Naukračine, jula 1935. U našem je selu imao trgovinu mješovitom robom jedan naš domaći čovjek imenom Simčić Mate. On je medju nama a i u cijeloj našoj okolici bio vrlo poštivan čovjek, ali je zato bio trn u oku fašistima i karabinjerima. Dogodilo se je to, da su ovi fašisti organizovali izmedju sebe jednu pljačkašku bandu, koja je imala cilj opljačkati dućan Simčiča. Jedne noći prošloga mjeseca ovi su banditi napali dućan, ali nisu mogli ništa da odnesu, jer ih je pravovremeno opazio Simčić i prepoznao. Morali su pobjeći, a Simčić je podnio tužbu sudu u Bistrici. Ali dogodilo mu se je ono, što se nije siromah nadao. Mjesto da je sud osudio lopove i dao ih zatvoriti, sud je dao nalog uapsiti Simčiča i bio je zatvoren u bistričkim zatvorima. U ovim zatvorima potpunoma je njegovo tijelo uništeno od batina. Kada nije bio više u stanju da podnaša daljnja mučenja, pustili su ga iz zatvora kući. gdje ie od muka u zatvor« nakon par dana podlegao i umro.
PODEŠTAT DEPANGHER POD ISTRA GOM ZBOG PRONEVJERENJA PRIJAV-LJUJE SE KAO DOBROVOLJAC ZA ABESINIJU !
Materija, jula 1935. Na našoj je općini gospodario 6 godina kao podeštat De pangher. U ovih 6 godina » on je potpuno ma upropastio našu općinu. Taj je go spodin pronevjerio na našoj općini 72 hiljade lira. On je bio na našoj općini podeštat, a imao je u rukama još i općinu Kozina. gdje je bio imenovan kao komesar, te je u općini Kozina pronevjerio još jedan pat toliko, t. j. 140 hiljada lira. Kad nas je potpunoma uništio, dao je ostavku na časti podeštata na našoj općini i na časti komesara n općini Kozina- Preselio se je u Kopar, otkuda je i rodom, te je kao vatreni fašista odmah dobio drugo novo namještenje i to kao upravitelj jedne banke, ali kako svaka prljava stvar mora doći na vidjelo, tako je došla i ova njegova kradja, i to zaslugom nekoliko odbornika iz naše općine Materije. Oni su cijelu stvar prijavili ministarstvu unutrašnjih djela, i počela je sa strane vlasti istraga. No dogodilo se je ono što niko nije očekivao, t. j. prije nego što je bila istraga završena, Depangher. da izbjegne kazni, prijavio se je kao dobrovoljac za Abesiniju, te je već i otputovao ...
Nakon njegove ostavke, preuzeo je našu općinu u Materiji podeštat općine Podgrad Prelazzi, a općinu u Kozini uzeo je jedan Kalabrez imenom Giacomini. koii ie
ujedno vlasnik rèffàmacije rmsusirtci -«o-zina. Koliko smo opazili, on nema ni pojma o općinskim poslovima, a još manje o našim nevoljama.
Prodao j'e za porez sekvestriranu kravu, pa je osudjen na tri mjeseca zatvora
Sud u Gorici osudio je na tri mjeseca zatvora seljaka Andreja Ciljiča iz okolice Gorice, koji je bio optužen, da ,e prodao kravu, koja mu je bila zabilježena kao garancija za dug »ezatori-ji« u ime poreza. To je još jedan detalj za upoznavanje teškog poreskog sistema pod Italijom.
KAKO SO ARETIRALI NEKATERE MLADENIČE V AJDOVŠČINI.
Ajdovčina, julija 1935. »Istra« je že poročala o konfinaciji Staneta Prosena, ki je bil aretiran na podlagi denuncijacije nekega domačina. Pripominjamo, da je ta kreatura Leo-pold Kalin, po poklicu šofer, nevreden plačanec ter ovaduh ajdovske karabinjerske postaje. Na vesti ima še nešteto drugih ovadb. Neki mladeniči iz okolice Črnič so prišli v Ajdovščino in so vprašali po avtu. Padli so v roke temu človeku. On ih je naznanil karabinerjem. Karabinerji so jih češ da se hoteli čez mejo, aretirali. Sicer se Ajdovci izogibajo te kreature, kot steklega psa.
MUSSOLINI JE OSNOVAO JEDNO DRUŠTVO ZA EKSPLOATACIJU UGLJENA U ISTRI I NA SARDINIJI
»Piccolo« od 27 jula javlja, da je Mussolini naredio, da se osnuje jedno zajedničko društvo za eksploataciju ugljena u Istri i na Sardiniji. To će se društvo zvati »Acai«, to jest »Azienda Carboni Italiani«. Stvorit će se fuzijoiU istarske »Arse« i sardinske »Bacu Abis*-Na čelu tog poduzeća, koje će dirigirati država, stajat će tršćanski privrednik Guido Segre. »Piccolo« sa zadovoljstvom konstatuje da je do toga došlo, jer se nada da će na taj način u gladnu Ju-lijsku Krajinu doći nešto posla. (Itali' ja treba mnogo ugljena sada otkako ie zavadjena s Engleskom). »Piccolo« piš® da je Istra tako bogata ugljenom kako se niko nije ni nadao, jer je konstato-vano, da se ugljena žila proteže od Raše čak do samoga Trsta.
Populacijska politika med državnim uradništvom.
V dobi od 1. marca do 15. julija t. 1- ie ministrski svet v Rimu dovolil za državne uradnike 1020 poročnih nagrad in 1933 nagrad za rojstva v uradniških družinah, kar je zneslo skupaj nekaj nad pet milijonov lit-
10 DO 12 VOJAKOV URE VSAK DAN V ERITREJI IN SOMALIJI
STO TRINAJST MRTVIH MED DELAVCI V AFRIKI
ŽALOSTNA POROČILA IZ AFRIKE
NAŠI FANTJE UMIRAJO OD LAKOTE IN ŽEJE.
REKVIZICIJA ŽITA ZA VOJSKU PO ISTRI
SVAKOJ KUĆI OSTAVILI 300 KG, A OSTALO REKVIRIRALI.
18 t. m. telegram agencije Reuter iz Kaira, da je bilo poslanih v Italijo v zadnjih dveh tednih več kot 3.000 vojakov, ker niso mogli prenesti afriške klime, šest vojakov so morali, zaradi njihovega nevarnega stanja, izkrcati že v Suezu, kjer jih je pet umrlo in bilo tudi tam pokopano. Vročina je neznosna tudi v Massaui (Eritreja) in znaša 50 stopinj v senci. Da ne bi prišlo do zastoja v izkrcavanju materiala, so morali poklicati iz Italije težake, ki so posebno odporni proti vročini. Tem plačujejo baje po 75 lir na dan.
i DELAVCI V AFRIKI
tem poprej poročalo. Poročalo pa je o velikem številu bolnikov, ki so jih prepeljali v Italijo. Sedaj so fašisti sami bili primorani, da objavijo spričo trditev inozemskih listov vsaj nekaj resnice o tem. Fašistično obvestilo pravi, da je v kolonijah umrlo samo med delavci sto trinajst oseb in povdarja, da to ni veliko število. Poročajo tudi, da je veliko število delavcev obolelo in celo umrlo tudi med vožnjo.
odposlan v italijanske afriške kolonije, kjer je pred tedni podlegel baje posledicam radi pomanjkanja hrane in vode.
JEDAN GOVOR SVETOG OCA . PAPE 0 RATU 1 MIRU
Vatikanski organ »Osservatore Romano« javlja da je 23 Jula Sv. Otac Papa održao govor povodom ceremonije čitanja dekreta o zaslugama za crkvu Justina de Jakobisa, apostolskog vikara u Abesmiji, koji je umro 186u. Papa je rekao:
»Mi slavimo danas neuporedivu slavu tog velikog Talijana, Justina de Jakobisa, koji je bio veliki službenik Boga te je postao apostol dobročinitelj i otac Abesinije, pa čitava Abesinija čuva uspomenu na njega kao da je jučer umro. Obnavljamo uspomenu na tog velikog Talijana, na tog velikog Abe-sinca po adoptaciji, u momentu, kada je izmed ju Italije i Abesinije nebo pokrito oblacima čije prisustvo i značenje, ili bolje reci misterij, ne može izbjeći nikome. Predragi sinovi, u jednom momentu toliko historijskom, svečanom i važnom, mi ne želimo da dodamo nego par riječi: najprije da kažemo svima i da pokažemo na oponašanje ovog velikog uzora heroizma u vršenju svih dužnosti, zatim da kažemo da se mi rado nadamo, da se nadamo i da ćemo se nadati uvijek u mir Krista i da, bilo što bilo, mi imamo puno povjerenje da se ništa neće dogoditi što ne bi bilo u skladu s Istinom, Pravdom i Milosr-djem«.
vdopolavoro7' spodriva naše
OBRTNIKE.
Tolmin, julija 1935. — (A g i s.) — V Tolminu obstoja že dalj čaša fašistična organizacija »Dopolavoro«, ki ima tudi svoje gostilniške prostore. Kot je znano, so vsi obrati »Dopolavcra« oproščeni vsakršnih davkov in drugih dajatev, da tako lažje konkurirajo s cenami domačim gostilnam. Tako dela »Dopolavoro« v Tolminu veliko konkurenco gostilničarjema Cudru in Fratniku, ki imata z »Dopolovarom« vred v isti hiši gostilniške prostore, širijo se tudi vesti, da so v Gorici morali trije domači gostilničarje zapreti svoje lokale zaradi konkurence, ki jo namenoma vodi tamkajšnji »Dopolavoro«.
URAD NlfpOPIS ŽIVIL.
Trnovo, julija 1935. — (A g is.) — Konec meseca maja so občinski uradniki popisali po trgovinah in drugih obratih vso zalogo moke, žita in drugih živil.
VELIKI MANEVRI ITALIJANSKEGA
VOJAŠTVA V NAŠIH KRAJIH.
Trst, julija 1935. . — (Agis.) — Italijanski časopisi so prinesli vest, da je Mussolini odredil velike vojaške manevre. Ti se bodo vršili letošnje poletje v Sev. Italiji. Gotovo je, da se bo velik del teh vojaških zadev vršil predvsem v naših obmejnih krajih. Kot se predvideva se bodo ti manevri vršili v vse večjem obsegu kot do sedaj. Naše ljudstvo bo imelo od tega le prav malo dobička. Veliko več pa bo imelo škode povzročene po vojakih, konjih in manevrih samih. Znano je kak križev pot imajo naši kmetje, ko se borijo, da jim priznajo vsaj del škode. Zaradi teh novic in bližajočih se manevrov je naše ljudstvo v velikih skrbeh.
VELIKI MANEVrTu OŠTROM GADJA-,'JJU UZ ISTARSKU OBALU
Cd 6 do 25 augusta vršit će_ se na zapadnoj obali Istre velike vježbe u oštrom gadjanju, pa je. komanda mornarice u Trstu izdala najstrože mjere o plovidbi tom stranom mora, tako da će kroz jedan mjesec dana biti poremećen čitav promet na toj strani Istre, onemogućeno ribarstvo itđ., te će tako Istra biti tim manevrima jako po-godjena.
NAŠI FANTJE VOJAKI NA DODE-KANEZU
Trst, julija 1935.	— (Agis.) —
Radi vedno ponavljajočih se nemirov na Dodekanezu in nevarnosti, so morale italijanske oblasti povečati tamkajšnje vojaške posadke. Zlasti se je to zgodilo ob letošnjem uprau v Grčiji. Prvi transporti in mobilizacija prvih fantov, med katerimi je bilo tudi mnogo iz naših krajev, je bila deloma namenjena tudi za Dodekanez. Zato se često njih starši, ki prejemajo pisma iz Dodekaneza zelo čudijo, ker so bili prepričani, da so odšli v vzhodno Afriko. Ker je dopisovanje zelo otežkočeno in omejeno, se od tam šele sedaj posamezniki javljajo^__ __
ITALIJA JE NAJBOLJI KUPAC JUGO-SLOVENSKIH PROIZVODA.
Beogradski list »Istina« podvlači da su nedavno talijanski trgovci izvršili velike nabavke robe u Jugoslaviji, naročito drveta, stoke i raznih životnih namirnica.	, .
Ovaj list podvlači da talijanski trgovci plaćaju robu gotovim novcem i da su talijanski trgovci uvijek bili i ostali do sada najbolji kupci ^jugoslovenskih proizvoda. Ovaj list traži da Jugosla-vija vodi o tome računa i zbog toga u prvom redu kupuje robu iz Italije. Samo na taj način — zaključuje »Istina« — može se postići potrebni _ sporazum izmedju ove dvije zemlje koje su upućene jedna na drugu.
Taj članak beogradske »Istine« prenijeli su svi talijanski listovi.
Trst, julija 1935. — (Agis) — V našem listu smo prinesli že večkrat poročila in pisma slovenskih vojakov iz Afrike, ki so pisali o zelo slabih raz-merih, ki vladajo tam. To potrjujejo predvsem tudi zadnje vesti, ki jih prinaša inozemsko časopisje. »Temps«, uradni francoski dnevnik je prinesel 19. t. m. vest, da vlada v Eritreji neznosna vročina. Zaradi tega, pa tudi na drugih posledicah, umre dnevno 10 do 12 vojakov, Mnogo bolnih je bilo vkrcanih v Mogadisciju (Somalija) in poslanih v Italijo. Isti časopis prinaša
Postojna, julija 1935. Če se pelješ iz Postojne z avtobusom proti Št. Vidu, zapaziš tik pred vasjo na desni strani v Nanoškem pogorju na novo pozidano vas- Na prvi pogled bo vsakdo dejal — nova vas. Če si pa malo pobližje ogledamo to vas (kar pa ne bi vsakemu svetoval, in tudi pri zidanju je bio vsak dostop strogo zabranjen) videli bomo takoj, da imajo te ta-korekoč čez noč vzrastle hiše, po vsem druge namene, kot pa za stanovanja in hleve. Res je, tudi dimnike imajo te hiše, a ti dimniki so gluhi. Vsaka hiša ima drugo obliko. Stropi so iz betona in na poseben način zidani, da bodo ja čimbolj odporni zračnim napadom. Fingirana okna, na zunaj naravno velika, se končajo proti notrajnosti v male odprtine (radi letečih drobcev granat). Nameravali so tudi postaviti zvonik, ga pa niso. ker so končno pri-
švicarski »Journal des Nations« donosi telegram varšavskog dopisnika »Pester Lloyda« koji glasi:
»Prema pisanju listova mnogobrojni ruski emigranti a naročito bivši članovi vojske Kolčaka, Denjikina i Vrange-la, složili su se i ponudili svoje usluge Italiji u slučaju rata sa Abesinijom. Inicijatori ove akcije uvjereni su, da će biti u stanju, da sakupe vojsku od više hiljada boraca koji će moći učiniti dragocjene usluge Italiji u Africi. Kao na-
sasma drugi način. Ovo nije sakupljanje, već je potpuna ratna rekvizicija. Narod nastoji izbjeći toj rekviziciji sakrivanjem, ali vlasti prijete velikim kaznama onima koji ne očituju sve što imaju.
Narod je u strahu. Rekvizicija, a prije toga povlačenje srebrnog novca, stvorili su takovo duševno stanje da je svijet izgubio glavu. Niko ne govori nego o ratu i svak se u potaji nada da bi se iz toga zla moglo izleći i štogod dobra.
šli le na to, da se z vsem le smešijo. Vseh stavb je okrog 35, vmes je izpeljana cesta, katera se odcepi od glavne vojaške ceste na Nanos. Poleg te rasi je tudi precej zeirunic izkopanih v pobočje Nanosa.
Ta na novo postavljena vas ni ničesar drugega kot — vojaška skladišča municije ...
ŠOLE — BODOČE VOJAŠKE BOLNIŠNICE.
Ajdovščina, julija 1935. Na novo zidane šole po naših krajih (Sv. Tomaž, Dobravlje in drugod) ogromna poslopja, kjer je prostora ne samo za vaške razrede, temveč spravijo lahko pod streho celo gimnazijo in še več, niso nič drugega, kakor bodoče bolnišnice v slučaju vojne. To je povedal inžinir, ki je bil pri delu uslužben.
gradu, emigranti hoće da traže od Mussolinij'a, da im odredi jedan dio abesinskog teritorija na kome bi se mogla podići nova Rusija, pod protektoratom Italije. Protivnici ovoga pokreta ističu da osnivanje jedne male ruske države pod talijanskim protektoratom, ne zavisi samo od Italije, već isto toliko i od drugih evropskih sila, koje će se nesumnjivo usprotiviti sličnom projektu«.
JUNAČKO DRŽANJE JEDNOG NAŠEG DJETETA
Vicinarla, jula. — Mali Emilio Me-kiš iz Vižinade ide u osnovnu škola Učitelj je u školi nagovarao maloga da se upiše u balile, g, mali nije htio. Kad nije to pomoglo prijetio mu je, a najzad ga t tukao i kai-njavao. Mali je ostao tvrdokorno kod odluke da ne 'bude balila. Odnajzad je učitelj pozvao oca u školu, i pred djetetom je ocu prijetio ako sina Pie upiše, ali mali Mekiš nije ni tada popustio. Kroz suze je odlučno odgovorio po stoti put učitelju sa ono malo talijanštine kojoj su ga naučili:
»No vojo esed fašista — no voio — e no vojo — —«
Junaštvo maloga Mekiša se sada prepričava u cijeloj okolici i tako je fašizam ostao poražen u borbi sa jednim malim pučkoškolcem u Istri.
Privredna bijeda Istre
prema jednom službenom fašističkom izvještaju
Izišao je biljten istarskog pokrajinskog korporativnog savjeta o stariju privrede i zaposlenosti u Istri. U maju je bilo u Istri prema tim službenim podacima 3257 nezaposlenih. To su medjutim samo oni, koji su kratko vrijeme nezaposleni i koji se vode u popisu nezaposleničkih potpora.
Iz toga biljtena vidimo nadalje, da su cijene na veliko i na malo jako poskočile. Naročito su poskupile živežne namirnice. Indeks cijena na malo skočio je u Puli od 70 na 71.77. a to je vrlo mnogo.
Interesantni su podaci o plaćenim porezima. Seljaci nemaju čime da plaćaju poreze, pa inkasc poreza rapidno pada. Od aprila do maja pali su porezi uplaćeni od 111 hiljada na 98 hiljada. Padaju ulozi kod puljske gradske posojilnice, kod poštanske štedionice, a rastu protesti mjenica strahovito.
VELIKA SUŠA V VSEJ JULIJSKI KRAJINI
Trst, julija 1935. — (Agis.) — Iz vseh krajev Julijske Krajine prihajajo poročila o veliki suši, ki vlada že precej časa. Takega pomanjkanja deževja v tem času že dolgo let ne pomnijo. Zelo so prizadeta sočivja, kot fižol, krompir Itd., ki so ponekod skoro popolnoma uničena. Tudi sadno drevje ne obeta mnogo. Ni treba tu posebej govoriti, da imajo s tem naši ljudje veliko škodo. Položaj postaja z ozirom na druge udarce, ki jih morajo vedno bolj in bolj prenašati, nad vse obupen... Radi pomanjkanja zelenjave so cene zelen j a-vam zelo poskočile, od česar imajo precej dobička zlasti vrtnarji iz okolice Trsta in Gorice. V zvezi s sušo je izredno julijska vročina povzročila in pospešila marsikak požar. Tako se je vnela pri kopališču v Grinjanu pri Trstu suha trava in ogenj je ogrožal celo kopališke naprave. Prav tako se je vnelo grmovje blizu Opčin, Sežane in Lonjerja in gasilci iz Trsta so po napornem trudu le s težavo pogasili požar. Poleg vsega pa pomaga sušiti še burja, ki vedno češče brije preko kraških izsušenih tal.
NOVI UČITELJI GORIČKOG UĆITELJIŠTA
Interesantan je ovaj popis učitelja, koji su ove godine završili goričko uči-teljište »Scipio Slataper«. Donosimo ga ù originalu:
Arpino Bruna, Benco Ada, Bellini Ettorina, Buffi Milena, Ciani Ines, Cigoj Dorotea, Chientaroli Onorina, Dalla Motta Adriana, Della Mora Lidia, Donati Gemma, Franco Vanda, Leonardi Bruno, Loviscek Guglielmina, Mùcchiut Ermanno, Pallich Luigia, Piazza Giovanni, Pitacco Domenico, Provedel Anita, Villani Michela, Visintin Elsa, Zu-calli Rambaldo.
NA KOJI NAČirT siTUPROPAŠTAVA NAŠE LJUDE U ISTRI Za svinju od 14S kg 154.50 lire poreza.
Zagreb, 29 jula. Ovih dana je prebjegao u Jugoslaviju sa ženom i troje djece jedan naš čovjek iz Svetog Vitala kod Višnjana, Ritoša Živko. On ;e nekada dobro živio, ali u zadnje vri-;eme su ga hotimično i sistematski uništili ekonomski, jer nije htio da bude fašista i nastojao je da se u crkvi moli hrvatski. Za ilustraciju kako fašisti postupaju s našim ljudima, koje žele da unište, neka služi ovaj primjer:
Ritoša Živko je odgojio sam i za svoju porabu kod kuće praščića od 148 kg. Prije nego ga je zaklao prijavio je to propisno financima i oni su mu udarili taksu od 154.50 lira za toga praščića, tako da je od svakog kilograma svoga praseta morao da dade preko jednu liru. Kada je on protestirao jer da drugi plaćaju za jednakog praščića samo 46 lira takse, njemu su kazali da nigdje ne piše da je on morao gojiti prasad, a ako mu je krivo neka ide u Ameriku, jer za Jugoslaviju da mu no dadu pasoš.
To je samo jedan mali slučaj na koji način uništava fašizam naš narod.
Podeželske kmečke zadruge in fašizem.
V fiedeljo je bil v Trstu ustanovni občni zbor nove fašistične zadružne zveze za podeželske kmečke zadruge, ki ima nalogo, da delo kmečkih zadrug podpira in nadzira.
BIJEG VOJNIH OBVEZANIKA, iz JULIJSKE KRAJINE
U Jugoslaviju bježe i Talijani, aktivni vojnici.
granice, kao na pr. iz Pule i okolice.
Nekoji od njih pripovijedaju da su s njima prebjegli i aktivni vojnici, rodom iz Italije, a medju njima i aktivni podoficiri, kao i jedan oficir. Svi oni izjavljuju da su utekli radi toga što neće da gube glave u Africi.
JEDAN TALIJANSKI VOJNIK POBJEGAO IZ ZADRA S VOJNIM AUTOMOBILOM
Iz Zadra je pobjegao u Split jedan talijanski vojnik skupa sa vojničkim automobilom. Prijavio se komandi mjesta u Splitu. On je talijanske narodnosti, a pobjegao je iz Zadra da bi izbjegao upućivanje u Abesiniju.
Zagreb, 29. jula. U zadnje vrijeme je preko granice prešlo mnogo naših mladića iz Julijske Krajine, koji su bili odredjeni za polazak u Abesiniju. Jedni dolaze u Zagreb, gdje ih je ovo par dana prispjelo oko 30, a jedni idu u Ljubljanu, dok oni iz Zadra i okolice odlaze u Split.
Svi oni dolaze bez igdje ičega samo da spase gol život. Većina njih je dobila već pismen poziv, a neki su dobili samo pismenu opomenu u kojoj stoji da se na glas o mobilizaciji njihove klase moraju smjesta prijaviti. U tim opomenama im je odredjena i jedinica kojoj se imaju prijaviti.	.
Bježe iz svih krajeva, a došli su cak i nekoji iz najudaljenijih mjesta od
di. Kot pa se'širijo vesti, je država dala na razpologo večje denarne zneske vsem onim večjim podjetjem in zavodom, ki so sicer dobro obratovali, a so prišli v neprijeten položaj samo zaradi denarne krize. Med te zavode je baje všteta tudi Posojilnica za ilirsko-bistriški okraj v Trnovem, kateri je priznano posojilo v znesku 1,500.000 lir. V koliko odgovarja ta vest resnici, nismo mogli ugotoviti.
POSOJILNICA ZA ILIRSKO-BISTRIŠKI OKRAJ V TRNOVEM DOBI DRŽAVNO POSOJILO.
Reka, julija 1935. — (Agis.) — Kot smo že poročali, je moralo vodstvo Posojilnice za ilirsko-bistriški okraj v Trnovem prositi za likvidacijo. Kako se ; e zadeva razvijala nam ni znano, vemo le, da je bil uradno določen komisar, ki zadnje čase posojilnico tudi vo-
Trst, julija 1935. — (Agis.) — Predvidevanja, da bo klima v Afriki delala velike preglavice italijanskim delavcem in vojakom so se v veliki meri uresničila. Pred časom so inozemske agencije poročale iz italijanskih kolonij vzhodne Afrike, da vročina in razne tropske bolezni pridno žanjejo med Italijani. Tudi naš list je o tem že poročal. Italijansko časopisje seveda ni o
Postojna, julija 1935 — (Agis.) — Iz Podkraja poročajo, da je prišlo uradno poročilo o smrti nekega • mladeniča, doma iz Trševja pri Podkraju.— Omenjeni je bil pred meseci z drugimi
Pula, jula. — U selima južne Istre vlada veliko uzbuđjenje, jer je vlast počela da rekvirira žito za vojsku. Svima seljacima se uzimlje žito na silu, a svakoj obitelji se ostavlja 300 kg za domaću uporabu. Za oduzeto žito daju bonove, koji da će biti isplaćeni — iza rata.
Već lanjske godine se govorilo da će država otkupljivati žito, jer da je tako i u Italiji, i to jedino zato kako bi seljak postigao bolju cijenu za svoje proizvode. Medjutim taj »amassamento del grano« se ovdje počeo provadjati na
MAGAZINI MUNICIJE IZGRAJENI V OBLIKI PRAVE VASI, DA BI SE MASKIRALI PRED NAPADOM
RUSKI EMIGRANTI JAVLJAJU SE DOBROVOLJNO U TALIJANSKU VOJSKU
ČEHOSLOVAČKA REVIJA
0 NASILJU NAD JUGOSLAVENIMA U JUUJSKOJ KRAJINI
ITALIJA SE NUDI ČEHOSLOVAČKOJ
U posljednjem broju donijeli smo vijest, da je Mussolini u Rimu primio jednu grupu čehoslovačkih novinara i‘da je u jednom govoru tim povodom rekao i ovo:
zN aš i odnosi prema Č eh o slovačko j bih su uvijek dobri. Ako je kadgod bilo prolaznih pojava, one su bile op š te g karakter a.-^
G. Mussolini je izrazio želju, da se me-djusobni odnosi izmedju Italije i Čehoslo-vačke razvijaju na stvarnosti i na osnovu pravilne ocjene činjenica. To neće biti od važnosti, rekao je g. Mussolini samo za Podunavlje, već i za medjunarodnu politiku uopšte.*
Ta je izjava, razumljivo, izazvala pažnju internacionalne javnsti i tumači se na razne načine. Na nekim stranama tumači se to kao želja Mussolinija da preko Če-hoslovačke postigne ono što mu drugačije ne uspjeva u Podunavlju. Upoređjuje se ta-kodjer ova izjava Mussolinija s gestom preko poslanika Viole u Beogradu. Interesantno je kako je čehoslovačka štampa prihvatila Mussolinijeve riječi.
Karakteristično je naročito ono što piše Benešovo Češke Slovo. Taj list (23 jula) piše medju ostalim i ovo:
*■0 v o je prva Mussolinijeva izjava, koju šef talijanske vlade upućuje pretstavnicima i e-h oslova ć kog naroda direktno, a preko n j ih i samom narod u*.
List se osvrće na ranije kulturne veze izmedju Italije i Čehoslovačke, pa kaže:
»Italija sada propovjeda novu vjeru života od kulturne aktivnosti, ili pretežno kulturne aktivnosti, prelazi u prvom redu političkoj aktivnosti. Italija, čije je geslo politika dinamizma, skrenula j<, na sebe svojim poletom i svojim iastoljubljem pažnju cijelog svijeta. Glavne evropske velike sile stalno konferišu o tome, kako bi ocijenile evropsku situaciju koja je velikim dijelom stvorena italijansko-abesinslcim sporom. Čehoslovačka ne želi da na ma kakav način bude uvučena u ovu siva jv Ona sa zahvalnošću prima Mussolinijeve riječi da su uzajamni talijansko-če-hoslovački odnosi bili uvijek dobri, i baš sada želi, da ne samo ostanu dobri, već da se stalno i poboljšavaju. Pri tome nesumnjivo smijemo da napomenemo, da je za ove dobre odnose stekla zaslugu čehoslovačka s p o 1 j n a politika. Istovremeno je Mussolini izrazio želju, da ilalijansko-čehoslovaiki odnosi budu vremenom sve tješnji Pozdravljamo ove njegove riječi kao garanciju, da će naša narodna stvar kao i nasi interesi u Podunavlju, bili i od italijanske štampe respek-tovani i ocjenjivani bar sa istom onakvom rezervom, s kojom čehoslovačka štampa prati sve suvremene medjunarodne akcije Italije. Ovo važi naročito za prilike u Podunavlju, gdje je održanje austrijske nezavisnosti naš zajednički interes, isto tako kao što je zajednički interes svih onih koji žele da budu'mirni u Srednjoj Evropi da pitanje Habsburga ne poslane ma na koji način aktualno- U svima ovim pitanjima, možemo, kao što mislimo da se zajednički sporazumijeino s ostalim našim saveznicima iz Male antante. Mussolinijeva izjava ponovo opravdava ovu našu nadu.«	_
»Udove Novimj« (Brno, 24 jula) pišu pak ovo:
»Mussolini je svojim govorom potvrdio, da izmedju Italije i čehoslovačke nikad nije bilo direktnih sporova. Nesuglasice, koje su se pojavile, bile su izazvane opštom evropskom politikom, u kojoj putovi Italije i Čehoslovačke nisu uvijek bili paralelni. Hijerarhijsko, dinamičko ekspanzivno gledište fašističke politike neophodno se sukoblja-4 vaio sa čehoslovačkim demokratskim uređenjem o ravnopravnosti naroda i o suradnji na miru i mirnom rešavanju svih sporova između naroda bili oni veliki ili mali. Nismo mogli drukčije, nego da energično sprječavamo pokušaje, da Društvo naroda bude zamijenjeno direktoriumom velikih sila, koji bi odlučivao o svima ostalim narodima, a ukoliko je talijanska politika raspirivala prevratničke članove mađarskog revizionizma, nije bilo uslova za razvoj teških odnosa između naših zemalja. Jasna je stvar, da našim odnosima prema Italiji u veli k oj mjeri daju pr a-v a e, a tako će b i l i i u budućnosti, odnosi Italije prema Jugoslaviji, čije životne interese smatramo za svoje vlastite interese. Na talijansko-čehoslovačke odnose djeluje isto tako i to, kakvi su odnosi između Italije i Francuske, s kojom smo vezani ne-rczđjeljivim savezom.«
Pomenuvši sve bolje italijansko-francu-ske odnose i izjavu novog italijansko g poslan ih a u Beogradu, kao
i.	zajedničku težnju Italije i čehoslovačke da se sačuva nezavisnost Austrije, list podvlači da je sve to neobično olakšalo sbh-ženje između Italije i Čehoslovačke. Stvoreni su preduslovi, da se može razvijah tješnja saradhja, što dokazuje d.i je moguća isto tako suradnja izmedju Italije i cijele Male antante.
»Lidove Novini« nastavljaju:
»Ako je između nas i Italije bilo sporova, Oni nisu bili nikad takve prirode, da bude isključena saradnja. Uvijek smo svije-sno išli za lim, da se ništa ne dogodi takvo, što bi porušilo mostove izmedju velike talijanske sile i nas. Sada sam Mussolini kon-statujc. da su uzajamni odnosi bili uvijek dobri. U čemu se ngši interesi slažu očigledno je. Ni talijanska velika sila ne može biti ravnodušna prema razmctljivosti pangerma-nizma, čije se opasnosti boje i ostale velike sile. Isto tako je i nama stalo do toga, da
Poznata čehoslovačka revija »Slovanski Pregled (Prag), u svesci za juni donosi u rubrici o »Slovenima i neslovenskih državama« članak, u kome se osvrće na teško kulturno i ekonomsko stanje jugoslovenske manjine pod Italijom.
Borba protiv slovenske knjige u Italiji — kaže se u članku — vodi se sve bezobzirnije. Više od sto hiljada slove-načkih i hrvatskih knjiga je zaplijenjeno i obustavljena je njihova prodaja. Od prilike prije pola godine ministarstvo unutrašnjih poslova je — tobože da bi se olakšala borba protiv pornografije — izdalo je naredjenje o preventivnoj cenzuri i neperiodičnih publikacija. Iako je svakom jasno, da molitvenici nemaju ničeg zajedničkog sa pornografijom, zabranjen je molitvenik »Sejavec«, koji je izišao već u nekoliko izdanja i ima odobrenje famoznog administratora Sirottia. Ova je knjižica zabranjena zbog toga, što upotrebljava slovensko ime za Sv. Goru kod Gorice, i pošto se u njoj tvrdi, da su slovenski apostoli ćirilo i Metodije učili takodjer i u »našim krajevima«. Iz sličnih bez-značajnih razloga zabranjeno je ponovno štampanje i drugih slovenačkih i hrvatskih knjiga. List o njima referiše detaljno, pa dalje kaže:
»Kakvo ugnjetavanje mora da podnosi i ono malo slovenačke inteligencije, koja je dosad izdržala u Julijskoj Krajini, Dokazuje novo naredjenje sindikata advokata u Gorici, kojim se zabranjuje slovenačkim advokatima da se služe slovenačkim jezikom i u privatnoj korespondenciji sa klijentima slovenačke narodnosti. Sta više ni natpis (firma) ovakvih pisama ne smije biti štampan slovenački«.
Djeca se u školama batinaju, da bi učila talijanski jezik. U Hrušici je učitelj istukao djake Gombača i Božića, a ostale je kaznio globom od 50 lira, zato što su na odmoru govorili materinskim jezikom! Kad su se roditelji žalili-u Inspektoratu, izbačeni su iz kancela-
se sačuva nezavisna Austrija, pa bismo se lako sporazumjeli o tome, kakva su srelstva za to najefikasnija. Da to ne može da bude restauracija Habsburga, osjeća nesumnjivo i talijanski narod, koji ima najgore uspomene na ovu spletkarsku dinastiju. Ne bi trebalo da nam stoji na putu to, da je Italija u prijateljskim odnosima s Madžarskom, Upravo taj uticaj mogao bi se korisno da upotrebi za potrebno zbliženjc Madžarske s Malom antantam. Nije potrebno da se izlaže, kako bi skočio međunarodni značaj Italije, kada bi se spojila s Jugoslavijom u pr et-
ri je uz primjedbu, da mogu ići da traže zaštitu na drugoj strani granice.
O Uskrsu ove godine naredio je gorički nadbiskup Margotti svima svećenicima svoje nadbiskupije, da se sve procesije moraju obavljati bez pjesme, samo uz tihu molitvu, a da se sa crkvenih zastava moraju ukloniti svi slovenski natpisi, u koliko to nije još učinjeno. U smislu ovih instrukcija uklanja riječki biskup Santin posljednje ostatke hrvatske crkvene pjesme i u prvom redu glagolske crkvene knjige, koje su upotrebljavane od starine. Crkveno-slovenski jezik se mjestimice upotrebljavao u crkvama u okolini Kastva.
Zbog nepouzdanosti u političkom pogledu raspušteno je crkveno pjevačko udruženje u Barkovlju kod Trsta, pošto su u njemu sami Slovenci. O tome je nedavno upućen dekret od policijske direkcije u Trstu kanoniku Salvadoriu.
»Banco di Verona«, koja je kreditirala mnogim slovenačkim zemljoradnicima u goričkim Brdima, prodala je ovog proljeća oko 400 seljačkih imanja, koja su odmah naselili talijanski kolonisti. Bivši vlasnici, većinom žrtve ekonomske krize, sada su prisiljeni da se izdržavaju ili kao nadničari u domaćim selima ili se mobilišu kao radnici za kolonije u Africi. Naročito je bezobzirna presija u pograničnim selima, gdje je Italija zbog abesinske avanture, prestala da gradi utvrdjenja protiv Jugoslavije. Mnoge radnike prisiljava na odlaz u Afriku i glad, koja se naročito osjeća u najsiromašnijem dijelu Istre, u t. zv. Ćićariji. Narod je tamo pao na prosjački štap i njegovi posljednji posjedi propadaju pod teretom krize i zbog progona od strane režima. »Posojilnica za ilirsko-bistriški kraj« (Kreditna banka) sa sjedištem u Trnovi radila je neprekidno 40 godina, ali je sada u likvidaciji, jer ne može da izdrži konkurenciju novoosnovanih talijanskih banaka u Trnovu, koje vlada obilno potpomaže.
vom prijateljstvu. Njen uti c aj na Balkanu i u Podunavlju bio bi izvanredan. U ovim perspektivama pokazuje se potpuni opseg i istinitost Mussolinijevih reči, da tješnja saradnja izmedju Italije i Čehoslovačke »neće imati vrijednost samo za Podunavlje, več i za međunarodnu politiku uopšte.« Ako još za sada ne možemo u svemu da idemo zajedničkim putevima, svi dobro razmotreni razlozi govore za to, da ne moramo da idemo jedni protiv drugih, imajući psihološkog razumijevanja za potrebe i napore jednih i drugih i cijeneći uzajamno jedni druge. Iako se u budućem razvoju
XI. KONGRES EVROPSKIH NACIONALITET
Dr. Josip Wilfan
»Europaische Nationalitaten-Korrespon-denz« od 27 julija tega leta je objavila sledečo vest:
»Za letošnie zborovanje Kongresa evropskih nacionalitet, ki se bo vršilo v Ženevi v času od 2. do 4. septembra, je predviden sledeči dnevni red:
1.	Po otvoritvi kongresa se bo razpravljalo o posebno aktualnih vprašanjih, predvsem o ogrožanju ženevskega nacionalitet-nega prava (abstinenca nekaterih držav od sodelovanja: poizkus, z geslom: »Uveljavljanje človeških pravic« omajati osnove nacionali tetnega prava itd.), K aktualnim vprašanjem, o katerih se bo razpravljalo, spadata tudi: zahteva po evropski konvenciji o zaščiti osnovnih nacijonalitetnih pravic, odnosno obravnava o predloženem načrtu za tako konvencijo; dalje obravnava zadnjega predloga Svetovne zveze lig za zvezo narodov, da naj se spričo dosedar njega odrekanja ženevskega postopanja ustvari nadomestilo za stalno manjšinsko komisijo.
2.	Nacionalitete v avtoritarnih državah. Ta danes tako aktualna točka programa se nanaša predvsem na načrt zahtev glede zastopstva nacionalnih manjšin v korporacijah avtoritarnih držav; dalje se nanaša na ukrepe, ki naj v skladu z bistvom avtoritarne države jamčijo kulturno samosvoje življenje, gospodarsko enakopravnost itd.
3.	Pravica do svobodne rabe zemljepisnih imen v maternem jezikn. Ta točka prc*
grama se nanaša na zatiranje rabe zemljepisnih imen (zlasti krajevnih imen) v maternem jeziku nacionalitet. To postopanje označuje posebno jasno rastoči šovinizem v Evropi. V okviru obravnave o tej točki naj se poda slika pravne in dejanske situacije v posameznih deželah*
4.	Naddržavna narodna zajednica, njene meje in njene nevarnosti (narodna zajednica med drugimi zajednicami, posebno v njenih odnosih do države). V središču te obravnave je misel, da mora za naddržav-no narodno zajednico nastati nevarnost, ako se strogo ne pazi na to, da se ne smejo prekoračiti meje take zajednice, ki so dane same po sebi. Vsebino narodne zajednice tvori lahko samo skrb za skupno zavest, podpiranje nacionalno-kulturnega življenja posameznih narodnih skupin, pri čemur pa naj velja načelo: Zvest narodu in zvest državi.
5.	Aktiviranje delovanja baškega sodišča na polju nacionalitetnih vprašanj, a)
Pregled dosedanje pritegnitve baškega sodišča v manjšinskih zadevah. Kaj ie sodišče s svojimi interpretacijami doslej ustvarilo na polju pravnega dela? Kako so njegove razsodbe praktično učinkovale ? Ali bolje kakor razsodbe sveta? b) Kaj se lahko stori, da se to sodišče še bolj kakor doslej pritegne k izvrševanju dolžnosti Zveze narodov v manjšinskih zadevah? Ali v okviru dosedanje »Procedure«? Katere izpremembe postopanja naj se predlagajo, da bi se haško sodišče bolje kakor doslej uveljavilo ?«
Prioriteta v fašističnih vrstah.
Kolektivna pogodba med trgovci in njih uslužbenci, veljavna za vso državo, kakor jo je sedaj objavilo ministrstvo za korporacije, vsebuje med drugim posebno točko, ki daje v trgovskih podjetjih gospodarske ugodnosti in druge prednosti tistim fašistom, ki so bili včlanjeni v fašju pred 28. oktobrom 1922, to je pred pohodom na Rim. Enako določilo le prišlo zdaj tudi v nacionalno kolektivno pogodbo industrijskih in obrtnih podjetij z njih uslužbenci.
moramo pripremiti za vrlo dramatične momente, nezaboravimo, da Italija može biti ne samo prijatelj, nego i moćan saveznik naš i naših saveznika.«
Iz pisanja čehoslovačke štampe opaža se, da su Čehoslovaci pripetil Mussolinijeve riječi s dužnom kurtoazijom, ali razumno i vrlo diplomatski. Oni nastoje iz tih riječi izvući koristi za svoju politiku i ni u kojem slučaju ne pokazuju podatnost, ma da se često u odnosu Čehoslovačka prama Dalji opažaju izvjesne slabosti. U ovome se vidi, da je danas Mussolini onaj, koji se nudi...
Yeliki poljski list tvvdi, da Talijani još nisu gospodari Istre
Ni u nacionalnom ni u privrednom pogledu
Veliki poljski list »Ilustrova'ni Kurjer Codieni« (Krakov) od 31 jula. objavljuje pod naslovom »Sjena rata nad Opatijom« članak F. Hrinieviča. koji ie došao jugoslo-venskim parobrodom iz hrvatskog Primoria u Opatiju na kratki posjet. On u članku opisuje utiske, kote na stranca na svakom koraku ostavila boravak u Opatiji, a to le deorimiranost stanovništva i zastoj prometa zbog pretstoiećeg talijansko - abesinskog rata.
Taliiani ioš nisu gospodari Istre ni u nacionalnom ni u privrednom pogledu, kaže g. Hrinjevič. U Opatiji je tužno i pusto ne samo zbog toga, što se cijela država nalazi uoči rata. već i zbog toga što nekad čuveno kupalište umire ekonomski, slično kan i Riieka u prilog jugosloven-skom Sušaku-
Sušak noću bliiešti od mnoštva sijalica i iz godine u godinu te je sviietlosti sve više. Ona se širi u visinu i duž obale. Riieka živi pri utulienoi syijetlosti, ona-kvoi. kakvu ie ostavila Austro-Ugarska.
Anton Smaj osudjen na 5 godina zbog čitanja jugoslovanskih novina
Bistrica, jula 1935. Uhapšen je i osudjen Smaj Anton na 5 godina robije, i to navodno zato jer je čitao neke jugoslovenske novine. Smaj Anton nalazi se sada u zatvoru u Rimu, kamo je bio odmah otpremljen.	_______
TRI MLADA SELJAKA U ZATVORU
ZBOG SLAVENSKE PJESME ČEKAJU PROCES.
Male Luče, jula 1935. Pred mjesec dana uhapšena su u našem selu 3 naša mladića, i to Ivančič Ivan. Bubnjić Frane i Dodić Josip. Ti su naši mladići uapšeni zato što su pjevali naše slavenske pjesme. Sva su trojica bili odvedeni od tajne policije u Bistricu pted istražni sud, a odavle odveli su ih u zatvore u Kopar, gdje još i sada borave i čekaju na raspravu.
Opatija se .gasi zbog razvoja jugosloven-skih kupališta Kraljevice, Crikvenice, Selca, Novog. Baške i mnogih drugih.
U trgovačko: luci Sušaka kipi grozničavi život. Izvoz drveta ie svake godine sve veći. Niču nove trgovinske kuće, grade se kuće za stanovanje, a Primorie gornjeg jugoslovensko"r Jadrana, zajedno sa ostrvima posiećuiu mase turista ne samo iz Jugoslavije, već iz Poljske i Cehoslo-vačke. Nema sumnje da sva ova mjesta zaostaiu iza Opati: e u pogledu konfora, hotela i parkova, ali Crikvenica i ostala mjesta nose pobjedu nad Opatijom impulsom života, radošću i nekim neopisivim zračeniem nasmijanog izgleda.
Opatija sa sve većom zavišću gleda u pravcu jugoslavenskih kupališta, koja se spontano razvijaju, a njeni stanovnici sa čežnjom iščekuju jugoslovenski parobrod, koii jedanput u nedjelju dovozi ovom mjestu tako potrebne italijanske lire.
Tako niše spomenuti poljski list.
ČETIRI MJESECA ZATVORA ZA PRELAZ JUGOSLOVENSKE GRANICE
Sa četiri mjeseca zatvora osudio je sud u Gorici Benjamina Gorkiča, starog 23 godine, iz Vrtojbe, jer je prešao granicu bez putnice. Osim toga osudjen je na 3000 lira globe.
JUGOSLOVANSKA TEMA ZA DOKTORAT NA TRŽAŠKI UNIVERZI
»Jutro« poroča; Na tržaški visoki šoli za gospodarske in trgovske vede ie v ponedeljek promoviral g. Vladimir .Turina iz Tržiča. Razpravljal je o tezah »Jugoslo-venska zunanja trgovina in gospodarski odnošaji med Italijo in Jugoslavijo«. »Žitni problem v Jugoslaviji in njegovi učinki na trgovinsko bilanco« ter »Nezakonski otroci in načrt novega civilnega zakonjka«. Prvič po tolikih letih so bila na tržaški univerzi obravnavana vprašanja, ki se neposredno nanašajo na jugoslovenske narodno gospodarstvo. Zato je ta dogodek vzbudil pozornost ne le vseučiliških krogov, marveč tudi vse ostale javnosti.
IZSELJENCI IZ JULIJSKE KRAJINE
V	AMERIKI IN IZSELJENIŠKI
KONGRES
V Buenos Airesu izhajajoči slovenski tednik »Novi list« je objavil v številki od 22. junija 1935 na uvodnem mestu obširno spomenico, ki jo je poslalo izseljeniško društvo »Tabor« v Buenos Airesu, v katerem. tvorijo večino izseljenici iz Julijske Krajine, prvemu vseslovenskemu izseljeniškemu kongresu, ki se je vršil 1. julija t. 1. v Ljubljani.
Spomenica je glasila tako-le:
V Buenos Airesu, 2 junija 1935. Izseljensko društvo »Tabor« v Buenos Airesu, najmočnejša naša izseljenska organizacija v Argentiniji, iskreno pozdravlja zastopnike rojakov izseljencev, zbrane na Prvem vseslovenskem izseljenskem kongresu, ter izreka vse priznanje Družbi sv. Rafaela, ki je kongres sklicala.
»Tabor« obžaluje, da radi prilik in prevelike razdalje, ne more biti zastopan po svojem odposlancu na tako pomembnem zboru, pa izraža tem potom nado, da bo kongres v veliki meri pripomogel, da se okrepijo vezi med domovino in izseljenstvom — ker je pač glavni namen kongresa — ter si dovoljuje v tem pogledu izraziti naslednje predloge oziroma želje in misli:
1.	Ako hočemo, da se izseljenci ohranijo narodu, je nujno potrebno, da ohranimo v njih ljubezen in spoštovanje do domovine, da jim damo naše šole ter pošiljamo med nje dobre duhovnike.
a)	Najprej se odtuji narodu oni izseljenec, v katerem se omajajo ljubezen do lastne narodne države, njegovo spoštovanje do nje ter njegovo zaupanje vanjo. Zato naj bi kongres obsodil brezvestno delo onih, ki skušajo v izseljencih vzbujati mržnjo napram naši narodni državi Jugoslaviji. Opozoril naj bi tudi, da je prenašanje domačih spo rov v izseljenstvo škodljivo; vsak, ki se s tem ukvarja, seje sovraštvo med iZ' seljenci, na razvoj notranjih prilik v domovini pa se takšnim delom vplivati ne more.
b)	Izseljenskega naraščaja ne moremo ohraniti narodu, ako ne vplivamo na njegovo vzgojo; šola je v tem po-gledu najboljše sredstvo. Zato naj bi kongres opozoril pristojne oblasti na nujno potrebo, da se v vseh naših večjih izseljenskih naselbinah ustanove narodne šole. Ker tega ne bo mogoče takoj izvesti, naj bi domovinske oblasti nemudoma podprle one organizacije v izseljenstvu, ki že skrbe za vzgojo naše mladine z vzdrževanjem šol in tečajev za poučavanje materin' skega jezika.
c) Dober duhovnik je močna vez med izseljenci in domovino. Pri izbiranju duhovnikov, ki naj V izseljenstvu vrše svoje vzvišeno poslanstvo, naj bi domače cerkvene oblasti vsak krat vpoštevale, iz kakšnih krajev so izseljenci, med katerimi naj duhovnik deluje. To je v časih odločilne važnosti za uspeh svečenikovega dela. Za Južno Ameriko, kjer so slovenski izseljenci po svoji ogromni večini iz Primorske, naj bi se izbirali takšni duhovniki, ki so že delovali med
našim primorskim ljudstvom.
2.	Ni dovolj doseči, da se izseljenci ohranijo narodu; treba je tudi preprečiti, da se narod odtuji svojim izseljenim sinovom. Domovinska javnost se je vselej vse premalo zavedala važnosti našega izseljenskega vprašanja. Organizacije, ki jim je bila poverjena skrb za izseljence, in one, ki so to skrb same nadele, naj bi skušale vplivati na domači tisk, da bi v bodoče kazal več razumevanja in zanimanja za izšel jem stvo. To je nujno potrebno, ako naj se ustvari med domovino in izseljenstvom ono tesno sodelovanje, od katerega moremo pričakovati oboj esti viške koristi na narodnem, prosvetnem in gospodarskem polju.
V	svrho čim lažjega sporazumevanja med našimi državnimi zastopstvi v tujini ter slovenskimi izseljenci želimo, naj bi kongres sporočil pristojnim oblastem naslednjo željo: na vsakem^ našem konzularnem zastopstvu, v čigar področju živi znatno število slovenskih izseljencev, naj bi bil kot uradnik zaposlen tudi vsaj en Slovenec.
3.	Kongres slovenskih izseljencev ne sme pozabiti na one naše brate, ki bridko občutijo vso grenkobo suženjstva. Zato pričakujemo, da bo kongres izrekel svojo solidarnost z jugoslovansko narodno manjšino v Italiji ter izrazil obengm svojo globoko bolest radi preganjanj, ki jih ta del našega naroda trpi v na-rodnem, verskem in gospodarskem
pogledu.
IZSELJENSKO DRUŠTVO »TABOR«
UČITELJI EMIGRANTI
^učiteljev
ob postavuvi prikrajšam radi kontraKtuai ne ali dnevničarske službe pošljite svoj na. slov in opišite položaj tovarišu Drekonj^ Cirilu v Turnišču, Prekmurje.
Slavonski Brod, jula 1935. Na zapadnoj strani od Slav. Broda u udaljenosti od po prilici 7 km nalazi se ;edno mjesto po imenu Sveta Petka. To ;e jedna kotlina, koja je sa svih strana opkoljena slavonskim planinama obraslim bukovom šumom. U sredini te kotline nalazi se jedan obzidani izvor, kozi izgleda kao jedna mala kapelica. —, Kroz jednu cijev teče voda a nad tom cijevi nalazi se jedna slika Sv. Petke. Pripovjedaju, da je to ljekovita voda, i može se vidjeti kako žene i djeca dolaze do tog izvora, tu u posebnom bazenu peru noge, ali se tada ne smiju brisati, već treba ostaviti da se sama voda osuši, pomole se sv. Petki i idu dalje.
Prostor oko toga izvora je ravan i velik dvije do tri tisuće kvadratnih metara, a vrlo je podesan za razne društvene igre. Zato se na tom mjestu svake nedjelje sakupi po koje društvo, da se nedjeljom malo prod je i razonodi.
Tako je i naše Prosvjetno i potporno društvo »Istra« napravilo jedan takav društveni izlet u nedjelju dne 21 VII. t. g. Tom se prilikom na tom mjestu okupilo do 250 članova pomenutoga društva. Moglo se vidjeti i drugog gradi anstva. Osobito je pala u oči jedna grupa ženske djece u narodnoj nošnji iz Brodske Varoši. Društvo je predvodio sam pretsjednik g. Benažić. Pored njega bili su skoro svi članovi upravnog odbora. Da izlet bude što veseliji prisustvovao je i tamburaški otsjek društva, koji je nedavno osnovan, članovi društva stizavali su ù manjim grupama po dvoje troje sve do podne.
Oko jedan sat po podne kad su svi bili na okupu, pretsjednik g. Benažić izvještava prisutne, da je ove godine 15 godina otkako je Narodni dom u Trstu
ISTARSKA MANIFESTACIJA EMIGRANATA 12 BRODA
IZLET NA SV. PETKU. — PREDAVANJE O POŽARU »NARODNOG DOMA« U TRSTU. — RECITACIJE KATILINIĆA I GERVAISA. — NASTUP TAMBURAŠKOG ZBORA.
izgorio, i moli ih, da tom prilikom izvole saslušati prigodno predavanje. Predavanje je održao član odbora g. Defar Janko, upravnik pošte u Bos. Brodu.
U tom predavanju je g. Defar izneo historijat narodnih domova u Istri i njihov značaj po naš istarski narod, kao i ciljeve fašističke organizacije, koji su je rukovodili, da te domove unište. Napomenuo je da i ako su popalili domove, i ako su protjerali istarske narodne prvake, ipak nisu došli do cilja, nisu uništili istarsku jugoslovensku dušu. Predavanje je na prisutne napravilo najdublji utisak i bilo je popraćeno dugim aplauzom.
Poslije toga uslijedila je deklamacija »Mojoj Istri« od R. K. J. — koju je deklamovala Mileva Gabrijelić. Ta je deklamacija unijela mnogo živosti me-đju prisutne, da su je nadarili burnim aplauzom.
Naročito se raspoloženje opazilo poslije deklamacije »Briškula« od D. Ger-su svi zajedno krenuli uz svirku i istar-jalektu, koju je odlično izrecitovala naša Istranka Prodan Veronika.
Tamburaški zbor otsvirao je »Po jezeru ...«, a muški zbor, koji se u tom momentu organizovan od prisutnih pjevača otpjevao je nekoliko istarskih narodnih pjesama.
Poslije toga nastalo je pravo istarsko narodno veselje. Tu se plesalo, sviralo na gaj de, pjevalo istarske narodne po-pjevke na »debelo« i na »tanko« tako, da su se svi prisutni osjećali kao da su u nekom našem selu u Istri. To je narodno veselje trajalo u najljepšem raspoloženju do 6 sati poslije podne, kada su svi zajedno krenuli uz svirku i star-sku narodnu pjesmu kući u — Brod.
KOMEMORACIJA ŽRTVE POŽIGA „BALKANA’
Organizatomo-propagandni odsek Zveze jugoslovanskih emigrantskih dru-s štev v Ljubljani Vas vljudno vabi,
da se udeležite proslave 40 letnice obstoja podružnice Slovenskega planinskega društva v Radovljici In komemoracije lekarnarja Hugona Robleka z Bleda, ki je izgubil življenje pred 15 leti pri požigu Narodnega doma v Trstu.
Spored:
I. Sobota 3. avgusta^. 1. zvečer umetni ognji na Begunjscici. n. Nedelja 4. avgusta t. 1. dopoldne:
1. Ob pol 11. uri gorska sv. maša s
pridigo,
2. Pozdravni družnice,
govor načelnika po-
3.	Slavnostni govor (dr. Prešeren, dolgoletni načelnik podružnice in predsednik sod. senata v Ljubljani),
4.	Poklonitev manom Hugona Robleka:
a)	spominski govor zastopnika Jugoslovanov iz Trsta, Gorice in Istre (dr. Lavo Čermelj),
b)	govori drugih zastopnikov,
c)	recitacija,
č) poklonitev venca Jugoslovanov iz Trsta, Gorice in Istre,
d)	recitacija,
e)	zaključna beseda (dr. Jože Dekleva).
Povabite tudi svoje prijatelje in znance!
UMRO PAROH PRAVOSLAVNE CRKVE NA RIJECI SAVA KOSANOVIC Sušak, 31 jula. Jutros je u Plaškom umro riječki prota Sava Kosanović, ro-djen 1863 u Plaškom. Gimnaziju je svršio kao najbolji djak u Sremskim Karlovcima i Novom Sadu. Zbog slabog zdravlja ostavio je medicinu i otišao u bogosloviju u Sremske Karlovce. Postao je konzistorijalni bilježnik, a 1894 godine okružni prota u Plaškom. Izabran je 1899 godine za paroha na Rijeci, gdje je ostao sve do svoje smrti.
Imao je mnoga crkvena odlikovanja i ubrajao se međju najuglednije i najinteligentnije svećenike pravoslavne crkve. Bavio se politikom, pa je i dva puta kandidovao i to na demokratskoj i samostalno-demokratskoj listi. Bio je u rodu sa glasovitim izumiteljem Nikolom Teslom, s kojim je bio u stalnom dopisivanju. Bit će pokopan u Plaškom.
t JOSIPA VIVODA RODJENA REHAR
Na Sušaku je umrla dne 25 jula, u dobi od 76 godina Josipa Vivoda rodj. Rehar. Rodj ena je bila u Komnu kod Gorice. Pred šest godina umro je njezin muž Jakov Vivoda iz Buzeta. Poslije njezine smrti morala se iz Buzeštine sklonuti u Jugoslaviju kod kćerke Marije, supruge višeg arhivara okružnog suda na Sušaku Lovre Draščića, člana odbora »Istre« u Sušaku. Pokojnica ostavlja nadalje sina Jakova, sekretara kr. banske uprave u Zagrebu i odbornika društva »Istre«. Pokopana je na Trsatu, na dogled Kvarnera, 27 jula. Na sprovod su pohitali univ. profesor dr. Ivo Milič iz Subotice, dr. Frane Klarič, drž. tužilac- na Sušaku, poznata naša ’ istarska učiteljica Tereza Golmajer sa kćerkama, činovnici suda na Sušaku i mnogi Istrani sa Sušaka. Lijepi sprovod bio je dokaz poštovanja prama pokojnici i znak saučešća prama enjma, koje je ostavila ožalošćene. Saučešćuse pridružujemo i mi, naročito prama _ g-Jakovu Vivodi, koji zastupa društvo »Istra« u konzorciju našega lista. Po-’kojnici pokoj vječni!
ČLANOVIMA ZADRUGE »ISTARSKI DOM«
Upozoravaju se članovi, koji reflektiraju uz povoljne uvjete na gradilište, da zadruga još uvijek raspolaže sa nekoliko parcela, koje prodaje svojim zadrugarima uz pogodovne cijene, kako ih je zaključila posljednja glavna skupština.
Zadrugari-reflektanti neka se jave usmeno ili pismeno kod g. Miliča Matka, Mošćenlčka ulica 16 (Trešnjevka) najkasnije do 15 augusta 1935, jer će se poslije toga roka zemljište skuplje prodavati.
Zagreb, 31. VII. 1935.
Za Zadrugu »Istarski Dom«: član uprave	Pretsjednik
Milič Matko	Fran Buie
IZLET NA FRUŠKU GORU
UDRUŽENJE »ISTRA-TRST-GORICA« U BEOGRADU.
U nedjelju 4 augusta o. g. Udruženje »Istra-Trst-Gorica« u Beogradu u zajednici sa bratskim emigrantskim društvima iz Zemuna i Novog Sada prire-djuje svoj prvi ovogodišnji izlet na Prusku goru. Polazak iz beogradske željezničke stanice u 5.40 sati, a dolazak u 7.10 sati na stanicu Vrdnlk. A poshje toga izlet do turističke kuće na Zmajev-cu gdje se sastajemo sa bratskim društvom »Istra« iz Novog Sada. Povratak u Beograd vlakom sa stanice Vrdnik u 21 sat. Cijena vozne karte od Beograda do Vrdnika i natrag 27 dinara. — Odbor.
ČLANARINA IN NAROČNINA!
Z ozirom na skrajno slabe socijalne razmere društva »Tabor« Kamnik in na vedno večje število prošenj naših mimoidočih, a ne zaposlenih rojakov, posebno onih ki so se sedaj zatekli čez mejo, pozivamo vse one člane ki so v zaostanku na članarini, da isto poravnajo, ter s tem izvrše svojo dolžnost, napram svojim revnim rojakom. Velja to zlasti za one ki so neprekidno zaposleni.
Isto velja glede plačila našega lista »Istre«. Poravnajte naročnino tega našega tako potrebnega glasila.
Rojaki! Zavedajtej>e svoje dolžnosti!
češkoslovaški učitelii na Goriškem.
56 češkoslovačkfli učiteljev iz Brna se je na svoji poti v Gradež pomudilo v Gorici in si ob tej priložnosti ogledalo tudi goriško okolico.
Naša kulturna Stro niha
VELIKA KNJIŽEVNA PRODUKCIJA FRANCETA BEVKA
U beogradskom »Srpskom Književnom Glasniku« od 1 jula napisao je Tone Potokar osvrt na prvu knjigu Sabranih djela Franceta Bevka. Tim povodom piše i ovo:
»France Bevk spada u najplodnije pisce kod nas, sa njim u slovenačkoj književnosti može se mjeriti jedino Ivan Cankar, ali će, za nekoliko godina, ako pisac produži ovim tempom, zamašnošću i njega prestići. Zbog toga je to izdanje više nego opravdano, naročito još s toga, što je Bevk, većim dijelom živeći u Gorici objavljivao svoja djela i s ove i s one strane granice, pa su mnoga teško pristupačna.
Bevk spada u onu generaciju slovena-čkih pripovjedača, koja je još najjača i mjerodavna u slovenačkoj književnosti. To je generacija četrdesetogodišnjaka.
Sa književnim radom počeo je prije svjetskog rata. Poslije prve pjesničke knjige (Pesmi. 1921) on se sasvim posvetio prozi Ovdje je pokazao vanrednu snagu i plodnost i rijetke su godine kad je objavio samo jednu knjigu a da ne ubrajamo obilnu saradnju na časopisima. Piše priče, novele, romane, piše i zanimljive knjige za omladinu:	Faraon (1922), Rablji , (1923),
Tatič (1923) Suženj demona (1925) Smrt pred hišo (1925) Muka gospe Vere (1925), Beg pred senco, Julijan Sever. Sv. Frančišek (sve 1926) Kresna noč. Znamenje na nebu 0927), Hiša v strugi. Vihar, drugi dio trilogije Znamenje na nebu (1928), V zablodah, Krivda (1929). Umirajoči bog Triglav, Človek proti človeku, Gospodična Irma, Mrtvi se'Vraćaju, Jagoda (sve 1930). Vedo-mec. Stražnji ognji (1931), Težak kamen na njeni duši, Veliki Tomaž (1932), Dedič, Kozorog, Gmajna (sve 1933). Človek bez krinke. Ubogi zbodei (1934). Njegovu prozu možemo, uglavnom, podijeliti na tri osnovna tipa: na seliaćko-naturalističnu, gradjan-sko-problema tičnu i historijsko-fabulističku (Fr. Koblar).
Pripovijetke iz ove knjige spadaju u prvu, seljačko-naturalističnu skupinu. Njima je pisac upravo počeo ciklus svojih seljačkih pripovijedaka i novela. Prva je objavljena medju knjigama Goriške matice god. 1925 (tamo se zove Smrt pred hišo, sada Ljudje pod Osojnikom), druga u založbi Luč (1929). dakle obe izvan granica Jugoslavije. Obe pripovjetke bbradjuju seljački život u slovenačkim brdima na granici prema Italiji ili nedaleko od nje. Epska širina, do kraja realno posmatranje i opisivanje života na selu u borbi za zemlju i opstanak, ali uza sve to vanredno živo, većim dijelom dialogizirano pričanje, glavne su odlike Bevkovog pisanja. Bevkov realizam graniči sa naturalizmom, ali sa tom razlikom da u njegovim djelima uvijek dolazi do izraza etički momenat. Treba priznati da su na obim pripovjetkama bile izvršene uspjele korekture i da se zbog toga tekst prilično razlikuje od prve redakcije, ali u prilog umjetničkoj vrijednosti i zgusnutosti zbivanja. Bevk se ovdje pojavljuje kao poznavalac seljaštva u slovenačkoj književnosti«.
BUGARSKA RASPRAVA O ANTI DUKIĆU
JEDNO VELIKO PRIZNANJE NAŠEM KNJIŽEVNIKU.
Poznata bugarska revija »Slavjanski Glas«, god. 29, broj 2, koji izlazi u Sofiji kao organ Slavenskog društva u Bugarskoj, pod redakcijom dra Nikole Bobčeva, donosi medju inim člancima i prikaz prof. dra Mladenova: »Ante Dukić, hrvatski učitelj i pisac«. Tu priopćuje vrlo simpatične recenzije Dukićevih djela: »Iz dnevnika jednog magarca«, »Pogledi na život i svijet«, te »Od osvita do sutona«. Prof. Mladenov prikazuje cijeli životopis Dukića i njegov rad od mladih dana a naročito ' ističe njegov veliki literarni uspjeh što su njegova djela ili u cijelosti ili djelomično prevedena na češki, slovački, poljski, engleski, talijanski i njemački jezik. Specijalno ističe njegov narodni i književni rad u Istri prije rata te stradanje za rata. Prikaz zaključuje isticanjem, kako je Dukić od skromnog pučkog učitelia stekao liiep glas kao dobar učijelj i propovjednik svog naroda i za dobro cijelog čovječanstva te bi svakako trebalo prevesti na bugarski bar njegovo djelo: »Iz dnevnika jednog magarca«, jer je to prekrasna knjiga po zamisli i moralu.
Bilježimo pored tolikih nedavnih priznanja i uspjeha Ante Dukića i ovaj, koji je doista rijedak i koji je pomalo uspjeh Istre, a ne samo g. Dukića.
POROKA.
V Beogradu sta se v ponedeljek 22 julija, t. 1. poročila naš agilni član in tovariš Slavko Bizjak, iz Konto vel j a pri Trstu, poštni upravnik v Domžalah, z gdč. M. Vukojevič iz Beograda. Novopo-ročencima čestitamo ter im želimo v novem stanu mnogo sreče.
U FOND „ISTRE”
Sedmak Celestin — Zagreb Din	5.—
Terpin Josip, učit. — Bevke Din	15.—
Ivo Krstulja — Baška	Din	50.—
Dr. Mijo Gradišnik — Gospić Din	30.—
U prošlom broju objavljeno Din 37.395.10
Vkujmo Din 37.496.10
Za vruće ljeto nosite vazdušnu obuću
Šareni basket, sa specijalnim đjonom.
Šareni basket, sa specijalnim djonom.
Šareni basket, sa specijalnim djonom.

Prozračna platnena cipelica, sa kombnacijom kože.
Za ljeto
19
i sandala od hunting-calfa.
Platnena cipela sa kombinacijom laka.
^9)
Prozračna sandal-dpela, sa kožnim djonom.
(§) —
ŠlđMMkM

SeMŽgoA&dttćktt
<za. oa&e.
Platnena cipela sa gumenim đjonom.
Kupite sebi I celo} porodici nose lagane platnene cipele.
Sandal-cipela sa jakim gumenim djonom.
Za neđeliu i šetnju nosite naše prozračne i udobne cipele.
Sandal sa krep djonom.
Mmšm
Prozračna sandal-cipela, sa kožnim djonom.
»Istra* izlazi svakog ijedna u petak. — Uredništvo 1 uprava nalaze se u Zagrebu, Masarykova niica 28, II. — Broj čekovnog računa 30.789. — Pretplata; Za cijelo godinu 50 dinara; za po godine 20 dinara; za inozemstvo dvostruko: za Ameriku 2 dolara na godinu. — Oglasi se računaju po cijeniku. — Vlasnik i izdavač: KONZORCIJ »ISTRA«, Masarykova ul. 23. II. Telet. br. 67-80. — Urednik; Ive Mihovilović Jukićeva ul. 36 — Za uredništvo odgovara; Dr. Fran Brnčić, advokat. Samostanska 6. — Tisak: Stečajnina Jugoslovanske štamoe d. d., Zagreb Masarykova 28a. — Za tiskaro
odgovara Budolf Polanović. Zagreb. Hica broj>—‘