KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 72 (6)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 15 maja 1983.
PATENTNI SPIS BR. 10035
Gesellschaft fiir Elektrische Apparate G. m. b. H., Berlin—Marienfelde
Uredjaj za iznalaženje podataka, za pravac i rastojanje cilja, za izvestan položaj topa, a iz mernih vrednosti iznadjenih sa drugih mesta.
Prijava od 30 januara 1932.	Važi od 1 oktobra 1932.
Traženo pravo prvenstva od 31 januara 1931 (Nemačka).
Pronalazak se odnosi na računski uređaj za iznalaženje vrednosti za metu jednog topa, odn. za top jedne baterije, koji treba da daje podatke za pravac, a iz vrednosti koje bivaju merene na jednom iii više osmatračkih mesta, koja se nalaze udaljena od baterije, za metu i za tačke udaranja zrna, i treba naročito da posluži za baterije za odbranu obala.
Za ovo poznati uređaji za uzimanje u obzir paralaktičnih otstupanja između mesta topa i mesta osmatračnice, osnivaju se na geometriskoj pretstavi stvarnih prilika, pri čemu većinom lenjiri sa figurama iii torne slično, koje se mogu po njima kretati, bivaju tako međusobno pomerani i pomicani, da su trougli, koji su pomoću njih obrazovani, slični u umanjenoj razmeri trouglima koji treba da se računaju. Ovi uređaji koji su po svojoj konstrukciji srazmerno jednostavni, moraju, da bi u nekoliko davali tačne vrednosti, zbog velikih daljina cilja, da imaju znatne razmere, tako’da su teški za transport i za smeštanje. Dalje, i pored velikih razmera ne daju tačne vrednosti i onda, kad se mesto mete i osmatračnice nalazi sa mestom topa u približno pravoj liniji.
Po pronalasku ove nezgode bivaju ot-stranjene time, što se iznalaženje podataka za metu vrši pomoću računanja na osnovu matematičkih odnosa koji se dobijaju iz geometriskih razmera. Uređaj po prona-
lasku može zajednički raditi kako sa jednim tako i sa dva osmatračka mesta. Dalje se može između više mernih (osmatračkih) mesta vršiti proizvoljna promena. U daljem izvođenju pronalaska mogu u uređaj za računanje biti još uneta otstupanja koja su merena na osmatračnice ma, između jednog, u uređaju na osnovu podataka o kretanju mete, određenih pri odašiljanju hitca (zrna), izračunatog mesta mete i ta-čaka udaranja metka, usled čega razlika u otstojanju od topa i odmeranje (ocenjiva-nje) razlike između pogotka i mete (cilja) bivaju uzimani u obzir u iznađenim vred-nostima. U ovom cilju su u uređaju predviđeni mehanizmi sa točkovima na trenje, koji odgovarajući podatcima o kretanju cilja mogu da se podese i za vreme leta zrna i dalje obrazuju (daju) otstojanje i bočni pravac cilja (mete). Ako ovi mehanizmi, na pr. odgovarajući podatcima o cilj^ saopštenim (javljenim od strane kakvog avijatičara, kao pravac i otstojanje cilja ili kretanje cilja i brzina cilja), budu podešeni, to oni dalje za svaki trenutak vremena gađanja daju ispravne podatke o otstojanju i rraveu cilja (mete).
Dalje p jedinosti o pronalasku su u sledečem opš rnije opisane na jednom prime" ru izvođenja koji je pretstavljen na priloženom nacrtu.
Sl. 1 i 2 služe za objašnjenje geometriskih odnosa koji sačinjavaju podlogu o-
Din. 30.
vog pronalaska. Sl. 3 pokazuje uređaj za iznalaženje otstojanja i pravca cilja, koji zajedno radi sa napravom, za iznalaženje pravca kretanja i brzine cilja, koja je pret-stavljena u si. 4, a naročito u cilju pre-mošćenja mernih pauza.
U sl. 1 je sa G2 obeležen top za upravljanje, iz baterije koja se sastoji iz četiri topa Gj—G4, a od kojeg se na proizvoljnim otstojanjima b i c nalaze osmatrač-nice Pj i P2, čije je međusobno rastojanje a. Ova rastojanja a, b i c, kao i uglovi “i, a2> Pi i ^2, koje pravci ovih rastojanja obrazuju sa pravcem sever-jug, određuju položaj osmatračnica Px i P2 prema topu G2 za upravljanje. Z je cilj, čiji razmak ex ili e2 i bočni pravac Wj ili w2 pri postupku sa jednim osmatračkim mestom u Px ih P2 bivaju neprekidno mereni, dok pri postupku sa dva osmatračka mesta bivaju mereni samo ugiovi w1 i w2, koji zajedno sa osnovom a jednoznačno određuju položaj cilja. U oba slučaja bivaju traženi geografsko rastojanje eg i bočni ugao w,g topa G2 za upravljanje.
Geometriski odnosi, koji su osnova za korekturu pogotka, koja treba da se iznađe u uređaju po si. 3 i 4, pretstavljeni su u si. 2. Pri tome Z označava položaj cilja u trenutku pucanja (okidanja), Ze je položaj cilja, koji je u uređaju, pomoću podataka o kretanju, dobivenih u vreme o-dašiljanja zrna, izračunat u trenutku, kad zrno kod A udara, i Zw je mesto koje cilj u trenutku udaranja zrna, pri izmenjenim podatcima kretanja, stvarno zauzima u odnosu prema položaju u vreme paljenja topa. Z—Ze je prema tome dužina koja je od strane cilja (mete) predena za vreme leta zrna, ako cilj onu brzinu i onaj pra? vac, koji je imao pri okidanju (paljenju) topa, ne bi promenio za vreme leta zrna, dok Z—Zw pretstaylja stvarno pređenu dužinu od strane cilja, pri promeni jednog ili oba od ovih podataka, za vreme leta zrna. Kao korekture pogotka se, kod uređaja po pronalasku, za bočni pravac i rastojanje cilja dobijaju vrednosti Awg i 'Aeg.
Uređaj po si. 3 služi za iznalaženje geografskog rastojanja cilja, koje se odnosi na položaj topa G2, i pravca cilja, u odnosu na stvarni pravac sever-jug, a iz podataka merenih iz osmatračkih mesta P, ili P2 odn. Px i P2. Uređaj može biti upo-trebljen kako za postupak sa jednim osmatračkim mestom tako i za postupak sa dva osmatračka mesta.
Kod postupka sa jednim osmatračkim mestom, za slučaj, da vrednosti, koje su merene na osmatračkom mestu P, (si. 2),
služe za izračunavanje podataka ,o ciiju, bivaju najpre na ručicama 1 i 2 jedamput podešene stalne vrednosti b i P, i pomoću skazaljki 22 i 115 bivaju dovedene do pokazivanja. Pomoću ručica 3 i 4 bivaju neprekidno, na pr. pomoću sistema za električno prenošenje, merene vrednosti za pravac wx cilja, koje su merene sa osma-tračkog mesta P, prenošene na skazaljke 5 i 6, i rastojanje e1 cilja biva uvođeno u računski uređaj, pri čemu protivskazaijke 7 i 8 bivaju održavane u podudaranju sa skazaljkama 5 i 6.
U slučaju da samo vrednosti, koje su merene na osmatračkom mestu P2 bivaju upotrebljene za izračunavanje, biva na odgovarajući način na ručici 1 podešena osnova c, a na ručici 2 stalni pravac |32, dok pomoću ručica 3 i 4, vrednosti e2 i koje su merene na osmatračkom mestu P2, bivaju neprekidno uvođene u uređaj za računanje.
Za iznalaženje podataka o ciiju, po postupku sa dva osmatračka mesta, bivaju na osmatračkim mestima Pt i P2 mereni samo bočni pravci w4 i w2 cilja, i pomoću sistema pratećih skazaljki bivaju uvođeni u uređaj za računanje. Najpre u uređaju za računanje bivaju jedamput podešene stalne vrednosti, koje određuje položaj između mesta topa G2 i osmatračkih mesta PT i P2, i to na ručicama 1 i 2 napr. vrednosti b i (3,, na ručici 801 osnova (ba-sis) a i na ručici 81 ugao P2. Uglovi w, i w2 koji su mereni na osmatračkim mestima, bivaju napr. pomoću sistema za daljno prenošenje, preneseni na skazaljke 5 i 6, sa kojima, pomoću ručica 4 i 83, protivskazaijke 7 i 84 bivaju održavane u podudaranju.
Za iznalaženje vrednosti, koje se odnose na mesto (položaj) topa, za udaljenje cilja i za pravac cilja, u uređaju po si. 3 biva upotrebljen trouglov mehanizam 141, kome bivaju dovođene vrednosti b px — w4 i ex. Dok kod postupka sa jednim osmatračkim mestom ove vrednosti bivaju sve uvođene pomoću ručica 1, 2, 3 i 4, mora, kod postupka sa dva osmatračka mesta u-daljenje e, najpre da se izračuna pomoću dva sinusna mehanizma 142 i 143 na osnovu formule
el_ sin (w8 - 3^) a ~ sin (wx — w5!)
odnosno e^ sin (w,—w2)=a. sin (w2—<x2) koja se dobija iz trougla ZP, P2 iz si. 1.
Iznalaženje rastojanja eg cilja i pravca wg cilja vrši se kod postupka sa dva osmatračka mesta na sledeči način: pomoću ručica 4 i 83, skazaljke 5 i 84 bivaju održa-
vane u podudaranju sa protivskazaljkama koje se postavljaju odgovarajući uglovima Wj i w2 koji su na osmatračkim mestima mereni u odnosu na pravac sever—jug. Vrednost w2 biva preko diferencialnog mehanizma 144 i konusnih zupčanika 145 prenesena na diferencialni mehanizam 145’, i kome biva dodavan ugao a2 koji je podešen na ručici 81 i koji je pokazan po* moću ska aijke 108. Algebarska suma w2—«2 biva tada preko konusnih zupčanika 146 dovođena sinusnom mehanizmu 143, koji osim toga preko konusnih zupčanika 147 biva pomoću ručice 80 podešen odgovarajući osnovi a. Rezultatna vrednost mehanizma 143 je tada jednaka a. sin (w2—«2) i biva preko konusnih zupčanika 148, 149 prenesena na protivska-zaljku 150.
U diferencialnem mehanizmu 151 ugao w2, koji je podešen na ručici 83, biva algebarski dodan uglu w3 koji je podešen na ručici 4 i koji se prenosi preko diferenci-ainog mehanizma 152 i konusnih zupčanika 153 i 154. Algebarska suma oba ugla biva preko konusnih zupčanika 155 dovedena sinusnom mehanizmu 142, koji osim toga preko konusnih zupčanika 156 i diferencialne g mehanizma 157 pomoću ručice 3 tako biva podešen odgovarajući traženoj vrednosti e, rastojanja, da skazajjka 159, koja preko konusnih zupčanika 158 biva pogonjena odgovarajući rezultatnoj vređ-uosti Cj. sin (Wj—w2) ovog mehanizma 142, ostaje u podudaranju sa skazaljkom 150. Tako iznađena vrednost e, rastojanja biva pomoću osovine 160 prenesena na trouglov mehanizam 141. Ovaj mehanizam dobija osim toga od ručice 1 preko konusnih zupčanika 161 podešenost koja odgovara rastojanju b između osmatračkog mesta P, i mesta (položaja) topa G2; dalje mu biva dovođena algebarska suma Pj—w1) koja pomoću pomeranja ugla koji je podešen na ručicama 2 i 4, biva obrazovana u diferencialnom mehanizmu 162 i preko konusnih zupčanika 163 biva prenesena. Rezultatna osa 164 mehanizma 141 dobija tada podešenost koja odgovara vrednosti eg—e1; a rezultatna osa 165 dalju podešenost koja odgovara vrednosti wi—WS- Pomoću algebarskog sabiranja vrednosti rastojanja e, koja se sa osovine 160' prenosi preko konusnih zupčanika 166—168, biva u diferencialnom mehanizmu 169 obrazovano geografsko rastojanje eg koje se odnosi na mesto topa, i isto tako pomoću sabiranja bočnog ugla w, koji biva prenesen sa konusnih zupčanika 154 preko konusnih zupčanika 170 i 171 biva u diferencialnom mehanizmu 172 obrazo-
van bočni pravac wg cilja, koji se odnosi na mesto topa i na stvarni sever. Diferencialne osovine 173 i 174 prenose rastojanje i bočni pravac preko konusnih zupčanika 175 i 176, odn. 177 i 178 na skazaijke 179 i 180, pri čemu se ove vrednosti jed-novremeno preko spojnih koturova 181 i 182 izuzimaju iz računskog uređaja i upućuju ročunaijki za balističke podatke koje treba uzeti u obzir.
Kod postupka sa jednim osmatračkim mestom, napr. za mesto Pr, u trouglov mehanizam 141 bivaju uvedene iste vrednosti b, P,—w1 i Pošto ex u ovom slučaju biva direktno mereno i pomoću ručice 3 uvedeno, to sinusni mehanizmi 142 i 143, bivaju podešeni, ako i neispravno, ah njihov rezultat ne biva iskorišćen.
Vrednosti, koje su podešene pomoću ručica 3 i 4, za rastojanje, koje se odnosi na osmatračku stanicu P, i bočni pravac cilja bivaju preko konusnih zupčanika 183, odn. 184 i osovina 185, cdn. 186 uvedene u napravu po si. 4, koja služi za iznalaženje pravca kretanja i brzine cilja, i tamo pogone sinusno kosinusni mehanizam 187, čije rezultujuće osovine 188 i 189 daju vrednost e cos w i e. sin w i preko dife-1 rencialnog mehanizma 190, odn. 191 i konusnih zupčanika 192, odn. 193 prenose na skazaljku 194 odn. 195. Ove vrednosti pretstavijaju svagdašnje komponente fa-stojanja cilja u odnesu na stvarni pravac sever—jug i stvarni pravac istok—zapad, koji se mogu upeređivati sa komponentama kretanja kakvog broda na moru, pošto kao što je poznato ostojanje dvaju različitih mesta broda biva uvek davano (bele-ženo) kao razlika dužine i širine (po abscisi i ordinati).
U kutiji 196 su najpre jedamput predviđena dva mehanizma tarućih točkova, koji se ne vide, i čiji tarući točkovi tako bivaju pomoću ručica 197 i 198 podešavani preko konusnih zupčanika 199 i 200, da pogonski tarući ki^turovi pogone osovine 201 i 202 istom brzinom, kojom se obrću osovine 188 i 189, no ipak se prema diferencialnom mehanizmu okreću u suprotnom smeru. Ovo je tada slučaji, kad se re-i zultante osovine diferencialnih mehanizama 190 i 191 a time i skazaijke 194 i 195 nalaze u miru. Vrednosti koje su podešene na ručicama 197 i 198, odgovaraju ta-> da, kao što je poznato brzini proizvedenog kretanja, u ovom slučaju dakle vrednosti-ma
d (e. cos w) d (e . sin w) .
dt	dt !
Odgovarajući prvoj od ovih vrednosti, biva, preko konusnih zupčanika 203 i 204,
pogcnjeno vreteno 205, koje podešava kli-zaljcu 206, dok se odgovarajući drugoj vrednosti, obrće vreteno 207, koje pome-ra klizaljku 208. Obe klizaljke daju zajednički točku 209. Na koturu 210, k ji se nalazi ispod toga nalazi se obeležena crta 211, koja obrtanjem kotura 210 pomoću puženog mehanizma 212 ručicom 213 biva dovođena do podudaranja sa tačkom 209. Obrtanje kotura 210 a time i ručice 213 odgovara tada pravcu cp kretanja cilja, koji na svaki 214 biva pokazan skazaljkom 215. Belega (crta) 211 ima dužinsku pode-lu, na kojoj može biti očitano otstojanje tačke 209 od sredine kotura kao brzina v cilja. Ova vrednost v biva obrazovana ručicom 216 pomoću skazaljke 217 na skali 218. Vrednost p i v se na isti način, kao što je ranije pomenuto u odnosu na geografske podatke o cilju za top za upravljanje, upućuje računaljki za balističke podatke, koje treba uzeti u obzir.
Tako su u uređaju (napravi) po si. 4 iz tekući merenih vrednosti za pravac cilja i rastojanje cilja određeni pravac kretanja cilja i brzina cilja. Osim toga s uži naprava po si. 4, u vezi sa napravom po si. 3, za premošćenje mernih pauza kod postupka sa jednim osmatračkim mestom, odn. za neprekidno iznalaženje rastojanja cilja i pravca cilja, napr. kod ciija koji postaje nevidljiv, radi gađanja prema javljanju iz aeroplana i za iznalaženje korekture po* gotka.
Dokle god je cilj vidljiv, u postupku sa dva osmafračka mesta ne nastupaju pauze u iznalaženju rastojanja eg cilja i pravca w cilja, jer se podatci w, i w„ za njihovo iznalaženje stalno imaju na raspoloženju. Celokupan uređaj dakle radi bez pauza.
Kod postupka sa jednim osmatračkim mestom se dakle ovakav ishod ne može očekivati, jer se pri tome na osmatračkom mestu osim bočnog pravca w može meriti i rastojanje e cilja. Ali merenje rastojanja postizava se praktično samo u vremenskim razmacima, a između njih se nalaze merne pauze. Ove moraju biti premo-šćene, da bi se omogućio rad bez pauza celokupnog uređaja. Uz to se mora vrednost e rastojanja izvesti iz same sebe, što se dešava na sledeći način.
U napravi po si. 4 bivaju, na već opisani način, uvedeni tekući mereni bočni u-|gao w i vrednost e koja, u početku postupka sa jednim osmatračkim mestom, stoji na raspoloženju samo s vremena na vreme. Pomoću ručice 231 preko konusnih zupčanika 232 i 229 biva jednovremeno protivskazaljka 230 d:vedena u podudara-nje sa skazaljkom 233 koja je podešena
odgovarajući rast janju e. U mehanizmu 187 bivaju obrazovane komponente rastojanja u odnosu na stvarni pravac sever— jug i ist. k—zapad, i iz njih mehanizmi ta-rućih točkova iznalaze brzinu, kojom se rastojanje u ovim pravcima menja. Odatle opet biva dobiven pravac kretanja (kurs) i brzina v. Sve su ove vrednosti naravno samo u trenutku merenia vrednosti e tačne, dok u zatim sledećoj mernoj pauzi postaju više ili manje netačne. Sad u napravi po si. 4 brzina v cilja, koja je na ručici 216 podešena, biva preko konusnih zupčanika 219 dovedena kosinusnom mehanizmu 220, koji jednovremeno preko_ o-sovine 221’ biva pomeren odgovarajući algebarskoj sumi q>—w: ova suma biva obrazovana u diferencialnom mehanizmu 222 iz bočnog ugla w cilja, koji je prenesen preko konusnih zupčanika 223 i 224, osovine 225 i konusnih zupčanika 226 i koji je pokazan pomoću skazaljke 227, i (biva obrazovana) iz vrednosti, za ugao <f pravca kretanja cilja, koja biva prenesena preko konusnih zupčanika 231.
Rezultujuća vrednost kosinusnog mehanizma 220 je jednaka v. cos ('gr—w) i odgovara brzini kojom se menja rastojanje cilja. Odgovarajući ovoj vrednosti biva podešen tarući točak, trećeg mehanizma sa tarućim točkovima, koji je smešten u kutiji 196, i koji tada na svojoj rezultujućoj osovini (osovini za rezultate) 228 stalno obrazuje integral ove brzine po vremenu. Ovo približno laćao kretanje, koje biva dovedeno na osnovu trajno merenog bočnog oravca w i povremeno merenog rastojanja e cilja biva u uređaju po si. 3 neprestano preko konusnih zupčanika 229 prenošeno na protivskazaijku 230, koja se tako dalje kreće u granici pomenute integralne vrednosti dobivenog položaja u trenutku prvog podešavanja vrednosti e,.
Ako se sad uzme kao da je u merenju nastupila jedna pauza, to bi ručica 3 stajala u miru, ako joj usled kretanja protiv-skazaljke 230 ne bi stajala na raspoloženju (za srda približna) mera (vrednost) za dalje kretanje. Ako skazaljka 233 naime pomoću ručice 3 biva kretana sa skazaljkom 230, to osim tekući merenog bočnog ugla vv prelazi tekući i vrednost e rastojanja cilja (istina za sada samo približno ispravna) u sinusno-ikosinusnom mehanizmu 1J37 iz si. 4 tako, da počev od prvog podešavanja rastojanja bivaju najpre bez prekida dobivane približno ispravne vrednosti e. sin w i e. cos w.
U međuvremenu se pojavljuje drugo merenje rastojanja na skazaljki 6. Njegov rezultat biva ponovo podešen pomoću ruci-
ce 3 i protivskazaljke 8. Po ovome će ska-zaiika 233 otstupiti za proizvoljan stalan iznos prema skazaljki 230. Pomoću ručice 231 bivaju obe ponovo dovedene u poduda-ranje i po tome pomoću ručice 3 sleduju vrednostima koje su označene skazalj-kom 230;.
Tako obrazovana tekuća vrednost e raste- ja n ja je sada već, kao poboljšana, uvedena u sinusno-kosinusni mehanizam 187 (si. 4). Time bivaju poboljšane i rezuitu^ juće vrednosti c. sin w i e. cos w ovoga mehanizma. Odmah počinju skazaljke 194 i 195 da se pomeraju. Stoga pomoću ručica 197 i 198 treba da se na mehanizmima tarućih točkova podese novim brzinama, dok se skazaljke 194 i 195 ponovo ne umire. Iz ovoga na već opisani način se dobi-jaju nove, i to ispravnije, vrednosti za pravac <p kret mja cilja kao i za brzinu v cilja, i time i tačnije vrednosti rastojanja na protivskazaljki 230. Ako se, što je pravilo, merenja rastojanja vrše u vremenskim razmacima od 10 sekunada ili i manjim, to će, po kratkom vremenu usled neprekidnog ponavljanja opisanog kružnog toka kretanje skazaljke 230 biti uregulisano praktično potpuno odgovarajući stvarnim odnosima tako, da pomoću ručice 3 uvek može u spravu biti uvedeno ispravno rastojanje između osmatračkog mesta i cilja; tako se i na spe-jnikovom koturu 181 uvek dobiva upotrebivo geografsko rastojanje između topa za upravljanje i cilja.
Ako je cilj nevidljiv za vođu paljbe, to celokupan uređaj osim rastojanja mora pokazivati i pravac cilja. Ovo se takođe, vrši u napravi po si. 4, na taj način što se u trenutku kad ciij postane nevidljiv isključuje spojnik 234 i uključuje jedna od obe-ju blokirajućih naprava 235, odn. 236, za osovine koje podešavaju skazaljke 194 i 195 (uključivanje za vreme magle). Time sinusno-kosinusni mehanizam 187 osim vrednosti rastojanja, koja je iznađena u kosinusnom mehanizmu 220 dobija vrednost e. cos w ili e. sin w koje su od strane mehanizma tarućih točkova obrazovane na osovinama 201 i 202, i odatle se neprekidno obrazuje bočni pravac w, koji biva pokazivan skazaljkom 237 i preko konusnih zupčanika 224, osovine 225 (si.3) i konusnih zupčanika 237 biva prenošen na pro-tivskazaljku 238. Ako sad pomoću ručice 4 glavna skazaljka 240, koja se može podešavati preko konusnih zupčanika 239, biva održavana u poduđaranju sa skazaljkom 238, to se time bočni pravac cilja u-vodi u uređaj p0 si. 3 i iznalazi se geografski bočni pravac wg. Rastojanje e biva u ovom slučaju u napravi po si. 4 dobive-
no na ranije opisani način pomoću kosi-nusnog mehanizma 220, a pomoću trećeg mehanizma tarućih točkova, unosi se takP-đe i u sinusno-kosinusni mehanizam 187.
Šio se tiče blokiranja osovina, koje pogone skazaljke 194 i 195 kada cilj postane nevidljiv, napominje se, da se radi iznalaženja bočnog pravca w, u sinusno-kosinusni mehanizam 187 osim e sine biti uneta još samo jedna od dveju vrednosti e. cos w i e. sin w, već prema veličini vrednosti w, koja se može očitati kod 227. Prenošenje vrednosti e. cos w odn. e sin w, koje su iz-nađene u mehanizmima tarućih točkova, u sinusno-kosinusni mehanizam 187 može se izvesti j pomoću, u nacrtu tačkasto obeleženih ručica 241 i 242, pri čemu tada blokirajući organi 235 i 236 ne bivaju upo-trebljeni.
Dalji zadatak jedne baterije može se napr. sastojati u tome, da se pokretni cilj, koji nije vidljiv ni za bateriju ni za osma-tračka mesta P, može gađati pomoću podataka dobivenih sa treće strane, napr. na osnovu javljanja i opažanja iz aeroplana. U ovim slučajevima osmatračka mesta ne vrše nikakvu službu. Stoga se vrednosti C (c), a, (3, (|3?) «2 (a,) i w2 (w1) pomoću odgovarajućih ručica 1, 80, 2, 81 i 83 po^ stavijaju na nulu u uređaju po si. 3.
Iz avijatičarevih javljanja bivaju izuzete geografske vrednosti za rastojanje i bočni pravac, u odnosu na top za upravljanje. One bivaju pomoću ručica 3, odn. 4, uvođene u spravu po skali 5 odn. 6 i, usled ranije izvršenog doterivanja ručica 1, 80, 2, 81 i 83 na nulu, dospevaju nepromenje-no na spojnik 181, odn. 182 i ponovo izlaze iz njega i upućuju se računaljki, ali jed-novremeno i preko osovina 185 i 186 dospevaju u napravu po si. 4.
U ovoj bivaju na koturu 210, pomoću ručica 197 i 198, dotle pomicane klizaljke 206 ; 208, dok tačka 209 ne dospe u podu-daranie sa belegom 211, koja je podešena odgovarajući javljenom pravcu <p kreta-nia cilja, i dok jednovremeno rastojanje tačke 209 od sredine kotura ne odgovara javljenoj brzini cilja. Time su tada jednovremeno tarući točkovi oba prva mehanizma tarućih točkova podešeni odgovarajući vrednostima đL (e. sin w) j d (e. cos w) đt	dl
tako, da rezultujuće osovine 201 i 202 ovih mehanizama tarućih točkova ponovo o-brazuju vrednosti
d (e. cos w) dt. r d (e sin w) df i dt	>	dt
Svagda jedna od ovih vrednosti prelazi na već opisani način, u sinusno-kosinusni me-
hanizam 187, pošto je naprava po sl. 4 dobila »uključenje za maglu« t. j. pošto je spojnik 234 rastavljen i jedan od blokiraju-ćih organa 235, odn. 236 ubačen (uveden u rad). Po tome se izračunavanje vrednosti eg i wg cilja vrši automatski na isti način kao kod gađanja u magli tako, da se njihovo iznalaženje može izvoditi pomoću održavanja podudaranja skazaljki 229 sa 230, odn. 237 sa 238.
Ako avijatičar dostavi nove podatke to ovi pomoću ručica 4 i 3 bivaju uvođeni u uređaj po si. 3 kao novi pravac wg cilja i novo rastojanje eg cilja, pošto je u napravi po si. 4 spojnik 234 ubačen (uveden u rad) a blokirajući organi 235 i 236 su rastavljeni. Na ovaj način podešenosti mehanizma 187 bivaju poboljšane tako, da skazaljke 194 i 195 bivaju pomaknute u novi stalni položaj. Po tome naprava po si. 4 dobija ponovo »uključenje za maglu«.
Ako avijatičar daje nove dostave o pravcu kretanja (kursu) i brzini, odn. o kretanju ili brzini cilja (mete), to ove na pome-nuti način bivaju podešene na koturu 210 (si. 4). Ovo uslovljava novo podešavanje tarućih točkova pomoću ručica 197 i 198 tako, da mehanizmi tarućih točkova uvode poboljšane integralne vrednosti u sinusno kosinusni mehanizam 187. Time bivaju promene pravca wg cilja odgovarajući poboljšane tako, da biva popravljena i brzina, kojom se na ručici 4 (si. 3) slednje skazaljci 240. Jednovremeno se u kosinu-snom mehanizmu 220 (si. 4) dobija drukčije izvedena, poboljšana, brzina za pro-menu nastojanja i time poboljšano i neprekidno iznalaženje nastojanja na osovini 228. Time biva i za ručicu 3 (si. 3) popravljena mera sledujućeg obrtanja u odnosu prema skazaljci 230.
Najzad u uređaju po pronalasku iz određivanja položaja tačaka pogodaka za metu (cilj) mogu biti iznalažene korekture za podatke o gađanju. U slučaju koji ovde do' lazi u obzir treba, na odgovarajući način, da se od strane avijatičara javlja rastojanje kao i položaj tačke pogotka prema meri u odnosu na pravac sever—jug. Pošto je u-ređaj po si. 3 (pomoću nultog položaja ručica 1, 80, 2, 81 i 83) do sada tako podešen, da se pravci e, odn. e2 (si. 2) pokla-> paju sa pravcem od eg, to koordinate mogu tako biti uzete u obzir, da pravac 8 otstojanja između cilja i tačke pogotka, u odnosu na osnovni pravac sever-jug, na ručici 2 i na rastojanju d između cilja i tačke pogotka, biva podešen na ručici 1. Tada se na rezultatnim osovinama 173 i 174 pojavljuju vrednosti eg i wg za tačku
pogotka u odnosu na mesto (položaj) topa. Ako su pre toga skale 179’ i 180’, koje se preko konusnih zupčanika 243 i 244 mogu podešavati ručicama 245 i 246, održavane sa svojom nultom belegom u podupiranju sa sazaljka.na 179 i 180, to po uvođenju vrednosti d i 8 pomoću ručica 1 i 2 na ovim ručicama mogu biti pročitane vrednosti A eg i A we razlike, koje zatim treba da se uzmu u obzir u računaljki. Q-va tako, uzevši u osnovi, daje ispravne vrednosti za sledeći hitac. Stvarno međutim ovo još nije slučaj, jer nove vrednosti eg i wg, koje se odnose na mesto topa, bivaju preko spojnikovih koturova 181 i 182 prenošene u računaljku. Dakle je potrebno, da se na spojnikovim koturima 181 i 182 ponovo podese vrednosti eg i wg cilja. Ovo se dešava na taj način, što ručice 1 i 2 bivaju povraćene na nulu. S druge strane je potrebno, da se dosadašnja podešavanja sinusno-kosinusnog mehanizma 187 (si. 4) poboljšaju za korekturne iznose A eg i ;A wg, koji su dobiveni iz opažanja pogotka zrna, jer time vrednosti za pravac w cilja i rastojanje e cilja, koje postoje u napravi po si. 4, postaju vrednosti stvarnog mesta cilja. U ovom cilju korekturne vrednosti, koje su očitane na skalama 179’ i 180’ po oslobađanju blokirajućih organa 235 i 236, pomoću ručica 4 i 3 bivaju dopunski unete u napravu po si. 4, ali jednovremeno pomoću ručica 127 i 237 bivaju natrag vraćene. Ovo ima za posie-dicu, da spojnikovi koturi 181 i 182 zadržavaju svoju prvobitnu podešenost, a si-nusno-kosinusni mehanizam 187 (si. 4) ipak prima dopunjujući pomenute vrednosti. Vrednosti e. sin w i e. cos w bivaju time poboljšane za izvestan stalan iznos. Doterivanje pomoću ručica 197 i 198 usled toga ne biva potrebno, jer ovo biva siučaj samo kod promene pravca kretanja i brzine cilja.
Naprava po si. 4 kod »uključivanja za maglu« u vezi sa onom, po si. 3 najzad ima naročitu korist, da ona u svakom slučaju, naročito i pri postupku sa dednim i sa dva osmatračka mesta, dopušta bespre-korno iznalaženje korekture za podatke o cilju, na osnovu položaja tačke pogotka prema mestu gde se nalazi cilj. Kod do sada poznatih sprava bila su na osnovu opažanja pogodaka preduzimana pomeranja tačaka pogodaka, koja su odgovarala rastojanju mesta pogotka od stvarnog mesta na kome se nalazio cilj u trenutku padanja zrna. Ovo pomeranje tačke pogotka daje samo tada ispravne vrednosti, ako cilj, za vreme trajanja leta zrna, koje, kao što je kod obalskog gađanja poznato, mo-
že biti znai-ne dužine, ne menja svoje kretanje (pravac i, ili, brzinu). Ali kod uređaja po ovom pronalasku može sad odstupanje tačke pogotka od cilja da bude proizvedeno isključivo usied nedovoljno vođenog obzira o takozvanim balističkim veličinama (vetru, težini vazduha, temperaturi baruta), a ne usied neispravnog određivanja pravca i rastojanja cilja. Da bi se sad ispravno dobila korektura samo za neispravnosti balističkih vrednosti, mora u uređaju sa onim podatcima o kretanju, koji je cilj imao u trenutku paljenja topa, da se izračuna ono mesto Ze cilja, koje bi ovaj dostigao po isteku vremena leta zrna, ako ne bi izveo nikakve prome-ne u kretanju.
Između ove tačke i tačke pogotka treba korektura da se odredi po dužini i po širini. Ako bi se ona određivala za stvarno mesto Zw cilja i za pogodak, to ona ne bi dobila meru, koja sama izjednačuje neispravnosti sume balističkih vrednosti, nego meru, koja bi osim toga obuhvatila korekture za promene kretanja protivnika za vreme trajanja leta. Da se ova poslednja mera korekture obuhvati bilo bi ne samo nepotrebn , jer, stvarno, računaljka već neprekidno prima svagda ispravne vrednosti za kurs (pravac kretanja) protivnika, nego bi ovo upravo značilo grešku, jer bi se stvarno ove ispravne vrednosti samo pogoršale.
Iznalaženje pomeranja tačke pogotka, koja se odnosi na izračunato mesto Ze na-'aženja cilja dešava se kod ovog uređaja na sledeči način:
U trenutku paljenja topa naprava po si. 4 dobija »uključenje za maglu«; dakle spojnik 234 biva raskinut (rastavljen) i biva uključen jedan od blokirajućih organa 235 ili 236. Posluga za ručice 4, 83 i 3 (si. 3) ne sleduje više za vrednostima, koje bivaju prenošene sa osmatračkih mesta, nego pomoću ručica 3 i 4 održava skazalj-ke 233 i 240' u podudaranju sa protivska-zaljkama 230 i 238, koje poslednje bivaju pogonjene osovinama 228 i 225 . od-g varajući vrednostima za rastojanje cilja i pravac cilja, koje neprekidno bivaju dalje obrazovane u naravi po slici 4 na osnovu podataka o kretanju cilja u trenutku odašiljanja hitca. Vrednosti cilja, koje su tako uvedene u mehanizam po si. 3 bivaju tako (preračunato na položaj, mesto, topa) prenošene na skazaljke 179 i 180, koje se kreću prema skalama 179’i 180’. Pomoću ručica 245 i 246 nulte belege skala sa skazaljkama 179 i 180 bivaju održavane u podudaranju za vreme leta zrna. Od trenutka udara topovskog zr-
na, sa ručicama 3 i 4 se više ne sleduje za skazaljkama; usied toga skazaljke 179 i 180 imaju tada podešenost, koja odgovara rastojanju i bočnom pravcu one tačke, koju je osmatrač morao dostići (imati) u vreme udara zrna, ako za vreme leta zrna ova tačka nije izvršila promene u brzini i u pravcu.
Sad osmatračka mesta prenose svoja merenja pogotka (bočni pravci kod postupka sa dva osmatračka mesta odn. bočni pravac i rastojanje kod postupka sa jednim osmatračkim mestom). Iz toga u uređaju po si. 3 bivaju izračunati pravac w’g i rastojanje e’g tačke pogotka u odnosu na mesto topa, i bivaju preneseni na skazaljke 179 odn. 180. U koliko ove otstupaju prema nultim belegama skala 179’ i 180’, mera ovog otstupanja jeste razlika (diferenca) rastojanja, odn. razlika pravca između mesta topa i udarne tačke (G2 A) i mesta topa i izračunatog mesta (G2 Ze) cilja u si. 2. Ove razlike A eg i A wg bivaju očitane, i u raču-naljki bivaju uzete u obzir kao čisto balističke korekture za podatke o gađanju.
Ako je ovo izvedeno, to »uključenje za maglu« u napravi po si. 4 biva ponovo poništeno i na opisani način se ponovo vrši iznalaženje rastojanja cilja i pravca cilja koji se odnose na položaj (mesto) topa, kao i iznalaženje brzine cilja i pravca kretanja cilja iz vrednosti merenih sa osmatračkih mesta.
Ako se u toku gađanja uglovi, koji su mereni na osmatračkim mestima za cilj i za tačku pogotka, razlikuju za manje 10°, to može — da bi se izbegli prekidi gađanja — korektura biti uzeta u obzir sa dovoljnom tačncšću neposredno u uređaju po si. 3, a da pomoću naprave po si. 4 ne mora najpre da se izračunava bočni pravac i rastojanje za relativno mesto stajanja (nalaženja) cilja. Tada u-glovi razlike, koji su iznađeni na osmatračkim mestima, bivaju pomoću ručica 127 i 138 preneseni osnovnim vrednostima u diferencialnim mehanizmima 144 i 152. Usied toga nastupaju odgovarajuća pomeranja spojnikovih koturova 181 i 182 za rastojanje cilja i pravac cilja 'koji se odnosi na mesto (položaj) topa.
Patentni zahtevi:
1.	Uređaj za iznalaženje podataka za pravac i rastojanje cilja, za izvestan položaj topa, a iz mernih vrednosti iznuđenih sa drugih mesta, naznačen time, što su prvenstveno predviđeni mehanički računski uređaji takvog izvođenja, da, pri podešenosti odgovarajućoj mernim vred-
nostima i vrednostima osnovice (basisa) između mesta merenja (sa kojeg se meri) i mesta topa, na osnovu matematičkih odnosa, koji odgovaraju geometri-skim odnosima, automatski izračunavaju rastojanje cilja i pravac cilja za izvestan položaj (mesto) topa.
2.	Uređaj po zahtevu 1, naznačen time, što isti mehanizmi — koji po podešeno-sti merenih međusobnih vrednosti položaja (rastojanje i pravac) mesta topa i mernih mesta iz svagda dobivenih merniR vrednosti, izračunavaju vrednosti (pravac cilja i rastojanje cilja) koje se odnose na mesto topa — mogu da se i za vreme nastalih mernih pauza upotrebe i za automatsko i tekuće određivanje veličina (pravac i brzina cilja odn. komponente kretanja cilja) koje pripadaju kretanju cilja, pri čemu se ovi (mehanizmi) dopunjeni mehanizmima tarućih točkova koji se mogu podešavati odgovarajući kursu (pravcu kretanja) i brzini cilja, pri čemu ovi mehanizmi takođe iz, jednom, (na pr. od kakvog avijatičara) daljno javljenih podataka o cilju (pravac, rastojanje, kurs ili brzina cilja) automatski i tekući, za svaku vremensku tačku gađanja, izračunavanju rastojanja cilja i pravac cilja.
3.	Uređaj po zahtevu 2, naznačen time, što ima mehanizam za iznalaženje komponenata rastojanja cilja, u odnosu na dva međusobno upravna stalna pravca, iz merenih ili iznađenih vrednosti za rastojanje cilja i pravac cilja, i što ima mehanizam tarućih točkova za obrazovanje ovih komponenata tako, da iznosi za podešavanje na mehanizmima tarućih točkova odgovaraju brzinama promena komponenata rastojanja i jednovremeno u jednom po sebi poznatom uređaju služe za iznalaženje kursa (pravca kretanja) i brzine cilja (mete).
4.	Uređaj po zahtevu 3, naznačen time, što komponente rastojanja, koje su u me-
hanizmima iznađene iz bočnog pravca i rastojanja cilja i koje su obrazovane pomoću mehanizama tarućih točkova, bivaju preko diferencialnog mehanizma u suprotnom smeru prenošene na skazaljke.
5.	Uređaj po zahtevu 3, naznačen time, ;što osovina, koja mehanizam za iznalaženje komponenata rastojanja podešava odgovarajući bočnom pravcu cilja, može da se rastavi (otkupluje) i što ovaj mehanizam tada pri podešenosti koja odgovara jednoj od obeju komponenata iznađe-niih u mehanizmima tarućih točkova, i rastojanju, automatski iznalazi bočni pravac cilja.
6.	Uređaj po zahtevu 3, 4 ili 5, naznačen time, što ima mehanizam (220) koji se može podešavati odgovarajući kursu (pravcu kretanja), brzini i bočnom pravcu cilja, radi iznalaženja brzina promene rastojanja cilja, i što ima mehanizam tarućih točkova koji se može podešavati odgovarajući ovoj brzini, i koji služi za neprekidno iznalaženje rastojanja cilja.
7.	Postupak za iznalaženje korekture rastojanja i bočne korekture za podatke o cilju na osnovu vrednosti opažanja pogodaka pomoću uređaja po zahtevu 2, v3—6, naznačen time, što za vreme leta zrna, pomoću naprave za iznalaženje kursa (pravca kretanja) cilja i brzine cilja, odgovarajući vrednosti, koja postoji u početku vremena leta zrna, za kurs cilja i brzinu cilja, neprekidno bivaju dalje automatski iznalaženi bočni pravac i rastojanje cilja i u datom slučaju bivaju proračunavani na položaj (mesto) topa i što pri udaru zrna mereno rastojanje i bočni pravac tačke pogotka u datom slučaju, po preračunavanju na mesto topa, bivaju algebarski oduzeti od automatski izračunatih vrednosti, koje su za cilj u trenutku udara zrna bile određene.
Adpatent broj 10035,


$
5








-
-
' 1
■
. '
















• -

■	' I
'




.
: .
■
.
■.-v.	,

'












.
■











.
■
' '4

- • jPpppPB. H .. .