KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 21 (1)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
Izdan 15. Avgusta 1924
PATENTNI SPIS BR. 2053
SIGNAL GESELLSCHAFT M. B. H. KIEL, NEMACKA.
Naprava za slanje i primanje zvučnih talasa.
Prijava od 31. marta 1921.	Važi od l.jula 1923..
Pravo prvenstva od 31. jula 1919 (Nemačka).
Ovaj se pronalazak odnosi na postrojenje za slanje i za primanje zvučnih valova. Već je predlagano da se prenošenje zvučne energije između organa za zračenje koji je obrazovan na pr. kao membrana i između pravog organa za slanje ili za primanje (Naprava za pretvaranje energije) izvede pomoću vrlo malog prostora, koji je ispunjen kompresibilnim mediumima. Ali praksa je pokazala, da i zadovoljavajući prenos zvuka može ovaj prostor za stajanje pod izvesnim prilikama da bude tako mali, da ugušivanje usled trenja količine vazduha koja se kreće u uzanom prostoru, troši veliki deo energije treptanja.
Ovaj pronalazak koji se bavi tim zadatkom da se izbegne taj nedostatak, sastoji se u tome, što je mali prostor intoniran na frekvenciji sredstva za zračenje (membrane). Intoniranjem izvodi se bez daljega uža vezi između membrane i prostora za spojenje, nego li kod postrojenja osnovnog patenta, tako da se pri jednakom i čak mnogo većem ste-penu spajanja između obih, može da napravi prostor za spajanje veći i prema tome manje gušenje trenja. Ali uvek mora veličina prostora za spajanje da bude još vrlo mala, da nastane uopšte akustično spajanje između organa za zračenje i vazdušnog prostora a koje spojanje može da se uzme u obzir. Ovo se pokazuje u naročitoj vrsti obrazovanja tog prostora za spajanja pošto on mora da ima veliko prostiranje paralelno uz organ za zračenje, ali mora da ima vrlo malu visinu, t. j. mora da bude vrlo pljosnat. Celjishodno se zadrži pljosnat oblik prostora za spajanje, kakav je prestavljen u osnovnom patentu.
Ali ipak se mogu upotrebiti i drugi oblici tog prostora.
Intoniranje i organa za zračenje (membrane) kao i gasnog prostora sačinjava uslov da nastanu dvostruka Šalovi zvučnog aparata, i treba da se pazi, da se pri šiljanju ili pri primanju nekog određenog tona (na pr. signalni saobraćaj), jedna od obih nastalih sop-stvenih frekvencija podudara se tin tonom (signalnim tonom). Kad se hoće da pošlje ili da primi dva razna tona, onda se može membrana da intonira tako i njihovo stojanje da se odmeri tako, da se od obih stojenih frekvencija jedna podudara sa tim tokom. Pod izvesnim je uslovima preimućstveno da se pri prijemu jednog određenog tona ili jedne određene grupe tonova, zasebno intoniranje obih tela, organa za zračenje (membrane) i gasnog prostora, dovede u poduda-ranje sa upotrebljenom frekvencijom. U opšte leži onda jedna od frekvencija za spajanje iznad, i druga ispod, upotrebljene signalske frekveneije. Celokupno ugušivanje i stepen spajanja odaberu se onda deljishodno tako, da sedlo, označeno sa —s— dođe u reso-nancnoj krivoj crti u signalsku frekvenciju, i s obzirom na jačinu glasa, ne leži mnogo« niže nego li oba vrha resonančne krive crte.
Na taj način dobija zvučna naprava s obzirom na njenu frekvenciju potpuno bistar karakter. Zvučna naprava je onda udešena tako, da sa ispred istaknutom frekvencijo i preimućstveno prima ili šalje glasove, dakle može se dokazati da ima u svako doba saobraćajne frekvencije koji su utvrđeni jedan
Din. 6.
put uvek, a koje su neka integrirajuća karakteristika ove naprave.
Osim toga, što se intoniranjem gasnog orostora za spajanje (resonatora) prema membrani, postiže bolje spajanje između obih, negoli kad se oboje ne intoniraju jedno prema drugome, može opet grad spajanja da se sam udesi '/eličinom i to naročito visinom prostora. Što se napravi manji t. j. nisam i pljc-snatiji prostor za resonanciju, u toliko je uže spajanje tog prostora sa membrrnom. Time, što se resonančni prostor napravi promenjiv u svojoj veličini, može stepen spajanja da se udešava i za vreme saobraćaja.
Kad se hoće zvučna energija da izvodi iz prostora za spajanje u vazduh, ili iz vazduha u taj prostor, onda se to može postići na podesan način time, što se prostor za spajanje nekim otvorom određene veličine, spoji sa spoljašnjim vazduhom. Pri tome treba da se pazi, da prLdatoj visini toka mora svakoj veličini prostora za resonanciju, da odgovara i određena veličina tog otvara, i taj •otvor opada pri konstantnoj visini toka, prema -opadanju valumena t. j. što je niži ili pljos-natiji oblik resonatorskog prostora biva ma-Jiji i otvor.
Na sl. 1 prestavljeno je postrojenje prema ovom pronalasku kao primer. Tu označuju —1— membranu koji služi kao organ za zračenje, koji zatvara kutiju —2— koja sa-•drži resonatorski prostor —4—. Resonator-ski je prostor s druge strane ograničen jednom pločicom 3 sa otvorom 5, koji propušta zvučne valove ka sprovodnoj cevi 6.
Na si. 2 je prestavljena kriva crta resonan-cije za postrojenje prema ovom pronalasku, koji se dobija, kad se naprava nadražava kao naprava za primanje, svučnih valovima sa postepeno rastućim brojan trebtanji u sekundi. Abcisa sadrži frekvenciju nadraživanj?, a ordinate sadrže jačinu zvuka. Kao signalsko frekvencijo upotrebljena'je frekvencija —n—. Ovde su organ za zračenje (membrana) i rezonator intonirani na frekvenciju —n— a stepen spajanja između obih izabran je tako, da sedlo —s— leži između obih resonančnih vrhova ali ne mnogo ispod maksimalnih amplituda. Time se dobija mnogo veća širina frekvencnog polja, u kome radi aparat sa još zadovoljavajućom jačinom glasa. Povećavanjem ugušivanja može ovo polje da se proširi naravno o trošiku jačine glasa na pr. kad se radi o tome, da se u jednom istom aparatu za primanje saslušaju pošiljači zvuka koji međurobom imaju razne frekvencije, ili da se pošlju ili da se prime tonski kompleksi, koji imaju razne ponove (prijem šuštanja, telefonija.) Na slikama 3, 4 i 5 prestavljeni su razni načini postavljanja zvučnih naprava opisane vrste.
Na si. 3 je pocrtan raspored kod koga je
zvučna naprava umetnuta u rupu u brodskoj korabi. Kutija ove naprave ima pljosten 8, koji prhanja uz ivice rupe u korabi, i pričvršćen je zaptiveno uz korabu.
Na si. 4 prestavljen je isti raspored s tom razmikom, da je na mesto brodste korabe, uzeta ovde zadnja stena — 7 nekog sanduka za vodu, koji je u unutr šnjosti broda pričvršćen uz korabu.
Kod rasporeda na si. 5 nalazi se naprava za zvuk u unutrašnjosti nekog saduka za vodu koji je pričvršćen u unutrašnjosti broda. Kutija naprave za zvuk ima u tu celj vrat 10’ uz koji je postavljen na njegovom zadnjem kroju jeoan pljosten 8. Ovaj pljosten je na isti način kao na si. 3 i si. 4 prikovan uz stenu sanduka.
Naprave za zvuk opisane vrste mogu prei-mućstveno da se upotrebe za prednos zvuka između raznih mediuma. naročito između vode i vazduha, ili i u istom mediumu, dakle iz vazduha u vazduh. One se mogu da upotrebe i za pretvaranje električne ili mehanične energije u zvučnu energiju i obratno tako, da se membrana ne upotrebljava kao organ za zračenja u nekom mediumu, nego se pokreće na ili koj drugi način, na pr. elektromagnetski.
Patentni zahtevi:
1.	Pošiljač ili primalac za zvučne valove, sa malim prostorom za spajanje, koji je u-metnut između organa za zračenje i između naprave za pretvaranje energije, naznačen time, da je mali prostor za spojenje intoniran na frekvenciji organa za zračenje (membrane).
2.	Pošiljač ili primalac, po zahtevu 1, sa jednom ili sa više preimućstvenih saobraćajnih frekvencija, koje služe za primanje ili za slanje jednog određenog signalskog tona, naznačen time, što su ove saobraćajne frekvencije date spojnim valovima ili jednim spojnim valam koji valovi nastaju radi veze mefnbrane sa prostorom za spajanje.
3.	Pošiljač ili primalac, po zahtevu 1, sa jednom preimučstvenom saobraćajnom frekvencijom, naznačen time, što • je ta frekvencija data međusobno podjednakim sopctvenim intonacijama membrane i prostora za spajanje.
4.	Pošiljač ili primalac po zahtevima 1 i
3,	naznačen takvim odmeranjem stepena spajanja. i ugušivanja, da amplituda zvuka leži u sredini između obih maksimuma zvuka na krivoj resonantnoj liniji ovakve naprave i ne leži mnogo niže nego li sami maksimumi zvuka.
5.	Pošiljač ili primalac po zahtevima 1 do
4,	naznačen otvorom, koji spaja prostor ža resonanciju sa sprovodom zvuka, a koji o-tvor ima manji prečnik nego li sam sprovod zvuka.
6.	Pošiljač ili primalac, po zahtevima 1—3 naznačen time, što se prostor za resonanciju i njegov otvor koji u slučaju potrebe služi kao prolaz za zvuk, ka sprovodu, može u svojoj veličini da menja, radi menjanja veze.
7.	Pošiljač ili primalac, po zahtevima 1—6,
naznačen time, što je telo za intoniranje (membrane) koja je u vezi sa malim prostorom, spojeno sa kojim bilo električnim ili mehaničnim pokretačkim mehanizmom, radi pretvaranja e-lektrične ili mehaničke energije u zvučnu e-nergiju ili obratno.
/jc/pđfertf bro/ 2053

1