KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
!
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 88 (4)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 1. OKTOBRA 1023.
PATENTNI SPIS BR. 1351.
Fa. Holzveredlung G. m. b. H., Berlin.
Postupak za zaptivanje drveta.
Prijava od 17. avgusta 1921.	Važi od 1. januara 1923.
Pravo prvenstva od 18. avgusta 1920. (Nemačka).
Poznati su postupci da se drvo pomoću jakog pritiska zaptiva, zagrevajući ga još de-limično. Postupci daju delimično drva koja se odlikuju velikom specifičnom težinom, velikom tvrdoćom i doUrom sposobnosti za glačanje, ali sva ta drva nisu otporna prema dužem dejstvovanju vode, ona manje ili više opet nabubre. Ova se nezgoda pojavljuje naročito kod drva koja ne sadrže mnogo smole. Pokušavalo se da se ova nezgoda otkloni uvodeći još pre zaptivanja rastvore smola ili supstanca koja slično dejstvu ju. Do stvarnog uspeha nije se medjutim nikako došlo, jer je uvodjenje materija sa velikim viskozitetom' u drvo odveć teško, a sem toga takva impreg-niranja remete homogenitet drveta.
8 druge strane je kod drva koja sadrže smolu pokušavano da se ova odstrani na taj način, što se drvo zagrevalo dok smola ne omekša, da bi se na taj način postiglo slep-Ijivanje unutrašnjosti drveta. Ali time nije postignut potpun uspeh, jer je smola u unutrašnjosti drveta rasporedjenaisuviše nejednako.
Nadjeno je sad, da se bubrenje najsigurnije može izbeći, ako se drva ili za vreme tako zagrevaju, da se iz drveta odnosno iz celuloze nagrade takvi destilacioni produkti koji slepe zidove ćelica medjusobom i koji se, pošto se ohlade, stvrdnu tako, da su u vodi nerastvorni. Ovaj se postupak s istim uspehom može primeniti kod drva koja sadrže smolu kao i kod onih u kojima ima samo malo smole. Za postizavanje po mogućstvu
velikih i podjednako podeljenih količina katrana, mora se drvo zagrevati polako i postepeno u prisustvu neznatnih količina vode i u osustvu vazduha. Potrebne količine vode i temperature su kod raznih vrsta drva veoma različite. Za brestovo drvo dovoljno je na pr. količina vode od 25% od prilike i 24 časovno zagrevanje na 75°, da bi se pri višečasovnom pritisku, od 300 do 400 atm. postigao rožast proizvod, koji je neobično otporan prema vodi. Postupak se može i bez pritiska primeniti, ali zahteva tada duže zagrevanje i više temperature i daje proizvode od znatno manjeg homogeniteta.
Dalje je nadjeno, da se isti uspeh postizava kad se drvo pre ili za vreme zaptivanja natopi materijama koje rastvaraju celulozu. Time se zidovi ćelica delimično rastvore i slepe.
Lepljiva masa koja je nalik na viskozu očvrsne zatim potpuno, nerastvorna je u vodi i izgubila je svoju sposobnost da nabubri.
Drvo se na primer može pod pritiskom natopiti bakra-oksid-amonijakom i izložiti velikom pritisku, na taj način se zidovi ćelica potpuno medjusobom slepe i postaje rožasta homogena masa.
PATENTNI ZAHTEVI:
1)	Postupak za zaptivanje drveta, naznačen time, što se drvo pre ili za vreme zaptivanja toliko visoko zagreva, da se u drvetu raspadanjem drveta ili smola koje se u njemu nalaze nagrade tela koja očvrsnu i u vodi su
Din. 1.
neiastvorna, pri čemu se pritisak mahom upotrebljava u pravcu vlakana, upravno na pravac vlakana ili istovremeno unekoliko pravca.
2)	Postupak za zaptivanje drveta naznačen time, što se ovo impresmiše lepljivim supstan-cama koje se nagrade od samog drveta uvo-djenjem materija koje rastvaraju celulozu.
3)	Poboljšanje tako impregnisanog drveta shodno zahtevu 2) na taj način, što se za vreme ili posle impregnisanja drvo podvrgne pritisku koji đejstvuje u pravcu vlakana, upravno na pravac vlakana ili istovremeno u nekoliko pravca.