KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 75 (1)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
Izdan 15. Septembra 1924
PATENTNI SPIS BR. 2130
Sođćtć d’ Etudes Chimiques pour 1’ Industrie, Ženeva.
Postupak za ekonomsko iskorišćavanje ostataka, koji proizilaze raspadanjem azotnog kreča pomoću pušljivih kiselina, kao i ugljenog i sumpornog anhidrita.
Prijava od 22. juna 1922.	Važi od 1. maja 1923.
Pravo prvenstva od 25. juna 1921 (Švajcarska).
Za vreme proizvođenja azotnih materija, koje se asimiliraju, počev od cianamida i naročito, od sirovog kalcium cianamida (azotni kreč) pomoću šupljivih kiselina kao što su npr. ugljeni i sumporni anhidrit, dobija se kao ostatak smeša krečnog karbonata ili sul-fita i metalni karbonati ili sulfiti sa ugljeni-kom i nečistoćom, koje ima u trgovačkom kalcium-cianamidu. Ovi ostaci, koji čak i u suhom stanju, nadmašuju od prilike sa 20 do 25% upotrebljenu količinu sirovog cianamida, obrazuju jako kabaste otpatke i mogu čak, zbog svoje zapremine postati ozbiljna opasnost po dotičnu industriju.
Ljudi su mislili na to, da nađu upotrebu ovih sporednih proizvoda i pokušali su da ih iskoriste za siroto krečno zemljište, kao đubre. Očevidne su nezgode ovog načina postupanja.
Pokušalo se, da se tome nađe leka upotre-bljujući tome shodno švajcarskom patentu No 2815, ove industriske otpatke za fabri-kaciju cementa.
Pronađeno je još, da se ovi otpatci mogu isto tako transformisati u druge industriske proizvode, kao što su azotni gnojevi naga-šeni kreč i ugljeni anhidrit.
Ovaj se pronalazak tačno odnosi na sličnu upotrebu ostataka, koje stvara raspadanje a-zotnog kreča. U slučaju upotrebe ugljenog anhidrita, ovi se ostaci, dolazeći iz filtrir prese i sadržavajući do 50% vlažnosti, brzo suše na vazduhu i pretvaraju se tako, da nije potrebno potražiti proizvedene kalorije usled sagorevanja uglja ili drugog goriva, u pogo-
dan prah i sasvim suhog izgleda, koji je sastavljen iz smeše krečnog karbonata i uglja, a koji ne sadrži više nego od prilike 50% vlage.
Kad se upotrebljuje sumporni anhidrit za raspadanje azotnog kreča, onda ostaci imaju krečni sulfit u mesto ugljenog.
Ovi, na vazduhu sušeni prahovi, mogu se preobraziti pomoću rastvora urina ili njegovih soli ili drugih rastvora azotnih produkata, koji se mogu asimilirati, — koji proizvode iz fabrikacije urina ili azotnih derivata, koji se mogu asimilirati počev od cianamida u proizvod, koji može učiniti velike usluge u zemljodelstvu, kao srestvo za đubrenje.
Evo kao primer način, kojim bi se moglo postupati da bi se izvela ova transformacija.
Pomeša se 50 kg. ostataka, koji proizilaze od raspadanja azotnog kreča usled ugljenog anhidrita i sušenog na vazduhu sa 100 kg. koncentrisanog rastvora sulfata urina ili slobodnog urina dobivenog na pr. u toku izrade urina od cianamida. Dobivena se smeša isparava na slobodnom vazduhu ili u zgradi, koja se dovoljno, provetrava, da bi se dozvolio odlazak vodi. Čim je ova poslednja isparila, ostaje smeša, koja sadrži krečni karbonat, uglja i urina, i u kojoj se može po volji menjati količina azota, prema srazmeri pomešanih ostataka u upotrebljenom rastvoru i koncentraciji ovog poslednjeg.
Pošto se trasformiraju na isti način ostaci, sušeni na vazduhu, koji proishode od raspadanja azotnog kreča, usled sumpornog anhi-drida, dobije se proizvod, koji sadrži krečni
Din. 2.
sulfit, urin i ugljenik i koji je isto tako, vrlo koristan kao srestvo za đubrenje.
Najzad se ostaci, koji se stvaraju raspadanjem azotnog kreča usled ugljenog anhi-drida i koji imaju krečnog karbonata i uglja mogu upotrebiti, mesto krečnjaka i koksa uopšte upotrebljavanje u pećima za pečenje kreča, radi fabrikacije negašenog kreča i u-gljenog anhidrida.
Otuda oni, koji izlaze iz fabrikacije sa 50% i više vlažnosti, suše se na vazduhu, da bi se oslobodili većeg dela vode, koje imaju.
Posle sušenja, ovi ostaci, koji sadrže od prilike 15% ugljenika i 50% vlažnosti, savršeno se prilagođavaju za sagorevanje u pećima za kreč, bilo direktno u rotativnim pećima, bilo posle kompresije ili preobražaja u brikete, bolje je sa srestvom za slepljivanje krečne osnove.
U fabrikama cianamida, koje izrađuju svoj azot delimičnom destilacijom tečnog vazduha, ima mnogo olakšica da se meša na vazduhu, bar u početku sagorevanja, izvesna srasmera zaostalog kiseonika, da bi olakšao sagorevanje ugljenika.
Dodaće se, ne kazav da isto tako može nastupiti neuspeli slučaj, normalno dobivenim ostacima, sva količina koksa i krečnjaka, koja će izgledati korisna u svakom naročitom slučaju.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za ekonomsko iskorišćavanje ostataka, koji se stvaraju raspadanjem azotnog kreča usled pušljivih kiselina, naznačen time, što se ovi ostaci preobraćaju u indu-striski proizvod.
2.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se ostaci preobraćaju u proizvod, koji može služiti kao srestvo za đubrenje.
3.	Postupak prema zahtevu 1 i 2, naznačen time, što se ostaci suše na vazduhu za-
tim mešaju sa dobivenim rastvorima u toku izrade azotnih proizvoda, koji se mogu asimilirati, počev od cianamida, budući da se dobivena smeša suši na običnoj temperaturi i upotrebljava se kao srestvo za đubrenje.
4.	Postupak prema zahtevu 1 i 3 naznačen time, što rastvori sadrže urin i njegove soli.
5.	Postupak prema zahtevu 1, 2 i 3, naznačen time, što ostaci, koje treba preobratiti, proizilaze od raspadanja, azotnog kreča usled ugljenog anhidrida i koji sadrži krečni karbonat i ugljenik.
6.	Postupak prema zahtevu 1, 2 i 3, naznačen time, što ostaci, koji treba postupati, proizilaze od raspadanja azotnog kreča usled sumpornog anhidrida i koji sadrži sumporni kreč i ugljenik.
7.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što ostaci, koji proizilaze od raspadanja a-zotnog kreča usled ugljenog anhidrida i sadrže karbonat kreča i ugljenika, u negašeni kreč i ugljeni anhidrid, upotrebljujući ih u-mesto krečnjaka i koksa u pećima za pečenje kreča.
8.	Postupak po zahtevu 1 i 7, naznačen time, što se na vazduhu ostaci suše, pre nego što se unesu u peć.
9.	Postupak po zahtevu 1, 7 i 8, naznačen time, što sa ostaci komprimiraju, pre nego što se upotrebe u peći.
10.	Postupak po zahtevu 1, 7, 8 i 9, naznačen time, što se ostaci pretvaraju u brikete sa srestvom za slepljivanje na osnovu kreča.
11.	Postupak po zahtevu 1, 7, 8, 9 i 10, naznačen time, što se ostaci mešaju, pre svoje upotrebe, sa krečnjakom i ugljenikom.
12 Postupak po zahtevu 1, 7, 8, 9, 10 i 11, naznačen time, što se sagorevanje vrši sa vazduhom, manje ili više obogaćenim kr-seonikom.