KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 12 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Decembra 1930.
PATENTNI SPIS BR. 7543
„Smeliing" Kohaszati es Femmiivek Reszv.-Tars., Pesterzsebet,
Mađarska.
Postupak za proizvođenje cinkovog oksida iz metalnog cinka, metala sa sadržinom
cinka ili metalnih legura.
Prijava od 28. maja 1929.	Važi od 1. maja 1930.
Traženo pravo prvenstva od 29. maja 1928. (Mađarska).
Iz ranijih patenata pronalazačevih na pr. iz mađarskog patenla br. 88995 Hi iz auslrij-skog patenta br. 105794 postao je poznat postupak za proizvođenje cinkovog oksida iz metalnog cinka, iz metala sa sadržinom cinka ili metalnih legura, po kome se sa-gorevanje cinkovih isparenja vrši u platnenoj peći pomoću oksidišuće gasne struje vođene duž iznad cinkovih kupatila. Ovaj postupak ima preimućstvo, da čak i siromašne cinkom, cinkove legure, mogu biti prerađene u cinkovu boju besprekorne beline i moći pokrivanja, pošto usled osustva grejanja dna izvođenog pomoću spoljne toplote može biti izbegnuto, da cinkovo kupatilo pod obrazovanjem mehurova dospe u jako ključanje i da time nečistoće, koje se eventualno nalaze u kupatilu budu zahvaćene u cinkova isparenja; pri tome može usled knrišćenja reakcione toplote ta-kođe i velika ušteda u toploti bili postignuta.
Pronalasku je cilj proizvođenje cinkovog oksida bela cinkova boja koja, zadržavajući sva preimućstva ranije pomenutog starijeg postupka pronalazačevog, daje dalju uštedu u toploti i istovremeno omogućuje na prost način da se može regulisati kvalitet proizvoda, koji treba izvesti odgovarajući onoj robi, koja se prema prilici želi proizvesti.
Suština ovog pronalaska sastoji se u si. 2 presek po liniji 2—2 si. 1.
tome, što se plamena peć za vreme sa-gorevanja cinkovih isparenja oko jedne osovine, koja leži u pravcu kretanja vazduš-nog strujanja ili kakvog drugog oksidišu-ćeg gasnog strujanja, odnosno sagorenog cinkovog gasa, stalno ili s prekidima obrće i time se reakcionom toplotom zagrejani svod odnosno zidovi sa strane plamene peći kreću ispod cinkovog kupatila. Kod ovog postupka se reakciona toplota ne koristi samo zato, da održava cink u tečnom stanju odnosno na tačci topljenja cinka, odnosno metalne legure, nego se održava i površina dna suda, koji sadrži cinkovo kupatilo pomoću reakcione toplote na željenoj visokoj temperaturi, čime može biti postignuto, da reakciona toplota bude sposobna, da, uvođenjem spoljne toplote, kad je jednom stavljen proces postupka u dejstvo, održava postupak, bez daljeg dovođenja toplote spolja, samostalno u dejstvu. Dalja korist sastoji se u tome, što Samotna obloga cilindera (doboša) time, što dospeva pod cinkovo kupatilo, ne samo podiže temperaturu metalnog kupatila, nego usled odavanja jednog dela svoje sopstve-ne toplote, dospeva pod dejstvo izvesnog procesa hlađenja, čime se povećava trajanje peći.
Na nacrtu je predstavljen primer izvođenja uređenja podesnog za ostvarenje postupka. Sl. 1 je uzdužni presek uređenja i
Din. 15.
Na nacrtu označava c napravu, koja daje potrebnu toplotu spolja, radi stavljanja postupka u dejstvo, a je kanal plamene peći, a g je kanal, koji odvodi sagorena cinkova isparenja.
Kao primer naprave, koja daje spoljnu topiotu radi stavljanja postupka u dejstvo, predstavljeno je rešetkasto vatrište, ali na mesto ovoga može proizvoljno drugo loženje doći u primenu na pr. loženje uljem, gasom, itd., ili naprava sa električnim gre-jenjem.
Kanal a plamene peći je izveden kao obrtni doboš (cilindar), koji se oslanja na valjke k i na pr. pomoću zupčanika r , n, i pomoću zavojitnog prenosa r, može biti okretan pomoću elektro motora r4, koji se može regulisati i menjati pravac obrtanja. Cinkov materijal za topljenje unosi se u kanal a na proizvoljan način, na pr. kroz otvor h, koji se može zatvoriti.
Pri stavljanju u dejstvo postupka rastapa se pomoću naprave za grejanje c u kanal a pre toga unošeni, cink ili ishodni materijal sa sadržinom cinka. Cmkova isparenja, koja se iz, na taj način dobivenog, cinkovog kupatila penju na više, dospevaju sa, kroz otvor d u kanal o ulazećim vazdubom do sagorevanja i zatim struje kroz otvor / u kanal g i odavde, radi zgušnjavanja u cinkovo belilo, u jednu napravu za skuplja-nje, na nacrtu nepredstavljenu, itd. Otvor d leži svojom donjom površinom dt uvek više no površina kupatila, tako da vazduh struji u izvesnoj visini nad površinom kupatila.
Kad je nastao proces sagorevanja cinkovih isparenja, to može grejanje c potpuno ili najvećim delom biti obustavljeno, pošto usled sagorevanja cinkovih isparenja dobivena reakciona toplota osigurava, da metalno kupatilo b bude održano u tečnom slanju i cinkova isparenja stalno se nadoknađuju površinskim isparavanjem.
Vazduh, potreban za sagorevanje može ulaziti kroz pukotinu m ili kroz, za ovaj cilj na napravi za grejanje odvojeno predviđene, uvodne otvore.
Za vreme sagorevanja cinkovih isparenja doboš a se obrće stalno ili sa prekidima. Time dospevaju, reakcionom toplo-tom zagrejani svod a , odnosno zidovi sa strane a, pod metalno kupatilo, tako da dno metalnog kupatila biva održavano reakcionom toplotom na željenoj visini temperature; time se odstranjuje onaj toplotni gubitak koji bi se inače imao na dnu u-sled odsutnosti grejanja dna pomoću spolj-ne toplote.
Postupak može biti takođe i na taj način izveden, da se doboš a za vreme sa-
gorevanja cinkovih isparenja ne obrće stalno nego sa prekidima samo tada, kad se ukaže potreba, da se u delovima doboša Oj, 02 nagomilana toplota dovede pod metalno kupatilo b.
Obrtanje plamene peći čini irigulisanje kvaliteta proizvoda na prostiji način mogućim, u kome se cilju doboš a snabdeva pogonom, koji sadrži proizvoljne organe, koji služe za menjanje brzine. Povišenjem obrtne brzine doboša a povišuje se naime i brzina isparavanja cinka, dok smanjivanje obrtne brzine smanjuje i brzinu isparavanja. Iz povišene brzine isparavanja rezul-tuje, da od nečistoće eventualno sadržane u cinkovom kupatilu srazmerno veći deo biva zahvaćen u cinkovim isparenjima, tako da u slučaju, kad se tiče proizvođenja robe niže cene, koja dakle ne mora imati kvalitet najbolje vrste, broj obrtanja doboša biva odgovarajući povećan, pri čemu tada usled površinskog iskorišćavanja toplote i usl 'd smanjivanja trajanja proizvodnje bivaju smanjeni i troškovi proizvodnje. Iz sličnih razloga može srazmerno veoma nečist sirov materijal sa manjim i srazmerno čistiji materijal sa većim brojem obrtaja doboša biti obrađivan, ako u oba slučaja treba da bude proizvedena roba istog kvaliteta.
U cinkovom kupatilu nalazeće se eventualne nečistoće, poglavito olovo, talože se u ostalom postepeno u cinkovom kupatilu, i radi skupljanja ovih nečistoća pri-menjuje se na jednom delu doboša a podesno udubljenje o, iz kojeg se nagomilana nečistoća uklanja s vremena na vreme, na pr. iscrpljivanjem kroz otvor h ili se ispušta kroz otvor na nacrtu nepred-stavljen, izveden na dnu udubljenja p, koji se može zatvarati.
Kanal plamene peći sastoji se kod pred slavljenog oblika izvođenja iz jednog obrtnog doboša, ali može biti sastavljen i iz više jedno za drugim poredanih obrtnih doboša. Obrtna osovina doboša mogla bi biti raspoređena ne samo horizontalno nego i sa malim nagibom.
Za održavanje vazdušnog strujanja odnosno strujanja sagorenih cinkovih isparenja može služiti naprava zn usisavanje, na nacrtu predstavljena.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za izradu cinkovog oksida (cinkovog belila) iz metalnog cinka, metala sa sadržinom cinka ili metalnih legura, kod koga se preko rastopine, dobivene spoljnim dovodom toplote iz ovih melal-nih materija u jednom kanalu zatvorenog preseka bez dodavanja goriva, odvodi oksi-dišuća gasna struja i time, usled sagore-
vanja cinkove pare, u atmosferi peći proizvedena reakciona toplota dejstvuje odozgo na rastopiuu kao zračeča toplota, naznačen time, što se održavanje trajnog procesa t. j, zagrevanje, isto tako bez dodavanja goriva, metalnih delova, koji se dodaju u rastopinu, na temperaturi topljenja i njihovo prevođenje iz tečnog u parno stanje vrši time, što se kanal, koji sadrži metalnu rastopinu, za vreme zagrevanja cinkove pare obrće neprekidno ili sa prekidima i time u atmosferi peći proizvedena reakciona toplola dejstvuje na metalnu rastopinu kao pri zagrevanju dna.
2.	Postupak po zahtevu 1 naznačen time, što se kvalitet cinkovpg oskida reguliše promenom broia obrtaja kanala, koji sadr-
ži rastopinu, pri čem za postizanje boljeg kvaliteta smanjuje broj obrtaja a za postizanje lošijeg kvaliteta povećava broj obrtaja.
3.	Uređenje za izvođenje postupka po zahtevu 1 ili 1 i 2 naznačeno time, što se kanal, koji sadrži rastopinu, sastoji iz cilindričnog doboša, koji se obrće oko horizontalne osovine.
4.	Uređenje po zahtevu 3 naznačeno time, što je za obrazovanje kanala uključeno jedno za drugim više cilindričnih doboša sa horizontalnom osom obrtanja.
5.	Uređenje po zahtevu 3 ili 3 i 4 naznačeno time, što doboš ili doboši imaju organe za promenu brzine obrtanja.









Adpatent broj 7S43.
1